Da, to je super zapazanje. U dodiru sa nesvesnim ego se oseca ugrozenim, jer ne razume, a oseca da su tim sadrzajima, koje ne razume, dovedeni u pitanje njegova volja i integritet.
Filteri svesti su posebno zanimljivo pitanje.
Ipak i kroz njih se dosta toga provuce, samo u izmenjenom obliku. Mislim da se nesvesno izrazava cisto apstraktnim simbolima, koji se prolazeci kroz filtere svesti modifikuju u mnogo konkretniji oblik, koji ipak zadrzava simbolicko znacenje. Covek je bice koje stvara simbole.
Nekada naidju periodi kada se javljaju naizgled nezanimljivi snovi ili nam je izuzetno tesko da se prisetimo svih detalja. To ne znaci da se iznutra nista ne desava. Nesvesno treba posmatrati kao svoj dah u meditaciji, uz usmerenu paznju i nikakva ocekivanja, pustajuci da se pred nasim ocima/umom manifestuje stvarnost trenutka sadasnjeg.

(bez ambicija da postane pesma,ovaj zapis je samo pokusaj da se san otme zaboravu)

/opis sna u javi / jave u snu/
(ili kako bi to arjica rekla "to ti se anima javlja u snu")


Jos uvek nisam sanjao.
Bio sam budnih chula ali mi je razum bio van jave i hotelske sobe u kojoj sam lezao.

Ne.Ipak je to bio san.Sanjao sam budan.
Otkud ti,gola,u mojoj sobi pred zoru kada znam da si daleko od mene i moje jave.

U snu je sve bilo pomeshano.
Bilo je rechi ali ne nasih vec su dolazile iz daljine kao neke tudje misli.
Bilo je slika.Raznih scena nepovezanih i neka muzika koja je izbijala odozdo.

Sinoc sam te usnio.
Bila si nestvarna iako pored mene.
Nedodirljiva u tami iako obasjanog lica.

Setio sam se.
Te rechi nisu bile tudje misli.
To su bili stihovi.
Stihovi koji su odnekud dolazili svo vreme sna opisujuci svaku sliku i svaki ton muzike.

Stihovi u snu.
Stihovi o snu.
Secam se da sam hteo da ih zapisem.
Nisam imao snage da se toliko priblizim stvarnosti

Ostali su samo delovi stihova.
Kao sto u kasnu jesen ostanu usamljeni listovi na drvecu koji se opiru prirodi.
Koji se opiru jeseni i umiranju i nece da padnu na mokri i blatnjavi trotoar vec tek krajem zime kad se sneg otopi.

* * *

U tamnu sobu se probija meko svetlo sa ulice.
Na zidovima senke igraju.
Ulazis ti.

Vidim samo obasjano lice i vrat a telo se nazire u tami.
Zatim i to nestaje.
Ostaju samo ochi i vrat.

Iz poda dopire muzika.
Tiha,ali teska.Postaje jacha i laksa,uzdize se kao da neko svira trubu ili sax.

Kako muzika postaje jacha tako se tvoje telo ponovo javlja iz senke.
Muzika kao da se igra sa tvojim telom.
Kao da iz trube izlazi moja dusha obavijajuci te opojnom muzikom.

Tonovi miluju tvoje lice,nos.
Kruze lagano dodirujuci usi i spustaju se na vrat.
Tu truba zavija kao da tonovi stezu vrat da ga osete.
Zatim preko ramena do grudi.
Meki,nezni tonovi miluju ti grudi.

Ochi ti svetle.
Iz nosa izlazi vrela para.
Ne mogu se setiti stihova koji su navirali u sobu u tim trenutcima...

Tonovi iz saxa kao da poskakuju po stomaku i ledjima dok se truba uvija oko nogu izmedju bedara.

Muzika je sve brza.
Tonovi se okupljaju oko tvoje vreline.
Ulaze na vrata plodnosti,na kapiju ljubavi i pozude.
Oplodjuju te mojom dushom.
Prolaze kroz tvoje telo.
U umu su.
Visok ton gitare i zatim bubanj koji sve zaglusuje i dugo odzvanja u sobi.
Toliko je jak da sam zatvorio ochi i usi.

* * *

Otvaram ih i vidim divljinu.
Chuju se samo bubnjevi kako tutnje iz daljine.
Stihovi su kratki,puni energije.

Proplanak.
Gori suma.
Gori drvece.
Trava.
Cvece.

Sve je tako nestvarno jer plamen je isuvise visok i jarko crven.
Kao da nema dima.
Kao da nista ne ostaje,sve sagoreva.

Svaka materija nestaje.
I tvoje telo sagoreva.
Nestaje.

Ti nemas telo.
Ti si samo dusha.
Kao lasta.
Samo dusha.
Kao leptir.

Dusha te pokrece ka mojoj dushi
Vatra nestaje.
Sve nestaje.
Ne cuju se bubnjevi.

Na golom proplanku samo
jedna breza stoji koju vatra nije dotakla.
Chuje se flauta.

Breza cveta.
Cveta u jeseni.
Opire se umiranju.

Na jednom cvetu leptir.
Vetar njise grane breze.
Chuje se muzika.
Vetar svira sa granama.

Ja nestajem.
Gorim.
Topim se...


* * *


... Budim se.
Zora je.


Iz cele poeme sna
jedino se ovih stihova secam:

... nezni let leptira
kao kretnje tvog tela...

... tvoje telo u plamenu
obasjano kao
usamljena breza na obzorju...

... tvoja dusha ...

Ja vec cetvrtu noc sanjam kucu gdje sam se rodila tj. bolje receno podrum u toj kuci. Arja ti znas da tumacis snove, da li podrum predstavlja direktno onaj nesvjesni dio nas ?
Jedino sto nista posebno tu nisam radila, jednu noc sam nesto jela ali tada nisam vecerala pa sam mozda i bila gladna .
Sva ostala tri puta sam nesto pricala sa mamom a vezano za ovu trenutacnu stvarnost. Mada sam zaboravila sto sam tocno pricala.
Mozda mi nesvjesno zeli nesto reci a ja nikako da shvatim?

Hehe, idu mi dobro one Anima-Animus price i poneka senovita. Ostalo... hm.
To su arhetipski obrasci, pa se lako prepoznaju, kod simbola je uvek vazno specificno znacenje koje oni imaju za snivaca. I duboko sam uverena – opet suprotno od Frojda – da je pravo ono tumacenje koje snivac prepozna kao tacno.

Ali da, podrum u snovima zaista veoma cesto predstavlja nase nesvesno. Voda takodje ili lavirint cudnih prolaza.
Evo jednog prilicno ilustrativnog sna:
„Bio sam vlasnik veoma velike kuce u gradu i u njoj sam i stanovao, ali jos uvek nisam poznavao sve njene razlicite delove. Tako sam krenuo u razgledanje i otkrio, uglavnom u podrumu, nekoliko soba o kojima nisam znao nista, pa cak i neke izlaze koji su vodili u druge podrume ili u podzemne ulice. Osecao sam se nelagodno kada sam otkrio da neki od tih izlaza nisu zakljucani a neki uopste nisu imali bravu...“ Itd. (jedna analiza Marie L. Franz).

U ovom snu su meni u stvari posebno interesantni „izlazi koji vode u druge podrume“ (veza sa kolektivno nesvesnim drugih?).
Ali po pravilu se javlja zebnja zbog ulaska u podrum ili cak i zbog njegovog prisustva – strah od suocavanja sa neosvescenim delovima sebe. Kod tebe tog straha nema, sto nije nimalo iznenadjujuce. Sta dalje, hm, mozda ce se pokazati. Mislim da se u snovima obrade, harmonizuju mnoge stvari a da mi toga nismo ni svesni. Ne secamo se svih delova snova, ali se promene ipak desavaju. U tvojoj seriji snova to moze da bude neki potisnuti aspekt tvog odnosa sa mamom, koji nesvesno obradjuje, pri cemu do svesti dopiru tek nagovestaji.

Naravno, moguce je da podrum ima veze i sa ovom nasom „podrumskom“ pricom. Onda bi negde trebalo da bude sakriven top hehe.

Pozdrav svima!

Jutro je pa se još djelomično sjećam svog sna,inaće sve zaboravim.
Nime, bila sam u nekom neobićnom gradu,kamenom,nepoznatom.
Na nebu sam vidjela kočiju s krilatim konjima .Svaćajući da je to dan stapanja denziteta imala sam potrebu da budem sa svojom obitelji.Tad poćinje moja potraga za njima ,neuspješna .
Njih nikako ne mogu naći.U gradu je velika gužva i metež.Dolaze mi ljudi koje ja inaće poznajem ,a nisam ih dugo vidjela .Nakon nekog vremena shvatim da oni uopće nisu oni za što se predstavljaju i ja svojom željom postignem da nestanu.Potraga se nastavlja.Ja bježim od nekih zlikovaca.Jako uznemirujući san.

Ja sam nova ovdje ,moje buđenje je počelo prije dva mjeseca i u tom periodu ubrzanog učenja imala sam jako uznemirujuće snove .Skora pa sam cijele noći bila budna ,ustvari sam spavala.

Inaće ja obićno sanjam ono što mi se dešava po danu ,zato ne volim gledati horore .
Odmah sve to sanjam samo što likovi budu ljudi iz moje okoline.

Ja sam nocas sanjao - chemtrailse.
I to bas lijepo kako nas zaprasuju uzduz i poprijeko. Znam samo da sam bio bijesan u snu

Arja, hvala za odgovor i tocno je da nisam osjecala strah u tom podrumu a to tvoje zapazanje mi je sad sklopilo neke kockice iz nekih ranijih snova.
Kad sam prolazila kroz razna "cistilista", sanjala sam tamne podrume gdje sam se vrlo nelagodno osjecala.
Kako je odmicao taj proces , pocela sam sanjati periodicno isti san a to je da renoviram/sredjujem podrum od kuce gdje trenutno zivim, to je valjda ukazivalo na rad na podsvijesti i transformaciju iste.

Eto sad sve ima smisla , samo sto si pomenula taj strah, sve mi je sinulo sto je sto znacilo
Hvala ti

Vau, Sophia! Neverovatno koliko su ilustrativni snovi. Mene u stvari zaista fascinira da postoji tako jasan obrazac u ispoljavanju nesvesnog i psihickom rastu, na kraju, i da se na odredjenim nivoima rada na sebi javljaju veoma slicni signali za odredjeni stepen razvoja. Normalno uz individualne razlike.

Jung je ovaj obrazac na fantastican nacin istrazio i opisao.

Ja sam racimo imala seriju snova sa ulaskom u vodu. Iz sna u san, uz veliki otpor i nelagodnost. Usledio je san u kome plovim u necem sto podseca na solju za caj koja se ljulja, a ja pokusavam da uspostavim ravnotezu. U nekom od sledecih sam bila u vodi, ali su na dnu bazena bile neke mrtve zivotinje. Zatim sam sanjala da ogromnom kutlacom vadim konjsku glavu izvadjenih ociju iz nekog bazena. I Najzad jedan divan san u kome sam bila pod vodom, a sa mene se nesto bukvalno otapalo, pretvaralo se u reci i kretalo ka povrsini. I bozanstven utisak posle budjenja. Otapanje je jedan od stepena u alhemijskom procesu. Moracu malo da se podsetim.

Ako sanjate bilo sta sto sadrzi broj cetiri u sebi, ili kvadrat, to je jedan od signala za pojavu Jastva. Druge kombinacije brojeva se javljaju samo u specificnom okolnostima, ali prirodne manifestacije centra karakterise cetvorostrukost (8, 16 je pogotovo znacajan broj). Zasto je to tako, pojma nemam, ali citave serije snova pokazuju isti obrazac.

Medjutim, mislim da posle odredjenog stepena stvari postanu znatno komplikovanije i nama nerazumljive. Ali i ovo je dovoljno.

San Prvi. Gledam iz prvog lica. Nalazim se ispred kuće moga dede (mamin tata). Lagano idem stazom između kuće i garaže prema ulaznim vratima kuće i odjednom deda izleti ispred mene i ima nešto kao pištolj i počne pucati prema meni. Međutim, taj pištolj ne ispucava metke nego neke male diskove. Deda drži pištolj uperen meni ispred nogu, a ti diskovi ne idu pravocrtno već im putanja skreće prema gore i jedan me pogađa u vrat i probija mi ga. Ja osjećam kako krv lipti iz mog presječenog vrata. Teturam prema naprijed. Dolazim do stupa na kojem je mali umivaonik i slavina. Naslanjam se na taj umivaonik. Krv i dalje šiklja iz rane, osjećam da život ubrzano izlazi iz mene. I umirem... Probudio sam se s osjećajem da mi se to stvarno dogodilo. Mnogo puta sam umirao u snu, padao s visina, pogibao u eklsplozijama, ali nikad tako "stvarno". (ovo sam sanjao kada sam imao nekih 12, 13 godina)

San Drugi. Promatram iz trećeg lica. Lokacija mi izgleda kao nekla polupustinja, stepa. Jako je naglašena žuta boja. Vidim piramidalnu strukturu napravljenu od drvenih greda. (zamisli strukturu sličnu onoj Eiffelovog tornja samo od drveta, postoji desetak katova, nema vanjske oplate i vidi se sve što se događa unutar nje) U toj piramidi se nalazi dosta ljudi koji sjede na podovima, kuhaju nešto na vatri, pričaju međusobno. Dim tih vatri izlazi iz piramide i čini se kao da piramida gori, mada ona nije zapaljena. Vatre koje gore na tim ognjištima nekako ne zahvaćaju njezinu strukturu. Ljudi koji se tu nalaze su obučeni u neke kože i krzna poput praljudi. E, a sad prestaje ta slika i prebacujem se na drugo mjesto. Još uvijek je pogled iz trećeg lica. Vidim visoku drvenu strukturu možda stotinu metara visoku, isto toliko dugačku i široku tek par metara. Puna je ljudi. Čini mi se kao da je to neki zatvor, jer ti ljudi nisu unutra svojom voljom. Čuju se jecanje i zapomaganje. Kroz otvore proviruju ruke i noge tih ljudi. Okomito na sredinu te strukture postoji staza koja prolazi ispod nje (gldano odozgo struktura i staza bi imale oblik križa). Struktura je par metara povišena od zemlje nekim drvenim stupovima tako da se stazom može proći ispod nje. Točno iznad staze sa strukture na užetu visi dvoje ljudi koji su vezani tako da se ne mogu osloboditi. Sa kraja staze se zalijeće bik i u punom trku rogovima pogađa ove što vise. Sa strane stoje neki naoružani (kopljima i mačevima) čuvari, gledaju taj prizor i izgleda da uživaju njemu. Mada gledam iz trećeg lica, imam osjećaj da se i ja nalazim unutar te strukture, zatvora ili što je već (tog osjećaja nije bilo dok sam gledao onu piramidu). Prilikom cijelog prizora osjećan veliku nelagodu i gađenje, odvratnost, ali i bespomoćnost i nemogućnost da bilo kako djelujem. Tada se budim.

Ono što povezuje ovadva sna je nevjerojatno jak osjećaj realnosti i intenzitet proživjelih osjećaja. Ponavljam svaki sam sanjao samo jednom. Svaka pomoć u tumačenju je dobrodošla.

Izuzetno su zanimljivi snovi, Jet Lee, moram da pokusam . Drugi san: cini se da ima dve dimenzije. Ona koja se odnosi na tebe licno bi mogla da stima, videcemo sta ces reci na ovu drugu. Malo je duze.

Spolja gledajuci san izgleda kao da si ga izvukao direktno iz arhiva akase, propustio kroz filtere svesti i povezao sa licnom trenutnom situacijom.
I sam po sebi san ima takvu strukturu, ali postoji jos nesto sto bi moglo da ukaze na akasu.
U snu se pojavljuje „piramidalna struktura“, koja „podseca na Ajfelov toranj“. Ajfelov bi se samo uslovno mogao posmatrati kao piramida i ne bih rekla da bismo u RL upotrebili rec „piramida“ da ga opisemo. Ti si te dve stvari ipak doveo u vezu i to je veoma vazan detalj. Asocijacije snivaca su od kljucne vaznosti. Moguca veza je prava piramida u Parizu, a ona se nalazi na ulazu u Luvr, najveci muzej na svetu. Muzej je mesto gde se cuvaju stvari iz davnina i preklapaju razne epohe. Mesto gde se cuvaju nasa secanja. Akasa. Pretpostavljam da ovo tumacenje zvuci iskonstruisano, ali nase nesvesno zaista bira ovakve asocijativne sklopove da bi se izrazilo. Cak i ako svesni um ne zna gde stoji ova piramida. Podsvesno pokupimo informacije i cak i ako ih ne memorisemo nase nesvesno ih koristi. Piramida je u snu zatvor – nasa secanja su zakljucana.

San kao da prica delove istorije ljudskog roda, barem je to moja asocijacija, da bi je povezao sa tvojom stvarnoscu. Ovaj deo shvati sa rezervom, to su moje asocijacije:
Ulazak u ciklus, u stanje odsecenosti od centra ili pad: primitivni ljudi odeveni u krzna. San koristi biblijski motiv: krzno i koza koji dobijaju Adam i Eva posle pada odnosno izgona iz raja.
Moja asocijacija na toranj je babilonski toranj, ponovo biblijski motiv i sledeci stepen izolovanosti: mesanje jezika je simbol za nastanak stanja u kome ljudi jedni druge vise nisu mogli da razumeju. Vraticu se na vatru.

Nema veze sa snom, ali ne mogu da odolim: Stari zavet je prilicno eksplicitan u tome da se to nije dogodilo bez „asistencije“ sa strane: „I rece Gospodin: gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh i to pocese raditi i nece im smetati nista da ne urade sta su naumili. Hajde da sidjemo (obrati paznju na mnozinu) i da im pometemo jezik da ne razumeju jedan drugog sto govore.“ Stari zavet je i inace pun nagovestaja o postojanju bogova a ne boga i sinova bozjih koji silazahu i uzimase kceri covecije za zene.

Vatra podseca na zrtvene obrede, mada ima jos jedno znacenje. Vraticu se.

Drugi deo sna: i dalje zatvor u kome stepen patnje raste. San ima gradativnu strukturu. Kljucni motiv je dvoje ljudi koji vise sa piramide i na koje nalece bik. To je ponovo motiv zrtvovanja. Kult bika je izuzetno snazan i prisutan u to neko vreme. Siroti Mojsije muku muci sa kultom zlatnog teleta, pokusavajuci da iz izabranog naroda istera stara verovanja i obicaje i ognjem utisne u njega zakon leve. Biku (zlatnom teletu?) se zrtvuje ovaj par, koji gotovo bez sumnje ukazuje na zrtvovanje covekove celovitosti.
Krst pojacava znacenje zrtve, ali ima dodatno znacenje. Mocan simbol, ali bi bilo dobro da ne odlutamo previse. Ostanimo pri ovom znacenju, ostala su kompatibilna: preko svoje cetvorostruke strukture on oznacava manifestaciju centra (Jastva) te time (kao i svojim drugim zanacenjima) vezuje san za tebe licno (a i daje mu mnogo pozitivniju dimenziju nego sto to izgleda na prvi pogled).

Time i zrtvovani par i drugi simboli dobijaju znacenje psihickog preobrazaja, pa smo samim tim na sigurnijem terenu.
U snovima se javljaju dva simbola ujedinjenja: coniunctio, koji oznacava ujedinjenje osnovnih polariteta u nama. Pojava alhemijskog simbola svetog braka ili svetog para je gotovo uvek signal za ovaj proces. To je taj vezani par.
Drugi je congregatio: nije mi pri ruci „Alhemija i psihologija“, ali Gurdjejev jeste. To je ovaj proces:

„Unutrašnja sadržina čovjeka analogna je jednoj posudi punoj željeznih parčića koji čine jednu mješavinu čije je stanje rezultat mehaničkih aktivnosti. Svaki vanjski udar koji je nanesen toj posudi prouzrokuje pomijeranje željeznih parčića. Tako realni život ostaje skriven od ljudskog bića zbog stalnih promjena koje se dešavaju u njegovom unutrašnjem životu.
Čak i tom slučaju, kako ćemo vidjeti kasnije, ta besmislena i opasna situacija može da se promijeni na jedan pozitivan način. Međutim, to zahtijeva rad; jedan savjestan i neprekidan napor. Introspekcija, kad se neumorno sprovodi, dovodi do povećane unutarnje senzibilnosti. Ta pojačana senzibilnost nadalje intenzivira amplitudu i frekvenciju njihovog kretanja kad god se ti željezni parčići uznemire. Kao rezultat toga, udari koji prethodno nisu bili ni primjećivani, sada će uzrokovati snažne reakcije. To kretanje, zbog ove stalne amplifikacije može da prouzrokuje trenje između željeznih parčića toliko intenzivno da jednog dana možemo da osjetimo kako se unutar nas pali jedna vatra.
Ta vatra ne smije da ostane na par bezopasnih plamičaka. Niti je dovoljno da ona samo pospano tinja ispod pepela. Jedna živa i rasplamsana vatra mora stalno da se održava uz pomoć naše volje da kultivišemo senzitivnost. Ako ona nastavi da gori na takav način, naše stanje će se promijeniti: toplota tog plamena počeće da uzrokuje jedan proces fuzije unutar nas.
Nakon te tačke ona unutrašnja sadržina neće se više ponašati kao gomila željeznih parčića: ona će se pretvoriti u jedan željezni blok. Nakon toga svi dalji udari neće biti više u stanju da uzrokuju unutrašnje promjene u čovjeku kao što su to prije bili. Kad čovjek dosegne tu tačku, on će dobiti jednu čvrstinu; on će ostati on, bez obzira na sve izazove koje mu život može donjeti.“

Okupljanja u snu ili vatra cesto oznacavaju ovaj proces. On ne mora da bude ovako neprijatan, ponekad je sasvim harmonican.

Slika iz sna dosta podseca na ovo svesnijeg centra/zeljeznog bloka: piramida-zatvor nase lazne licnosti, okupljeni ljudi (delovi tebe, odnosno „zeljezni parcici“), vatra koja treba da donese preobrazaj.
Simboli su, rakla bih, za tebe neprijatno manifestovani: vatra ne moze da osteti zidove zatvora, ljudi (delovi tebe) strahovito pate, sveti par se zrtvuje zlatnom teletu. To znaci da ti citav taj proces psihicke transformacije zadaje veliki bol. Ali traje. Ja bih rekla da ovaj san nagovestava, pogotovo sa pojavom krsta, prilicno veliku psihicku transformaciju, koja trenutno pricinjava bol, veliki bol, ali to je onaj trenutak velikog mraka duse pred zoru.

Drugi san je u potpunosti „tvoj“. Smrt ne mora da bude negativna, najcesce i nije, moze da oznaci „smrt“ ega, ali je citav san istovremeno vezan za tvoju licnu stvarnost i odnose sa akterima, te su neophodne dodatne informacije. Odnos sa dedom, asocijacije vezane za diskove, sve sto ti padne na pamet

Arja, hvala ti što si si dala truda i napisala ovoliku analizu!

Ovaj san u kojem me deda ubija je meni zanimljiv zbog osjećaja umiranja. Nikada nisam imao tako intenzivan osjećaj u snu. Ni na javi nisam nikada bio u smrtnoj opasnosti u tom smislu da sam umirao pa ne znam kakav je to doživljaj, međutim kada budem umirao ili pogibao pretpostavljam da će to biti takav trenutak.

Što se tiče onog drugog sna kojeg si ti tako lijepo rastavila na sastavne dijelove, moram priznati da sam jednostavno impresioniran. Ono što me muči su silne nedoumice koje imam kada ga sam sebi želim protumačiti. Na kraju krajeva, zato sam ga i napisao na temi da čujem mišljenja drugih. Ipak, želim istaknuti da je meni taj san jako važan. Ne znam zašto, ali je to tako. Kada bi me netko pitao da izdvojim najznačajniji san (kojeg se mogu prisjetiti) moga života bio bi to taj. Pri tom ne mislim da mi je on promjenio život, da sam poslije njega počeo drugačije misliti, djelovati ili nešto treće. Jednostavno to je "taj san".
Tvoje tumačenje mi se jako svidjelo i ni u kom smislu mi se nije učinilo da je iskonstruirano. Kada bi bilo ispravno, dakle da se radi o ljudskoj prošlosti, ono što me kopka je pitanje koliko je san proizvod moje podsvjesti, mašte, želja da je prošlost izgledala na taj način, a koliko je san činjenično točan, kao rezultat moga "povezivanja u snu" sa nekim povijesno točnim izvorom znanja, ako bi se to moglo tako reći. Ili je ipak na strogo simboličnoj razini. Jer, ipak sam čitao knjige, stripove, gledao filmove pa je i to moglo utjecati na san.

U svakom slučaju, još jednom hvala!

Hvala, Jet Lee, bas mi je drago sto ti se dopalo.



Na ovo je pitanje gotovo nemoguce dati odgovor. Meni san zaista izgleda kao da je izvucen iz kolektivnog secanja, kolektivne svesti, sa kojom je nase vise Ja povezano, ali koja za nas svesni deo na zalost predstavlja kolektivno nesvesno, jer smo od tog viseg Ja odseceni. Zaista kao da prica istoriju ljudskog „pada“, da bi uvodjenjem elementa krsta ucinio proces reverzibilnim i sugerisao proces transformacije i „put kuci“, koristeci u stvari iste simbole na – ako je tumacenje tacno – upravo genijalan nacin.
San ne „laze“, ali sta je u toj povijesnoj prici tacno, jako je tesko reci, jer je do nas dosla propustena kroz dvostruke filtere. To su prvo filteri svesti koji po svemu sudeci nece biti u stanju da propuste nesto sto je svesti nepojmljivo. Ili ako to propuste, onda ga prevode na drugaciji jezik, pa nam znacenje izmice. Drugi filter je, naravno, filter tumacenja, koje se odvija u skladu sa nasim veoma ogranicenim predstavama o svetu, kao i sa informacijama, cinjenicama, procitanim knjigama, pogledanim filmovima... No, tu nista ne mozemo, ne mozemo da budemo objektivniji jer i ta objektivnost potice iz naseg ogranicenog uma. Mozemo samo da grebuckamo sa svih strana po malo u nadi da cemo se korak po korak primaci nekoj tacnijoj slici objektivne stvarnosti.

Uzgred, Jung je tvrdio da prvi san u analizi zauzima posebno mesto, jer na neki nacin tematizira proces citave analize. Mozda ovaj san, zbog vaznosti koju mu pridajes, ima slican znacaj za tebe.

om, na sta konkretno mislis kada kazes da snovi imaju negativno vreme? nisam se setila tog obrnutog redosleda a on bi mozda trenutno mogao da mi pomogne da razresim neka pitanja. da li mozes da napises par reci o tome?
prebacicu isti post i pod snove, da ovde ne budemo
ti proceni gde bi odgovor bolje odgovarao, pod snovima ili pod vremenom

EVO,
MENE
PO-NOVO!

Draga moja snovita i Ba,snovita publiko,

poslije dužeg odsustva sa ovog divnog, snovitog i Ba,snovitog to-PIKA,
za koje vrijeme sam na onom drugom to-PIKU bio zabavljan...
... tačkama, slovima i riječima, ...igrama, zmajevima i leptirovima ...,
...evo me opet s vama da nas malo zabavljam ...djelima ... tj. snovima ... tj. Ba,snama...
... i Ba,j,kama ... i Baj,vama ...

A kad je riječ o snovima, tu sam vam ja ko neki ...eks-pret...
... jer sam, što-no kažu na tu temu ... dotkor-i-ro ... a ta doskorska ...
...disteracija ... zove se «Igra sna i jave» ... Jes, Boga mi, jes ...

I zato, kad je riječ o snu tu sam ti ja pravo... stručni-jak ...
... jer San je moje ... prvo ... ime ... i doslovno ... i dorječno ...
(Ako ne vjeruješ ... pročitaj moj ... pseudo-nik ... pa će ti se samo ...
... snati)

A, jerBO mi je Java, il Eva, /svejedno je/, ... drugo ime ...
(opet prostudi-raj oni nik)..., da bi se i o Javi pisalo...
... moraću otvorit poseban ... to-PIK... za tu od-važnu te-micu ...

.................

Eto,
tako,
baš je lako.

A, sad,
prije nego što pređemo
na snove, tj. ... na te ... Ba,sne...,
moraćemo ukratko oba-ja-snit ... razliku između BA,sni i BA,jki.

Pošto ste BAjke svi ... čitali ... njih nećemo posebno objašnjavat ...
Svi znamo da su BAjke ... najbolji i najljepši i najBAjkovitiji ...
... NA-RODNI ... PRIRUČNICI ...
... za alhemiju svi-jesi-ti ... jel tako...?

Jes,
al, mlogi ne snaju da su BAsne ... isto ... što i BAjke ... tj. ... isti taki...
... NAROD-NI ... PRI-RUČNI-KI ... al samo malo stariji ... jerBO potiču još iz onog zlatnog ...
... doba ... , kad su životinje i biljke i sve živo ...međusobno ... komunikirali ...
... a iglenisali su i sa ... ljudskijem bićima ... (a i oni ... s njima, BOGme ...)
....

Eto,
tako,
kad lijepo obajasnismo šta su basne, a šta bajke,
pošto ste mi taki, lijepi i dobri, ...
ispričaću vam jedan moj sanić ...
... što na BAsnu....pod-sjeća ...
/...ZA POČETAK .../

A
basna
se zove:

BAJKA O ANSU IVICI I EVI MARICI

Nekad davno, u jednoj carevini iza sedam mora i sedam gora,
žvijeli brat i sestra što se zvaše Ivica i Marica.
Prezime im bijaše Ans.
Pošto su vrlo rano ostali bez roditelja, a nisu imali nikake rodbine,
po smrti njihovih najmilijih, preuzeše da ih vasputavaju i odgajaju
zla maćeha Ans HEUROZmija,
zli očuh Ans MarkiZ Maj de SAD i
zli Ans K-um Im-NATO.

A tolko su ih lijepo vasputavali da jadnoj dječici skroz dodija
ta tortura, da na kraju odlučiše da bježe ... u ... šumu ...

Da ne bi zalutali u toj velkačkoj ... šumetini ... u koju su dotad
često zalazili, al samo pomalo ... u one rubne dijelove ... oklen su
se mogli lako vratit, njih dvoje se dogovore da ponesu nešto čime bi mogli
pravit oznake na putu ... pa da se putem tije oznaka ... mogu vratit
iz šume ... kad bude vrijeme ... za vraćanje ...

A pošto nisu imali ništa čime bi put obilježavali ..., (pa čak ni onog
hljeba iz one bajke o Ivici i Marici, što je sva djeca znaju),
dosjeti se dosjetljivi Ans pa uze jednu Velku prastaru knjigu što
su je čuvali njihovi pravi roditelji (a prije njih njihovi daleki preci)
i čitali im još dok su bebe bili,
(a bijaše to, Bogme,
mlogo
velkačka knjiga,
najveća i najljepša bajka
iz tog zlatnog doba što se zvaše MAHA-BRA-TI-JA),
pa je lijepo samelje u vodeničnom mlinu ... i to tako sitno da su od nje samo
slova
ostala,...
...pa ih sva
potrpa
u jednu
velkačku vreću i dobro je sakrije od onija zloća od vasputača...

A kad bi veče,
probudi on svoju milu sestricu,
uprti lijepo onu vrećetinu na rame
i polako ti-se-oni bosi na prstima ... izvuku iz te uBOGe kolibice
u kojoj su živjeli,
i krenu u onu strašnu i velkačku šumetinu ...

Srećom noć bijaše vedra i puna mjesečine... tako da se sve dobro viđelo...
... skoro ko po danu ...
A kad kročiše u onu šumu počne Ivica prosipat slova iz vreće... ... onako ...sve po malo ... zahvatajući ih vrhovima prstiju..., kako bi obilježio
put ...za povratak...

Al, gle čuda,
kako ona slova padnu ... na put ... tako se isti čas nekako sama ... pre-metnu i ...
... slože ... u ... riječi...

A, prve od tih riječi bjehu:
«KO SAM JA?», pa onda ...»KO SMO MI?» ... pa ...»KO SMO SVI?»...

I dok su tako išli i prosipali ona slova, nisu imali drugog posla
pa su htjeli, ne htjeli, čitali ... riječi što onako čudno
postajaše ... ko da ih kaka nevidljiva vila u red stavlja...

I tako zabavljeni čitanjem onih slova što su ih bacali ispred sebe,
nisu se osvrtali iza sebe i nisu, jadni, ni primjetili da za njima,
kradom i potajno leti jedna Ans Tica-Orlušica što je
POKORAOŠ zovu (mada je u nekijem krajevima
poznata i kao Ans Tica-Čitačica... jerbo
mlogo voli da čita...) i sva ona slova
što ih Ivica prosipa zoblje
u slast,
tako
da
nijedno
ne ostade....

U neka doba noći,
kad se već dobrano izmoriše od puta,
u sred šume ugledaše jednu prelijepu kolibicu
sazdanu od najljepšije poslastica i đakonija kakve dotad nisu nikad viđeli.

I mlogo se obraduju kad viđeše tu kolibicu,
jerbo su do tog časa sva ona slova iz vreće već potrošili,
pa ti-oni sretni i obradovani potrče u kućicu.

Kad unutra sjedi Baba Java ... (negdje je zovu i Baba Maja) ...
... i odma s vrata ih dočeka ovim riječima:

-Pa, gdje ste vas dvoje, cijeli dan vas čekam, a vas niđe ...?!

Jadna dječica samo slegnu ramenima, ne znajući oklen je ta baba
znala da će oni doć, i malo se i ko prepadoše, al kad i unutra,
po svim zidovima, podu i plafonu, viđoše još
ljepše i bogatije poslastice nega izvana,
oni se malo osmjeliše i ohrabriše, pa Ivica upita:

-Ko si ti, bako?

A baba se onako ispotiha nas-mi-ja ... krijući ona krezuba usta..., pa ih uhvati ...
za ruke:

-He, he, he, ... Ništa se vi djeco moja, ne plašite ... Ja sam vaša Baba ... što će vas...
... lijepo nahraniti i ... napojiti ... i ... bajke vam pričati ..., a ... poslijen ...he, he, he ...

Ne dovrši ona baba šta će bit poslijen, nego im poče na sto metat sve one lijepe
slatkiše i poslastice, te ih nutkat i tjerat da jedu i piju ...
A njih, Bogme, nije bilo teško natjerat na tako nešto ... A pošto su
obično lijegali bez večere, bili su, Bome, i gladni i žedni ... pa ti-oni... navališe...

A kad su se siti najeli i napili, počne im baba pripovjedat bajke za laku noć,
ne bil ih što prije tako uspavala.
A bijaše to jedna zla baba što je te putnike namjernike, il nenamjernike, koji malo
dublje zalutaju u tu šumetinu, žive gutala, ... al, samo kad ih
uspava.

Većina putnika bi se, Bogme, uspavala već kod prve bajke,
a malo je koji izdržo više od dvije-tri...
Al, naše male junoše nijesu bila obična djeca...
Njima su roditelji čitali bajke pred spavanje dok su mogli...
a poslije su oni sami ... naizmjence, jedno drugom, čitali ... čim su naučili da čitaju ...
I nikad im dosta(!!!) ... Bajki!!!

I zato se sad silno obraduju kad im ova baba poče pripovjedat neke lijepe bajke
što ih nikad nisu ni čuli, a kamo li viđeli...
Jer, oni su se, Bome, bili navikli da dok čitaju il slušaju bajke ... vide i čuju i dodiruju ...sve ...
što piše, il što se priča ... ko da se uistinski dešava ...
(... Zato su i bili u stanju s bajkama se zabaljat po čitav dan ...i svu noć ... )

I malo, po malo, ispriča ti-ova baba njima hiljadu i jednu bajkicu ...
a djeca nikako da zaspu ...

U to već bi vrijeme za svitanje ... pa ti-ona baba ustane da podloži
vatru na ognjištu koja je već tinjala i dogorjevala ...

Al, kako ona baba presta pričat, tako ti-se Marica odjednom prisjeti
bajke o Ivici i Marici, što je nekad davno čitala, i istog časa se
dosjeti s kim ima posla,
pa brže-bolje skoči na onu babu i onako je s leđa gurnu u onaj oganj što
se tek bio razbuktao.
U istom času kako baba upade u oni plamen, ona-ti-se odjednom
pretvori u svjetlosne zrake ...il su sunčeve zrake upravo
u tom času osvijetlile taj strašni prizor... elem,
odjednom nesta babe, nesta Marice i Ivice,
nesta kućice i šumetine ...,

... a ona-ti Ans Tica Čitačica ... otvori oči i graknu...tj. ... orlukunu:

PA JA OVO SVE ........................SANJALA, BOG TE JABO!!!


...............

Eto,
draga moja
basnovita publiko,
ne bi vam ni ispričao ovu basnu,
da se nije desilo jedno ukazanje, što me natjera da vam pišem...
iako sam još ... u onoj tiiiiiiišini... u koju kročih ... s onog riječnog to-PIKA...

A,
evo,
šta bi:
Ona moja Eva neće nipošto da čita ništa od ovog što vam ja piskaram
na ovom divnom forumu ... Ma, ne daje ni pet para za te moje budalaštine ...
(u početku je malko ždraknula, /kad sam je skoro naćero/,
al samo nekolko prvih postova ... i digla ruke ...
/veli ... samo se razmećeš i ljudima pamet soliš .../,

Eeeee, al za ovu bajkicu me, nekim čudom, sama pitala (?!) ...
... i tjerala da joj čitam ...
... i još joj se, Bome, i sviđela...???!!!

Pa, ko velim, kad se NJOJ sviđelo,
možda će se još nekom ... dopast!

Ajd,
u zdravlje i prijatno Vam bilo!

(I ako neko bude jeo ovu BA,snu ...,
neka je ne pere ..., taze je ubrana ...
...Samo nek dobro žvaće ...
... nije još ... sažvakana ...)

Ans Argi

P.S.

Oooopa!
Vidim vođe posnatije tica ...
... htjedo reć ...lijepije lica!!!


O.P.S.!!!

Molim drugaricu i koleginicu Skajvokera
i kuma Oma da mi oproste
što im se ubacih u diskusiju!
Nije namjerno, vjere mi!!!
Primjetih to tek kad sam kliknuo ...
da vidim kako će izgledat poruka ...
....
A sad odoh da vas čitam ...

Evo sna od sinoć (i neka mi još samo neko pomene termin "djetetina", jedenje djece, itd... )

- Sanjam kako se nalazim na nekom nepoznatom mjestu i na krevetima vidim sve djecu među kojima ima i beba, mrtvu, a svako od djece je "zagriženo" od strane nekog ko jede tu djecu i tako da svako dijete nema komad mesa na sebi, ali na različitim dijelovima tijela...Jedno od djece na žalost nema dio obraza i oka...I ja osjećam smrad ne samo smrti, već i nečeg puno, puno goreg, (onog zla koje se zna širiti čak i mirisom svojim po prostoriji)... Potom, u toj istoj prostoriji, čujem glas (imam osjećaj da je moj vodič) kako sve što ja (mi) pomislim(0) sada se odmah manifestuje u stvarnom životu..."Pomisli na neku, bilo koju osobu", čujem glas osobe kraj mene...Ja pomislim na jednu prijateljicu, i ona se bukvalno manifestuje/stvori u toj prostoriji ispred mene, ali nekako starija nego što je inače...pomislim zaredom na još dvije tri osobe i one se također odmah stvore do mene...nije me strah, samo i dalje osjećam nesnosan smrad onog "nečeg" što je donedavno nastanjivalo tu veliku prostoriju...Svjesna sam samo da je to "nešto" (zlo?) otišlo i da ga sad tu nema pa ja mogu u miru da posjetim ovu prostoriju i vidim o čemu se tu radi...

Čim sam se probudila, odmah sam se sjetila onog Pantelijinog posta o kanibalima, pa Pantagruelove pjesme o "djetetini" i njenom jedenju...

Shvatila sam da neke dijelove ovog foruma, ipak, (bez obzira što zaista idem sa dobrim namjerama prema svakoj osobi i poštujem svačije, iako drugačije mišljenje,)više neću posjećivati niti ću čitati te stvari. Naime, po ko zna koji put kažem i samoj sebi, ali i ostalima - trebamo u ovom vremenu biti jako, jako pažljivi ne samo šta govorimo i pišemo, već šta mislimo kad smo sami i "kad nas nitko ne gleda"...danas se sve zaista vrlo brzo može manifestovati u našem stvarnom, svakodnevnom 3D svijetu...
No, to mi je lekcija da ne idem tamo gdje me moj "nos" i ne šalje...

Toliko.

A.

Sada je meni jasno, Andjela, kako si uvek tako lepo raspolozena: sve „odradis“ u snovima hehe.

Tacno, ovo je neobicno vreme, pravila igre se menjaju, izgleda da ponovo ovladavamo nekim izgubljenim sposobnostima, a nemamo dovoljno znanja p njihovom koriscenju. Kao dete kada uci da hoda: padanja, udaranja o ivicu stola...

Vraticu se i na san, samo da napravim mini-uvod.
Da, izgleda da se nase misli i nase vibracije zaista manifestuju. Medjutim ako se trudimo da po svaku cenu gajimo pozitivne misli, javlja se sledeci fenomen: prvo, trosimo ogromnu kolicinu energije da potisnemo tamnu stranu. Drugo, ta tamna strana se smesta ispod praga svesti i odatle deluje na nasu stvarnost, a da to stoji potpuno van nase kontrole.

Od mnogih ljudi sam cula: najgore mi je bilo dok sam ziveo u iluziji. To je upravo zbog toga sto se na potiskivanje sadrzaja, koji nam se ne dopadaju, trosi uzasno mnogo energije. Drugo: upravo se ti potisnuti sadrzaji manifestuju.

Niko u svoj zivot svesno nece prizvati negativne stvari, ali njegova podsvest hoce: nasi strahovi, zebnje, osecaj krivice, nedostatak ljubavi prema sebi, nedostatak samopostovanja postoje u nama i kontaminiraju nasu pojavnu realnost.
To vazi i za neprijatne cinjenice iz nase stvarnosti. Nesvesni um ih sve registruje. Ukoliko pokusa, sluzeci se vec svojim neobicnim sredstvima „komunikacije“, da ih prezentuje svesti, jer se u njima nalazi nesto vazno za njen razvoj, a svest odbija da ih „vidi“, eto kolizije.

Mehanizam je u stvari jednostavan: kada nas nesto isprovocira, razljuti, iznervira, to je siguran znak da je tamno mesto „potkaceno“. Klasicne projekcije. I recept je jednostavan: u tom trenutku se sa maksimalnom istinoljubivoscu treba suociti sa „senkom“ i videti sta pokusava da nam kaze. Kada osvetlimo „tamna mesta“ mozemo se sa njima suociti na svetlu dana/nase svesti i „demagnetisati“ ih. Prestaju da budu energetske crne rupe. Neprijatne stvari nose najdragocenije lekcije. Tako lecimo svoju podsvest.

Mislim da ti san upravo to i porucuje. Odnosno cak i ne porucuje, sam je sve odradio: izneo je „zlo“ na svetlo dana, ti si se sa „zlom“ suocila i tek onda bila u stanju da „manifestujes“ ono sto je tvoja svest u snu zelela da „manifestuje“. Sadrzaji: sa topica o kanibalizmu, ali ne u vidu nocne more.

Sta je negativno, neprijatno, zlo uveliko zavisi od nase perspektive. U vezi sa kanibalizmom: vec sam rekla da je rec o jednom od nasih najtemeljnijih tabua i to je razlog sto proizvodi tako snaznu reakciju. Rat i militarizam su nam sa druge strane sasvim ok, cak mnogi povezuju nesto herojsko sa ratom: eto nas na bedemima branitelja nacije, nekog –izma i slicno. No, svako uci svoje lekcije.

Naravno, postoji i druga vrsta medalje: negativistican, pesimistican pogled na svet, vauuuu. Kampanje protiv droge proizvedu samo jos vise droge na ulicama. (uzgred, mislim da neko to veoma dobro zna). Tako je ovo zaista prilicno kompleksno i vazno pitanje, a nas put izgleda vodi preko tanke crne linije izmedju krajnosti. I mozda bi zaista bilo vreme da otvorimo topic, da ne kvarimo ljudima snove hehe.

Anđela,

I ONO SMO ŠTO ČITAMO ... SLUŠAMO...PRIČAMO...OSJEĆAMO ...

Zato
si više nego u pravu...
... da treba paziti na to šta čitamo....


JER,
RIJEČI SU NAJMOĆNIJI OBLIK ENERGIJE ...
ONE NAS HRANE SVOJIM POJMOVNIM SMISLOM ...IL, BESMISLOM...
SVAKA „REGISTROVANA“ (čitana, mišljena, izgovorena) RIJEČ U NAŠOJ /NE/SVIJESTI ... ODJEKUJE ... ZAUVIJEK ...

ZATO TAKVU HRANU ...
... TREBA... PAŽLJIVO ... BIRATI ... /ako si u prilici ... da biraš/

..........

A što se tiče snova ...

... Na relativnom planu s-no-vi su proizvod Ega ...koji se ... budi ...

...Shodno rečenom, java je proizvod Ega ... koji se ... PROBUDIO...

Al, o ja-vi ... ćemo tračat na JAVNOM ... to-PIKU...
... (što /se/ meta-fizički zove ...“Zbilja ... šta je to ... Java?“)...
... što ga jutros otvorih ... a neko ga, evo, već ... zatvori ...

.............

BUĐENJE
Ega liči na ...
...Sizifa ... koji ogromnu kamenčinu gura ... uz Brdo...
Kad ga jednom dogura do vrha ... tj. ...kad se jednom potpuno probudi u snu ...

Eeeeeh, možete li zamisliti kako Sizif-Ego odahne .... KAD SE NAĐE ... NA VRHUNCU... i KOLIKO UŽIVA ... kad kamenčuga počne da se valja i kotrlja ... niz Brdo ... sama ... od ... Sebe

.........................

Arja,

Tumačenje snova je dobra ... igrancija ...

Al, kako tumačiti snove ... koji su po svim aspektima i obilježjima... POTPUNO jedna-ki ... javi ..?

...............



Vaša posestrima i
drugarica,

Eva Jargi

Arja, hvala na objašnjenju. I sama sam upoznata sa tokovima naše podsvijesti i svijesti, te posebno činjenice da naša podsvijest kupi sve kao "usisivač" i ništa nikad nije izgubljeno od svega što smo doživjeli.

Mislim, kao i ti, da ovaj san znači da nisam još do kraja prihvatila da ljudska bića mogu biti do kraja okrutna, do kraja zla, i do kraja ne-ljudska...Dugo me je uvijek i iznova iznenađivao ljudski primitivizam ma koliko da sam ga se nagledala u životu i trpila njegove posljedice na vlastitoj koži i stoga sam počela raditi na tom svom nevjerovanju u prirodnu ljudsku glupost, nehumanost i zloću. Nakon godina rada na tome, uspjela sam prihvatiti da zaista na svijetu ima odista do kraja bezdušnih ljudi, da od njih možeš sve očekivati, itd. itd...No, sudeći po ovom snu, ima još rezidua iz ove teme...Iako sam sada već godinama mirna i ne privlačim u svoj život više niti ljudsku primitivu, niti ljudsku zloću (jer ih se više ne bojim, pa stoga ih i ne privlačim) izgleda da je mali dio tog straha ostao i evo, sada je u snu izašao kako bi ga moja svijest primjetila. Hvala ti što si mi i ti ukazala na to.

Ans i Eva Jargi, potpuno ste u pravu što se tiče hranjenja našeg energetskog polja i paženja na to kakvu mu hranu serviramo. Ne bježimo mi od loših stvari, niti samo pozitivnim razmišljanjem negiramo da negativa i te kako postoji, mi je jednostavno odlučujemo da ona više neće u budućnosti biti dio našeg života, i tačka. I dalje smo jako svjesni svega što nas okružuje, i tzv. zla, i negativnih riječi, misli i energija, i baš zato što smo svjesni da oni postoje, i zato što smo iza sebe ostavili godine i godine razmatranja samog njihovog postojanja i učinka koji imaju na naše živote, odlučujemo da takve pojave i stvari više neće biti dio našeg življenja. Jer, trudimo se da ŽIVIMO SVJESNO, da GOVORIMO I MISLIMO SVJESNO (tvoja svijest je tamo gdje je tvoja pažnja, zato pazi gdje se nalaziš sa svojim mislima u svakom trenutku svog života) i zato možemo SVJESNO da odlučimo šta želimo odsada imati u svom životu, a šta ne. Ono na što se fokusiramo da ŽELIMO imati u svom životu, na to ćemo i upraviti našu SVJESNO ODABRANU NAMJERU i to onda manifestirati/materijalizirati u svom svakodnevnom životu. To je moja filozofija, kad se tiče i sna i jave.
Eto, toliko zasad.

Pozdrav.

Znam da jesi, ali mi je tema bas bila inspirativna, pa sam se jel' i raspisala. Cesto pisemo prosto da bismo bolje objasnili neke stvari samima sebi.
Ali u stvari mi je bio veoma interesantan fenomen da je san gotovo sve sam odradio, svest je samo posmatrala. Izuzetno su mi zanimljiva ta povremena samoregulisuca delovanja nekog viseg centra. Samo retko imamo priliku da ih opazimo.



Jel’ da da jeste?! Imam ih par u asortimanu, mozemo da organizujemo razmenu.



Sta da ti kazem, Ans? Vidis da sam pocela da otkrivam tokove sanjanja u svojoj realnosti... sad mi tek nista nije jasno.

Ali na listi ima kompetentnih u tom pogledu. Stajner takodje ima dobre tekstove o sanjanju i o „budjenju“ u snu. To je bio jedan od puteva posvecenika. Mene nekako nije privlacio.

Zanimljiv mi je visoko simbolican jezik naseg nesvesnog i procesi psihicke transformacije. Alhemijske rabote. Takodje paralele sa mitovima, kosmogonijskim pricama, arhetipski obrasci, sam pojam kolektivnog nesvesnog, nacin na koji se manifestuje u snovima... na javi... Tako otprilike.

Hvala tebi Arja još jednom što se posvećuješ našim (barem mojim) snovima i ništa ne smeta što si se raspisala. Baš te volim čitati

Pusa.
A.