Gurđijev je bio umjetnik, jer ne može obični čovjek napisati Belzebubljeve razgovore s unukom. I toliko ukazati na čovjeka kakvog još nikad prije nisam vidjela. Mnogi umjetnici danas nisu moralni, ali obožavamo njihovu umjetnost.
Gurđijev je toliko tražio način da pomogne čovjeku u njegovom razvoju da mi to najviše govori o Gurđijevoj potrazi i dobroti i ljudskosti.
Nadahnuo je mnoge u potrazi za smislom. Natjerao nas je da pogledamo u sebe i da tražimo odgovore.

Pitanje je je li moguće potpuno razdvojiti čovjeka i učitelja. Zamisli sebe među djecom. Prirodno je da bi većinu svog vremena ti njih nešto podučavao, izravno ili neizravno. Tako se dogodi kada se netko poput Gurđijeva nađe među običnim ljudima. On podučava jer vidi više od nas. Ako vidi više, kako mi možemo biti suci takvog čovjeka?

Da je činio stvari koje se nama čine moralno dvojbene, nema sumnje. Ako ti to išta znači, on sam je govorio da čovjek ne treba biti jednostrano razvijen i sposoban samo za "dobrotu", nego da je potrebna ravnoteža, da je nužna i sposobnost da se bude "zao".

Gurđijev je umetnik za mali broj ljudi, a što se tiče knjige Belzebubovi razgovori sa unukom koju teško ko zaista može da razume u potpunosti, ma koliko puta čitao Belzebubove razgovore.

Mislim da je Gurđijev u svom traganju i lutanju po Aziji, po raznim manastirima, uspeo da pročita istoriju čovečanstva možda ne u celosti ali sigurno deo istorije čovečanstva, po kome je Gurđijev napisao u svom stillu istoriju čovečanstva to jest Belzebubove razgovore.

Moramo da priznamo sebi ma koliko to nama bilo teško, da sam čovek u svo znanje Gurđijevog sistema ne može mnogo da učini za sebe a ni za druge, makar da deo teorije sistema pretvori u praksu.

Ako sam čovek od sebe ne počnne da traži odgovore, niti da pogleda u sebe, tu ni sam Gurđijev sistem ne može mnogo da pomogne.

Šta mislite da li je Gurđijev posle svega bio zaista srećan čovek?

Nikog ne osuđujem pa ni Gurđijeva, niti imam potrebu da ga osuđujem, ali nije to nikakav razlog što on ’’vidi više od nas‚‚ da može sa opravdanjem da ima takav privatan život, mislim na decu, gde se tu svesnost izgubila, i dal je bilo svesnosti ili je to jednostavno bio samo egoizam?

Sigurno je bilo još mnogo trenutaka izgubljene svesnoti, nastup egoizma za koje mi ne znamo, zahvaljujući zaboravu, a i samim učenicima, jer učenici uvek ulepšavaju život svog učitelja.

Ako je sam Gurđijev ‚‚govorio da čovjek ne treba biti jednostrano razvijen i sposoban samo za "dobrotu", nego da je potrebna ravnoteža, da je nužna i sposobnost da se bude "zao",, to jednostavno znači egoizam ali ne običan egoizam već svesni egoizam ili ti izgrađena ličnost koja je sigurna u sebe.

Šta mislite da li je Gurđijev bio samo egoista ili svesni egoista?

Demonizirao se čovjek na putovanjima pa ponio favorita da priča s njim?
I usput mu je bilo jako super do kraja života...

Dap, to poprilično sumira situaciju



Nekako su uspeli napraviti gadnu zbrku između moći sa jedne, i svih drugih stvari sa druge strane. U suštini, ovde je reč o moći i svesti, koja se uvaljuje kao "duhovnost" putem objektivnosti. Što je istini za volju korak dalje od onih duhovnosti koje su na ovom forumu više puta pomenute u derogativnom kontekstu. Međutim - objekti su objekti, subjekti - subjekti - a i tu je došlo do neke zbrke?

Svesti - takođe. Ali svesni egoizam? postoji zdrav i bolesni egoizam, ali ne mislim da je u G.ovom slučaju bila reč o tome. Već ko što promatrač reče - demonizaciji, kada to nastupi egoizam je nepotreban, ima dosta drugih zala na njegovom mestu.

Svesno govno je i dalje govno, zar ne? Svest je upravo ta koja treba da otvori mogućnost da uvidiš koje izbore u situaciji imaš, da daje moć za delovanje, a tvoji izbori delovanja definišu tvoj efekat na stvarnost i ljude. Što definiše ono što jesi unutar stvarnosti.

Da sumiram - svestan si, pa šta? Svesna stoka će i dalje biti stoka, svesni demon - demon, svesna opsčina - opsčina, crni mag - crni mag. Nije poenta u svesti, snazi i moći - već onome za šta ćeš je koristiti. Što ne znači da ne treba poštovati takav, svestan izbor. Ali ni da mu se treba prikloniti!

Ako je svesno radio neke stvari koje je radio utoliko gore. Molim bez spinovanja i bajki o relativnosti

Mlatite li mlatite. Nije za vas Gurđijev, vama treba nešto laganije. Što omogućuje druženje i zajedničko mentalno onaniranje, po mogućnosti.

Znači Gurđijev je u neku ruku kao Voland?

Pomislio sam da će nekima biti smešno i besmisleno pitanje: Šta mislite da li je Gurđijev bio samo egoista ili svesni egoista?

O egoizmu ste mnogo puta čuli i čitali, tako da nema potrebe da se piše.
Čovek od sebe ne može da pobegne, pa samim tim čoveku je u prirodi da bude egoista.
Čovek ne može da se oslobodi od prirodnog egoizma, ma koliko god pokušavao i ma šta radio, čovek samo može da dosegne stanje svesnog egoizma.
Od samog rođenja nesvesni egoizam upravlja bićem, u toku odrastanja pojavljuje se svesnost tela, bića i ličnosti a egoizam je tu koji upravlja,ali to više nije nesvesni egoizam, a nije ni svesni egoizma već samo egoizam.
Većina čovečanstva je ostalo na tom stupnju egoizma,samo mali broj ljudi uspeju da dosegnu svesni egoizam, a dosta ljudi se izgube na putu do svesnog egoizma, verujući da će dostići potpunu čistu svesnost.
Moramo da priznamo da nepostoji potpuna i čista svesnost u trodimenzijonalnom prostoru, to jest dok god postoji fizički nivo.

Ali ko ili šta određuje ‚‚za šta ćeš je koristiti‚‚?

Da se vratimo na Gurđijeva, Gurđijev je dugo putovao do svesnog egoizma i to zajedno sa svojim učenicima i na tom putu je bilo puno borbe izmedju egoizma i puta, ali na kraju je uspeo pred kraj života da dosegne svesnost egoizma.

Svaki čovek koji krene na put, mora da dobro upozna čoveka od koga crpi znanje, da upozna sve njegove svetle i tamne strane ličnosti, da ne bi se došlo u situaciju stvaranja idola i njegovog nesvesnog obožavanja.

Ajde da ne sirimo temu, ali jedan osvrt na pitanje:
zasto je zlo i nemoralno imati decu sa razlicitim zenama i to uz svaciju dobru volju i pristanak?

Ne vidim da je to nesto protiv zivota, protiv prirode niti narusava tudju slobodnu volju.

Svako ima pravo na svoj nivo morala i nemorala, i svako ima pravo da brani i opravdava nemoral, a isto tako da napada i ne opravdava moral.

A što se tiče Gurđijeva shvatili smo da je bio kao i svi ljudi egoističan čovek, čak i veći egoista zbog svog sakupljenog znanja.

Zanima me da li je neko uspeo bar deo sistema da pretvori u praksu?

Možda će te interesirati podatak da se ni Salzmann ni Stjoernval (čijim je ženama napravio djecu) nisu razlišli s njime, dapače ostali su u vrlo bliskim odnosima. Možda oni nisu bili protiv toga.

Ima pravo, medjutim, to je nivo palanackog ogovaranja o detaljima necijeg zivota koje ama bas nista ne govore o necijem kvalitetu bica, iskustva i svesti.

Cuj sad, neko je los sto je pravio malu slatku decu koja su zivela sa njim i sa kojima je provodio vreme.

Kako jedan indijski guru reče, kada mu je neko otprilike rekao o emancipaciji jedne duhovne komune slavnoga gurua, da su mu roditelji davali, uz puno povjerenje, nepunoljetnu djecu, ni ne sanjajući da će im prirediti sve: od orgije do vlastite djece i nervnih slomova, a usudio se lično da drugima drži moralnu propovijed svake vrste: seksualne, novčane, prijateljske.
Ken Wilber je to sjajno poantirao, ostajući verbalni gospodin, priznajući da svi znaju, koji su bili tamo, kakav je bio Adi Da, i da je o tome suvišno govoriti, osim da se naznači da istina postoji i dokle se može ići u veličanju prijespomenutoga.

Nema potrebe da se ulazi dublje u odnose Gurđijeva sa njegovim ženama.

Ne bih reko za sedam deca od sedam različitih žena da su samo detalji, koji su nebitni.
Za saobraćajnu nesreću može da se kaže da je samo detalj, naravno koji govori mnogo toga.
Detalji su bitni, jer pokazuju čoveka u pravom svetlu ko je on bio i šta je on bio.

Svaki čovek koji krene na put, mora da dobro upozna čoveka od koga crpi znanje, da upozna sve njegove svetle i tamne strane ličnosti, da ne bi se došlo u situaciju stvaranja idola i njegovog nesvesnog obožavanja.

To u krajnjoj liniji nije ni bitno, jer najbitnije bi bilo postojanje humanističkoga društva.
U SAD-u i u mnogim svj. zemljama, ukoliko nevjenčano živiš sa mnogim ženama, bile punoljetne ili ne, i pri tome zajedničkom životu začneš i djecu, možeš dobiti dugogodišnje zakonske kazne: a) neplaćanje poreza državi; b) kaljanje ugleda društvene i gradske zajednice; c) remećenje poslovne i institucionalne ravnoteže: na radnom mjestu i u privatnoj ili državnoj instituciji gdje si uposlenik ili djeluješ kao neko ko prijespomenute humanistički pomaže ili jednostavno djeluje u njima kao jedan od članova; d) povreda prava tvoga nevjenčanoga djeteta, čak i ako redovno plaćaš alimentaciju, s obzirom da dijete nije začeto u bračnoj zajednici ili je začeto u generalno neformalnoj zajednici koja nije registrirana, bilo kao poliamorna (pri čemu se moraš pravno obavezati da ćeš se jednako materijalno i psihološki starati za svu svoju djecu i sve svoje ženske pratiteljice, i posvećivati im dovoljno vremena u toku dana) ili neka druga vrsta zajednice; e) oni koji s tobom poslovno surađuju ili jednostavno žive u tvojoj blizini također zbog prešutnoga dopuštanja takve zajednice mogu dobiti blaže, ali višegodišnje zatvorske kazne.
Sve ostalo je ubleha, u kojoj je jedna strana iskorištena, a druga je nahranila svoj ego lokalne hulje, nastavljajući dalje da bude pisar u lokalnom klubu, dok sportisti nemaju ni za pertle: da budem figurativan... i okončam ovdje ovu temu...

Bok svima!

Da li mi netko moze objasnit sto Gurdijeff smatra pod time da ljudi nemaju duse?

Da ljudi nemaju duše

po nekim izvorima to je tačno za 75% populacije, kod preostalih 25% je dotična zakrabuljena kojekakvim smećem i aktivnošću ostalih komponenti koje su usled dotičnog smeća potpale pod potpuno nezdrav overdrajv.

Neće biti.

Mislio je to da kad umreš - umreš, osim ako nisi jedan od jako rijetkih koji je naporno radio da razvije ono "nešto" - što on zove "duša" - što bi moglo nadživjeti smrt tijela.

Pa kako netko tko je kreativan i stvara bilo kavu umjetnost, muziku ili bilo sto drukcije tog tipa nema duse. Po meni je to nemoguce.

Čitaj Gurđijeva.