Zbog čega nam duhovni učitelji govore da "činimo" baš to nešto? Ko je odredio da je baš to dobro? Dobro za šta, za koga? Opet taj duhovni učitelj? Zašto taj duhovni učitelj ne bi lepo uposlio jedan deo svog produhovljenog uma da nam prvo pomogne da dođemo do potpunog razumevanja situacije u kojoj treba da činimo ono do čega smo sopstvenim razumevanjem došli kao do dobroga, bez preskakanja kritičkog uma kod učenika? Zar tada i naše misli ne bi bile u toku činjenja, samim tim ne bi bilo tog protivljenja? Zašto se mora preskočiti kritički faktor kod učenika? Zbog čega ja moram ignorisati ono što smatram zdravim razumom i dobrim da bih prihvatio ono što ti smatraš zdravim razumom i dobrim? Zar se ne može ništa naučiti bez ignorisanja samog sebe? Zar se upravo na taj način ne prodaju muda za bubrege, vekovima?

Crveno - nismo mi tu ništa rešili. Rešio je neko drugi umesto nas, a mi tom drugom verujemo da je to što je on rešio "Dobro".



Isto se dešava i kad Verujemo da je ono što taj Učitelj kaže Dobro ... Opet. Stvara se sistem uverenja. To nema veze sa spoznajom, znanjem, i bilo čime što dolazi iz našeg autentičnog duhovnog bića ... koliko god taj sistem ličio na ono autentično, drugo.

Dobro Grome. Neke delove onoga o čemu si pisao možemo naći u "4 Putu", pre svega deo o neophodnosti rada. Međutim, rad na 4 Putu je zasnovan na drugačijim temeljima od tvog. S toga je i rad drugačiji. Cilj je možda isti ali put do njega nije. Treba znati da na svetu ima dosta puteva. Nezgode se znaju dešavati kad čovek koji ide jednim putem pokuša da pomogne onom koji ide drugim. Nezgoda je u tome što čovjek previdi činjenicu da se meša u rad drugog čoveka. Tuđe puteve treba poštovati i izbeći mešanje u njih jer ih se ne pozanaje. Dobro u nama bi to trebalo da razume, zar ne? Ako se deluje iz dobrog onda se zna i neki red. Pre svega teba poštovati domaćina i pravila u njegovoj kući, u ovom slučaju foruma. Red bi bio i proučiti put kojim su mnogi od nas krenuli a zasnovan je na "4 Putu" i ostalim učenjima od Gurđijefa, Uspenskog, Moravljeva, Nikol, i drugih. Bolje ćeš razumeti šta govorimo i o čemu govorimo. Možeš izložiti vlastiti put ili npr. dati smernice gde da se prouči ( u tvom slučaju put Vere ) da ga drugi mogu pročitati i tako se upoznati s njim ( vidim da si krenuo u tom pravcu, kakav će uspjeh biti - to je već lekcija za tvoj rad ) . Tako će doći do jasnijeg razumevanja i izbeći će se mešanje u rad.

Što se tiče naučnika...naučnici, oni koji jesu istinski naučnici su blago. Kroz svoj rad ti ljudi silno doprinose upravo tom izvoru svetlosti u nama. Čak i kad iznose teorije o nastanku kosmosa i života na Zemlji.

Ako je tako, zasto onda covek ipak ima ili misli da ima neka stremljenja ili pokusaje da nesto ucini? Zasto uopste misli ili govori drugima da razmislja, ako mu neko drugi podmece misli? Ako sve neko drugi radi bilo sta umesto nas, zar nismo onda svi organski portali, kroz koje neko drugi deluje?

Cija misljenja ovde iznosimo? Sa cijim se mislima ovde protivimo i ne slazemo?

Nisam siguran da si ispravno razumeo ono što sam rekao. Pokušaj to pročitati ponovo ali sa drugačijim predznakom?

Uspeti razlikovati svoje misli od programa je jako velika stvar, nisam ni rekao da je to lako! Neke nisu naše, većina nije zapravo, velika većina je pozajmljena i poskidana sa koca i konopca, ali to se ne razlikuje mnogo od ovoga što je Grom rekao, suštinski - da mi treba da verujemo nekome u nešto dok se naš misaoni sistem ne transformiše tako da potvrđuje ono što je taj neko rekao. Što naravno može da upali indirektno, ali to indirektno je fenomen svoje vrste. U praksi po njemu, mi bi smo trebali da samo skinemo neke misli, ideju i odgovarajuću akciju sa koca i konopca koji autoritet smatra za ispravan.

Pretpostavimo za momenat da naiđemo na pravog učitelja. Poverujemo mu bezuslovno da je ono što je rekao dobro, tačno i ispravno. Iako mi u to verujemo, pretpostavimo da to jeste tako - to postepeno "transformiše" ili "programira" našu svest da prihvati to i paradigmu koja iz toga proističe. Tada dolazi do ovoga što je Grom opisao, do otpora drugih programa i drugih misli, ali OPET, ne u odnosu na NAŠU misao, nego u odnosu na novi program koji smo preuzeli spolja!!! Tako da se otpor uma, misli, i drugih programa ne mogu koristiti kao dokaz da je baš taj program koji usvajamo od učitelja ispravan, jer se identična stvar događa kada svojevoljno usvajamo bilo koji program koji je u konfliktu sa bilo kojim postojećim programom. Kada se to dešava podsvesno, dolazi do kognitivne disonance, kod koje je svesno percipiranje trenja između konfliktnih podsvesnih misli pozitivna stvar jer znači da konflikt rešavamo, dok je ovde tok stvari potpuno obrnut. Ovde prvo imamo konflikt pa zatim podsvesno prihvatanje "novog" misaonog sklopa koji malo šta dobra može doneti, jer nije proizvod autentičnog razumevanja, koliko god on ispravan bio!!! Dobiješ robota koji se ponaša na određeni način koji spolja deluje kao da stremi iz autentičnog razumevanja umesto živog čoveka sa živim znanjem, koji stremi ka tom slavnom "bogu na životu"

Koliko god taj program osobi na nivou ličnosti delovao lepo i istinito, to je ipak samo još jedan program unutar našeg uma i podsvesti, i ostaje samo na nivou ličnosti. Ne mrda ni inč odatle, no može se dogoditi da to u onoj "suštini" indukuje određenu rezonancu i na taj način delimično protrese deo spolja indukovanog programa a zatim ga transformiše kroz prepoznavanje istine u toj misli i prihvati u samu svoju suštinu, tada to znanje postaje njegovo, što istini za volju može dati dobre rezultate pod određenim uslovima. Uslovi su specifičan tip ličnosti i veoma dobar "učitelj". Znači - 1 čovek u 1000000, ako uzmemo i faktor učitelja u obzir možeš slobodno dodati još nekoliko nula. Ukoliko učenje ne stiže od takvog učitelja, čak i kod tog specifičnog čoveka će nastati samo 1 program, koji čak i ako nekim čudom transmutira u autentično znanje, ostaje samo taj jedan segment dok ostatak rupa u "objektivnoj" percepciji ostaje da zjapi, tako da je to daleko od bilo kakve pomisli na "kompletnost".

Nikako se ne može koristiti kao obuka za mase, što tvorci religije veoma dobro znaju. Tako nešto, Vjetar je to dotakao u prethodnom postu, može dovesti do neuporedivo više štete nego koristi, a na to su tvorci religije, i Biblije išli sasvim svesno i proračunato.

Odličan tekst!

Pogrešno si razumeo jer pokušavaš intelektom da rešiš ono što se može spoznati samo ako se i čini.
Da pojasnim:
Učitelj daje učeniku zadatak da učini neko dobro delo. Ne zato da učenik nebi kritički razmišljao o tome. već iz jednog drugog razloga, koji sam opisao ali da ponovim pošto si ti izgleda preskočio dok si čitao. Kad učenik pokuša da ispuni zadatak, desiće se da će se njegov um pobuniti. pa će mu njego um možda reći baš to što si ti smislio samo da ga ubedi da ne ispuni zadatak. Ali ako se desi da učenik verujući učitelju ipak ispuni zadatak. tada će učenik u borbi sa mislima koje ga nagovaraju da ne ispuni zadatak naučiti da njegv um ne poštuje njegovu volju već ima svoju volju, ponaša se kao strano biće koje bi da gospodari njegovim postupcima.
Pri svemu tome učenik će naučiti da je on posmatarač i da je njegova volja iznad volje njegovog uma i da uvek može odabrati šta će da misli a da nije primoran da misli misli koje mu nudi njegov um. Uz sve to naučiće i poneku stvar u vezi odlučivanja a i naučiće da se koristi razumom. Dakle učitelj mu ništa nije rakao već je učenik sve to sam otkrio jer je verovao učitelju. A to se intelektualno ne može shvatiti, zato intelektualci izmišljaju kojekakve filozofije. Jer usled nemanja volje da čine dobro ne shvataju duhovnost, ne shvataju kao naš um radi. A većsam pisao šta se dešava s našim umom ako mi promenimo ponašanje. On će krenuti za nama opravdavajući naše ponašanje učiniće da se u našem umu RAĐAJU NOVE MISLI. Ne dolaze one od nekud, One su živa bića i one se rađaju u našem umu. Da bismo promenilči kvalitet našeg života mi moramo da RODIMO dobre misli pune lepih osećanja. Bez njih se kakvoća našeg života neće promeniti na bolje. Ili je možda bolje da mislim -Eto ja sam dobar ali me iz nekog razloga napadaju vanzemaljci?

Da li današnji hrišćani veruju? Veruju. Da li postižu tom svojom verom bilo šta? Ne. To samo znači da se vera ne može koristiti na masovnom nivou kao sredstvo spoznaje, i da na taj način mogu uspeti samo neki ljudi. A ne da je to i nemoguće. Nadam se da sam sada bolje objasnio. To je taj "put Vere" ili još i "put Monaha". Putevi su razni, cilj je isti. Svi se sretnu na cilju ...

Napraviću jednu analogiju. Recimo da smo svi krenuli u jedan grad. Ti se nalaziš severno od grada, ja južno, Blagoje na zapadu, Lampa je jugozapadno itd itd ... Po načinu na koji ti iznosiš stvari, ispadne da mi svi koji nismo na severu moramo zaobilaziti grad da bi smo došli na tvoj put (put vere), a zatim krenuli južno ka cilju. Meni je to apsurdno jer vidim da se do cilja može doći i na druge načine.

Stojim iza onoga što sam rekao par postova iza, rekao si neke prilično genijalne stvari. Sa drugim stvarima koje si rekao se ne slažem, kao ni ti sa stvarima koje ja govorim, ali to može biti posledica toga što usled različitih puteva vidimo i različite putokaze, različit krajolik, različite vremenske uslove. Ti si do razumevanja došao na drugačiji način, drugačijim putem nego ja, ali je lokacija stvari u kojima se slažem sa tobom ista. Razlika je u tome što ti tvrdiš da se tamo može stići jedino putem vere i prateći znakove koji su tebi značili nešto, prateći "učitelja". Mene do razumevanja nije vodila vera, nego "provera". Vera sa sobom podrazumeva i veru u autoritet, što ostavlja jako veliki rizik da se putokaz pobrka sa ciljem, a još pogotovo ako su "neki" mangupi iskrivili pravac putokaza, par zamenili, a neke smislili i sami po sopstvenom nahođenju, ne bi li putnik završio tamo gde ne treba.

Sa tim u vezi, mislim da ni ti mene nisi razumeo baš najbolje Jasno sam rekao da je verom moguće doći do nečega. Ali ne za svakog. Zavisi od toga gde smo u odnosu na "grad" i da li je vera baš naš "fah". Kao i od predmeta našeg verovanja. Isto važi i za misaone procese, akcije (dela) i njihove efekte na smer kretanja putnika.

Nadam se da smo se sada bolje razumeli.



P.S.



Shvatam da je ovo tebi i još nekima trn u oku. Odgovoriću protivpitanjima - da li je bilo koje novorođeno dete loše i stoga samo odgovorno za programiranje rađeno nad njime? Da li je samo odgovorno za dalje posledice tog programiranja?

E pa, danasnji hriscani ne veruju. Dokaz toga je upravo to da s tim "verovanjem" nista nisu niti ce postici. Sve je to samo lazno verovanje.

Sto rece onaj, po veri vasoj neka vam bude......
Nema lazi, nema prevare. Koliko verujes, toliko i imas i dobijes.



Na masovnom nivou se nista ne moze koristiti kao sredstvo spoznaje.



Kako je ovo moguce kod jednog puta, tako je moguce i kod drugog, tim pre sto tebi moze tvoj ego pojebati putokaze, jer neces dozvoliti ni jednom ucitelju da postavlja znakove. Mozda to tvoj ego ne dozvoljava nikome da mu se mesa u posao, koji moze biti pogresan, kao sto je mnogo puta bio. Ego je sposoban cak sebi kreirati neprijatelje, koji su nedohvatljivi, samo da bi ocuvao potrebu za sobom. Odbijati sve moguce, sto smanjuje ili ponistava potrebu za njegovim postojanjem.

Sasvim tačno! Sličan zajeb na sve strane, zar ne? Isto je potpuno primenjivo i na veru, sa drugim spinom.

P.S. Pravi učitelj ne prenosi učeniku znanje o nekoj stvari, Bogu, Životu ... nego ga nauči kako da uči. Tu nema nikakvog paradoksa Vera nije potrebna jer sve je moguće odmah proveriti, zatim se spiralno otvaraju druge stvari za proveru sve do potpunog razumevanja. Na isti način i ego može da se transformiše kroz Znanje, a ne samo kroz Veru. Kao kad bih ti ja rekao 2+2= 4. Da li mi veruješ? Da li si mi morao verovati da bi to proverio?

Moras prvo verovati da postoji 2, pa onda opet verovati da postoji drugi 2, pa moras verovati da postoji +, pa moras verovati da se to moze sabrati, pa moras verovati da mozes dobiti rezultat, a onda moze tek da krenes da racunas.

Ako ne verujes u nista, onda neces ni poceti racunati. Ni razmisljati o tome.

I nisam ni mislio da se ego moze samo kroz veru transformisati.

Ovo je čisto, očigledno i pritom prilično loše spinovanje. Za slučaj da nije: de razmisli malo oko ovoga, skontaćeš gde si pogrešio, možeš ti to

Stvar je izgleda u tome, da, kad kazemo vera, mislimo na razlicite stvari.

premješteno sa OPS/OPD polariteti bića


Reci mi kako onda objašnjavaš Gospodovu odluku da kad, recimo, četverogodišnjem Čoveku okrenutom prema drugima koji čini dobro radi samog dobra. i ne očekuje da mu se vrati, pa dotrči pijanom i agresivnom tati zlostavljaču u zagrljaj i prolije pivu, bude isplaćeno u psovkama i šamarima? Koliko je lijepog u životu došlo tom malom čoveku za dobro koje je učinio i kakav je to Gospod koji je na svoju sliku načinio takvog oca?




Znači, kad si prvi put ušao u kiosk raspoložen i nasmejan, drug je bio potpuno iznenađen, a kad si drugi put ušao tunjav i zaboravljiv, on je skakao s osmehom? Kako se to može koristiti kao argument prilikom objašnjavanja stava
kakav je čovek prema drugima takvi su drugi prema njemu?
Je li to iz Razuma ili Vere proistekla mudrost?
I kakvim si to osmehom dočekao ljude s foruma izabravši za forumsko ime Grom? Čime će Gospod tu dobrotu isplatiti?



Na što je tvoja pažnja, koja je isto što i ljubav, jer se ljubav kroz pažnju daje usmjerena u ovom citatu i kako se u tu tezu uklapa pisanje propovjedi po forumu? Da li je to tvoj oblik pomaganja od srca?
Je li to davanje pažnje ili uzimanje? Da li ostali članovi foruma kod čitanja postova daju ili dobivaju pažnju?

Grome na ova pitanja je forum već davno odgovorio i da si forumu dao nešto svoje pažnje možda bi shvatio da se nakon trideset godina (koliko ti je trebalo da pronađeš sebe u veri) može i dalje/šire od vjerskih uvjerenja i kako su biblijski tekstovi nabijeni psihopatskim materijalom koji je toliko daleko od zdravog Razuma i Čovječnosti da ga se jedino (uslijed straha od božje odmazde ako se ne posluša) Verom može racionalizirati. Ta je "duhovost" nižih centara davno raskrinkana.

Osobno ju nazivam "pokazat svima svog boga" duhovnost

Poz

Pravi Tvorac nikad ne traži od svoje ljubavlju stvorene kreacije da pati i kleči pred njim. Jer On je OPD. I OPD je njegova kreacija.

Moze se i to naci u biblijskim tekstovima, ali moze i nesto drugo. Sve zavisi od predprograma.

A kako ti objasnjavas?



Mislim da nisi jedini koga strasno jebe drugacije misljenje, jer mu napada stvorene programe.



Duhovnost, koju ti tako ocigledno prikazujes, a zove se programiranje. Zove se i ne dam u svoje programe, ne dam u svoje oslonce, ne odustajem od nicega, zove se i samo sam ja shvatio, zove se i moram promeniti drugome misljenje, jer ako mu ne promenim sta cu sa mojim, zove se i ja lazem sebe kao pas da u nista ne verujem i da sam sve proverio......siguran sam da ima jos gomila naziva i da ces popizdeti u picku materinu kad procitas ovo......



Tacno. To moze da, kao argument, upotrebi samo onaj koji ima neukrotivu zelju da popljuje sve u vezi biblije.

Aj, sad, da vidimo programe.

Vidim da smo počeli malo da izvrćemo stvari. Postavljate mi pitanja na koja sam već dao osgovore u prethodnim tekstovima! 2+2=2x2=3+1=7-3
Ali neki veruju da je 2x2 uvek i samo 4
Slepilo je čudna boljka.
Slepima medalja ima samo dve strane.
Kad čovek vidi lep cvet, može da ga ubere da bi ga pomirisao ili da se sagne da bi ga pomirisao. Čovek može da klekne pred nekim i da bi mu odao priznanje i da mu na taj način kaže veći si od mene. Bog ne traži da se pred njim kleči, već to preporučuju oni koji su od toga videli korist. Mogao bih sve to potanko da objasnim, ali kome? -Onima koji ne žele da čiju?
Ako se obrati pažnja videćemo da provera u korenu ima VERU. Jer svo znanje ovog sveta svodi se na veru da je to tako, pa i da je 2+2 uvek i samo četiri. Znali smo da je spanać pun gvožđa dok se nije ispostavilo da se onaj lik što je računao zeznuo kad je stavljao zarez za jednu decimalu. Naše znanje se svodi na to da su naučnici koji su nešto otkrili u pravu i da je to istina. Verujemo da je to tako jer nemamo uslove da to i proverimo. Ajde ljudi ne brkajte veru i religiju. To što se religijska učenja zasnivaju na veri ljudi koji su u crkvi, isto je i sa naukom, i ona je zvisna od vere ljudi koji ne mogu da provere naučna dostignuća. Isto je i sa duhovnim učiteljima, bio to Đurđijev ili neko drugi. Ko hoće da veruje ono što oni kažu svojom će verom dokazati da su oni u pravu za ono što uče. Verom se sve dokazuje i tako postaje znanje. tako da na kraju vera=znanje. Tako to biva ako hoćete da razmislite i proverite šta pišem. a ako ne želit da razmišljate, ne očekujte da se ja mačujem s vama ovde po forumu.

Povjerenje je dobro, kontrola je bolja.


I pominjao sam Pravog Tvorca a ne Bibliju