Ovo je već majstorski spin. Na tvoju žalost, jednako providan Pored svih svojih očiju, čistog vida i gledanja previđaš očigledno? Ttvoje izlaganje sve više liči na poglede iz ružičaste torte ... a ne planete zemlje. Vidim da je baš lepo tamo. Pošto kvadrat?

Sa obzirom na to da se ni ne trudiš da uhvatiš smisao onoga što govorim, počinješ pokazivati određene karakteristike crne rupe sa kojom komunikacija, analiza i raspravljanje baš i nisu mogući. Iz ovog razgovora se stoga sada povlačim

Puno sreće na tvom putu, Grome!

Neznam ako je ovo bila tvoja namjera,aliupravo si rekao da mada je tvoja vjera vjerojatno " iskrivljena istina"
ti je ne preispituješ već dalje vjeruješ u isto.
E,vidiš u gnostici to nije tako jednostavno.

Pa bilo bi glupo da ne preispitujem nešto za šta nemam dokaze. Ili imam dokaze koji proističu iz vere. Kakvoća našeg života direkno je povezana sa našim uverenjima. Kockao bih se sa životom kad to ne bih dobro ispitao. Svako treba da bude svestan da kvalitet njegovog života zavisi od toga u šta veruje.
Pogledajmo. Onaj ko veruje da su sve žene kurve, živeće u sumnji prema svojoj ženi i ljubomora će mu upropastiti život. onaj ko veruje u veštice i magiju,živeće u strahu da će mu neko nešto napraviti. Onaj ko veruje da su svi ljudi zli nikad neće imati prijatelja jer će ih njegova sumnja oterati. Čovek svako svoje uverenje treba da preispita a kamoli pitanja koja se tiču tvorca i to dali postoji ili ne.

Ja volim stvari preispitivati samom logikom zato mi neke stvari kod vjere smetaju.
Npr, kaže mi prijatelj prije dosta godina da se prevrnuo kolima ali srećom je imao flašu vode iz Ostroga kod sebe pa se spasio.?? Može biti, ne kažem- ali mi ne pije vodu. Liči mi na sado-mazo-ego igricu iznenađenja koja mi smeta.
Da ne spominjem samozvane nebeske portparole koji stvaraju sebi raj na zemlji a nama raj tamo negdje. I gdje je razlika u kreaciji tog Boga i NWO kreativaca? Rade li zajedno? Efekat je isti zasad: bol, patnja, teror, glad.

Negdje sam imao sliku Boga sa daljinskim a ispod oblaka slupan auto. I Bog kaže uups!!

Ovo čisto za razmišljanje

Ignoratio elenchi/mutatio elenchi
Ovo je jedan od dva tipa pogreške irelevantnosti koja se javlja u mnogo različitih oblika. Prema tome da li se vrši nesvjesno ili svjesno razlikujemo ignoratio elenchi (nepoznavanje pobijanja) i mutatio elenchi (promjena pobijanja).

Javlja se kada kršćanin, na primjer, argumentira kako je kršćanstvo istinit nauk. Ako argumentira na način da prikazuje kolikim je ljudima kršćanstvo pomoglo, bez obzira koliko dobro on to argumentirao, neće dokazati prvotnu tezu, tezu da je kršćanstvo istinit nauk.

Qui nimium probat, nihil probat
Kad neko dokazuje tezu koja je općenitija od one sporne, kažemo da on dokazuje previše. Kad neko, naprotiv, dokazuje tezu koja je specijalnija od one koju bi trebalo dokazati, kažemo da dokazuje premalo.

Na nekom se skupu raspravlja ima li društvo pravo zločinca kazniti smrtnom kaznom. Neko tko bi dokazivao da je grijeh usmrtiti bilo koje živo biće dokazivao bi previše; neko tko bi dokazivao da društvo ima pravo braniti se od onih koji ga ugrožavaju dokazivao bi premalo.

Onaj tko dokazuje premalo, olakšava sebi posao, ali ne dokazuje što bi trebalo. Onaj tko dokazuje previše dokazao bi i užu tezu kad bi uspio dokazati širu. No, općenitije teze je teže dokazati, pa se općenitija teza koju pokušavamo dokazati obično ne može dokazati, dok bi se ona uža, koju zapravo i treba dokazati, mogla lako dokazati.
Dakle, Tko previse dokazuje, ne dokazuje nista (Qui nimium probat, nihil probat).

Citiraj:
Pravi Tvorac nikad ne traži od svoje ljubavlju stvorene kreacije da pati i kleči pred njim. Jer On je OPD. I OPD je njegova kreacija.


Zašto se svjesno preskače riječ PATNJA i okreće smisao? Bog ne traži da se kleči ali patnja je njegovo djelo

Naravno, imas dokaz za ovo.

Patnja dolazi sa posvećivanjem pažnje pogrešnoj misli. dakle posledica je naše sklonosti da mislimo tu misao, a ne Božje kazne. Jer svaka misao ima svoje osećanje koje je sastavni deo nje. Čuvek koji pati misli misli koje sa sobom donose to osećanje.
Iz tekstova koje sam postavio ovo se može jasno spoznati.Čista logika. Ako neko ima volju da razume šta pišem. Ali ovde se nema volje da se razume a ima se volje da se kritikuje nešto što se ne razume.
Racimo muči se samo onaj ko ne radi s voljom svoj posao. On svoju pažnju posvećuje mislima koje sa sobom donose osećaj muke ili mučenja. Kad čovek radi s voljom on može da misli bilo šta drugo pored posla kojim se bavi, može i da osluškuje ptice. Kažnjen ja samo onaj ko ne radi s voljom , onaj drugi uživa i kad radi. Jel ga Bog kaznio da misli takve misli, ne to je stvar njegovog izbora.
Filozofiranje vam vidim ide od ruke, a ovako proste stvari koje i malo dete može da shvati su vam izgleda teške za razumevanje.
Ne, nego vaš um brani ono u čemu seбе vidi velikim. Vi ste veliki duhovnjaci i ne može neko tek tako da vam priča tamo neke nove stvari.

Većina ljudi ne koristi Razum jer ne zna ni kako se razum koristi.Ali svejedno sebe smatraju razumnima. Kada sam sestru pitao dali koristi razum,ona me je začuđeno pogledala i na kraju rekla. -Pa ne znam valjda koristim. Svi mi imamo razum(ali ga ne koriste svi), to je Gospod u nama, naša pretpostavljena svest. Ona svest kojoj bi smo trebali da budemo pokorni, pa smo sve učinili da ne čujemo njen glas. Ali uvek kada postavimo sami sebi pitanje tipa; -Dali je ovo moje mišljenje ispravno? -Dali sam ispravno postupio kada sam učinio ono ili ovo?-Dali je u redu da verujem ovo ili ono? I svako drugo pitanje koje uputimo sebi s namerom da preispitamo sebe, mi otvaramo mogućnost da čujemo glas razuma, te prve svesti s kojom delimo telo sudbinu i život uopšte. Jer svaki ludak je uveren da je ono što on misli jedina istina. Lud čovek je čovek koji nikada nije upitao sebe dali sam u pravu? nego slepo veruje svojim mislima i misli da je uvek u pravu. Čovek koji preispituje sebe ne može da poludi jer ni samom sebi ne veruje u potpunosti već se stalno proverava. Lako je čoveku koji ne preispituje svoje misli da se prilepi neko biće, bio to vanzemaljac, zli duh, demon ili zvali ga mi bilo kako. A kako će da se prilepi neko strano biće čoveku koji preispituje svoje misli i osećanja? može li ikako da deluje na čoveka koji koristi razum.? Ne može, jer da bi ta bića uticala na nas morala bi prvo da osvoje naše misli i pažnju.

U gnostici,barem kako je shvaćam,patnja je zapravo potencijalna energija, koja nam je nadohvat ruke.
Ignorirajući patnju zapravo propuštam
energiju koja me mogla gurnuti taj korak naprijed do "budnosti".

Duhovni ideal - jedini može osvijetliti i pročistiti našu unutrašnju atmosferu

''Sve dok ljudi ne budu shvatili da im je potreno imati uzvišeni ideal, božansku ideju koja osvjetljava i purifikuje unutrašnju atmosferu, što god činili ostat će nezadovoljni. To vidimo čak i na godišnjem odmoru, čak i u najboljim uslovima, u prirodi, na obali mora, u planinama, uvijek im nešto fali. Da, čak i izvan kancelarija, ateljea, fabrika, oni su nesretni. Sve dok se ne budu vezali za duhovni svijet, nikakva materijalna mogućnost ih neće utješiti; što god činili ostat će u patnji.

Naravno, niko neće ustvrditi da je život radnika dobro uređen, jer postoje nepravde koje treba rješavati. Ali to je jedno drugo pitanje. Istina je, da način na koji vidimo te probleme, čak i kad bi učinili velika materijalna poboljšanja, ostat će opet ista nezadovoljstva, ili će biti još gora. Dokaz: toliko je poboljšanja napravljeno odavno, a ljudi niti su zadovoljniji niti sretniji. Očito je da to što im fali je neke druge naravi.''

Ja sam odlično iskoristio snagu patnje jer me je naterala da koristim razum i na taj način umaknem i njenih kandži. Patio sam dovoljno dugo da to više nikad ne poželim.

"Patnja" je kao informacija ili bolje je možda reći, energija "nulte točke".
Ako je znam vidjeti ili prepoznati na vrijeme, možda ću je znati uporabiti, ako se potrudim.
Hm...

Iz ličnog iskustva znam da razumu neće da pribegne čovek koga loša osećanja poput patnje ,muke, straha, jada, bede i sl. ne nateraju da pobegne od njih. Jednostavno dok čovek ne dodirne dno neće da se opameti. E kad dođe u situaciju da mu se ni život više ne mili, tek tad pokušava da nađe izlaz iz jame koju je sam iskopao. a neki ni tad se ne okrenu razumu nego do smrti teraju u propast. Lepo kažu ljudi,- Bez nevolje nema bogomolje!

Da je situacija dovela do toga da si mogao birati dal da"ignoriraš" patnju i da si to odabrao, nebi pronašao tvoj "pravi" put. Sad je pitanje dali je zaista mudro ignorirati takvu situaciju i jednostavno samom sebi lagati da ništa ne vidim ili sudjelovati i koristiti što nam je dao Bog.

Da ne vidim da u ovim pisanijama ima nešto ne bih ni čitao. I baš zato što vidim i kritikujem ponešto što mi se logično ne uklapa. Lako mi je za patnju čovjeka koji ne radi svoj posao koji ne voli. Imao je vremena, ima ga i dalje pa će nešto i popraviti jer je punoljetan i sposoban, valjda. Ali nije i svemoćan.
Djeca i ostali nemoćni su ono što mi se ne uklapa u priču i što mi strašno diže pritisak. A i batina je iz raja izašla, imamo primjer od prije neki dan. Prevaspito ga božji čovjek skroz.

Postoji i nešto što se zove karma.



Nažalost :-/

Nije u pitanju ignorisanje loših osećanja, zar ne vidite da je u pitanju preobražaj uma. Određeno viđenje situacije dolazi kao posledica pogrešnih uverenja. Ja sam recimo verovao da ću biti veći čovek ako osvojim što više žena. Ako budem imalo veću i lepšu kuću od ostalih. i patio sam što to sve sa svojim prihodima ne mogu sebi da priuštim. Nije razumno mrzeti životinju zato što mi prlja životno okruženje. Vi niste ni svesni kakve sve misli mogu da opsedaju čoveka, kad tako plitko gledate na stvar.
Shvatite da čovek ne treba da ignoriše patnju već treba da je ukine da bi bio srećan.

Hehe
Ja sam bio sa puno žena i imam veliku kuću. Smetalo dušmanima pa me htjeli satrijet.
Ali nije im uspjelo. Jer se ja sa Tvorcem nisam svađao.

I što više ljudi upoznajem sve više volim životinje.

Zapravo nisi odgovorio na pitanje.

Mislim da ovo što Grom priča može sjesti bok uz bok sa gledanjem kroz ružičaste naočale tj samo još jedan od programa velikom većinom jako ograničavajući. Čim vidim da netko apsolutizira neke stvari neda mi ih se ni čitati al natjeram se ponekad radi uviđanja situacije i učenja na "primjercima" što se može izvući iz toga. Odašiljanje lijepih misli samo da bih se ja bolje osjećao je u granicama spoznaje jednog sna na javi.. Ponekad poželim da vidim zemlju i zemljane iz velike udaljenosti kao na atlasu ili kao da promatram mrave ali da sve to vidim u 6D razumijevanju ne učinivši ništa osim samog promatranja... I dok bebe pokušavaju da objasne svoju verziju istine mi ostajemo i dalje glavni terorizatori onoga što ostavljamo iza sebe misleći da znamo sve ili bar kako bi trebalo nešto biti, izgledati, vjerovati, ... U hendikepiranom stanju se mora u nešto vjerovati, bar na dnevnoj bazi ali to poistovjećivati sa znanjem i apsolutom koji je sve i ništa, ostalo i niti jedno ...
Smetaju nam tuđe istine zato što svi govorimo iz neznanja no bitno je biti svjestan neznanja, to je već veliki korak naprijed.