Reci mi Josipe, šta je zakon privlačenja?
U stvari to je najveća glupost o kojoj se može razmišljati. Zakon privlačenja, ha... koncept koji, kao što je neko u nekom prethodnom postu primetio, može da privuče novac, pa i nova crvena kola samo onome ko se igra sa ljudskom glupošću.
Ma o čemu ti to pričaš bre? Na osnovu čega ti, majke ti, tvrdiš da zakon privlačenja ne postoji?
Ko je bre tako nešto tvrdio? Pa jel sam lepo rekao da je to zakon bogaćenja. To je lepo upakovana šarena laža koja se dobro prodaje u ova savremena vremena i koja svojim autorima, ako su malo veštiji, svakako privlači dobre pare, a time i nova crvena kola.
Samo.... ne bih rekao da je to univerzalni zakon i da uvek deluje. Jer... možda dođe do buđenja ljudi, a probuđeni ne da ne bi bacili pare da kupe neku takvu knjigu, nego ne bi trošili vreme da čitaju tako nešto i da im to neko pokloni.
Ma ti znaš. Samo lupetaš. Nihilisto i kontrašu. Meni te stvari funkcionišu. Dobro, još se nisam skoncentrisao da privučem nešto veliko, ali skoroo svaki dan privučem neku sitnicu u obkliku materijalnog dobra, prilike, situacije i tome slično. Jesi li ti ikada probao pa znaš da ne deluje? Ma što te uopšte pitam kad znam da najžustriji napadi uvek dolaze od onih koji najmanje poznaju ono što napadaju!
A otkud tebi da ja napadam bilo šta, i još žustro. Zar nije očigledno da ja mirno primećujem, a ti si taj koji je žustar, ti žustro braniš. Primetio bih ovde da mi je sada pala sledeća misao na pamet: "Najžustrije brane neku ideju oni koji najmanje poznaju ono što brane".
Hahaha
Imaš pravo, smešno je... ali dokaži i da nije istinito?
Pokušavaš li ti to da se zabaviš kontriranjem i vezivanjem ovog razgovora u čvor?
Ne! Želiš li da prestanemo s razgovorom? Nije problem, sedećemo i ćutke piti ovu kafu. A možemo i da, reda radi, tek da bi nešto muljali, da ogovaramo tvoju komšiku, Boga mi, ima tu o čemu da se priča, pogledaj samo taj porub na njenom šorčiću, a ta roze bojica, uh... Je*em ti kreaciju, koja je marka da i ja kupim (srk) jedan takav šorc, baš je dobar?
Ma daj, neozbiljan si do bola. Ne želim da razgovaram više s tobom.
U redu, idem onda. Vidimo se drugi put...
Čekaj bre, gde ćeš.... Ne može tako! Reci mi, žasto misliš to što misliš, zašto deluješ tako sigurno u svoje mišljenje?
Pa valjda zato jer je to istina a ne mišljenje, a možda i zato jer sam glup
. Znaš neki ljudi pogledaju u kamen i kažu ovo je kamen, to je iskustvo, videvši neki novi kamen, na osnovu pređašnjih iskustava oni upoređivanjem zaključe da se, opet, radi o kamenu.
No imaš i one koji će početi filozofiju oko tog kamena, pa te to je kamen iz temelja dvorca grofa Drakule, ili je to kamen iz čabra komšija Dragiše, ostao tu od letos kad je bacao stari kupus perući burad za novu zimnicu, a kamen zaboravio tu, ili možda se ne radi o kamenu, možda je to začarano zlato koje će se ponovo pretvoriti u zlato kada ga prlepa princeza poljubi, pardon, kada ga fascinirani obožavalac kamenja otkrije, ili pak možda i nije kamen, možda je to samo gledaočeva projekcija, možda kamen ne postoji, možda je samo trip jednog čoveka, ili grupe ljudi...
Dakle, šta je praktičnije, ponašati se u skladu sa onim što daje praktične rezultate, živeti život zabavljajući se i uživajući u njemu, sve radeći što je moguće lakše koristeći se prirodnim i ljudskim zakonima, ili se baviti razlozima zašto je danju dan a noću noć?
Kad sam gladan ja jedem, ne razmišljam o tome zbog čega sam gladan. Sve je prosto samo ga ljudi pokušavaju učiniti komplikovanim...
Ma daj bre je*ote, šta mi napriča? Znači tvrdiš da je biti plitak u redu?
Ako izjednačavaš plitkost i praktičnost, onda da.
Ko bre to izjednačava? Ma da li se mi uopšte i malo kapiramo... Znači tvrdiš da se nikad ne treba pitati zašto se nešto dešava već samo koristiti se onim što jeste za najveću udobnost, samo da nam bude lepo i da nas je briga za sve?
Pokušaj sam da si odgovoriš na to pitanje.
Na koje?
Pa na to, koji je smisao svemu što čovek radi šta god da radi, nije li to da se oseća dobro?
Ma daj, to je tako sebično i plitko, znači tvrdiš da je jedini smisao osećati se zadovoljnim, osećati se dobro?
Ne! Ne tvrdim ja, to tvrde svi koji kao ti pokušavaju o nečemu da pričaju, svi oni koji o sličnim stvarima pišu...
Samo onaj ko se ne oseća dobro i ko nije zadovoljan ima potrebu za promenom, nije li tako?
Nije. Ja sam zadovoljan sobom ali želim da se razvijem, da postanem bolji. Želim da zavirim ispod površine na kojoj se najviše ljudi zadržava, da iskusim neke duhovne staze i slično.
Odgovoriću ti pitanjem, znači čovek koji je zadovoljan sobom želi da postane bolji nego što je sada?
Da.
Večeras ću da meditiram o toj ideji
Možda se prosvetlim
Hehe... Ološu, podsmevaš se glumeći radoznalost.
Žao mi je što tako misliš, ja to zaista ne razumem pa ću pokušati shvatiti.
Dobro, odosmo mi preširoko, i reci mi, zašto misliš da najžustrije brane neku ideju samo oni koji je najmanje poznaju?
Pa npr, kad ja čujem o nečemu pri čemu mi se svidi ideja, imam tendenciju da poverujem u tu ideju. Ako dozvolim da me previše zaokupira, na*ebao sam, jer me oduševljanje njome, zaslepljuje u objektivnom otkrivanju, čak štaviše, objektivizam mi postaje neprijatelj jer može da mi otkrije nešto o ideji što bi ugrozilo moju potrebu da ta ideja bude istinita. Drugim rečima, izgradio sam iluziju zbog svoje sklonosti da samo poverujem onda kada naiđem na, meni privlačnu, ideju. A zatim bežim od objektivnosti kako ne bih ugrozio tu iluziju.
Sve što znam o toj ideji jeste sve samo ono što joj ide u prilog, bez obzira na sve ostalo.
Zbog toga što je to meni privlačno, zbog moje potrebe da to bude stvarno, ja postajem pristrasan i posesivan, a tu prestaje mogućnost daljeg učenja i saznavanja o konkretnoj ideji, pa ja ne mogu a da ne zaključim da o njoj vrlo malo znam, u stvari ni malo. O tome odbijam da razmišljam, ali kada mi neko dirne u veru, u iluziju, a na neki način svestan sam da ona to i jeste, zbog straha od gubitka iluzije, ja ću je žustro braniti, najžustrije!
Isto kao što neko najžustrije napada ono o čemu najmanje zna kako bi zaštitio neku svoju iluziju od mogućeg kraha koji bi otkriće neke istine moglo da izazove.
Dakle, što pojedinac oseća da suprotna strana ima jače argumente, to ona žustrije brani svoju iluziju ili napada one ideje o kojima najmanje zna, ali dovoljno da u njima vidi opasnost po svoju iluziju.
Brate, ala si ga ti isteoretisao. I nije li moguće da veruješ u to?
Naravno da ne verujem. Mogu reći da znam, zato što je do sada uvek bilo tako, kao što sve pada prema dole. Čuo sam da ima mesta na kome stvari padaju i na gore, ali u odnosu na ponašanje najveće većine mesta i ljudi, zbog praktičnosti, ne previše čvrsto kako bih bio slep za drugačije, držim se najčešćih iskustava, dakle stvari padaju na dole
Ne verujem ni da ti sam shvataš o čemu si pričao. Ja sam školovaniji od tebe i zato verujem da nisam gluplji, pa kad te ja ne kapiram, niko drugi ni neće.
Moguće.
Uhgh!!!!.... I, na kraju, znaš li i sam zašto si ovoliko skrenuo sa teme o kojoj sam ja pričao?
Ne znam, čini mi se da sam samo odgovarao na tvoja pitanja. Ti si vodio razgovor.
Ne! Ti si odgovarao na pitanja ali si namerno davao odgovore kakve nisam tražio.
Izvini za to. Nemam ništa protiv da mi unepred daš odgovore pa da razgovor nastavimo kada ih naučim
Ha ha... Dakle, hoćeš li mi odgovoriti, zašto tvrdiš da je zakon privlačenja šarena laža?
Zato jer mi je iskustvo tako pokazalo.
Ali ti si brzo promenio svoj život od nekog ko je bio jadan, nesrećan i bedan, a sada si skoro uvek veseo i imaš sve što želiš. Mora da si to postigao zakonom privlačenja, kako drugačije?
Možda. Ali nemam baš sve što želim, samo veći deo toga. I nisam potpuno zadovoljan jer ne želim da budem...
Pa objasni?
Pa, prestao sam da želim mnogo stvari, i kako sam koju želju eliminisao tako sam postajao srećniji i zadovoljniji. Ostalo mi je još par želja
Pa ti nisi normalan, ma nema! ovo je ludnica, ti me zajebavaš, ne mogu da verujem!!!
Oprosti, ja stvarno ne želim da to radim. Reci mi šta želiš da kažem i reći ću, ako će te to zadovoljiti?
Pa istinu. Otkud ti puno para kad si jeo iz đubrišta, otkud ti nova crvena kola kad ni cipele nisi imao, otkud toliko prijatelja kad su i psi bežali od tebe, otkud si tako veseo kad su te izvadili iz ove naše reke sa kamenjem u džepovima. Hoćeš me lagati i da nisi pokušao da se udaviš?
Neću lagati, pokušao sam.
Mislim da sam shvatio šta želiš da čuješ: Prestao sam da "jarko" želim tačno određeni život, kakav sam mislio da treba da želim, pa sam počeo da volim život kakav jeste. Prestao sam da "jarko" želim novac i to kroz načine za koje su me učili da treba da želim, pa sam počeo da ga puno zarađujem. Prestao sam da čeznem za novim crvenim kolima ali sam ih kupio zato jer sam sada imao para. A veselost je došla sama po sebi, zato jer sam prestao da želim stvari zato da bih postao prihvaćen i počeo da želim prosto zato jer me privlače, a umesto da se trudim da me drugi prihvate i vole, sam sam sebe prihvatio i zavoleo. Mogao bih reći da sam dobio sve ono što sam nekada želeo ali tek kada sam prestao to da želim. Došlo je uzgredno.
U stvari, svo vreme su te iste prilike bile tu, ali zaslepljen veštačkim željama i gorčinim usled "nemanja" nisam mogao da ih vidim.
Kao što nikada ranije nisam video da je prodavnica u koju usput uvek svratim, u stvari benzinska pumpa, sve dok nisam kupio auto.
Ima logike, ali time se gubi svaki smisao, šta će mi novi crveni auto ako ga ne mogu dobiti onda kada ga goruće želim kako bih se provozao njime praveći se važan, nego ga dobijem tek kada prestane da mi bude važan, i kada prestanem da vidim smisao u tome da se malo pravim važan...
Ne vidim to baš tako. Ako ti je cilj da se praviš važan onda energiju trošiš na taj cilj, onda su to tvoje dominantne misli. Zapravo ti tako pažnju poklanjaš na ozlojeđenost što nemaš čime da se praviš važan... Šta onda ostaje za nova crvena kola?
Ne razumem?
Pa umesto da su ti kola cilj, ona su ti sredstvo ka nekom drugom cilju, kao da pokušavaš da pokreneš televizor uključujući u struju usisivač.
Kažeš da ja umesto da želim kola u stvari želim da se pravim važan, pa tako, u stvari, ja ni ne želim, zapravo, taj auto?
Da. Drugim rečima, način da ta kola dobiješ je svo vreme tu negde, ali umesto da misliš na kola i time prosto otvoriš svoj um kako bi primetio te načine, svoje oči, ti misliš na to kako da impresioniraš nekog. Možda, kad bi ti cilj bio jasniji, možda bi mogao da impresioniraš tog koga želiš samo zato jer ćeš, zbog silne pažnje koju si poklonio tome, otkriti šta je to što ga oduševljava. Umesto što si se uhvatio za svoju predstavu o tome da će taj neko, ili ta grupa, biti impresionirana time što ti voziš nova besna kola.
Možeš li ti biti imalo jasniji?
Nisam siguran, ali evo: zamisli da imaš dva labaratorijska pacova, jednog hraniš mrvicom a drugog gomilom hrane, a obadva pokušavaš da utreniraš da se, noseći isti teg oko vrata, popnu dugim konopcem do plafona. Šta misliš koji će pre i koliko brže uspeti?
Pa ovaj koga hraniš dovoljno, a onaj drugi možda i brzo ugine, jer em ga izgladnjuješ em mučiš velikim naporom.
E to je to. Odlično. Jedan pacov je želja koju napajamo dovoljnom količinom energije, poklanjajući joj svu potrebnu pažnju, a drugi pacov je jalova želja koju jedva da malo napajamo, a težeći da je ostvarimo ulažmo ogromni besmisleni napor (mučimo gladnog pacova da vuče teg uz konopac, teramo ga sve intenzivnije, i umesto da uspe, on umire).
To je to. Napajaj energijom svoju želju, svoj cilj, ali razjasni sebi šta ti je cilj, a ne želi jedno kao sredstvo nečemu drugome, jer se tu pažnja rasipa, pa ne uspevaš da vidiš rešenje koje je, zapravo, uvek bilo tu.
Tvoj zakon privlačenja ništa ne privlači osim tvoj "pogled", i radije bih ga nazvao zakonom pažnje, jer kad nečemu pokloniš pažnju misleći o tome, ali ne kao o sredstvu kojim ćeš ostvariti nešto treće, već kao o istinskom cilju koji te raduje, onda ćeš, umesto da razmišljaš o tome kako je sranje što to nemaš, razmišljati o tome kako se sve to može postići. A u jednom trenutku tog ushićenog razmišljanja, osetićeš bljesak, jer ćeš jedan od načina doživeti kao idealnim.
Ceo taj koncept uporedi sa mladićem koji pokušava da napiše ljubavnu pesmu kako bi njome impresionirao devojku koja mu se sviđa. Njemu je cilj da impresionira devojku i on, pokušavajući da napiše pesmu, misli o tome kako je želi impresionirati, a time koči pisanje pesme. S druge strane, zaljubljeni mladić, prosto samo misli na devojku oduševljen njome, i u toj opijenosti postaje inspirisan i spontano napiše pesmu. On nije razmišljao o tome da impresionira devojku, čak možda ni o tome da će pesmom ili na drugi način postići nešto kod devojke, samo je mislio na nju, prepustio se pozitivnoj emociji i pisao.
Ako je prvi i uspeo da napiše pesmu ta pesma zvuči usiljeno, veštački, ona je bez naboja i ne privlači. U njoj se oseća napor.
Ovaj drugi se nije "trudio", on je osećao i prepustio se spontanosti, njegova zaljubljenost je pisala iz njega. Pesma je prepuna naboja, emocija, lepršava je, obara s nogu, zadivljuje...
Ima logike. Znači ništa nam ne stiže iz vana, samo od sebe?
Mislim da ne, mislim da je sve to uvek tu, samo trebamo otvoriti um za njega, usmeriti se na to. Da, do nas je...
A kako kad neko zakonom privlačenja privuče da nađe pare na ulici?
A što o tome ne bi mogao da razmišljam ovako: ljudi često gube pare. Takođe, ljudi često ulicama hodaju misleći o nekim njima važnim stvarima ili usmereni na cilj kome hodaju, ili žure jer su tik do zakašnjenja, ili brinu o drugim stvarima. Niko ne poklanja pažnju putu pod svojim nogama misleći o mogućnosti da tu nađe pare. Ako se nađe neko kome je cilj da nađe pare na ulici, najverovatnije će ih naći.
Šta je sa poboljšavanjem veze primenom zakona privlačenja?
Veza se, po meni, može poboljšati dvema stvarima, jedna je da smanjimo svoje Ja što će nam omogućiti da prihvatimo nekog kakav je a ne da želimo da ga promenimo kako bi postao kakav mi želimo da bude. A druga stvar je, da prestanemo da poklanjamo pažnju njegovim manama a intenziviramo pažnju njegovim vrlinama. Time, verujem, po zakonu ega, ali i zakonu pažnje, mane postaju sve manje izražene i sve podnošljivije dok ne iščeznu.
Misliš iščeznu kao stvarno iščeznu ili iščeznu zato jer smo prestali da ih primećujemo, jer su prestale da nas iritiraju?
Pa... šta misliš... ima li razlike?
Pa ima, i dalje se dešava, i dalje postoji.
To jeste, ali tvoj cilj da popraviš vezu, odnos je ispunjen, a to je bio smisao.
Pretpostavljam da zakonom pažnje možemo da sebi privučemo osobu ili osobe bez osobina koje nam smetaju poklanjanjem pažnje na one koje volimo i cenimo a ne na one koje mrzimo?
Ne znam, zar je važno ako mogu da iz svog zapažanja isključim bilo čije mane sve dok se radi o normalnom čoveku, tj izuzimajući paćeničke bolesnike koje najverovatnije neću privući sebi ni sebe njima, zato što nism u "njihovom fazonu"
A šta je sa primenom zakona privlačenja na ozdravljanje?
Ne znam, nemam iskustva. Ali pretpostavljam da je isto. Čitao sam da se na mestima na kojima dodirneš prstom čoveka u dubokoj hipnozi sugerišući mu da je tvoj prst usijani metal, pojavljuje opekotina identična pravoj, bol, plih i sve to... Pa ako je zaista tako, što ne znam, onda bi imalo logike da ove iste principe primeniš i tu. Dakle, umesto da se uživiš u bolest, simptome i strahove koji je prate, ti se jednostavno uživi u ideju da si zdrav, i svo vreme živi u toj ideji potpuno uživljen u nju (podrazumevam da prizivaš osećaje, osećanja i sposobnosti koje si imao pre bolesti ili koje bi imao da si zdrav).
A tu je i experiment koji je pokazao da preko 70% ljudi kojima je davan placebo umesto pravog leka pokazuje identične, poneki i bolje rezultate od pravog leka. Tu je šećerna tableta zapravo instrument za usmeravanje opuštene pažnje. Znaš ono, ne možeš da spavaš, stežeš se, napet si, brineš što ćeš ujutru biti neispavan za posao, školu, put. A onda rešiš da progutaš dijazepamin, i kako si ga progutao i lego, odma osetiš da si opušten pa nastaviš da ležiš u sada opuštenom iščekivanju (pažnja) dejstva leka, tj sna.
Znači ti tvrdiš da je zakon privlačenja u stvari ovo o čemu si mi pričao, zakon pažnje koji je prenakićen i preulepšan kako bi bio privlačan za prodaju.
Ne tvrdim, samo mi se tako čini. Tako mi govori moje iskustvo
Aha... očekivao sam raščišćavanje nešto malo mutnijih misli kada sam započeo ovaj razgovor sa tobom, a sada sam još zbunjeniji. Laku noć Josipe!
Laku noć Roberte!
Prijava
FAQ
Pretraživač
