Laganje ili mozda ipak neka vrsta stvaranja i kreiranja 'svog' sveta u kom svaki covek zivi i radi koga zivi. I to je normalno.

Živimo li radi života... ili radi smrti?

U kolikoj mjeri lažemo dajući odgovor?

Pa glavno je pitanje zasto zivimo i koja je svrha, a upravo zbog toga je potrebno da pojedinac stvori nesto svoje sto ce da ga odrzava. Sto ne znaci da 'laze', vec stvara neki 'cilj' njemu bitan, a sad zasto je na ovom svetu ko ce ga znati.
Mislim da svako laze donekle samog sebe pa i oni koji kazu da ne lazu, slagali su sami sebe
Svi mi bezimo od onoga sto nam ne odgovara bilo to materijalno ili psihicko. I za oba slucaja postoje nacini pomocu kojih to radimo. Nekad covek moze da se suoci sa cinjenicama nekad ne, a to opet zavisi od osobe.

Samo biti, jesam... čini se da je (to) odgovor. Ili lažem?



Moja gornja lažna izjava je čista laž!

Ubi me prejaka reč - Branko Miljković

Pa ako se prihvati rečničko objašnjenje reči laž, onda ja "apsolutno" ne lažem sebe!!!

Iskreno ne osećam potrebu da stvorim nešto svoje što će da me održava. Tu potrebu jesam imao, ali dok se nisam samoizlečio od hronične teške depresije koju sam imao celog života, a do pre 2-3 godine. Tada sam svakoga časa razmišljao o smislu, i imao potrebu da izmišljam nešto svoje što će me održavati...
Iz ove perspektive bih čak mogao zaključiti da, čovek koji oseća smisao života o njemu nikada ne razmišlja


Da, slažem se, i meni se čini da je tako. No, opet da se pozovem na to kako rečnik definiše laž (a bila bi nezamisliva frka kada bi je svako slobodno interpretirao ), to što bežimo od nečega, materijalnog ili fizičkog, a svesni smo toga da bežimo, ne znači da lažemo sebe. Lažemo sebe, kad sebi u mislima kažemo, "ne, ja ne bežim", a svesni smo da bežimo.
Npr, u mom slučaju, uvek sebi priznam razloge zbog kojih nešto radim, ili zbog kojih se na određeni način ponašam.

Ako me boli glava, i ja primenim mentalno programiranje s afirmacijom - "osećam se sasvim dobro, moja glava je laka i bistra", a tačno znam razlog zbog koga to radim, ja nisam slagao sebe...

Ako se zaljubim, ja nikada ne smišljam pred samim sobom laži u vidu - "ona je predivna, plemenita, najbolja osba, pametna...", kad sam svestan da je ne poznajem, jer sam je tek video, jednostavno kažem sebi "čoveče ala me privlači!", i tačno znam zbog čega me privlači...
Sa tim znanjem, ja mogu da izaberem, hoću li pustiti svoje nagoe da upravljaju mojim životom, ili ću zakočiti i ipak pokušati da potražim neku koja je, zaista, pametna, inteligentna, produhovljena, sa kojom ću se lepo skapirati...
Zato je i bitno ne lagati sebe, da se ne bi stalno lupalo glavom u zid, a zatim se pitalo zašto se to dešava. Čak i kada sam bio jako mlad i jako glup, i radio takve stvari, jednim kraičkom svesti sam znao da lažem sebe, i da ubirem upravo one plodove čije sam seme posejao...

Naravno, kad sam govorila o 'lazima' i to tome da covek stvori svoj svet nisam mislila na bukvalne lazi, i nekih koje si naveo u textu da ne citiram sve..

Nisam ni ja mislio na to što sam napisao, poslužio sam se konkretnim da izrazim opšte
Zapravo hteo sam da te podstaknem da mi pojasniš, jer mi je tema interesantna i stalo mi je da maximalno shvatim šta si htela da kažeš...

"Kažeš da misliš da svi lažu sebe čak i oni koji kažu da ne lažu."
Ja kažem da, ako prihvatimo da je jezik kao sredstvo komunikacije, koliko je to moguće, standardan, onda je značenje reči "laž" jasno. I ako je tako, onda ja ne lažem sebe (no nije bitno ovde lažemo li mi ili ne lažemo sebe, već pokušaj da shvatimo, prepoznamo...).
Imam utisak da ti misliš na iluziju kad kažeš laž, i ako je tako, onda tvoja konstatacija ("Mislim da svi lažu sebe čak i oni koji kažu da ne lažu"), sasvim stoji i kao moje mišljenje.
Čak i ako si od onih koji smatraju da je sve iluzija pa je pokušaj bilo kakve sistematičnosti besmislen, kao i bilo kakvo traganje za shvatanjem sveta oko sebe, čak i tada ako si izabrala život, kako bi se mogla sporazumevati sa ostalima koji žive u toj iluziji, moraš (moramo) da se relativno držiš(mo) opšte prihvaćenih značenja reči (iz književnog jezika)? A ako ne, onda da što slikovitije objasniš(mo) šta hoćemo da izrazimo...

Npr. konkretno, šta podrazumevaš pod laž, iluziju?

Recimo da se bavimo intenzivno takvim pitanjima, koja vidim kao čvorove, i to Gordijeve... Nije li to distrakcija od onoga što je istinski važno... Predpostavimo da volim život, radujem se svakom danu, uživam u životu... Međutim postoje oni koji žele da me, kao i svu ostalu većinu, muzu i šišaju. Njih je manje i oni su slabiji, i zato se koriste lukavstvom. Oni mene bace u iluziju i to, upravo, distrakcijom, navodeći me da se bavim pitanjima kao što su, "da li je danju dan ili je to samo iluzija, možda je mrak, a ja ipak vidim dan, možda ja ne vidim dan, možda ga samo zamišljam...?" I dok se ja tako bavim tim "važnim" životnim pitanjem, sam stvarajući iluziju od realnosti, oni me pomuzu i ošišaju... I tako uvek...
Recimo da je tako?

Pitanje da li živimo radi života ili radi smrti jeste distrakcija od onog što je istinski važno ali se na svom putu (a svako je na putu, ali je toga manje ili više svjestan), vezano za ego = laž moramo i time pozabaviti. Prekidač samoodržanja u smislu straha bi morao biti izbačen iz čitave sklopke zvane JA da bi uništili prvobitno JA koje nas sputava, da bi mogli ići dalje. Kako riječi «Svejedno mi je» vezano za život-smrt postaju sve čistije u nama, tako i mi idemo dalje. Ali ne valja ako se pritom lažemo.

Ne pišem o stvaranju potencijalnog samoubice, nego o čovjeku koji je svjestan svoje nesvijesti

Toda brate, ne znam o čemu pišeš, ali si me samoubio rečima

«Svejedno mi je« te riječi su na jednom nivou shvatanja destruktivne za čovjeka i mogu dovesti do samoubistva. Kad se gubi strah od smrti povezan sa egom, te riječi poprimaju sasvim drugo značenje. Kako čovjek postaje svjesniji (uz sve uspone i padove), tako postaje svjestan svoje nesvjesti u kojoj se nalazi - sve manje i manje. Put putujemo.

Šalio sam se, no, u svakom slučaju sada mi je bilo puno jasnije šta si hteo reći...
Tako je ToDa brate, bar kod mene, potvrđujem tvoje reči svojim iskustvima

Kako znati šta je laž ako se nezna istina,
a istinu ne može spoznati ljudski um,
a gde nema uma nema ni laži ni istine

Kakvu ili koju istinu nemože shvatiti ljudski um?
Dobro došao na forum

Spoznat ćete istinu i istina će vas osloboditi.
Kao kontra teža laži na drugoj strani se nalazi istina, i ona će nas osloboditi. A kako doći do te istine malo je teži put, ali mislim da smo svi skupa na njemu. Otvoreno preispitujući "vlastite" stavove, emocionalna stanja, više manje sve, jer ovaj je svijet sazidan od laži i mraka, prostora za manipulaciju.
Kockicu po kockicu slažem ( a vidim i ostali forumaši) mozaik stanja stvari,sagledavam vlastite laži a i one instalirane od strane institucija moći. Moram priznati da je težak put, rasvijetliti sav taj mrak laži.
Suoćiti se sa samim sobom.

Istina koja je nastala posle iskustva je subjektivna ... sagledavanje istine je moguce bez filtera tj. predubedjenja .. da li imamo dovoljno snage da odbacimo sebe radi istine...

.

???
ned sep 26, 2010 3:00 pm, kako od prošle godine?

.

Lakse je lagati sebe nego prihvatiti istinu.

Jer ako bismo bili potpuno iskreni prema sebi neke stari bismo morali mjenjati iz temelja, a to je nekada jednostavno preteško.

Mislim da zato lažemo sebi-idemo linijom manjeg otpora