da, nasao. hwala...

Prvi put sam ovde saznala o paralizi sna. Stvarno mi deluje strašno, pogotovo još ako si mlad, uplašen i ne smeš sa nikim o tome da pričaš. Počela sam da pratim teme o astralnoj projekciji i sve teme na galaksiji pre dva-tri meseca. Čini mi se da će me to držati i narednih godina, vrlo je intresantno.
No da bi iko išta svatio o ovome što se tu priča, morao bi bar nešto da doživi. Ja nažalost nisam imala nekakva bitna iskustva u snovima sve do pre 3 nedelje, kada mi se nešto čudno desilo. Skočila sam u sred noći i sela na ivicu kreveta. Pokušavala sam više puta da otvorim oči, ali nisam nikako u tome uspevala. Sedim ja tako i gledam ispred mene u prozor, gore je roletna, napolju dan i unutra je svetlo. Gledam par sekundi i razmišljam šta je to i gde sam. Gledam sve detalje prozora i ne razmišljam u tom trenutku ni o čemu. Bila sam strašno smirena i bilo mi je jako prijatno u tom trenutku. Samo mi nije bilo jasno kako još uvek nisam uspevala otvorila oči. I tako legnem ja nazad i nabijem leđa na stolić pored kreveta i od bola probudim se u mrklom mraku. Ništa mi nije bilo jasno. Moji snovi su snovi i ne izgledaju ni izbliza ovako. Da napomenem da na zidu na kome sam gledala u prozor nemam nikakve prozore niti vrata. To me je iskustvo podstaklo da i dalje posećujem ovakve forume, istražujem i dalje pokušavam astralnu projekcuju (mada od umora uvek zaspem pa mi ništa ne polazi za rukom).
Svi mi imamo neka iskustva u snovima, koja drugi ne shvataju, zato je ovde idealna prilika da razmenimo svoja iskustva i razmislimo.

Dobro dosla @arcturus ...ako pogledas par postova prije, vidjeces da smo imali isto iskustvo...

Pa da to je to. Izašla si iz tijela. Tad ti i ne trebaju oči a mrak i nije mrak, postoje razna zračenja koja inače ne vidiš. I nijesi jedina pogledaj ranije postove viđećeš da takvih iskustava ima sve više i više.

Uh ljudi drago mi je da sam naleteo na ovu temu,posto se meni PS desava oko 5 do 7 godina u nazad i u pocetku sam se toliko plasio da sam isao kod neuro hirurga,rekao mi je da izvadim krv da provere da li sam genetski predodredjen na neku bolest ili narkolepsiju,narkolepsija je kad se od jednom sam od sebe uspavas bez tvoje kontrole,ali sva sreca rezultati su mi bili dobri i tako sam prestao da idem kod njega...medjutim meni se Ps nastavila a ja sam i dalje imao strahove od nje i secam se da mi je jedan psihijatar na pregledaima rekao to ti je od Nervoze i Napetosti ,sto sam skapirao da u sustini najvise i jeste od toga....

Opisacu kako sam ja to dozivljavao,ali u zadnje vreme mnogo redje ali mi se desi po nekad:

Stalno mi se desava kad spavam popodne inace tad i najvise sanjam i stalno mi se desava pri budjenju...kad krenem da se budim iz sna osecam neku prejaku pospanost i nemogu tako lako da se pomerim i od jednom me uhvati ta paraliza da sam potpuno svestan ali nemogu nista na telu da pomerim,i onda pocnem toliko da se borim da pomerim bilo sta ili kazem nesto ali ne vredi...vidim Kevu kako prolazi pored mene i hocu da je Dozovem da me samo malo gurne i da se trgnem ali nemogu nista da kazem....najbolje izvlacenje iz toga je (sto sam skapirao posle duze vremena) da se sto vise smirite i samo od jednom na CIM(trzaj) ustanete naglo i onda posle toga ustanite potpuno nemoj te se vracati u krevet jekl moze ponovo da vas uhvati ...sve u svemu po meni jedno negativno iskustvo koga zelim da se resim ....i da ponovim mislim da najvise zavisi od NERVOZE I NAPETOSTi ,trazite svoj mir i mali krug ljudi koji vam prija i izbegavajte stresove i nervoze koliko je god moguce...

Pozdrav

posto ti se spontano dogadja da izlazis, nemoj to shvacati kao negativno iskustvo, nego
okreni na pozitivno i iskoristi te trenutke za istrazivanje tog fenomena...

jedino "negativno" sto sam dozivio je bilo jednom kad sam osjetio kad mi je "malac" hodao
po trbuhu i skocio za vrat i poceo gusiti, a nisam se mogao pomaknuti...u tom trenutku
sam to shvatio kao negativno (mozda bi i oped da mi se ponovi), ali kako se kaze sto te ne
ubije, moze te samo ojacati...

sto si uradio sa malcem?

A,sta sa onima koji uopste ne sanjaju.
Imala sam ranije i lucidne snove,i PS (sa veoma lepim iskustvom,bica koje se u trenutku sakrilo kod mene,belicasto leprsavo,ustreptalo...samo me je zamolilo za trenutak tisine i otislo).Vremenom snovi su se smanjivali,da bi sad prestali.Spavam duboko i ne sanjam.
A volela bi.

Sanjaš svakako nego je zaborav uključen. Možda si ga i sam uključio.

Haloha Novi sam clan i prvo sam trazil ovakvu temu jer imam iste probleme ko i vi.Ovo mi zvuci kao prihvatljivo objasnjenje.jer svaki put kad mi se to dogodi osjecam strah ko da me neko napada ili kaj.ali brijem da je taj strah bas zbog toga jer nemas kontrolu nad svojim tjelom.Mislim da se to dogadja svake veceri svima samo neki postanu svijesni za vrijeme dok se to dogadja,pa se prestrase.Mada postoji mogucnost da ti neko sisa energiju za vrjeme spavanja.Ugavnom procital sam sve vase postove i ZAHVALJUJEM na njima jer vidim da nisam sam u tome.POZZ

jedno pitanje. mislim da nije u pitanju paraliza, vise neki (ali koji?) refleks.
jako cesto mi se zna dogoditi da taman kada brzo "upadnem" u san imam recimo trzaj nogom i/ili rukom i/ili cijelim tijelom. npr pocnem sanjati da setam cestom i widim rupu, no upadnem nogom u rupu i automatski pomaknem naglo nogu i u realnom wremenu te se zbog toga probudim. mozda je owo saswim normalno ali ako mi netko moze pojasniti o cemu se to radi.

dankeschoen...

Mislim da nisu dve iste stvari u pitanju. Ovo sto si opisao mi se cini kao neki prirodni refleks koji sprecava da se povredimo u snu, odnosno sprecava da se "ostro" pokrecemo u nesvesnom stanju, i traje trenutak istovremeno sa budjenjem, i obicno se javlja kada smo tek zaspali, prilikom plitkog sna. I koliko sam mogao da primetim, on funkcionise kada pravimo nagle i jace pokrete u snu ali bas nesto i ne kod onih blagih, kada se samo okrecemo u krevetu i menjamo poziciju spavanja. Mozda na primer kod ljudi "mesecara" taj mehanizam ne funkcionise dobro, a mozda je to i nesto trece. Mislim da je paraliza kod spavanja nesto drugo, i uglavnom je pracena jos nekim senzacijama osim same nepokretnosti koja ne traje samo trenutak, mada je nikada nisam licno iskusio, ali poznajem neke ljude koji jesu.



Pozdrav

Koliko se ja secam objasnjenja, postoji jedan deo kore mozga zaduzen da odvaja fizicko od mentalnog. Odnosno pazi na to ako npr. piskis u snu to ne uradis i pravo Kod mesecara to nije funkcionalno, a kod tog trzanja u polusnu (inace i kod mene cesto) se verovatno radi o tome da nismo dovoljno u snu da taj deo to detektuje i reaguje, pa otud i trzaj ili pokret koji nas i razbudi.

Ja naprimer imam problem jer verovatno imam slabu besiku, da me nagon za mokrenjem probudi, ali sam jos uslagiran i nesposoban da se dovoljno probudim i da odem u wc, pa tako lebdim negde izmedju. Najzanimljivije je da sve kontam sta je oko mene, u isto vreme sanjam i svestan sam da sanjam, kao da sam na dva mesta (a sve zahvaljujuci pisanju, da izvinete )

Ja se izvinjavam na objasnjenju ovako laickim recima, ali to je to.

zahwaljujem swima na (osobnim) odgoworima...

Meni se to trzanje cesto desava u vrlo plitkom snu, ali skoro uvek ako sam fizicki vise umoran, nego inace.

A to s piskenjem je meni nekada bilo vrlo interesantno. Treba mi, ali me neverovatno mrzi da ustanem, pa onda sanjam dalje kako sam to vec obavio. Al` ne lezi vraze. Opet se vraca, kao bumerang, pa na kraju ipak moras otici. Medjutim, i to mi se ne desava vec godinama.

To je vaaljda kao smrt. Kad moras ici, onda moras. Nema price.

meni se kao djetetu od 9-10 godina znalo ponekad desiti u snu da mi se mokri. nakon par minuta trpljenja otisao bih do zahoda, izwadio malog i stao sipati u wc skoljku ali bi za par trenutaka osjetio kako mi je nekako toplo i ugodno oko struka, poslije cega bi se probudio. mokar, narawno.
eto, ne mora se uwijek ici. bar ne dok si mali-popisani...

Faktori koji mogu povećati vjerojatnost paralize spavanja:
- spavanje na leđima
- nepravilan raspored spavanja
- povećani stres
- nagla promjena okoline ili stila života
- sredstva za spavanje


U starijim kulturama paraliza spavanja se obično povezivala sa zlodusima koji žrtvi sjede na prsima.




http://www.stanford.edu/~dement/paralysis.html

@RAMA
Molila bi ako postoji prica vezana za sliku koju ste postavili...
Imam neke vrlo licne realizacije u vezi sa bicem koje je oslikano na telu devojke.
Imala sam priliku da ih vidim pred smrt jedne bolesne osobe,po koju Jamadute nisu trebale doci...ali su bili ...
YS

Ah, meni se nije tako davno to desavalo. Nisam osetio tu toplinu, stigao sam na vreme.

Fizičko tijelo ti niko neće dirati ako je na sigurnom mjestu (u krevetu ili neđe slično). A astralno tijelo njih više zanima jer isijavamo energiju što ih vrlo uveseljava. Naročito ih uveseljava strah. E sad ako se bojiš oni te namirišu. Ako je strah zbog lošeg ulaska u tijelo eto njih da te dodatno isprepadaju. Za strah nema nikakvog razloga, ali je doživljaj prilično uzbudljiv pa je vrlo teško kontrolisati osjećanja. Vremenom se čovjek navikne