Nedavno , prije mjesec ,dva me u neko doba noći probudili neki umobolni zvukovi i totalno isprepadali, baš me obuzeo neki gadan strah pa sam odma išao na forum izjadat se ( inače , Arbitrium Liberum, hvala na potpori). Trebalo mi je dosta vremena da se skuliram jer ne sjećam se da sam se tako ikada osjećao. Nije da me nikad nije bilo struh ali tako, iz čista mira i tako intenzivno bogumi nije, bar u ovom zhivotu.
Puno sam razmišljao o tom mom doživljajčiću, proživljenom strahu. Možda sam malo previše zabrijao na guštere, otmice , svemircove i tako to ili sam se samo fizićki poremetio u mozak pa otplaćujem što sam pijan i lud spavao u snijegu ili ne daj bože jarku (kad sam bio mlađi , nevrmor ,naravno) ili me strah smrti i boleščina ili bi jednostavno trebao odrasti više ili šta ja znam.
Ondak mi se nedavno ponovilo- opet neki bolesni zvukovi u pol noći ,opet se ja isprepado ali ovaj put mi je osjećaj bio poznat pa rekoh sebi spavaj bundolo biće bolje.
No međutim, ne lezi vraže ,neki dan ijope isto al ovaj put sam se opustio i recimo prihvatio strah. E sad , što me prestalo bit strah to mi i nije nešto posebno ali kako mi se strah pretvorio u nestrah (hihihihi) pokušao sam ostati u tom nekakvom drugom stanju i skužit a šta to je. I nisam skužio a ni ostao u drugom stanju al imam neku ideju kako sam shvatio da sam jako ,jako zakočen i jako, jako daleko od nekakvog odgovora ali opet vrlo blizu , onkraj nečega ili nekoga. Mislit i da oprostite vršit veliku nuždu nije isto al bogumi se moj mozgić zamislio i namislio jadan.
Sad , od tog mog pretjeranog straha došao sam do toga da me uopće nije strah nego mi je oukej bit malo isprepadan jer mi se čini da sam nešto novo naučio o sebi pa ako je to od guštera, spaljenog mozga ili čega god , a tako mi je grah pao.
Daklem složio bih se s vama -Nix- i SandraDi glede straha te LINK glede rakije od šljiva jer ću je peć idući mjesec a s tobom sundance ne bi jer ne volim rakiju od jabuka
Prijava
FAQ
Pretraživač
)
