Kada govorimo o materiji, mi po pravilu mislimo na materiju koju sami možemo opipati ili eventualno videti pod mikroskopom, izjednačavajući materiju sa čvrstoćom. Mislim da je materija mnogo kompleksnija i da zadire i u druge oblasti postojanja.
Elkins je na primer još pre Ra kontakta uveo pojam denzitet za različite ravni postojanja (a i postavio teoriju o polarizaciji u svesti) i gustinu denziteta izveo iz udaljenosti elektrona od nukleusa. Manja udaljenost elektrona od jezgra - viši denzitet - "gušća" (informisanija) materija.
Ako krenemo od ove ideje, upravo bi manja udaljenost od jezgra podrazumevala veću brzinu kretanja oko jezgra, više vibracije i „informisaniju“, „gušću“ materiju. Umesto 99% praznine materije (prema proračunima današnjih fizičara), na primer 85% (lupam). Viši denzitet – „gušći“, „informisaniji“ prostor i vozilo duše, sposobno da akomodira više „informacija“ i omogući „eteričniju“ manifestaciju (veća brzina, više vibracije). „Svest kreira vibraciju, koja je foton/svetlo“.
Drugim rečima, za nas opipljiva supstanca/materija, je supstanca
našeg denziteta (iluzija, naravno), ali to
nije definicija materije/supstance. (uvek je korisno zapitati se oko čega se u stvari okreće
).
Gurdjejevljevi viši vodonici ne pripadaju opipljivoj stvarnosti - to je mnogo eteričnija tvorevina, ali supstancijalna. Uzgred, Štajner, govoreći o eteričnijim oblastima postojanja, konkretno o našim eteričnijim telima, takođe koristi reč
supstanca.
Citat:
Ja sam razumio da to ne ovisi o tome KAKO ga se percipira, nego DA LI ga se percipira ili ne.
I ja. Nema čestice dok ne dođe u dodir sa svešću, pre toga ona je talas, tako barem proizilazi iz opisa fizičara.
I ja mislim da kvantna fizika daje veoma upečatljivu sllku nastanka supstance. Slično kao talasna priroda subatomskih čestica, koje postoje u stanju mogućnosti/verovatnoće dok ne dođu u dodir sa inteligentnom svešću koja ih posmatra i „zgusnu“ se, tako i materijalnu stvarnost možemo posmatrati kao beskrajan splet različitih energetskih frekvencija koje stoje u interakciji sa inteligentnom svešću i iz stanja mogućnosti/verovatnoće prelaze u manifestovani oblik. Svest i ono što opažamo kao materiju stoje u nerazdvojnoj međusobnoj vezi, pri čemu veća koherentnost svesti proizvodi veću frekvenciju i višu vibraciju, omogućavajući suptilnije i informisanije vozilo duše, sposobno da nosi svest viših vibracija (Ostala bih ipak kod reči svest umesto um, mada je stepen naše svesnosti/prisutnosti neuporedivo manji, nego što bi mogao biti. Um posmatram kao operativni sistem.) Tako otprilike gledam na stvari.
Misli su elektromagnetni talasi, baš kao i svetlo/foton, dakle, takođe poseduju tu talasno/čestičnu prirodu, mogućnost da se „zgusnu“. Naš um (operativni sistem svesti) kreira misao, elektromagnetni talas, koji ima mogućnost da se materijalizuje.
E, sad, šta bi značilo da je znanje materijalno/supstancijalno? Znanje u smislu informacija i njihovog shvatanja u širem kontekstu se takođe može posmatrati kao elektromagnetni talas određene brzine frekvencija, koji stoji u kontaktu sa inteligentnom svešću.
Mala digresija na Štajnera: Štajner je tvrdio da se – parafraziram - izlaganjem određenim uticajima/informacijama i svesnim bavljenjem njima (kreiranje vibracije, prim.me.) praktično izgrađuju naša eteričnija tela. (uporedi sa B uticajima: ova dva sistema su spolja toliko različita, ali pokazuju izuzetno mnogo unutrašnjih podudarnosti – uz korišćenje drugačijih termina, naravno. I mada sam veoma daleko od toga da razumem Štajnera, mali pogled na njega mi uvek pomogne da razumem stvari iz drugih sistema).
Mi na taj način praktično u svojoj sopstvenoj alhemijskoj fabrici „proizvodimo“ tu eteričniju „supstancu“. Ili rečeno Gurdjejevljevim rečnikom, proizvodimo više vodonike, koji su neophodni za rad viših centara.
Da citiram ponovo autora „Hiperiona“
: „Informacije se uvek brižljivo moraju čuvati. U tvom pokušaju da shvatiš Univerzum, one stoje odmah iza ljubavi i poštenja (ne-željnog mišljenja).“
Da li bi znanje trebalo da bude dostupno mnogima ili malobrojnima, je, mislim, pitanje o kojem niko od nas ne može da odlučuje, pa ni Gurdjejev. Znanje je dostupno u našem morfo-polju. Da li će neko tragati za njim je odluka
pojedinca, razlučivanje A od B uticaja je takođe isključivo posao
pojedinca. Tako, učiniti informacije
dostupnim znači pomoći drugome da lakše manifestuje svoju slobodu izbora. Njihovo naturanje i otežavanje samostalnog razlučivanja A od B uticaja – na bilo koji mogući način, otvoren ili suptilan – je ugrožavanje tuđe slobodne volje. Sistem to sasvim lepo radi i bez nas
.
A granica između ova dva je – kao i uvek -
tanka kao žilet i zahteva stalno preispitivanje i balansiranje između krajnosti.
Prijava
FAQ
Pretraživač
)
