Ni ja isto.Vjerojatno si dobio takav dojam čitanjem teksta.

Vjerojatno imaš takav dojam,što je meni bila i namjera.Svatko razumije na svoj osobni način,ljudi se ne razumiju međusobno.
G je rekao da mi ne razumijemo ono što čitamo,u tome se u potpunosti slažem,ja mogu čitati i razumjeti neke stvari,a u biti niti razumijem niti znam,jel da bi uistinu razumio morao bi biti na istom stupnju razvoja čovjeka,morao bi biti on sam.Sada to vidim u praksi,a i prije sam viđao.

Imam tekstove na kojima radim i koje bih u bližoj budućnosti htio objaviti nazovimo to hobijem,ali opet s druge strane imam i drugačiji cilj,takoreči sjedim između dvije stolice.
Moja poruka čovjeku je jednostavna iako se čini kompliciranom,ima ih više,iznijeti ću jednu od njih "Čovjek je mrtav,umro je zajedno sa Bogom" ili drugačije rečeno "Gdje je nestao čovjek,zaista on je umro sa Bogom,već se smrad počinje širiti diljem svijeta,ali nitko ga ne njuši,nitko ga ne osjeti,čak nitko ne zna da ono već je tu."
Treba naučiti plesati po mraku,po rubu,jel svijet je čudna ludnica kako bi to Einstein rekao.Nije sve tako bezvrijedno,pa i nihilistično iako se možda čini da je tako.Moramo uzeti u obzir da je ovo metafizički forum,o onome što se ovdje piše nema čvrstih dokaza,tu se nalaze teorije,gledišta,stavovi,ali dokaza malo,a stvarno lako se izgubiti u šumi,jel vani odveć je mrak.
I još nešta (malo offtopic) te neprocijenjive G ideje koje je donio su jedini most u mojim očima između znanosti i duhovnosti,možda je i zen budizam,ali ono nema veze sa duhovnošću (smatram da pravi zen monah nikada za sebe ne bi rekao da se on uopće bavi duhovnošću,čak štoviše majstor bi napravio koan od toga i dao ga onima koji bi rekli da znaju šta je duhovnost,a možda bi im dao samo sjekiru i poslao ih na cijepanje drva ).

A što se tiče teksta "Spoznaja vlastite ništavnosti kao put prema istinskom" to je više mala kritika čovjeka koja nije niti dovršena i sada kada samog sebe kapituliram unazad znam da tekst može biti bolji,imam svoj jezik priopćavanja,u tom tekstu ga nisam upotrebljavao i bez obzira na kvalitetu poanta je u biti jednostavna.
Za stav čovjek je mrtav dovoljan je samo pogled.
Čovjek može postati čovjekom,ima mogućnost,ali prvo treba shvatiti neke stvari u vezi sebe i laganja,usudio bih se reći da mi kao komplicirane mašine samim time što kažemo sami sebi da smo uvidjeli vlastitu ništavnost da se lažemo.
Ono "Spoznaj sebe" smatram jedinom važnom stvari,jel iz toga sve proizlazi,samo to čovjeka može ponovno dovesti u život.


Dobra izreka,ali paradoksalna,apsurdna i šta već ne.Samo o toj izreci bi se moglo razmišljati danima i opet doći na ništa.


Problem je taj što mi ne znamo istinu već mislimo da znamo istinu to je u biti najveći problem jel kad se dođe do stvari gdje nema dokaza i onda u tim sferama spominjati istinu baš i nema smisla,pa pogledaj samo svećenike,istina za njih,kako smiješno istina i svećenik u rečenici istoj,kao vuk i janje u stadu istom.
Mi svi imamo uvjerenja.Nešta kao psihopatija koji je problem je istina,ali nešta kao grijeh ili moral ne.
Ali postavimo to na ovaj način.Na pitanja koja su onkraj stvarnosti,metafizička pitanja,tamo se više ljudi izgubilo nego bilo gdje drugdje.Stoga proglašavati nešta istinom u tim sferama je itekako upitne prirode.

Ako je G inicijal Gurđijeva, onda moram da primetim da Gurđijev, iako su textovi koje sam čitao a koji pišu o "njegovim" idejama, obimni, piše jasno i decidno, ne opterećuje priču suvišnim rečima niti maglovitim opisima i primerima... A dokazi za ono što iznosi su u nama... tj. dok čitamo stalno, za svaku rečenicu, imamo utisak koji se može opisati rečenicom; "Aha, tako je, tako isto i ja osećam, shvatam..."

A filozofiju koja se bavi pitanjima zašto je marak kad padne noć, i da li je zaista mrak ili samo nije dan? Pa zatim, a da li je mrak, tama odsustvo svetlosti, ili je ona možda njena suprotnost, tj isto energija, ali suprotno nabijena... u nekom smislu... I slične stvari, smatram čistim gubljenjem vremena, a istina, gubio sam godine vremena dok to nisam zaključio, bez obzira što su mi iskusniji dobronamerno savetovali na vreme, da prekinem sa tim... Nisam mogao dok sam nisam shvatio

Jedan veliki i mudri čovek mi je govorio: "Život treba učiniti što jednostavnijim, a ne komplikovati ga do bola, pa makar i samo kod razmišljanja", a ja mu, nažalost, nisam verovao. A "danas" vidim da je filozofiranje dobar način da se ostane u distrakciji dok se važne, jednostavne stvari odvijaju u stvarnosti... pa makar je ta stvarnost o kojoj ztnamo, samo relativna, kao što je sve relativno (uporedno, odnsono)... odnosno samo je deo neke više celine...

Praktičnost pre svega.


Upravo o tome i ona govori... o izveštačenosti ljudi kao bića koji su svoju svest evoluirali u verbalnu, linearnu... a ona to, prirodno nije... Prirodno, čovek dolazi do spoznaje, iskustvom, da pokušaj da se mnoge savršene istine opišu rečima, samo iskrivljuje, umanjuje, zamagljuje te istine... od savršenih, čini ih tek jedva prolaznim...

Ali nije to ovde tema... tema je laganje, a laganje je, po definiciji: namerno, svesno izneta netačnost-neistina, izmišljotina, prevara...
Dakle, kako ne bih klizio u subjektivnost, ja se uhvatim definicije laži, jer laž je reč, konvencijom definisana, dakle ljudi su je izmislili, i zato nije, po meni, predmet filozofije, jer je određena. I tako, držeći se parole o praktičnosti i "učiniti život što lakšim, jednostavnijim, boljim za življenje", ja ustvrdim da 100%, ako ne onda bar 80%, sigurno znam šta je laž, a samim tim i šta je laganje sebe.
Ako zastanemo i zapitamo se svaki čas svog svakog dana, zašto činimo ovo ili ono, šta mislimo o ovome ili onome, zašto se osećamo ovako ili onako, mi imamo dva odgovora za svako ot tih pitanja: jedan, onaj koji si najčešće dajemo, i drugi, koji svesno, makar krajičkom svesti, potiskujemo zato jer nam se ne sviđa, jer ga se bojimo, jer nas povređuje, a znamo da je realniji, ako ne i uistinu realan.
Ja i dalje mnogo činim kao i pre te spoznaje. Za mnoge se stvari, koje su vredne toga, trudim da ih promenim, ali one za koje odsustvo mog truda ne ostavlja značajne, ili bar vidne, štetne posledice po mene i druge, na njih ne trošim svoju energiju...
Drugim rečima, iako mnoge stvari činim kao i pre, sada sam svestan zašto ih činim, zašto se tako ili ovako osećam, i sl...

Možda te opet nisam shvatio, možda opet ti nisi shvatio mene, ali u biti, ja ne mogu dalje od svog pogleda, u najširem smislu reči...

zasto jedemo i sta nam je to sto nas cini tako ranljivim u emocinalnom smislu kad jedemo hranu u bilo kojem obliku

al laz kao celina ne postoji.. sve je to samo uslovljena istina. tako da mi ne mozemo da slazemo sebe, mozemo samo da zmurimo pred sobom. a cini mi se da to najcesce radimo zbog drugih, ovako il onako.. a i reci imaju velikog udela u sveukupnom nerazumevanju, pogotovo onda kada se ne cita izmedju redova, ne slusa, svejedno.. jer rec bez konteksta, intonacije i jos nekih okolnosti nikad ne moze da ponese celu istinu, pa kao takva lako moze da odglumi

Prvo ovo objasni svima onima koji su imali kliničku smrt i vantelesna iskustva, Majklu Njutnu i (ne samo) njegovim klijentima.

Zatim sebi objasni kako to da je samo vera u rainkarnaciju iluzija i lažna uteha, a vera u nepostojanje reinkarnacije to nije.

Na kraju se obavesti o pravom učenju o reinkarnaciji, da to uopšte nije sredstvo izbegavanja odgovornosti već upravo suprotno: to te direktno, konkretno i realno (psihofizički) suočava sa odgovornošću jer ti jasno govori o zakonu uzroka i posledice. Za razliku od toga hrišćansko neverovanje u reinkarnaicju i karmu zadovoljava se mentalnim foliranjem o "pokajanju".

Inače tačno je da je pogrešno učenje o reinkarnaciji pogubno za ljude, ali samo za nesvesne ljude (kao i obično) a ne pravo razumevanje reinkaracije i karme.
Ispravno razumevanje reinkarnacije i karme (što je povezano) prilično je blizu potpunom duhovnom probuđenju. Dotle većina ljudi ne doseže.
Ali to ne znači da reinkarnacija nije istinita i da je ne treba iznositi kao istinu.
Ima mnogo gorih iluzija kojima se nesvesni ljudi zaluđuju.
Kada se iznosi pravo značenje reinkarnacije ono može samo da osvesti ljude.

Uostalom, ovaj film ne govori o reinkarnaciji nego samo o posmrtnim iskustvima koja se zasnivaju na svedočenjima iz iskustava kliničke smrti. A ta iskustva spadaju u domen evidentnih i prilično dokazanih pojava, a ne u domen mašte za utehu.

I ja se već 33 godina bavim istraživanjem tih pojava - ali za razliku od njega koji tu pojavu uopšte nije iskusio, ja sam imao stotine vantelesnih iskustava, objektivno gledao svoje telo, opipavao "srebrno uže" koje me spaja s njim, odlazio na druga mesta i viđao detalje do kojih bi nakon toga u fizičkom telu opet otišao i uverio se da su zaista takvi kakve sam ih video u energetskom, tako da to nije mogla biti samo moja iluzija. Takođe mi je iskustvo sa glasom donelo saznanja koja nisam mogao znati niti ih sam izmisliti.

Zato za mene taj tip nije naučnik nego kreten, ali verujem da je i plaćeni kreten kome je posao da izbacuje ovakve laži da bi se ljudi još više zatvorili u 3D, u telo i iluzorni um.

Koliko je "logičan i naučan" njegov način razmišljanja pokazuje detalj sa svetlošću koju ljudi vide. Kaže da je to "verovatno od neke spoljne svetlosti". A šta je sa onim slučajevima gde nije bilo spoljne svetlosti? Odakle su došli sadržaji poruka glasova koje sam čovek nije mogao da izmisli, a pokazali su se tačnim? Takve činjenice on gazi kao slon u antikvarnici.

Da je samo posmatrao dešavanja u telu i mozgu za vreme tih iskustava pa ih lepo opisao - to bi bilo u granicama nauke, i jedini naučan zaključak bi bio da ne zna kakva je krajnja priroda tih iskustava. Ali on samo na osnovu fizičkih pojava i znanja izvodi zaključke o nefizičkim iskustvima.

Ovo su nefizička iskustva i nije logično da ih tumači neko ko se bavi samo fizičkim područjem iskustava.

Ali plaćene psihopate kao što je ovaj "naučnik" nikada nije interesovala logika.
Oni je zapravo najviše mrze i gaze je na sve načine.
Na ovom forumu imaš puno opisa zašto se to radi i koliko organizovano.

A da je sve svest - to je tačno. Onda su i moja vantelesna iskustva bila u meni. Ali ne u mom fizičkom telu, nego u mom Sopstvu koje je sam Apsolut.
O tome je tebi i tvom naučniku nešto Krišna objasnio u Bhagavad Giti (imaš ovde negde film Pitera Bruka o tome ali bolje je pročitati knjigu). Nisargadata je to sve objasnio još bolje od Krišne.
Ovaj "naučnik" sigurno nije hteo taj zaključak da izvede nego upravo suprotno: da ojača iluziju da je samo materijalno telo realno i "naše", a svako (vantelesno) iskustvo u kome se naše Sopstveno biće i svest protežu na sve postojeće - iluzija.



Zato slušaj one koji su prešli taj prag, a ne one koji žive u svojim iluzijama, kao taj tvoj prijatelj. On pojma nema šta je reinkarnacija i samo ugađa svojim iluzijama i tebe je sa njima ubedio da "veruje u reinkarnaciju" pa zato slušajući njega misliš da je vera u reinkarnaciju kriva što je izgubljen slučaj.
Iz tog razloga je Gurđijev odvraćao od priča o reinkaranciji. U njegovo vreme se vrlo malo znalo o tome i to bi pogrešno znanje poslužilo kao idealan izgovor za sabotiranje rada na sebi.
Pravo znanje šta je reinkarnacija i karma podstiče rad na sebi više nego bilo šta drugo.

Laganje sebe ne postoji, sve sto mislimo tako je. Znaci ako mislimo dovoljno jako da je nesto tako, tako je...

Upravo si slagao sebe.

Ja to ne bih nazvao laganjem, jednostavno ne zelimo vidjeti neku drugu opciju. Razmisli. Ili je ime teme pogresno, uglavnom laganje sebe ne postoji

nije laz u istoj kategoriji sa istinom, laz je samo jedan deo istine. ako ne postoje slucajnosti onda ne postoji besmisao, samim tim ne postoje ni lazi u pravom smislu te reci. one imaju svoj smisao zasto postoje, pa su tako neophodne da bismo dosli do istine. bitno je suociti se sa njima i pronaci im uzroke i posledice, pa tako videti vecu sliku - razumeti svrhu njihovog postojanja, odnosno razumeti njihove uloge - i samim tim doci do istine. onda, zavisno od toga kakva je istina preduzeti odredjene mere. sve oko nas je istina, samo sto smo mi jos uvek nedovoljno svesni nacina na koji posmatramo, pa joj na taj nacin vrlo cesto narusimo integritet(subjektivno gledano)

Laganje je svjestan cin izjavljivanja(misljenja, namjere) neistine. Mislim da svjesno bice koje bi zeljelo znati osnovne stvari, sustinske vezano za postojanje to sebi uopste ne bi radilo. Ovdje mislim na laganje sebe(zvuci kao svjesna upucena radnja). Mislim da je vise generacijama to "neznanje" prenjeto na potomke, bez svjesnosti da tu uopste nesto ne stima. Pa mislim ko bi mislio pogresno ako zna bar djelic istine i zna da je nesto bolje. Slazem se sa prethodnim postom, samo naziv teme nije odgovarajuci.
Prethodni komentar

kakav je sistem pisanih i nepisanih pravila u drustvu, ne cudi me sto je to tako..
al ne razumem kako me ti razumes? i da li pre svega razumes sta hoces da kazes?
nemoj pogresno da me razumes

Mislim da je ipak problem u rijeci "laganje"

Ja bi se nadovezao na ovu zen priču pošto vidim da dajete odgovore na to šta je taj majstor mislio.
Da bi se znalo na šta je on mislio treba se biti na njegovom nivou, ja ne znam na šta je on aludirao zato što nisam na njegovoj razini, a mislim da ni na ovom forumu nitko ne zna, a vidim da pišete da znate i razumijete.

Samo tako je dao svoju verziju, a Bajs svoju, netko treći će uskočiti i dati svoju verziju.Na kraju ćemo imati hrpu verzija i svatko će misliti da zna šta je majstor mislio.
Bespotrebno je uopće objašnjavati šta je majstor htio reći.

@pantelija

Vidim da spominješ svoja religiozna-duhovna iskustva i uzimaš ih zdravo za gotovo.Postoje na milijune ljudi koji tvrde slično kao i ti, netko npr. čuje glas "Boga" u glavi i onda je uvjeren-a da taj glas dolazi od Boga.Takvim ljudima nema pomoći, oni su uvjereni u svoja iskustva bez imalo promišljanja.

Osobno zazirem od bilo kakvih iskustava zato što duhovnost ne sačinjavaju religiozna iskustva i čudesni doživljaji, smatram da oni ne vode nigdje i to pogotovo ako čovjek radi sam na sebi bez pomoći učitelja ili grupe ljudi koji streme istom cilju, a ako se ne varam ti pantelija radiš sam?
Opazio sam u tvom zadnjem postu da iz tebe dosta govori emocionalni centar kao primjer navesti ću tvoj način pisanja kada nazivaš onog čovjeka, a da ga nikada u životu nisi niti vidio kretenom, a kamoli da si pročitao neke radove od njega.Tako sam dobio dojam čitanjem tvoga posta.
Iz toga dolazim do zaključka da nakon spominjanja svojih iskustava da si se sa njima identificirao.

Prije nekoliko mjeseci sam pričao sa osobom koja nakon iskustva kliničke smrti je počela čuti glasove u glavi i to je pripisala Bogu, mene zanima jel i ti čuješ glasove, dobio sam takav dojam iz tvoga zadnjeg posta?

Jedino što mogu reći je to da se nitko ne bi trebao držati toliko tih iskustava, pa čak i da bi trebali zazirati od bilo kakvih iskustava.
Sjetimo se samo šta su određeni ljudi napravili u povijesti što se duhovnosti tiče i kakvi su sve pokreti nastali nakon što je netko dobio "vizije" i čuo "glasove" u svojoj glavi.To je sve uvelo konfuziju i još više slijepih ulica za ljude koji tragaju.

Stalno razmišljaš šematski.
Ja nisam rekao da sam imao "čudesna i religiozna iskustva" već samo da sam izlazio iz tela, i to je bilo isto tako realno kao i dok ti ovo pišem. Ako je ono po tebi bila iluzija, onda koji je uopšte tvoj kriterijum realnosti?

Nikada nisam čuo glasove "Boga".
Pre svega ne mogu da budem toliko glup da poverujem da Bog nekome nešto šapuće na uvo. Za mene je Bog izvor samog postojanja, on je stvarniji od mene samoga i svega što znam, a ja sam njegov svesni subjekt, i tu nema mesta nikakvoj priči, odnosno unutranjem ni spoljnjem dijalogu, a kamoli sufliranju i šaputanju. Između mene i Boga nema nikakvog razmaka, nikakvih razlika koje bi zahtevale neki dijalog, isto kao što između mene i samog postojanja nema razmaka.

Koliko bi trebao biti šizofreničan da sumnjam u svoje postojanje i da tu svoju sumnju potiskujem "verovanjem" da postojim?
Zaista ne znam, ali vidim da to upravo rade svi "religiozni ljudi koji veruju u Boga".
Zbog te abnormalne situacije (da moraju da veruju da postoje) njima su i potrebna čuda (jer ne vide najveće čudo samog postojanja kao Božanskog postojanja) i tu potrebu im zato ispunjavaju razne demonske sile koje osnivaju crkve, religije i sekte.

Slažem se sa tobom da to nije duhovnost.

Da, emocionalni centar je kod mene sve veći i veći. S njime se čovek oslobađa jer emocionalni centar je zapravo sposobnost uvida i povezivanja različitih dimenzija, razmera i logika, kao i sposobnost prepoznavanja stvarnosti. Otuda neporeciv ton kada se on izražava (a ni ja ne zazirem od sočnih izraza) jer biva ono što zna, za razliku od intelektualnog znanja koje uvek samo misli da zna. Otuda misliocima koji sanjaju znanje to uvek izgleda kao zadrto i jednostrano ubeđenje.

I kratak mu je fitilj kada mi neko tumači šta sam doživeo a on to uopšte nije.
Tvoju kritiku što nekoga nazivam kretenom a nisam ga upoznao, prvo primeni na njega, jer on tvrdi o iskustvima ljudi koje nije upoznao i nema takva iskustva.
To ti je krupan previd, kao i to da nisi uzeo u obzir moju opasku u prošlom postu zašto takvi ljudi to rade (zatvaranje u 3D i čulni svet radi lakše kontrole). To ti je još krupniji previd.

ta filozofija definiranja takvih i slicnih pojmova po meni je gubitak vremena, jer definicija moze biti milion samo zavisi iz kojeg kuta gledas, al jedina je bitna stvar nalaska BALANSA izmedju noći i dana, sna i jave, primanja i davanja gdje postizes duhovni mir.

a daco, toliko metafore previse je i za metafiziku. ti reče nesto u stilu nema dokaza. sad ce judzo da ti veli: dokaza ima, i svuda su oko tebe, samo nisi naucio da ih vidis, da ih cujes, da ih stavis u kontekst toga sto proucavas...dusa nema granice, nemoj ih ni ti postavljat u spoznaji i sirenju svijesti. a najvise ces odgovora i dokaza dobit u:
1. pomaganju ljudima i sirenju znanja, premda zna bit veoma opasno
2. od prirode
3. od samoga sebe kroz meditaciju

Treba lagati samo iz čistog zadovoljstva.