Pozdrav svima na forumu! Na samom početku knjige ''Psihološki komentari na učenje...'' od Maurice Nicoll-a, stoji ta jasna odrednica značajna za dalji razvoj čovjeka, esencija - ličnost, gdje je razvoj esencije na račun ličnosti ključni.
Interesuje me, konkretno, taj pojam ''bogatstva ličnosti'' za razvoj esencije, upuštanje čovjeka u Rad sa ''slabom/jadnom ličnošću'', kako je on naziva.
Nisam siguran da li ovo zaslužuje nov topic ili treba da ide pod topic: Gurđijev, ali pošto koncept nije svojstven samo IV putu, odlučio sam se za ovo prvo. Citati iz knjige preuzeti sa: http://mauricenicoll.wordpress.com
Citat:
Čovek je rođen kao esencija i to predstavlja njegov stvarni sadržaj, deo od kojeg on može stvarno da raste i da se razvija. Ali ovaj deo njega može samo da raste u maloj meri. On nema snagu da raste sam dalje nakon uzrasta od 3, 4 ili 5 godina. Nazovimo to prvim stupnjem čoveka. Taj prvi stupanj čoveka je čista esencija koja je po sebi sposobna da se delimično razvije, ali dostiže ubrzo tačku od koje ne moze više da raste.
* * *
Čovekova esencija moze da raste sama od sebe u veoma maloj meri i sa njom takvom čovek je samo jedno malo dete. Ali da bi rasla dalje nešto mora da se dogodi. Nešto mora da se oformi oko esencije i to se zove ličnost. Esencja mora biti okruzena necim sto joj je uistinu strano, stečeno u životu, što ulazi kroz čula. Malo dete mora prestati da bude to što jeste i mora postati nešto različito od sebe. Kao što je rečeno težište sa sebe počinje da prelazi sa esencije na ličnost. Uči mnoge stvari, imitira razne stvari itd. Formiranje ličnosti oko esencije, što je neophodno za razvoj esencije, može se nazvati drugim stupnjem čoveka. Ali prvo da pojasnimo ovo. Budući razvoj esencije zavisi od formiranja ličnosti oko nje. Ako se slaba ličnost, jadna ličnost formira oko nje, slaba je pomoć za dalji rast esencije o kojoj ćemo govoriti kad dodjemo do trećeg stupnja. U drugom stupnju, formiranje ličnosti se dešava i kao što smo rekli što je bogatija ličnost to bolje.
* * *
Ako ste sasvim zadovoljni sa onim smislom koji život pruža, sasvim samozadovoljni, onda nema smisla pokusavati da razumete šta ovaj sistem podučava i dozvolite da dodam, nema smisla pokušavati razumeti šta ucenje Hrista zapravo znači. Ako čovek nije ništa drugo osim dobro formirane ličnosti i da je to njegov cilj, onda možemo slobodno da verujemo u sve ta učenja humanitarizma i druge naučne ideje koje kažu da čovek nije ništa osim kreature okrenute spram spoljšnjeg života kome treba da se prilagodi što je moguće inteligentnije. Ali ako ste pratili ono što je rečeno u ovom pismu o ideji čoveka u ovom sistemu videćete da je razvoj ličnosti samo faza i to neophodna faza spram sledeće faze. To je direktno uporedivo sa formiranjem mase hrane oko zametka kao u slučaju semenke. Semenka ima esencijalni deo - naime seme koje može da raste, ali ne može da raste ako nije obavijeno masom hranljivog materijala kao što jaje ima semenku koja je okružena masom žumanca itd.
* * *
Dok god ne shvatimo ovo ne možemo razumeti bilo koji sistem ili Jevanđelja.Ona pripadaju trećem stupnju koji je Hrist definisao kad je rekao bogatom čoveku: Idi rasprodaj sve što imaš i daj sirotinji. A mi moramo da zapamtimo da je sirotinja u nama: taj jadni razvoj esencije, a da je bogatstvo čoveka od ličnosti. Verovatno razumete bolje šta je značenje fraze u radu koja glasi da je čovek nedovršen ili nekompletan. U drugoj fazi kad se ličnost formira oko njega on je nekompletan, bas kao žir i baš u sličnom smislu. Ako ste razumeli nešto od svega ovog, to znači da ćete biti u mnogo boljem položaju za mene da govorite šta je lažna ličnost i bićete u stanju da razumete šta znači ići protiv lažne ličnosti.
Pridružen/a: čet dec 24, 2009 1:42 am Postovi: 365
Dobri citati. Nicoll meni čak bolje leži nego Ouspenky.
Ličnost je, to znaš, ono strano u čovjeku. Ona je proizvod okoline, društva, literature, medija - cjelokupne civilizacije, kao i njen daljnji proizvođač (ako je to u stanju, naravno). Sav 'razvoj' koji mi poznajemo je zapravo razvoj ličnosti; za to vrijeme suština ostaje infantilna i njene želje vrlo primitivne. Nikakav 'rad na sebi' nju ne interesira.
E sad to pitanje bogatstva i siromaštva ličnosti. Radi se o tome da samo relativno razvijena i pravilno formirana ličnost može shvaćati nužnost razvoja i nadilaženja statusa quo. (Naglašavam: relativno.) Koliko ljudi uopće ne bi bilo sposobno dovršiti jednu od ovih knjiga do kraja, a kamoli se baviti ovom tematikom dulje vrijeme? Njihova ličnost je formirana tako da je taj interes kod njih nepostojeć.
Mislim da se radi o tome.
_________________ Svo naše znanje, koje je tek informacija, može biti vrijedno ili bezvrijedno. Upijajući ga poput spužve, možemo ga lako ponavljati i pričati o njemu logično i uvjerljivo, bez da razumijemo išta o njemu.
Pridružen/a: čet mar 12, 2009 10:20 am Postovi: 177 Lokacija: na Žalu
Kad sam vidjela naslov teme, a prije nego sam je otvorila, odmah sam pomislila na Nicolla i "Komentare", zaista su izuzetni.
Par (pri)misli na temu, kasna je ura. Zamijetila sam, kao kod sebe tako i kod drugih ( i jako je zanimljivo i poučno to pratiti) kako ličnost (lažni Ja) sabotira napore kretanja ka suštini, da se tako izrazim. I pri tome zna biti vrlo domišljata. Mislim da je važno uvijek imati na umu da ličnost nije jednina već je zbir likova. Ponekad se to tako olako zaboravi, i onda fijuuuu...
Laku noć, do buđenja.
_________________ Strahlen Gottes sind wir hier auf Erden - Brauchen's nur zu sein und nicht zu werden.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
Da, dobro mi je Promatrač sugerisao ovu temu... Ovih dana baš nešto kontempliram oko ovog. Sveopšta priča oko reinkarnacija i denziteta zaista čovjeku ulijeva nadu i daje motiv na neki način ali meni se čini da su stvari malo drugačije. Postavlja se pitanje zašto je Gurđev tako malo rekao odnosno skoro ništa nije rekao o reinkarnaciji? Zašto Osho također štedi na riječima na ovu temu? On jeste spominjao "hiljade prošlih života" ali nije bio konkretan oko "budućih". Zašto Don Huan ne spominje ništa, ali baš ništa oko reinkarnacije?! Gdje je caka? Kako to da dobijamo informacije preko kanalisanja, iz Budizma, Hinduizma, izma, izma, izma... Imamo jednog Meher Babu koji je čak i skicirao Put?
Odgovor je jasan. Imamo jednu priliku da se ostvarimo i to je to! Ne bukvalno jednu ali sada imamo jednu do zaborava. I ko može reći kakva će biti situacija idući put, hoćemo li biti u situaciji da radimo na sebi, hoćemo li uopšte znati da postoji "više ja", hoćemo li znati šta je svijest itd itd?! I opet zaborav i tako u krug bez da znamo gdje, kada i kako ćemo se "pojaviti" opet? Dogodi se slučaj da zaborav izostane. Formica, naš prijatelj sa foruma, takav je slučaj. Slušamo mnogo od njega i hvala mu, ali šta mi da radimo? Kako mi da se nosimo sa ovim? Transformacija je moguća i kad se kaže da je sve u nama to je istina mada malo ljudi konta kako i zašto. Ja sam recimo imao potpuno krivo viđenje stvari. Nije mi bilo jasno kako čovjek može tako sistematski uništavati i razarati i ne biti dirnut? Gledati jad i čemer i prebaciti kanal? Šta se događa? Nemoguće da je sve okrenuto prema tome da se desi propast?
E može! Zafalio ključni elemet! Taj element je toliko današnjem čovjeku nevjerovatan i dalek da postaje paradoksalno koliko je blizak! Nešto smeta čovjeku da se razvije!!! Nešto utiče i blokira suštinu! Pa Gurđeva kad su pitali kako da zaustave rat i unaištavanje on je odgovorio da se to ne može učiniti i bio je u pravu! Ne znam da li je on bio svjestan "nametnutog uma", sigurno da jeste dok je tako rekao jer znao je da je nemoguća misija otići i razjarenoj nesvjesnoj masi reći STOJ! Zašto Zen sve svoje napore usmjerava na "rušenje" uma? Zašto ga "ruše"? Nemaju ništa osim meditacije i koana! Šta će im? Radikalno ali učinkovito!
Vidite, kad vam neko kaže da vaš um i vaše misli nisu vaše može se dogoditi da se počeškate po glavi i zaključite da razgovarate sa ljuđakom, ali da vam neko pruži pet minuta tihog znanja koje je prirodno stanje čovjeka oslobođenog od nametnutog uma znali bi u kom grmu leži zeka!
Nemoguće je ne ujediniti znanja koja su slična na Putu.
Guređev i ekipa su dosta filozofirali ali to nas neće odvesti daleko. Naučićemo sigurno neke nevjerovatne stvari ali ne više od toga! To je zato jer mi možemo imati pristup tom znanju bez da pročitamo ikada u životu jednu rečenicu bilo koje knjige!
Pazite ovaj citat:
Citat:
Možda treba nešto reći i o položaju skupne tačke koji se zove položaj nemog znanja. Probaću da kažem nešto o tome iz sopstvenog iskustva jer smo sa takvim pričama veoma tanki na Forumu.
Osamdesetih godina na području ex-YU je bila dosta poznata i aktivna određena tehnika koju nema potrebe da ovde reklamiram. Ne radi se ni o kakvoj tajni jer sam siguran da mnogi znaju o čemu se radi kao i da su mnogi i bili na trodnevnim, sedmodnevnim ili 30-dnevnim kursevima. Čuo sam da je i danas aktivna mada u nešto izmenjenom (vremenski skraćenom) obliku. U svakom slučaju, bio sam prisutan i primenjivao tu tehniku tokom 3 dana trajanja seminara pored još oko 40-tak prisutnih. Da pređem na stvar. Trećeg dana smo vršili tkz. “šetajuću meditaciju“ u obližnjem parku, što je predstavljalo jednu relaksirajuću, opuštenu šetnju bez ikakvih obaveza i zadataka. Podigao sam ruku i dotakao jedan list na grani drveta pored koga sam prolazio, kada se dogodilo: imao sam trenutni osećaj da sam ispaljen iz topa i da se mlaznom brzinom krećem naviše. Vidokrug mi se naglo suzio i pred očima sam ugledao tamnu cev na čijem kraju se nazirao krug svetla. Sve je pratilo osećanje i zvuk ubrzanja. Prošao sam kroz tunel, velikom brzinom. Pri tome nisam imao nikakvih vizuelnih senzacija unutar tunela, samo osećaj brzine. Sledeće je bio osećaj da izlećem i… Sve se zaustavilo. Kada sam izleteo, nisam video ništa oko sebe, nikakve ljude, oblike ili bilo šta slično kako več pričaju ljudi sa sličnim doživljajima. Kod mene je to bio čist osećaj, ponavljam, bez ičega vizuelnog. Osetio sam da ZNAM SVE. Teško je reći šta sam tačno to znao, ali u tom trenutku, toga se bez ikakve greške sećam, imao sam osećanje POTPUNOG ZNANJA. Znači, imao sam odgovor na sva pitanja. BILO KOJA. Znam da sam počeo sebi da postavljam neka od njih i sa lakoćom dobijao trenutni odgovor što je meni, u tom trenutku, bilo toliko komično da sam počeo glasno da se smejem. Samo sam površno bio svestan ljudi koji su stajali oko mene i zbunjeno me gledali. Najsmešnija mi je bila spoznaja da mi svi ceo život (uključujući i ljude koji su tada stajali pored mene) tražimo odgovore na bezbroj pitanja, mučimo se i mozgamo a oni se nalaze, ne tamo gde ih tražimo, nego u nama, u našim grudima. Ta spoznaja mi je bila toliko ironična da sam se savio od smeha. Kada sam poželeo da saopštim ljudima oko mene da ne treba da se šetaju tu ko budale niti da traže odgovore u knjigama već samo da ih izvuku iz sebe, nisam ni reč mogao da izustim. Samo su mi krenule suze. Uhvatio sam i povukao jednu devojku za rukav na šta se ona otrgla jer sam, verovatno, izgledao kao ludak. Još se sećam da sam imao potpunu spoznaju da je SVE POVEZANO SA SVIM OSTALIM, sećam se da sam podigao ruku ispred lica i potpuno SHVATIO vezu svih prstiju sa ostatkom ruke, a onda i ruke sa ostatkom tela a onda i tela sa svim ostalim. To me je tek obeznanilo od smeha JER JE BILO TOLIKO BANALNO JEDNOSTAVNO. Sve vreme sam imao osećaj da je vreme bilo zaustavljeno. Sada, sa ovolike distance, teško je tačno opisati nešto što je trajalo možda dvadeset sekundi ili minut ili pet minuta mog subjektivnog vremena (nemam predstavu koliko je to trajalo u očima drugih ljudi). Odjednom, bez ikakve najave, strahovitom brzinom sam se strmeknuo unazad, ponovo prošao tunel (i to još brže) i vratio se nazad. Osećaj je bio užasan. I ovog puta sam se presamitio ali ne od smeha već od bola. Nije to bio fizički bol već više strašan osećaj gubitka, užasna spoznaja da sam samo sekund ranije imao odgovore na SVA pitanja, da mi je svest bila strašno proširena, a sada sam ponovo bolno ograničen u svom shvatanju. NIŠTA VIŠE NISAM ZNAO, bio sam ponovo blaženo glup, kao stisnut u kalup, a osećaj užasa me podsećao da sam malopre u rukama imao dijamant i dok sam ga gledao on mi je skliznuo kroz prste pa pravo u kanalizaciju, da ga više nikad ne nađem.
Ne sećam se više detalja, ali nekako sam se dovukao do sobe za trening gde sam to veče još dva puta imao sličan osećaj. U jednom trenutku je nešto ponovo krenulo iz mene (stomaka/grudi) i ja sam počeo da ubrzavam a oko mene kao da je počelo da tutnji. Panično sam prekinuo vežbu koju smo trenutno radili i počeo pogledom da tražim Majstora sa samo jednom željom: da mi kaže bilo šta ili još bolje, da me udari rukom u grudi jer sam osećao da bi me to ponovo lansiralo. Nažalost, Majstor je bio udaljen i zauzet a meni se, sa bolom, sav osećaj vratio nazad u stomak i prizemnio me veoma neprijatno.
Dakle samo praktične stvari nam mogu pomoći, nešto što ćemo iskusiti sami, gdje će naša suština ponovo prodisati nudeći nam odgovore koje paradoksalno već znamo samo se ne može do njih! Ne možemo do njih u nama?! Pa čije je to onda maslo? Ko nam je zakuhao čorbu? Čije su to "instalacije" u našim umovima? Ko neda da se transformišemo u predivna svjetlosna bića? Prethodi nam borba!
Pridružen/a: uto nov 04, 2008 10:30 pm Postovi: 604 Lokacija: Again in Đakovo
Reći ću svoje gledište što se tiče toga oko reinkarnacije.
Citat:
Postavlja se pitanje zašto je Gurđev tako malo rekao odnosno skoro ništa nije rekao o reinkarnaciji?
Zato što ljudi svaki put kad zamišljaju budućnost pogriješe i to skoro pa uvijek. Probaj to ovako shvatiti,on nije volio govoriti o reinkarnaciji zbog toga što je dobro poznavao čovjeka kao mašinu.Da je kojim slučajem rekao da ona postoji učinio bi pogrešku,jel rad je bez obzira na reinkarnaciju važniji od toga,ljudi bi se opustili i razmišljali bi o tome da mogu odgoditi rad za sutra ili za idući život,to nam je u psihi mi smo jedine životinje koje razmišljaju unaprijed tj. u budućnost,nijedna životinja nema taj dio mozga koji joj dopušta da mašta i djeluje u budućnosti,to se kod ljudi razvilo zadnjih otprilike 2 mil.godina.Jedna odlučna knjiga govori o tome "Mit o sreći".Evo mali dio šta piše o knjizi
Citat:
Većina nas provede život usmjeravajući se prema najboljoj od svih mogućih budućnosti, a onda otkrijemo da sutrašnjica rijetko ispadne onako kako smo se nadali. Zašto? Kako će nam Daniel Gilbert, psiholog sa Sveučilišta Harvard, spretno i spremno objasniti, kad ljudi pokušaju zamisliti što im budućnost donosi, čine neke temeljne pogreške.
Da se vratim na pitanje.Kad bi spomenuo ljudima da reinkarnacija postoji za svakoga šta bi to značilo za ljude već ionako slabe za rad i kojima još uvijek dominira lažna ličnost,oni bi se opustili i ne bi mogli uložiti izuzetne napore ka buđenju.Svako vjerovanje na četvrtom putu je smrtonosno da tako kažem,jel daje lažne nade i očekivanja,takoreči udobnost i oslonac u nešta što samo postoji u umu čovjeka koji slijepo vjeruje,izvan njega ne. Ljudi sve odlože za sutra,nitko se ne može suočiti sa sobom,sa da tako kažem šljamom što nosi u sebi,otpadom,taj otpad ih i održava na životu,održava njihovu mirnu egzistenciju.Zbog toga govoriti ljudima da reinkarnacija postoji bi bilo smrtonosno,pogledaj new-age vjerovanje da svatko kreira svoju stvarnost,koliko li je samo ta smrtonosna ideja ubila ljudi već sad.Reći da reinakracija postoji izazvala bi gori rezultat nego "ti kreiraš svoju stvarnost".
_________________ "Sve je jasno,samo sam ja zamagljen"- Lao Tse
Pored svih novih pitanja koja su isplivala kroz razgovor, pitao bih nešto što meni izgleda značajno, a tiče se ličnosti: Koliko je bilo kakav Rad moguć/relativno uspješan ako se radi o osobi sa fiktivnim osjećajem ličnosti? Ličnost čije granice (sposobnosti, mogućnosti itd.) nisu u realnom opsegu. Nicoll kaže: 'Ovaj rad počinje od čovjeka kao dobrog domaćina, naime od čoveka koji je razvio ličnost i može da ide kroz život na svoj određeni način, u razumnim razmerama.'. Mislim da je poseban akcenat na ovo pitanje dao Jodorowsky u filmu 'The Holy Mountain'. A dalje u knjizi kaže se:
Citat:
Tako se čovek drži onog šta zamišlja o sebi da jeste i hvatajući se na ovaj način za ono što ne postoji, za ono što je nerealno, čini sebi nemogućim da egzistira i postane stvaran tj. ono što bi mogao da postane i za šta je u stvari stvoren da postane. Verovatno ste čuli za izreku u radu da svako može da bude milioner ali da bi bio milioner mora prvo da realizuje da nije milioner. U tom smislu svako je kao mlad bogat čovek u onoj paraboli, bogat osećanjima svoje sopstvene zasluge, koji sebi pripisuje dobrotu i da je duboko identifikovan sa svojom vrlinom. Sećate se da mu je rečeno da ide i da rasproda sve i da postane siromašan tj. da da onom stvarnom i esencijalnom delu sebe, koji je zakržljao i izgladnjen „bogatom ličnošću“.
Pridružen/a: sub apr 17, 2010 5:19 pm Postovi: 398 Lokacija: sada i ovdje
sjajna tema!!
hej bajs, a vidi ovu izreku - kinesku:
«Konačno, na kraju kad je sve gotovo i kad sva pitanja imaju svoj odgovor, ne preostaje ništa drugo nego sjesti i dobro se nasmijati.«
zanimljivo, zanimljivo...
_________________ -Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna. Dobro se vidi samo srcem.Bitno je očima nevidljivo... -Vrijeme što si ga posvetio svojoj ruži čini tu ružu toliko dragocjenom... -Ljudi su zaboravili tu istinu, ali ti je ne smiješ zaboraviti. Zauvijek si odgovoran za ono što si pripitomio. Odgovoran si za svoju ružu..
Pridružen/a: pet aug 31, 2007 4:51 pm Postovi: 1135 Lokacija: Međimurje
nardstae je napisao/la:
Koliko je bilo kakav Rad moguć/relativno uspješan ako se radi o osobi sa fiktivnim osjećajem ličnosti? Ličnost čije granice (sposobnosti, mogućnosti itd.) nisu u realnom opsegu.
Ako si osoba koja smatra da se kreće putem neke samospoznaje,postavlja to pitanje,........nadam se da jest na pravome putu i da postiže ono što se ovdje shvaća kao Rad.
A za ostale koji se to ne pitaju....pa kako nitko umjesto mene nemože otiči na WC i olakšati se,tako ni ja nemogu za nikoga odraditi ovaj posao.A najbitnije je da ni ja ne dozvolim sebi očekivanje,da netko umjesto mene to odradi.
Da li efikasnost ovog sistema/metode samospoznaje zavisi od tog odnosa: čovjek - predstava o sopstvenoj ličnosti? Kao što napisa Klejbezabla gore:
Citat:
Zamijetila sam, kao kod sebe tako i kod drugih ( i jako je zanimljivo i poučno to pratiti) kako ličnost (lažni Ja) sabotira napore kretanja ka suštini, da se tako izrazim. I pri tome zna biti vrlo domišljata.
Evo par citata o transformaciji:
Citat:
Svi vi možete razumeti da nas život neprestano tera na reakcije. Sve te reakcije formiraju naš život – naš sopstveni lični život. Promeniti život ne znači promeniti spoljne okolnosti: to znači promeniti reakcije. Ali dok ne vidimo da spoljašnji život ulazi kao utisak, koji nas uslovljava da reagujemo na stereotipne načine, ne možemo videti tačku potencijalne promene, gde je moguće raditi.
* * *
Ličnost se u tom pogledu u Radu ponekad poredi sa sekretaricom, koja sedi u prednjoj sobi, pristupajući svemu u skladu sa svojim sopstvenim idejama. Ona ima određeni broj rečnika, enciklopedija, podsetnika itd. svuda oko sebe i poziva tri centra – to jest, mentalni, emocionalni i fizički centar – u skladu sa svojim ograničenim idejama. Rezultat je taj, da se gotovo uvek pozivaju pogrešni centri. To znači da se ulazni utisci šalju na pogrešna mesta i proizvode pogrešne rezultate.
* * *
Čovek je u sebi formirao određeni broj reakcija i njegova životna iskustva su njihov rezultat.
* * *
Život je naš utisak o njemu i on može biti transformisan. Ali kao što sam rekao, veoma je teško shvatiti tu ideju, jer je hipnotisanost čulima tako moćna. Ne možemo sprečiti da mislimo da su čula ta, koja nam pružaju realnost. Tako naš unutrašnji život – naš pravi život od misli i osećanja – ostaje nejasan za naše mentalne koncepcije. Ipak, istovremeno mi znamo veoma dobro da je to ono gde istinski živimo – naše misli i osećanja.
* * *
Govorim sve ovo, da bih naglasio koliko je za ljude teško da počnu da rade na sebi. Razlog za to je što sebe smatraju sobom. Ako čovek sebe tako posmatra, on ne može da posmatra sebe. Sve je on sam. On svemu kaže „ja“. Ako čovek svemu u sebi kaže „ja“, tada je sve u njemu „ja“ i kako on može posmatrati sebe? Kako „ja“ može posmatrati „ja“, ako su oni jedna i ista stvar? U jednom trenutku on je razdražljiv i grub, u drugom je nežan i ljubazan. Ali on kaže „ja“ svemu tome. I tako to ne može videti. To sve je za njega jedno.
* * *
Neko, ko je počeo da vidi šta samo-posmatranje i odvajanje znači, mi je nedavno rekao: „Uvek sam posmatrao negativne emocije kao loš deo mene. Uvideo sam da je to pogrešno.“
* * *
On mora da nauči da na pravi način kaže: „ To nisam ja – nisam „ja“.“ A dok posmatra negativne emocije kao loš deo sebe samog, neće biti u stanju da se odvoji od njih. Vidite li zašto? On neće biti u stanju da se odvoji od njih, jer ih posmatra kao sebe i tako im daje validnost „ja“. Kao što je rečeno u prošlom razgovoru, ako svemu u sebi damo osećaj „ja“, ako kažemo „ja“ svemu o čemu mislimo ili što osećamo ili što zamišljamo, ništa se ne može promeniti. Jer „ja“ ne može izmeniti „ja“.
* * *
Ukoliko čovek sebi pripisuje zlo, on je u pogrešnoj poziciju u pogledu njega, baš kao kada sebi pripisuje dobro i zasluge oko toga.
* * *
U svakom trenutku najčudnije misli mogu ući u nas. Ako ih nazovemo „Ja“, ako poverujemo da ih mi mislimo, one stiču moć nad nama. I ukoliko pokušamo da ih eliminišemo, videćemo da će nam to biti nemoguće. Zašto? Ponoviću jednu sopstvenu ilustraciju uz tu situaciju. Pretpostavite da stojite na jednoj dasci i pokušavate da je podignete i borite se koliko god možete da to učinite. Da li ćete uspeti? Ne, jer vi sami pokušavate da podignete sebe a to je nemoguće.
Pridružen/a: sri nov 28, 2007 1:08 am Postovi: 1088
Citat:
Ali zašto mašina radi tako kako radi? Ko je "programirao" mašinu?
Bajs, potpuno razumem tvoj poriv da saznas odgovore na ova pitanja. Ali... ko je onaj ko ih postavlja i zasto? Um? Da bi dobio jos malo vremena, da bi te odvukao...?
Citat:
Tu je poenta; da se razbije taj "program"!
...
Dakle samo praktične stvari nam mogu pomoći, nešto što ćemo iskusiti sami, gdje će naša suština ponovo prodisati nudeći nam odgovore koje paradoksalno već znamo samo se ne može do njih! Ne možemo do njih u nama?!
Moze se do njih u nama, odgovor si i sam vec dao, ali, kao sto vidis, 2 sata kasnije, vec te je um odvukao.
Ja sam godinama (!) lutala, trazeci odgovore na ista pitanja koja ti ovde postavljas. Od kasiopejaca, preko gnosticara, istocnjackih puteva, hriscanstva, Kastanede, vanzemaljaca i ostalih... pokusavajuci da nekako, sklopim taj viseslojni mozaik u neku smislenu celinu. I, da ti kazem do cega sam dosla? Odgovor sam i sama odavno nosila u sebi. Um je taj koji sve iskomplikuje, to mu je posao, tako radi, ne zna drugacije. A on nema pojma. Samo nesto talasa i brljavi, muti vodu i ne zna da stane- nikada. Takva je priroda uma. A odgovor je toliko jednostavan, da ne moze biti prostiji.
Nasla sam da meni, mome temperamentu, karakteru, mojoj boji, odgovara joga. Dugo sam bila u neznanju, jer nisam poznavala principe njenog delovanja, a nisam jer je mom umu sve ostalo bilo interesantnije.
Joga je cista nauka. Lutanja nema i tacno se zna sta i na koji nacin postizemo, upraznjavanjem odredjenih jednostavnih vezbi (asana ili polozaja tela, odn. vezbi, ali uz, pozeljno je, sto veci nivo svesnosti, koji se stice redovnim vezbanjem- jer svesnost se trenira, sto bi rekao jedan divan Covek, koji je uspeo da postigne ono cemu mnogi od nas streme), sta postizemo praktikovanjem pranajame (tehnika disanja kojom prociscavamo energetske kanale, omogucavajuci tako, prani da slobodnije cirkulise nasim telom, oplemenjujuci nas, cineci nas bogatijim, sigurnijim, neovisnijim, jacim...), sta postizemo meditacijom. Svaka od te tri stavke ima svoj razvojni put. Neko napreduje brze, neko malo sporije. Sve zavisi od samodiscipline, usmerenosti, odnosno, intenziteta zelje spajanja sa bozanskim, jednotom, svetloscu svesti, odnosno motivacije.
Od presudne je vaznosti instruktor. Onaj pravi- cuda stvara. U to sam se uverila i ja i mnogi, mnogi drugi, koji imaju tu srecu, da uce od nekoga ko je uspeo da se ogoli do koske. Sve je otpalo- ostala je samo njegova beskrajna ljubav i pozrtvovanost, cista svetlost svesti, da zivi u njemu i deluje preko njega.
Mogu ti preporuciti da procitas Patanjali-eve Joga sutre, imas ih kod Pantelije na sajtu, pod "moje knjige".
Mozda ce neko od vas osetiti otpor u sebi, kada cuje reci kao sto su: meditacija, mantra ili gurudev... Preporucujem da ga "preskocite" i da pokusate da "uhvatite" sustinu onoga o cemu se govori u ovom videu, jer bez cistote u nama, svaka, intelektom spoznata istina, ne moze nam pomoci u nasem duhovnom napretku ni najmanje.
.
_________________ sigma
Zadnja izmjena: sigma; sri jan 12, 2011 2:15 pm; ukupno mijenjano 1 put/a.
Pridružen/a: sri maj 24, 2006 11:23 am Postovi: 1573
bajs je napisao/la:
daco je napisao/la:
Probaj to ovako shvatiti,on nije volio govoriti o reinkarnaciji zbog toga što je dobro poznavao čovjeka kao mašinu.
Tako je. Ali zašto mašina radi tako kako radi? Ko je "programirao" mašinu? Tu je poenta; da se razbije taj "program"!
Ali sta ako je neka "masina" samo "masina"? Da li bi radila bez programa? Mislim da bi morala da postoji neka uspavana sustina prvo, da bi razbijanje programa imalo smisla uopste.
Pridružen/a: pet aug 06, 2010 10:32 am Postovi: 682
@Sigma Hvala ti na savjetima. Yoga je, kao što kažeš, jedna jako korisna disciplina.
Citat:
Bajs, potpuno razumem tvoj poriv da saznas odgovore na ova pitanja. Ali... ko je onaj ko ih postavlja i zasto? Um? Da bi dobio jos malo vremena, da bi te odvukao...?
Ovo si dobro sročila zaista. Onaj koji postavlja pitanje sam uvijek ja samo su različite pozicije gledišta. Postavljam ih jer znam da nešto ne štima polazeći od mene samog i gledajući situaciju oko nas. Kažem, sve te "svete" knjige, skripte i mudri ljudi govore o nevjerovatnom potencijalu čovjeka a on negdje čuči u blatu! Pitam se zašto je to tako? Priča koja meni drži vodu je priča oko "nametnutog" uma. Svakako je on na jedan način naš iako je nametnut i postavlja se pitanje kako da se riješi ovo? Kada sam na Kastanedinom topiku pročitao priče o letačima stvari su postale mnogo jasnije. Ovi letači su u suštini bića koja se na nekim mjestima zovu reptili, lizardi ili kako već. Postoje ljudi koji ih vide i oni kažu a i Kastaneda piše da se oni hrane energijom naše svijesti. Dakle, dali su nam lijepo njihov model uma pa se cijelog života manje više ponašamo po tom šablonu manje ili više egoistični i kakvi sve već nismo. Kako je sve energija, čovjek je u stanju direktno opaziti tu energiju, ali tu je zaskočica jer ta bića nam je uzimaju od rođenja i mi smo odnosno naša svijest je svedena na minimum minimuma! Dijete kad se rodi ima sjaj svijesti poput blještave kugle da bi kasnije od toga ostala blijeda fleka i ništa više. Dakle ta naša svijest je u direktnoj vezi sa našim energetskim tijelom kojeg mnogi za života nisu svjesni, a to tijelo ne da je moćno nego nam daje pristup neslućenim terenima da se tako izrazim, višem ja, tihom znanju i kada se razvije i revitalizuje svijest tada vibracija na kojoj oscilira postaje nepodobna za letače. Ali sa njima se za početak ne treba zamarati već Put pod noge.
Zato zen ruši um, ruši letački um i ostavlja čistu svijest, svijest koja je enormna i originalna! Zen majstor je uvijek originalan! Svi oni koani služe svrsi zaista na pravi način. Naš um ga ne može odgonetnuti. Možeš ga čitati i mozgati ali ne možeš ga riješiti jer je našem letačkom umu ne riješiv ali majstoru je jasno! Sve je kristalno jasno!
Uzmimo jedan koan*
*Nansen presjeca mačku*
Kada su se jednom prilikom kaluđeri iz istočne i zapadne dvorane posvađali oko neke mačke, Nansen zgrabi životinju i, visoko je podigavši, reče* Kaluđeri! Ako neko od vas može da kaže neku dobru riječ, poštediću mačku*. Niko nije odgovorio i Nansen je hitro presječe na dva dijela. Kada se Džošu vratio te večeri, Nansen mu ispriča šta se dogodilo. Džošu tada izu svoje sandale, stavi ih na glavu i izađe napolje. Nansen reče * Da si ti bio ovdje spasio bi mačku*.
Vidite li o čemu se radi? Nema potrebe za riječima. Reaguje se odmah, iz topa, kao mač, bez premišljanja, bez dvojbe, originalno do bola! Džošu tada izu svoje sandale, stavi ih na glavu i izađe napolje. Šta drugo?
Zen je takav i zato ga gotivim! To je i Don Huan govorio Karlosu kada mu je govorio o ratničkom životu. Ratnik, ako ništa, i kada ne zna šta da radi on se pravi da zna, i radi bez obzira na sve. Nema puno mjesta za razmišljanje jer razmišljanje je tehnika našeg uma, a um je strana instalacija dok ne dođemo do tog stadijuma da smo slobodni!
Citat:
Ali sta ako je neka "masina" samo "masina"? Da li bi radila bez programa? Mislim da bi morala da postoji neka uspavana sustina prvo, da bi razbijanje programa imalo smisla uopste.
U slučaju čovjeka da! Radila bi bez programa! Čovjek može da djeluje. Gurđev je vjerujem mislio na to. Nije on mislio bukvano mašina već je sigurno uvidio da se čovjek u sadašnjem stadijumu razvoja (ako se može to nazvati razvoj) ponaša toliko predvidivo, toliko nesvjesno, toliko je mrtav iznutra da nema onog sjaja u očima! Šta drugo reći nego mašina! Ali možemo mi to pobijediti! Neki neće uspjeti, neki hoće ali ako se predamo u startu zasigurno ćemo pasti! Zato u boj!
Pridružen/a: sri okt 10, 2007 7:18 pm Postovi: 4118
Ličnost se mora upražnjavati, manifestirati jer na tome sad stojimo, ali to se može i putem prisino odabrane kontrolirane ludosti. Prisilno zato jer, eto drugačije ne može jer živimo u ovakvom obličju, nema slobode dok se ne riješimo ovakvog stanja postojanja.
Recimo da je biće čija je ličnost uvjerena da je ona sama ta esencija nekontrolirano ludo, izgubljeno, ne živi sebe nego nešto, ko zna što, valjda živi samo horizontalnu dinamiku apsoluta, što je takođe potrebno.
Pošto se shvati da je ličnost eto neki sklop, stroj, a opet jasno je i da se ne treba gasiti (ionako je osuđen da se sam ugasi kad dođe vrijeme), ono kako se dalje živi se zove kontrolirana ludost.
Kad se to stvarno uvidi, onda se vidi i da je sav posao oko ličnosti (sav život) onako prilično ništavan, promašen. Mnogi se tad (kad vide) kao što je don Huan rekao, odluće jednostavno nestati, ubiti se. Ali smatram da ima sretnika koji prije te faze naslute da je samo postojanje (percepcija esencije) dovoljna svrha smo sebi za daljnje postojanje, to je jednostavno radost postojanja, to u mom slučaju izvire iz zemlje. Stojim na zemlji i osjećam radost postojanja, osječam nezamislivu slatkoću energije kroz noge kao svoje postojanje. E sad tu nije nimalo ispravno reći da osjećam "svoje" postojanje, esencija je nešto drugačije prirode od onoga što bi se moglo strpati pod "svoje", nije čak ni linearne prirode, nije sekvencijalno raspoređeno ko po nekakvim prošlim i budučim inkarnacijama, nego je sve sad.
Tu je negdje i ona zapreka u vezi pričanja o prošlim životima kod raznih majstora, jer to kroz što se percipiraju "prošli i budući" životi ispada kontradiktorno linearnosti, vremenu, priča o tome jednostavno ne ispada kao nešto pravo, nego ajmo pričati o fragmentima linearnosti koji su se uspjeli nekako, čak i ko namješteno sklopiti i prevesti kroz ličnost.
Evo malo ovoga, malo onoga, znam da sam nabacao isječke koji baš i ne zvuče povezano, htio sam se dotaknuti otvorenih pitanja u prijašnjim postovima.
Pridružen/a: čet mar 12, 2009 10:20 am Postovi: 177 Lokacija: na Žalu
Rad, ličnosti i te stvari...neke osobne crtice iz razgledanja...
Prva stvar, svatko je svoja fikcija, u kolikoj mjeri manje je bitno, važna je ta činjenica.
Raditi na sebi, (i na bilo čemu drugome) može se, ilustrativno, iz dva 'moda' - iz želje i iz odluke. Želja pretpostavlja zadovoljenje, ispunjenje konkretnog cilja, poželjno u što kraćem roku. Tu se otvara široki prostor za žmurenje i preskakanje, (samo)zavaravanje i zamišljanje. "Ono što moramo razumjeti...jest da je iluzija nešto vrlo stvarno i definitivno u posljedicama .Mašta nije tek ništa - 'ništa nego mašta', kao što se kaže. Ona je zapravo vrlo moćna. To je stvarna sila koja univerzalno djeluje na čovječanstvo i drži čovjeka uspavanim..."(Nicoll). Dakle, tu kruha nema, nastavlja se živjeti dalje s uvjerenjem o "napretku", kojeg će potkrijepiti razne samoproducirane senzacije i konstrukcije uma koje služe samosmirivanju i daljnjem gajenju iluzija.
Odluka u prvi plan stavlja provođenje, djelovanje. bez iščekivanja i projiciranja nekog cilja u budućnosti, pažnja se usmjerava prema sebi, sada; na konkretne postupke, koji se onda mogu procjenjivati hladnije glave i objektivnije sagledati njihov rezultat. Otvara se mogućnost valjanog samopromatranja, a ne selektivnog, kad se vidi samo ono što se hoće.
Konkretno, kod mene su dva najjača 'oružja' ličnosti zamišljanje i samosmirivanje. Na primjer, kod sebe sam pri promatranju uočavala stvari koje su izazivale tjeskobnost i činile mi uši žarko crvenima. To nije valjano promatranje, ono podrazumijeva pasivan stav, 'detektiranje' stanja, bez emocionalne reakcije, da bi se uopće stvorila pretpostavka za nešto dalje. Ali moj samosmirujući um izmislio je fiktivno 'promatrajuće Ja' koje stvar drži pod kontrolom i tako sam se veselo vrtuckala ukrug.
Za mene je pravi okidač bila jednostavna Nicollova rečenica - da su negativne emocije uvijek povezane s drugim ljudima. Da nema drugih ljudi, ne bi bilo ni njih. (A neću sad o negativnim emocijama jer bi post trajao do ponedjeljka). To mi je tako na prvu snažno odjeknulo, da me i protiv 'moje' volje natjeralo da zađem u predjele koje sam do tad uspješno eskivirala, i tu je počeo raspad sistema, u najboljem smislu te riječi. Poražavajuća spoznaja da nisam gospodar u svojoj kući, nego da gazduju vanjske situacije i unutarnja stanja proizašli iz interakcije s drugim ljudima, počevši od najranijeg djetinjstva na ovamo, i da nad njima imam malo ili nimalo kontrole. To me vremenom dovelo do razrješenja nekih unutarnjih konflikata i kontradiktornosti, što je pomoglo u donošenju daljnjih odluka.
Tako, po nekom svom iskustvu rekla bih da se može raditi, ali da bi se uopće počelo prvi preduvjet je imati, narodski rečeno, muda, i biti iskren prema sebi naročito kad boli. Preuzeti odgovornost i ne samo pomno se preispitati, nego i ostati u stanju preispitivanja, jer nitko nikog nikad nije zaj..., do čovjek sam sebe. Iz neznanja ovog, onog - svi razlozi mogu biti točni, ali i krasni materijal za samoopravdavanje. Ili sam to sve tako zamislila.
_________________ Strahlen Gottes sind wir hier auf Erden - Brauchen's nur zu sein und nicht zu werden.
Prijava
FAQ
Pretraživač
Um? Da bi dobio jos malo vremena, da bi te odvukao...?
Um je taj koji sve iskomplikuje, to mu je posao, tako radi, ne zna drugacije. A on nema pojma. Samo nesto talasa i brljavi, muti vodu i ne zna da stane- nikada. Takva je priroda uma. A odgovor je toliko jednostavan, da ne moze biti prostiji. 
