Pa šta hoćete, sve je unapred definisano od strane stvaraoca svega...nema tu trte mrte put je tačno kako je jedino moguće... .. ...Mi moramo sebi dopuštati tačno sve ono što je moguće predviđeno...Zato u sumi rezultata mi na putu možemo se samo čuditi jer smo šta nego marionete ...ha...Ja to vidim kroz celokupnost, naravno na svoj način koji je opet naravno dobitna kombinacija i ta celokupnost kaže: Ej bre, pa ti ne možeš proći šta sve treba da si i šta sve treba da ti se desi, a to je stvaralac i tvorac prošo a može i više puta tuda proći..Dakle, ...konstatujem da mi jedinke možemo sebi samo izabrati najbolje a sila koja je prošla sve naše resurse mogućeg u silinim očima e mi to ne bi mogli jer se kosi sa ljudskošću.

eto...ovo što reko dotiče bezvremenost u vremenu a vremena ima najmanje tri a mi ih neznamo jer nemožemo dorasti takvom stepenu spoznaje na ovoj planeti

Onaj ko se vara po mome mišljenju da će se iznova rađati opet po mom mišljenu spada u negativne ličnosti jer si daje za pravo da veruje u nešto za šta nikako nema potvrde.

Rekoh svoje mišljenje i ja sam za mene u pravu...

Ima indicija, na osnovu matematičkih modela, da je takva mogućnost realna. J.G. Bennet je o tome pisao u The Dramatic Universe samo što stil izlaganja zahteva puno pažnje, znanja a u pojedinim delovima mogao bi biti zanimljiv, eventualno, Leibnizu - drugim rečima, knjižurda ko Rimsko pravo.

?! A otkud tebi potvrda za ovo što si naveo na početku? Ako je tvorac sve to prošao, a nas napravio po uzoru na sebe, onda bismo bili ravnodušni na sve što proživimo.

Neko vrijeme nakon što nešto proživiš možeš postati "obestrašćen" time. Ista obestrašćenost može biti način doživljavanja za vrijeme proživljavanja bilo čega.
Ako nas je Tvorac napravio po uzoru na sebe, a mi nismo "ravnodušni" svime što proživljavamo (dok to proživljavamo) to može jedino ukazivati da niti Tvorac nije ravnodušan, u smislu sve mu ravno do u bestraga. S druge strane, sam pojam "ravno-dušja" može se jednostavno gledati kao imati isti stav (ravan) prema svim dušama, tj. biti nepristran... jednako tretirati prosjaka kao i kralja i obratno, a to je npr. koncept koji jest u NZ pridodan Tvorcu, a kad ga ljudi primijene spriječava ono "uvlačenje" i "kalkulativnost interesa" koji oba izigravaju flaster koji skriva neke aspekte samodopadnosti (samovažnosti).
Isto tako, ako to što mi nismo "ravnodušni" gledamo kao na fakat da "jesmo senzibilni", što opet ukazuje na nekakvu varijaciju inteligencije i bivanja inteligentnim - i opet: đe je problem?

Isto tako, ideju da je sve unaprijed definirano ili, reći ću - predeterminirano uspijevam prihvatiti a da time ne dođe do totalne blokade neke vrste "slobodnog izbora" bilo kojeg stvorenja. Raspravljali su o tome i filozofi i teolozi svih filozofija i teologija diljem svijeta, neki zaključci su smiješni, ali šta se može, nekome bi i moje niti prema istima (koji su daleko od toga da su ikakve konačnosti, više su "koračanja") djelovale jednako tako smiješnima. Postoji nešto što se zove "improvizacija"... koja je od Radovana III napravila genijalnu predstavu. Pisac je sve lijepo "ispisao", a svaka improvizacija glumca u kojem god smjeru išla, ne odlazi izvan glavne zamišljene linije dramaturgije - na koncu konca. Koliko god on odskakao od "teksta" jedino što dodaje je "začinjavanje jedne te iste predzamišljene radnje".

U svakom tijeku, osim toga, postoji sama struja, glavno strujanje, a postoje i "prskotine" kao kad je u rijeci stijena pa zapljusne... Sav vodopad ide prema dolje, ali masa kaplji nikad ne stigne tamo već se rasprsne u molekularnu izmaglicu koja odpluta, možda prema gore u oblake... da se jednom opet vrati u tu istu rijeku putem kišenja.

To što Tvorac zna šta ću sve ja učiniti ili ne-učiniti u svom životu je jedno, to što ja nemama pojma dok sve to skupa ne prođe - drugi je par opanaka. Njegova determinacija ne ukida moju slobodnu volju ni na koji način. Ja na to gledam kao na jednu vrstu - sve samo ne obične - interakcije. ...



Šta Gavranius misli kad kaže da netko tko biva "iznova rođen spada u negativne ličnosti", ne vidim smisla komentirati dok ne razjasni na šta misli kad kaže 'negativne ličnosti' i šta znači biti 'iznova rođen' (a možda neću ni tada). U svakom slučaju, ako "iznova rađanje" postoji, onda je i ono, kako Gavranius reče: "unapred definisano od strane stvaraoca svega...nema tu trte mrte put je tačno kako je jedino moguće".

Ne bih trebao da budem toliko ostrašćen ovim s obzirom da i sam gajim koliko-toliko uverenje da smo deo kompjuterske simulacije (koliko god ludo zvučalo). Možda su jednostavno ljudi tokom postojanja sveta razvili takve algoritme i mašine koje omogućuju razvijanje čitavih svetova i ekosistema unutar računara sa skladištima koja sadrže na gazilione podataka... i u svemu tome razvili koncept 'vremenske linije' koja se proteže kroz prostor koji je trodimenzionalan dajući jednu celinu, 4D. Doduše, do sada sam se u diskusijama obično sretao sa tvrdnjama da je sve 'unapred određeno' kada se govorilo o sudbini. Ako tvorac zna unapred šta ćemo mi sve da izaberemo / uradimo u toku života, onda on mora biti upoznat sa svim mogućim scenarijima i posledicama tih izbora i to u isto vreme za više osoba što daje jedan ooooogroman prostor za razmišljanje, a i ne razlikuje se od mnogo od tvrđenja da je sve ' unapred određeno' ako ćemo pravo.

Da li uošte možemo govoriti o "vremenskoj liniji" i o vremenu kao dimenziji? Problem je u tome što za nas vreme i ne postoji pošto je ono za nas nulta dimenzija. Jer, prošlost ne percipiramo, ona više ne postoji kao ni budućnost(ono što će nas tek pohoditi). Postoji samo ovo kratko sada određeno brzinom percepcije čula. Utisak o vremenskoj liniji dobijamo naknadnom ekstrapolacijom i obradom prethodnih utisaka slično kao što mozak sastavlja sliku spoljnjeg sveta od delića koje mnogobrojni nervni završeci prikupljaju i pride je još i ispravlja jer kroz očna sočiva prolazi naopaka.

Kad bi vreme za nas postojalo bar u jednoj dimenziji, mogli bi znati sve što je bilo i biće u odnosu na proizvoljnu tačku na toj liniji i onda bi se moglo govoriti o predodređenosti, kao što je predodređeno tj vidimo delove puta ispred ili iza nas koračajući. Vreme zamišljeno kao dvo-dimenzionalno, dalo bi svakoj tačci bezbroj različitih mogućnosti ishoda a tro-dimenzionalno vreme bi bila nepojmljiva večnost.

Vreme definitivno postoji, ali svi ga percipiramo drugačije. Kada sam rekao vremenska linija nisam mislio na posmatranje vremena od trenutka A do trenutka B - ta linija može negde biti i isprekidana ili iskrivljena na nekim mestima s obzirom da nije ista u svakom delu prostora. Mi smo naš koncept vremena uveli da bi se lakše snalazili i da bi objasnili različite pojave, ali sve se dešava u sadašnjem trenutku.

Na šta ciljaš kada govoriš o 2D i 3D vremenu?

Einstein je imao poznatu izjavu

"stvarnost je samo iluzija, ali jedna vrlo uporna iluzija."

Pa nemam potvrde ja sam negativna ličnos takođe jer mogu stvarati uobrazilje do milo volje i da mi niko ne može ništa kao i svim tim donosiocima opisa sveta i znanja

Na to da su na vremenskoj liniji svi događaji predodređeni, kako prošli, tako i budući i to se može onda nazvati sudbinom dok u vremenskoj ravni se pojavljuju, kao na pučini, mogućnosti da menjamo kurs i samim tim biramo šta će nam se događati i neke stvari izbeći ako je potrebno.

EDIT.