Članci - SANJAČI IZ MALEZIJESve aktivnosti od rođenja do smrti su u najvećoj meri zasnovane na pojedinačnim snovima. Deca od najranijih dana uče da otvoreno govore o tome šta su sanjala. Stariji u kući — otac, majka, baba, deda, starija braća i sestre ohrabruju dete da u detalje ispriča svoj san. Govore mu kada je pogrešno, a kada je dobro postupilo; pohvaljuju ga za svaki ispravan postupak; raspituju se o prošlim događajima vezanim za san; sugerišu mu kakav stav da zauzme u budućim snovima; i, na kraju, preporučuju mu kako da se ponaša u skladu sa porukom sna.
Po okončanju jutarnjeg rituala prepričavanja snova, okuplja se plemenski savet gde mladići, odrasli muškarci i pojedine žene razmenjuju iskustva. Diskutuje se o značenju svakog simbola i događaja iz sna. Članovi plemena Senoja najveći deo svojih dnevnih aktivnosti zasnivaju na odlukama koje, na osnovu analize pojedinačnih snova pripadnika plemena, donosi plemensko veće. Tako se uspostavljaju nova prijateljstva; radi se na organizovanju grupnih projekata zasnovanih na prizorima iz snova; odrasli pomažu deci da načine umetničke ili tehničke predmete kakve su videli u snovima; neki prave odeću, izmišljaju igre ili pevaju pesme inspirisane snovima.
Pleme Senoja broji približno 12000 ljudi. Nastanjeni u planinskim područjima Malezije, pripadnici plemena žive posve izolovano od savremene maležanske i kineske kulture.
To su visoki, vitki ljudi, ne preterano tamne puti, talasaste kose. Organizovani u zajednice, žive u dugačkim kućama građenim tako da mogu da potraju nekoliko godina. Svaka porodica u okviru kuće ima svoje zasebne prostorije gde vodi zasebno domaćinstvo. Zajednički se bave obrađivanjem zemlje u prokrčenim oblastima prašume. Gaje tikve, banane, pirinač i tapioku. Zadržavaju se na jednom mestu neko vreme, a zatim, u potrazi za plodnom zemljom, odlaze dalje.
Kroz gusto rastinje teško je probiti se bez mačete. U određenim predelima prašume čak se i životinje kreću utabanim stazama. Istraživači moraju da koriste čamce i helikoptere da bi se približili plemenu. A kada već zađu u prašumu, neretko postaju žrtve malarije, bolesti na koje su domoroci imuni.
Senoje su prevashodno vegetarijanci, mada se povremeno hrane i mesom. Ribu hvataju tako što razbijaju tvrde plodove određenog drveta o kamenje na rečnoj obali. Sok koji se izlije iz plodova tera ribe da isplivaju na površinu, koje zatim postaju lak plen za ribolovce.
Pleme krasi izuzetna miroljubivost; nasilje u svakom obliku posve im je strano. Okolna ratoborna plemena ih ostavljaju na miru prvenstveno zbog toga što zaziru od njihove magijske moći. Žive u međusobnoj slozi i saradnji. Njihov je glavni moto „Sarađuj sa svojim bližnjima — a ako već moraš da se suprotstaviš željama bližnjih, suprotstavljaj im se sa blagošću i razumevanjem." Mada izuzetno kooperativni, oni su takođe i veliki individualisti. Svaki pojedinac zasebno razvija jedinstvenu ličnost i svojevrsnu kreativnost.
Možda je jedna od najimpresivnijih karakteristika pripadnika plemena Senoje— njihova izvanredna psihološka ravnoteža. Oni uopšte ne poznaju neuroze i psihoze. Mada je teško poverovati u tu činjenicu, o tome svedoče iscrpni izveštaji istraživača koji su provodili određeno vreme u neposrednom kontaktu sa plemenom. Senoje pokazuju izuzetnu emocionalnu zrelost. Kao rezultat njihove visoke psihološke razvijenosti, oni ne osećaju potrebu za posedovanjem — bilo stvari ili ljudi. Zbog dobre organizacije u okviru grupe, potrebno im je malo vremena da bi prikupili onoliko materijalnih dobara koliko im je dovoljno za preživljavanje: jednoj zajednici je, na primer, potrebno oko nedelju dana da sagradi kuću koja će trajati nekih pet, šest godina; još jedna nedelja im je potrebna da raskrče prašumu i počnu da obrađuju zemlju; a zajedničko prikupljanje hrane oduzima im svega par sati dnevno. Ostatak vremena bave se kreativnim poslovima i snovima.
Ne postoji naučna studija na osnovu koje bi se moglo dokazati da njihova miroljubivost, kooperativnost, kreativnost, mentalno zdravlje i emocionalna zrelost predstavljaju rezultat njihovog jedinstvenog odnosa prema sadržajima snova. Međutim, može se pretpostaviti da upravo njihov rad sa snovima predstavlja osnovu razvitka navedenih psiholoških karakteristika.
DREVNA PSIHOANALIZADr Patriša Garfild je, uz pomoć materijala prikupljenog od istraživača na samom terenu, kao i iz razgovora koje je uz pomoć tumača vodila sa pojedinim članovima plemena, izdvojila osnovne karakteristike njihovog rada sa snovima.
Prvo pravilo glasi: „Suprotstavi se svakoj opasnosti koja ti preti u snu i savladaj je". Na primer, dete će za vreme doručka ispričati svojim roditeljima da ga je u snu progonio tigar. Nastavak razgovora mogao bi izgledati ovako:
,,A šta si ti učinio?", pita otac.
„Trčao sam koliko me noge nose. Tigar mi se sve više približavao. Nisam mogao više da trčim. Probudio sam se veoma uplašen."
„Dobro je što si sanjao taj san, sine, ali učinio si veliku grešku", komentariše otac. „Tigrovi koje vidiš u džungli u budnom stanju doista mogu da te povrede, ali tigrovi koje sanjaš noću mogu jedino da te povrede ako bežiš od njih. Oni će nastaviti da te progone sve dok budeš bežao od njih. Sledeći put kada budeš sanjao taj san, moraš se zaustaviti i suprotstaviti se tigru. Ako te napadne, moraš se boriti s njim."
„Ali šta ako je suviše jak za mene?"
„Pozovi prijatelje iz snova u pomoć, i nastavi da se boriš dok ne stignu. Uzvrati na svaki napad. Da li si me dobro razumeo? Nikada nemoj bežati. Uvek se suočavaj s opasnošću."
Dakle, prvo i osnovno pravilo, suočavanje s opasnošću i savladavanje opasnosti, je temeljno pravilo Senoja sistema kontrole snova. I vi možete doživeti dramatične promene u svom životu ukoliko se u snovima suprotstavite opasnim situacijama i savladate ih. Američki psiholog Kalvin Hol je na osnovu statističkih proračuna došao do zaključka da se agresija javlja u više od 50% snova koje sanjaju Amerikanci u doba adolescencije. Sanjač se u tim noćnim morama uglavnom nalazi u ulozi progonjene žrtve. Međutim, koristeći navedeni princip, čovek može značajno da izmeni sadržaj svojih snova i tako u potpunosti eliminiše noćne more.
Drugo osnovno pravilo glasi: „Prepusti se svakom sanjanom užitku do maksimuma". Ovo pravilo se odnosi kako na vođenje ljubavi sa ljubavnikom iz sna, tako i na snove o letenju. U oba slučaja sanjaču se savetuje da se uživi u san i doživi čulno zadovoljstvo u potpunosti.
Treće opšte pravilo glasi: „Učini sve da san dobije pozitivan ishod". Na primer, ukoliko Senoja dete ispriča da je sanjalo da pada sa velike visine, majka ili otac će mu reći:
„Kakav divan san! A šta si ti učinio?"
„Ništa. Samo sam padao sve dublje i dublje. Bio sam veoma uplašen i probudio sam se pre nego što sam se razbio o zemlju."
„Pa to je bilo pogrešno. Duhovi zemlje te vole. Zvali su te jer su hteli nešto da ti pokažu. Moraš nastaviti da sanjaš bez obzira na strah. Pokušaj da se opustiš i dopusti sebi da padneš na zemlju. Tu ćeš pronaći mnoge interesantne stvari. Sledeći put kada budeš sanjao taj san, potrudi se da poletiš. Videćeš kako je divno leteti. Odleti do nekog zanimljivog mesta i istraži ga."
Čak i negativna iskustva kakva su, na primer, biti ranjen ili ubijen u snu, valja preobratiti u pozitivna. Ako je dete bilo ranjeno u snu, kaže mu se da je ono na taj način napadaču oduzelo deo njegove moći i oslabilo njegovu snagu. Ukoliko je sanjalo da je bilo ubijeno, kaže mu se da je ono tada zauvek prisvojilo napadačevu snagu. Stoga će se ono istog trenutka ponovo roditi, ovoga puta u lepšoj i snažnijoj formi.
Cilj je, međutim, da sanjač na kraju sna dobije poklon od sanjanog lika, poklon koji će kasnije podeliti sa svojom porodicom, prijateljima i čitavim plemenom. Sanjač, dakle, nikada ne sme da dopusti sebi da dovrši san bez pozitivnog ishoda. Treba da istraži mesto gde je pao, da odleti nekuda, da vodi ljubav do orgazma, da se bori do smrti, i uvek da ponese iz sna nešto novo i kreativno.
„SMRT" NEPRIJATELJAKako bi čovek mogao da primeni u praksi ova opšta pravila? U svakom snu u kome ste žrtva, tj. objekat nečijeg agresivnog čina, vi treba da postanete, psihološkim jezikom rečeno, „recipročno agresivni". Uzvratite na napad i borite se do smrti. Ako je napadač isuviše jak, možete pozvati saveznike iz snova da vam pomognu, ali bitku morate voditi sami sve dok ovi ne pristignu.
Senoje smatraju da je smrt neprijatelja u snu dobra stvar. Prema jednom od istraživača kulture plemena Senoja, psihologu i antropologu Kilton Stjuartu, smrt neprijatelja u snu znači oslobađanje pozitivne energije iz senovitog dela sanjačeve ličnosti.
Na ovom mestu valja istaći da neki psiholozi i terapeuti sa Zapada ne odobravaju „ubijanje" likova iz snova. Oni preporučuju druge tehnike, kao što je gledanje napadača pravo u oči bez uzmicanja, navođenje napadača na izvođenje neke aktivnosti koja će u potpunosti iscrpsti njegovu snagu, ili, jednostavno, uspostavljanje prijateljskih odnosa s njima. U sistemu Senoja, međutim, „ubijanje" napadača nije škodljivo, jer „ubijena" biva samo negativna strana sanjanog lika, dok pozitivna preživljava u formi saveznika ili prijatelja. Vi, dakle, možete da se suprotstavite negativnom liku iz sna bilo putem jedne od navedenih metoda konfrontacije, ili da ga ubijete, popunjavajući upražnjeno mesto pozitivnom energijom.
Jednom kada Senoa savlada svog neprijatelja, on od njegovog „duha" traži poklon. Ovaj poklon može da bude pesma, priča, igra, slika, neka lepa stvar. Ili, pak, nešto korisno: novo otkriće ili rešenje određenog problema. S druge strane, Senoje smatraju da su ljubavni i seksualni kontakti, koji sanjaču pričinjavaju zadovoljstvo, u svakom pogledu poželjni i da ih treba dovesti do vrhunca. Oni veru ju da čovek ne može imati previše ljubavi u snu. Sanjač ne treba da se stidi nijednog odnosa, jer su svi likovi koje čovek sanja, bilo pozitivni ili negativni, u krajnjoj liniji delovi sanjačevog „ja" koje treba integrisati u svesnu ličnost.
Na kraju ljubavnog odnosa, sanjač će zamoliti svog ljubavnika iz sna da mu podari nešto po čemu će ga se sećati. Taj poklon treba da bude neka lepa ili korisna stvar, kao i u prethodnom slučaju. Međutim, za razliku od prethodnog slučaja, kada sanjač zahteva poklon od pobeđenog napadača, ovoga puta sanjač svog ljubavnika moli za poklon.
Kada se dogodi da sanjač susretne neki prijateljski lik, on treba da prihvati njegovu pomoć; zatim treba da mu iskaže zahvalnost za pomoć koja mu je pružena i da ga zamoli za poklon; i na kraju, kada se probudi, treba da upotrebi poklon (stvar, uvid, rešenje) koji mu je dat za dobrobit čitavog plemena. Ako je lik iz sna izuzetno prijateljski nastrojen prema sanjaču, sanjač bi trebalo da ga zamoli da postane njegov vodič. Istraživači su utvrdili da obični pripadnici plemena poseduju jednog ili više takvih „duhova-vodiča" koji potiču uglavnom iz kamena ili kakve biljke. Samo retki među njima, njihovi šamani, mogu imati mnoštvo „duhova-vodiča", na primer, sa svojstvima tigra ili kakve druge životinje. Kada se pojave u snovima, ovi „duhovi-vodiči" nazivaju sanjača kome pripadaju „ocem". Oni mu dođu kao njegovi „mali prijatelji" koji ga snabdevaju različitim informacijama o plesu, muzici, religiji . . ..
Sa psihološkog stanovišta, postati ,,ocem" mnogih malih „duhova-prijatelja" znači izgraditi samouverenu, nezavisnu i stabilnu ličnost. Prikupljajući prijatelje iz snova, čovek stiče podršku koja će mu uliti hrabrost i samopouzdanje kakvo ranije nije poznavao.
Primenjujući principe sistema kontrole snova Senoja, sanjačevo unutrašnje iskustvo menja se u pravcu sve veće integracije njegove svesne ličnosti. Posledice neprijatnih iskustava iz budnog života prvo bivaju neutralisane, a zatim prožete pozitivnom energijom. Tako neprijateljski likovi, ukoliko se pojave, više ne izazivaju strah kod sanjača, pa i dnevna napetost popušta, ustupajući mesto opuštenosti i hrabrosti u suočavanju sa neprijatnim iskustvima u budnom stanju. Energija kojaje ranije služila za izgradnju negativnih likova sada služi da se izgrade korisni, kreativni produkti u umu. U svakom slučaju, ostvarenje kontrole snova je dug i nimalo lak proces. Ali, moguće je prevazići nestvarne strahove koji vas inhibiraju i sprečavaju da živite punijim i intenzivnijim životom.
Primenjujući neke od navedenih principa kontrole snova, dr Patriša Garfild piše da je već nakon nekoliko meseci doživela njihov blagotvoran efekat u svakodnevnom životu. Sanjala je, naime, kako je progoni nekoliko muškaraca, na čelu sa njenim mužem. Kada je, posle uspešne borbe, uspela da ih savlada, ona se sprijateljila s njima i to ponovno uspostavljeno prijateljstvo bilo je krunisano zajedničkom proslavom. Dakle, primenila je u snu nekoliko postupaka karakterističnih za sistem Senoja — uspostavljanje prijateljstva sa napadačima i deljenje hrane s njima. „Posle par dana", nastavlja ona, „posvađala sam se sa svojim mužem. On je bio uvređen i besan, što je i u meni izazvalo ljutnju, ali umesto da se rasplačem, što je moja tipična reakcija na agresiju i bes, odjednom sam shvatila da ne moram da budem ljuta samo zbog toga što u njemu već kipti bes. Mada sam bila racionalno svesna te činjenice već duže vremena, nikada do tada nisam mogla u potpunosti da je osetim i doživim. Zadržavajući unutrašnji mir i hladnokrvnost, pošlo mi je za rukom da razrešim situaciju bez dodatnog stresa. Bila sam zapanjena činjenicom da sam, suočena sa napadom, uspela da zadržim čvrstu unutrašnju kontrolu, upravo kao i u snu."
(Šire o snovima i kontroli snova u različitim kulturama i epohama čitajte u
„Kreativnom sanjanju“ Patriše Garfild. Link:
Amazon)
Priredila Ana BešlićPreuzeto sa:
link
Prijava
FAQ
Pretraživač
