A moja ostala iskustva za ovih trideset godina zivota, dok sam u fazi pisanja:


U ranijim postovima sam citao o Crnoj utvari -prikazi koja se javljala ljudima, evo i mog iskustva.
Bio sam veoma mali, jos sam spavao sa mladjom sestrom koja se bojala spavati sama.
Sa obzirom da je jos onda vazilo pravilo da u 21h idemo na spavanje, cele noci nisam mogao zaspati jer sam bio odmoran.
Veoma kasno, mozda pred zoru, kroz vrata je uslo to crno cudo.

Bilo je potpuno realno, kao covek sa crnom kapuljacom koji u nepotpunom mraku ulazi i staje kod mog kreveta blizu glave.
Mislio sam da mastam i ostao bez glasa od straha. Hteo sam da probudim sestru ali se nisam mogao pomaci.
U trenutku kada je pruzio ruku ka nasim glavama, skupio sam snage i tako se jako trgnuo da sam laktom sestri koja je spavala na ledjima razbio usta i slomio zub. U tom trenutku na njenu vrisku su roditelji usli u sobu i dobro me izdevetali sto bijem sestru. Nikada im nisam ispricao sta se dogodilo te veceri.
Cak sam i ja u strahu potiskivao secanje na taj dogadjaj, iako sam dugo taj osecaj tezine i gusenja prozivljavao u snovima.

2003. god imao sam jos mnogo manjih kontakata, ali direktnih. Dosao sam na redovno odsustvo iz vojske i prvo poslepodne sam hteo da prespavam i odmorim da bih uvece malo izasao da drugarima. Legao sam oko 16:00h sto je u decembru prilicno mracno, nakon kratkog vremena me je nesto poput macke jako ujelo za palac desne noge. Toliko jako da sam poceo da trzam nogom i vicem na sav glas. Mislio sam da su moji nabavili macku. Roditelji su usli u sobu da vide sta mi je i u tom trenutku je to nesto pobeglo iza ormana. Ukljucili smo svetlo i pomerili orman, jer smo svi culi da se iza njega nesto desava ali nicega nije bilo. Da nisam imao sasvim jasne krvave tragove zuba, svako bi rekao da sam poludeo.

Vec nekoliko godina mi se javlja povecan ESP, cak i obicnim polaganjem ruku da dragoj osobi popusti bol. Najveci problem mi je sa viskom energije koju posedujem u odredjenim trenutcima, pa je cesto podsvesno kanalisem pogresno (no pokusavam i uspevam se sve bolje kontrolisati).

Prosle godine sam sasvim slucajno pokrenuo ovu tematiku religije i metafizike svojoj devojci i kada sam joj otvorio karte, potpuno me je podrzala da se samoistrazim.

Od tog dana sam postao tragac. Mnogo sam procitao i jedan perio me je krenulo super. Shvatio da nemam problem sa vidom, vec da je svetlost koju vidim u vazduhu poput praha stvarna. Da sto sto se uvek promeni stanica na svakom digitalnom radio prijemniku pored kojeg prodjem nije slucajnost, kao i da znam ko ce mi sta reci (sto nije nimalo prijatno). Priznajem da je veoma tesko breme saosecati sa svim ljudima na koje naidjes i cesto sam izbegavao kontakt sa drugima.

Onda sam letos naisao na tematiku Astralne projekcije, i u svom neiskustvu hteo da se okusam. U trenutku sam poput ubrzanog filma prohodao do ne znam ni sam u kom pravcu, usao u neku kucu, pa u neku prostoriju poput neke podrumske radne sobe. Soba je bila mracna ispunjena knjigama sa svih strana, na sredini je bio nekakav radni sto sa opet prepuno knjiga i covek sa kapuljacom je pod plamenom svece citao nesto.

U trenutku kada je podigao glavu i strasnim pogledom kao da me je jurio, ili vise proterao nazad do moje sobe. Toliko mi je bilo tesko da sam se od tog njegovog pritiska jedva otrgao i kada sam otvorio oci. Jak bol u grudima poput ukljestenja jos i danas me prati, sto je mozda povezano sa problematicnom kicmom i levom lopaticom.

Pocetkom septembra sam se sticajem okolnosti nasao u kuci jedne Romkinje koja nekako gleda u vodu. Nakon njenog duzeg ubedjivanja da joj dozvolim da mi "pogleda", nisam bas ostao ravnodusan na reci da mi je "radjeno da me nema, da nestanem", ali o tome nekom drugom prilikom ako nekog zanima....

Eto, ja se raspricah poput najgore tracare, ali kada vec padaju zavese, ja moje skidam do kraja...
Pozdrav

Pozdrav @pravda013 i dobrodosao! Samo pisi ako zelis...

@pravda013 Hvala, na savetu, druže! Vidim, naštancao si dosta zanimljivih događaja, neka iskustva delimo, npr ovo sa menjanjem stanica i generalnim šizenjem elektronike . No, to se kod mene malo smirilo, pa sad tako čak mogu i radio da slušam bez da uvek poludi Pretpostavljam da tokom šetnje poremetiš i uličnu rasvetu

Dobro nam došao, i uživaj ovde!!!

U zdravlje

Evo i mojih cudnih desavanja. Doduse, nisu cudna ali opet naspram sta sam bio, vrlo su cudna

Probat cu da transformiram sto bolje mogu osjecaje u rijeci. Zadnja dva mjeseca recimo mi se sve desava na neki eksplozivan nacin. Svaki dan kao da sve vise i vise rapidno razumijem sve oko sebe.

Do prije 2 mjeseca cirka misli su mi strcale mozgom ko blesave, sada, niti jedne. Miran sam postao. Ne mislim vise. To mi je recimo jako cudno ali opet i jako drago da sam uspio ispraznit mozak.

Pocinjem sve vise i vise ne "osjecat" vec razumit svoje osjecaje. Pogotovo kad je u pitanju van-zemaljski zivot. Ne padam vise na fore tj. nisam vise pod utjecajem media uopce. Vidim, osjetim ali znam da to nije moja energija. O tome da sam poceo razlikovat energije necu ni da govorim. Znam tocno kada nesto ja mislim a kada ta "ista" misao nije moja vec tudja. Extremno sam postao senzibilan na to kako se druga osoba osjeca. Cim je netko pored mene lose volje da li zbog toga sto sam ja usro motku ili netko drugi, odmah razumijem, odmah osjecam i siguran sam da nesto nije uredu.

Otkako sam se maknuo iz pokusavanja ulaska ili ulazenja u sam astral i od kako sam poceo radit meditaciju na pravi nacin, osjecam se puno bolje, cisce.

Recimo, poroke sam poceo ful jednostavno rijesavat. Osim jednog, pusenja. Sve ostalo vise manje od ovisnosti/poroka/cegagod sam skinuo u sutu bez razmisljanja. Cim vidim neku stvar koju bi trebao promijenit jer osjecam isto, mjenjam bez pardona odmah. Prije, covjece pa nikako se nagovorit da to napravim

Sto se tice same vizualne percepcije svijeta oko mene, stalno sifta. Prije recimo sam to dozivljavao kao nesto extremno lose. Bojao sam se toga, danas, nekako mi to valjda normalno.

Sto se tice ega, ja vise nista ali ama bas nista ne dozivljavam istinom, losim, dobrim, nekakvim. Totalno sam klasifikacije izbacio van i uspjevam na neku ludjacku foru zivjet sa time. Prije sam to pokusavao no okolina mi nije dala, danas, ta ista okolina, premda je tu, ne postoji. Naspram "jucer", daleko, daleko sam pozitivniji i sto je najbolje, poceo sam extremno uvidjat greske u razmisljanju. Kao da mi se neki "cip" iskljucio di sam umjesto egoisticne osobe koja ne dozvoljava da ga se mjenja postao osoba vrlo niska, ponizna i totalno promjenjljiva.

Prije mi je recimo bilo bitno to da se nesto desi sa planetom, tj. da se "transformira". Danas, ne bas. Bitno mi je da se sam mijenjam i da sve svoje stvari rijesim. I da, vecine negative u sebi sam rijesio. Ima je jos ali u puno manjim kolicinama nego li prije.

No da, kao i prije, ne dozivljavam nikakve cudne pojave da vidim bica i tako dalje. Cak stovise, prestao sam sa time. Uopce mi se vise neda fokusirat na "vizualizaciju" vec pustam da se desi u stvarnosti ako sam si tako "zacrtano".

Uglavnom, to bi valjda bilo to.

@waax, lepo zvuči. Samo ne daj da te dežurni demoralizatori, koji se oko čoveka stvore kad nešto unutra krene nabolje, skrenu s'puta



Ovo sam i ja primetio,kod sebe a i drugih, izgleda da se onaj ultrazarđali deo za empatiju lagano budi kod nekih.

Hvala na savjetu!

Iskreno, znam za taj dio. Taj dezurni krivac je vise puta uspio u toj nakani tako da se danas konstantno podsjecam toga da mu ne dam da dise kako opet nebi skrenuo u sumu striborovu

hehehe... nekad dobro i demolizatori dođu... na neki čudan način.
Pisali smo već u šumovima/zujanju- kad god se nađem u tišini evo i meni zuji/bruji... no zvuk nije izvana tak da ne znam, možda je neki tlak?

Potpisujem za ovo. Ja sam se uhvatio u tripu da odgovaram unapred na pitanja koja mi zele postaviti, posle se osetim glupo




Primetio sam da sam ove godine vise puta izgovorio "Izvini" nego u dosadasnjem zivotu. Prihvatam svoje greske i radim na njima. Izlecio sam stare rane i sve sto me je tistilo godinama je nestalo.

@Valjda?, redje setam, ali sam po citav dan u automobilu. Periodicno se desava da se svetla predamnom gase, a zatim pale, ali to moze i biti slucajnost.
Jedino periodicno sijalice u farovima automobila u koje pogledam ostaju vecno ugasene
Desava se i na desetine automobila dnevno.





Hvala na toplom doceku, cast mi je biti na forumu

Jucer eto po prvi puta sam osjetio bas pravi strah. Inace u Rijeci se jako, jako jako rijetko desavaju potresi. Bez obzira sto smo na podrucju "umjereno" stvorenim za potrese.

Lupio je mali potres, 3.3 ili 3.1 po richteru. Nista specialno no ja sam se sav tresao. Jedno 5-10 minuta nisam mogao doci sebi. Tako se iskreno u zivotu nikada ali nikada nisam uplasio.

Sad, iskreno, nemam blage sta da mislim pod time. Sve ucestalije imam neke feelinge da ce uskoro nesto da odvali samo tako do mjere do koje upoce ali uopce nismo ni mislili da ce biti. Mislim da bi ovaju YU55 mogao da lupi u mjesec sto bi znacilo da ce se sigurno nesto promijenit na zemlji ako se to desi.

Sad, sve ovo mogu biti moje osobne, zavjere u sebi. Dakle, moze biti da sam sebe "zavaravam". Nikad neznas jel .

Iskreno i toplo se nadam da jesu zablude.

Svima nama se događaju situacije kada nas obuzme strah od nečega. Nedavno sam u snu iskusila neopisiv užas, tako da mogu pretpostaviti kako se osjećaš. Strah koji se pojavi je moguće iskoristiti kao podlogu za samorazvoj, na način da se osoba upita: A čega me je, ustvari, strah? Od smrti, od boli, od gladi, od gubitka sigurnosti, od gubitka voljenih osoba, od materijalne nesigurnosti, od....Najčešće se radi o strahu od nepoznatog, jer da nam je poznato znali bismo kako reagirati. Znači, imamo strah od gubitka kontrole nad situacijom. A znamo tko je glavni lik kontrole - ego.
S druge, pak, strane, čak i da imaš predosjećaj da će se nešto dogoditi, namjera predosjećaja nije da te obuzme strah nego da se pripremiš ako/kad se događaj desi. Prihvativši mogućnost pojave bilo koje od navedenih strašnih situacija, nestaje strah. Prema tome, strah je vrsta blokade koja te onemogućava u djelovanju. Događaji se mogu i ne moraju dogoditi, treba ih samo prihvatiti.

Mislim da se u teškim situacijama treba držati emocionalno neutralno, prihvatiti mogućnost pojave svake, pa i iznenadne i neočekivane vrste događanja. No, ako se strah ipak pojavi, treba ga brzo iskoristiti, upitati se što se može učiniti da strah nestane: razumjeti uzroke koji izazivaju strah i time ga ukloniti ili maknuti se s mjesta negativnog događaja i tako ga ukloniti ili ga na neki drugi način propustiti kroz sebe da prođe i ne ostavi traga, poput dima. Važno je ne boraviti u strahu, ne hraniti se njime niti ga hraniti.

Osobno, nastojim biti usmjerena na svoj zadatak, znam da strah predstavlja jedan od učinkovitih alata za ometanje pozornosti i udaljavanje od cilja.

Ne bi bilo loše razviti vlastitu formulu za ohrabrenje, za stvaranje osjećaja sigurnosti. To može biti jedna besmislena ili smislena riječ ili slika, emotivno stanje, predmet, nešto. Tako gradimo utočište. Mislim.

Teško je suprotstaviti se energiji mase, isključiti more emotivnog naboja svih ljudi kojima je čovjek okružen. Ako prevladava ocean straha i boli, kako ostati uravnotežen u takvoj situaciji? Sjetimo se masovnih energija na koncertima ili sportskim događanjima, pogotovo nogometnih utakmica. Sve vrvi euforijom i to nas ponese. Tako nas jednako može ponijeti strah ako mu dopustimo. Čini mi se da kroz ove epizodne napade straha možemo naučiti razumjeti svoje strahove i na taj način ih otpustiti, jer ako se doista dogode najavljeni užasi, bit ćemo preliveni morem straha svih oko nas, tada treba ostati u ravnoteži. Mislim da je to najteži zadatak. Strah nam ruši frekvenciju, a tada nemamo zaštitu. Nama je zaštita visoka frekvencija na kojoj vibrira naša svijest.
PS. Molim moderatore da prebace post ako smatraju da je

Hvala Lampa.

da ,i ja imam u poslednje vreme osecaj,da se nesto veliko priblizava i da smo na korak ,cela nasa ciilizacija od neceg sto je dramaticno i sigurno nije dobro
da li imam strah?
ne ,trenutno,a trebalo bi jer to nesto veliko je strasno , nezamislivo,nedozivljeno..........
meni je u glavi rec -zemljotres-ali to je mozda sto u poslednje vreme osecam ove zemljotrese iznad 7....

neko je gore pomenuo Crnu senku,pa sam se setila jedne scene iz svog zivota od pre 20 god.....
bila sam nesto bolesna ,imala temperaturu,nista ozbiljno,ali u nekom bunilu izmedju sna i jave sam u jednom tenutku videla Crnu siluetu koja stoji kraj mojih nogu pored kreveta...silueta je totalno nedefinisana sto se tice pola,nema lice ,ruke,samo crni obris ljudske figure,bez ikakvih osecanja,sem da je to nesto negativno i ja to osecam
ja sam osetila svoju slabost ne samo fizicku nego i psihicku iznala sam sta ce se desiti....u jednom trenutku ta silueta je upala ,stopila se sa mnom i sa mojim telm i bicem....
posle toga ja sam ozdravila ,ali par meseci kasnije sam imala strashne i ozbiljne probleme o kojima ipak ne bih da pricam....(
ipak,ono sto je dobro cela ta stvar nije trajala vremenski dugo,a imala sam veliku pozitivnu podrsku porodice tako da je sve to proslo................
izvinjavam se sto ovde pricam o tome,nisam pronasla posebno mesto gde su ostali ucesnici pricali o Crnoj silueti ili utvari ,sta je vec.......

Au, ovo je baš čudno ... Znao sam da će neko ovde (danas) pomenuti shadowmane.

Baš sam nameravao da "kukam " malo o dotičnima, sinoć su mi svraćali u dva navrata ali me nisu dirali. Malo sam se uplašio, no brzo sam došao k'sebi kad sam skontao da taj mali osećaj straha/nelagodnosti otvara vrata dotičnima da me grickaju il štagod su već hteli.

Tačno tako, visoka, crna ljudska silueta koja stoji "naspram kreveta" - mada, to se ne može reći jer nije u pitanju pojava iz fizičke dimenzije. 2 puta sam ga video sinoć - no, samo je blejao tamo. To je prvi incident takve vrste od kako sam "odjebao" jednu rundu grejsića koji su planirali da mi nešto "pokažu". Nisam imao ni paralizu, ni nešto drugo.

Najzanimljiviji mi je osećaj "očiju" koje su bile tamo, kod njih, ali nisu bile tamo ahahah. Ludo, znam - al' onaj kome se desilo će znati o čemu govorim.

Čim sam došao k'sebi sam valjda napravio štit i ponovio odjeb za svz bagru koja se šunja oko mene. Valjda će biti nešto od toga ... no, čim sam ih video - znači da nešto ne štima.

Mislim da je tema o tome ovde:

viewtopic.php?f=7&t=3232

( )

evo, moram se nadovezati na ove crne sjenke, imam i ja dozivljaje. prvi put sam vidjela tu sjenku prije par mjeseci, kada sam se probudila, kako je jednostavno "zbrisala" kroz prozor i iako sam se tek probudila, toliko sam se brzo razbudila, jer to nikada u zivotu do tada nisam vidjela.
sinoc sanjam kako lezim u krevetu i vidim tu crnu sjenku. zamislite casu vode i kada pustite par kapi crnog tusa u tu casu, ono kako se razlijeva po vodi, eto takvog oblika je bila ta crna sjenka. tog momenta postajem svjesna da spavam. osjecam da mi ta sjena GASI moj um.kao da padam u nesvijest i nista ne funkcionira osim vrlo tanane niti moje svijesti koja kaze da se moram probuditi. pokusavam i ne uspijeva mi. u sebi kazem da se zaista moram probuditi i iza toga mi polazi za rukom. slika okruzenja prije nego ce mi ta sjena poceti gasiti moj um je posve drukcja od onog, kada sam zaista otvorila oci i shvatila da sam se uspjela probuditi i ugledati svoje "pravo" okruzenje u sobi, te sam osjetila koliko je u stvari neobicno tesko se iz sna preseliti u budno stanje u kratko vrijeme , jer to djeluje kao napola presjecen film koji se nastavlja nekim posve novim filmom, koji nema nikakve veze sa onim proslim.

Sinoc sam, kada sam legao, pogledao sat na mobilnom i bio je tacan. Ustao sam oko dvadeset do pet, da bih otisao do toaleta. Kada sam se vratio, pogledao sam koliko je sati na pomenutom mobilnom telefonu i zabezeknuo se kad sam video da pise 08:38, dakle sat na telefonu mi je pomeren za tacno cetiri sata u napred. E, sad ili sam ja u 27. godini poceo da mesecarim, ili je u pitanju nesto natprirodno. Sta, nemam pojma?

Solarna oluja poremetila sat? Treba i to uzeti u obzir.

Naravno da je moguce, medjutim razgovarao sam sa clanovima porodice i kolegama sa posla, niko nije imao slicna iskustva. Ne znam, sve je moguce.

Sipak solarna oluja, ja ne mogu da se pokupim sa vremenom. Bas sam i ja hteo da se pozalim. Vec nekoliko dana mi sat na mobilnom i racunaru ili zure po nekoliko sati ili kasne. Poceo sam vec jako da se tripujem zbog toga. Inace sam spavalica. Imam svoju firmu i ustajem kada hocu, a poslednjih dana ustajem upola noci ili svitanje sa prejakim, dugim i jasnim lucidnim snovima. Kao neke neobjasnjive bitke-jurnjave, uvek imam nekakav mac. Sto je najgore, secam se minut dva svega i samo mi se izbrise, ostaju samo fragmenti secanja kojima nedam da isceznu. Nakon sto ustanem, proverim satove, uvek neki sat laze, mnoooogo laze.

Vec sam pomislio da je zbog orgonskog uredjaja koji sam napravio, al nema sanse.