Buka je u "našim" glavama.

I zato, ako je nekome preglasna, prejaka, neugodna,
mučna... neizdržljiva ...,
može je smanjiti, ublažiti, promijeniti ...., ugastiti, ... isključiti ...,
jedino u Sebi...
Tako će je smanjiti i u „stvarnom životu“.

Autor ovog teksta je u prethodnom postu
predstavio djelić subjektivnog utiska o Gurđijevu, iznoseći
onoliko „argumentacije“ koliko je smatrao da može da „stane“
u jedan kraći post.

Budući da u Svemu Vidi Sebe,
nije mu bila namjera da vrši „diskreditaciju“ Gurđijeva
ili njegovih učenika ili sledbenika,
ili da bilo koga ubjeđuje u „ispravnost“ ili
„neispravnost“ nečijeg puta,
nego da iznese svoje „viđenje“ Gurđijeva,
što je, uostalom i tema topika.
Onaj ko se ne slaže sa takvim „viđenjem“ neka iznese
svoje gledište (kao što je učinila Sophia u gornjem postu),
pa ćemo tako imati ono što i jeste
cilj foruma: Bogatstvo u različitostima,
(a što autor osobno smatra najvećim Bogatstvom
Igre što se Život zove)
.....

Nećemo govoriti o tome koliko je autor ovog posta
„čitao“ Gurđijeva, jer je od „količine“ pročitanog mnogo bitnije
kako, na koji način i kojim putem neko „prima“ pročitano, naročito
kada je riječ o metafizčkim temama.

A nakon onog što je autor posta „primio“ od Gurđijeva,
evo nekih od asocijacija koje „primljeno“ budi:

SNAGA,... SNALAŽLJIVOST,... BORBA,... ISTRAJNOST,... INTELIGENCIJA,... VISPRENOST, ...USAMLJENOST ..., MNOŠTVO, ...MATERIJA, ...

A evo i nekih od asocijacija koje nije „primio“, a volio bi da jeste:

RADOST,... IGRA, ...LJUBAV,... LJEPOTA,... SAOSJEĆAJNOST,... JEDNOTA, ...SMIJEH,... DJECA..., SNOVI, ...

.....

POZDRAV!

Naravno, potpuno se sa ovim slazem. Onaj koji smanji buku u u Sebi manje ce iste emitirati u svoju oklinu.

Pod pojmom buka na ovom forumu podrazumjevamo bilo kakvu informaciju koja je nebitna za trenutnu diskusiju, ne daje nikakav smisleni doprinos istoj, odvlaci paznju od teme ili zbunjuje.
Buka se u diskusije moze ubacivati na najrazlicitije nacine bilo da se radi o preusmjeravanju topica predstavljanjem brojnih sporednih pojmova, ili protuargumenata koji radije jos vise zamagljuju predmet diskusije negoli ga pojasnjavaju. Presumjeravanje diskusije na povrsni nivo te koriscenje crno bijelih kontrasta takodjer su nacini za podizanje buke.
Na ovom forumu imamo samo rijeci i cilj svakog diskutanta trebao bi biti bude potpuno svjestan svojih rijeci , da ih upotrebljava jasno i koncizno te da u svakom momentu bude svjestan dinamike diskusije

ajmo sad



otvorio si pogresan topic

Da malo podignem ovaj topic sa par napomena/citata o samo-pamcenju.

V:


I ja potpisujem sve sto si rekao .
No, kod tog samo-pamcenja u stvari zaista fascinira cinjenica da nije rec samo o nekoj novoj aktivnosti, vec zaista o sasvim drugacijem stanju svesti, koje nam je dostupno samo ako ulozimo napor u tom smeru i samo na trenutke. A narocito je fascinatna cinjenica da je kompletna nauka i filozofija, kao i vecina duhovnih praksi ovu cinjenicu potpuno previdela. Mi zaista verujemo da smo stalno u tom stanju. Tek u trenutku kada ulozimo trud da ga postignemo, primetimo razliku i utvrdimo koliko je tesko odrzati ga, shvatimo koliko smo daleko od njega.

Kao sto kaze Gurdjijev, stanje prosvetljenja (tzv. objektivno stanje svesti) je poznato kao pojam, uslovno receno opisano, ali coveku u njegovom sadasnjem stanju nedostupno. Stanje samo-svesti, odnosno samo-pamcenja se jednostavno previdja. Ja sam samo kod Tola naisla na nesto sto podseca na taj opis (u stvari mislim da je veoma blizu).
Ovaj pojam sam usvojila prvo prosto intelektualno, zatim, krecuci se drugim putem, stekla slicno iskustvo, da bi mi ponovno citanje knjige pomoglo da to iskustvo sebi objasnim.

Jos samo da se nekako probudimo .

stay awake .

Jedan citat iz „U potrazi za cudesnim“:
I jedan opis Uspenskog sopstvenog iskustava budjenja:
http://www.galaksija.info/forum/viewtop ... 1&start=60

"Na jednom od sledećih predavanja G. se vratio pitanju svesti.

Ni psihičke ni fizičke funkcije čoveka se ne mogu razumeti, rekao je, ako se ne shvati činjenica da obe mogu da delaju u različitim stanjima svesti.

Postoje 4 stanja svesti koja su moguća za ČOVEKA (naglasio je reč čovek). Ali, običan čovek, a to znači, čovek broj jedan, broj dva i broj tri, živi samo u dva najniža stanja svesti. Dva viša stanja svesti su za njega neuhvatljiva, i mada on može imati ponekad odbljeske tih stanja, on nije sposoban da ih razume i o njima sudi sa tačke gledišta stanja u kojima se uobičajeno nalazi. Dva uobičajena, to jest, najniža, su prva stanja svesti, SPAVANJE, drugim rečima pasivno stanje u kome čovek provede trećinu ili veoma često polovinu svog života. Drugo, je stanje u kome čovek provede drugu polovinu svog života, u kome šeta ulicama, piše knjige, razgovara o uzvišenim stvarima, uzima učešća u politici, ubija, koje smatra aktivnim i zove ga 'čista svest' ili 'budno stanje svesti'. Izraz 'čista svest' ili 'budno stanje svesti' se čini kao da je dat neozbiljno, pogotovu kada shvatite šta bi ČISTA SVEST u stvarnosti trebalo da bude i kakvo je zapravo stanje u kome čovek živi i dela.

Treće stanje svesti je SAMO-SEĆANJE ili samo-svest ili svest jednog bića. Obično se smatra da mi posedujemo to stanje svesti ili da ga možemo imati ako želimo. Naša nauka i filozofija su previdele činjenicu da MI NE POSEDUJEMO to stanje svesti i da mi ne možemo da je stvorimo u sebi samo odlukom ili željom.

Četvrto stanje svesti naziva se OBJEKTIVNO STANJE SVESTI. U ovom stanju čovek može videti stvari ONAKVE KAKVE ONE JESU. Odbljesci ove svesti se takode dešavaju čoveku. Od svih pojmova, religiozni su oni u kojima se pokazuju mogućnosti stanja svesti ove vrste i naziva se 'prosvetljenje' i raznim drugim imenima, ali se ono ne može opisati rečima.

Međutim jedini pravi put do objektivne svesti je kroz razvoj samo-svesti. Ako bi običan čovek bio veštački doveden do stanjaobjektivne svesti i potom vraćen nazad u svoje uobičajeno stanje ne bi se ničega sećao i mislio bi da je izvesno vreme izgubio svest. Međutim u stanju samo-svesti čovek može imati odbljeske objektivne svesti i sećati je se. Četvrto stanje svesti u čoveku znači sasvim drugačije stanje bića; ono je rezultat unutrašnjeg rasta i dugog i teškog rada na sebi. Međutim treće stanje svesti stvara prirodno pravo čoveku KAKAV JE, i ako ga čovek nema, razlog je samo u pogrešnim uslovima njegovog života. Može se bez preterivanja reći da se u sadašnjem trenutku, treće stanje svesti dešava u čoveku samo u odbljescima a kao manje više stalno stanje postiže se samo pomoću specijalne obuke. Za većinu ljudi, čak i veoma obrazovanih, osnovna prepreka za postizanje samo-svesti je u tome što ONI misle DA JE POSEDUJU, to jest, da poseduju samo-svest i sve što ide uz nju; individualnost u smislu postojanog i nepromenljivog Ja, volju, sposobnost DA ČINE, i tako dalje. Očigledno je da čovek neće biti zainteresovan ako mu kažete da dugotrajnim i teškim radom
može postići nešto što, po njegovom mišljenju, on već ima. Naprotiv, on će misliti, ili da ste ludi ili da hoćete da ga prevarite zbog neke lične dobiti.
Dva viša stanja svesti — 'samo-svest' i 'objektivna svest' — su povezani su radom VIŠIH CENTARA u čoveku.

Uz one centre o kojima smo već govorili postoje još dva centra u čoveku, 'viši emocionalni' i 'viši misaoni'. Ovi centri su u nama; oni su u potpunosti razvijeni i rade sve vreme, ali njihov rad ne doseže našu uobičajenu svest. Uzrok ovome leži u specijalnim kvalitetima naše takozvane 'čiste svesti'. Da bi se razumela razlika između stanja svesti, vratimo se na prvo stanje svesti, spavanje. To je u potpunosti subjektivno stanje svesti. Čovek je uronjen u snove, i nije važno da li ih pamti ili ne. Čak iako ga dodirnu neki stvarni utisci, kao što su zvui,
glasovi, toplota, hladnoća, osećaj sopstvenog tela, oni samo bude u njemu fantastične subjektivne slike. Tada se čovek budi. Na prvi pogled to je sasvim drugačije stanje svesti. On se može pokretati, može govoriti sa drugim ljudima, može unapred proračunavati, može videti opasnost i izbeći je, i tako dalje. Sa razlogom se može reći da je u boljem položaju nego kad spava. Ali ako odemo malo dublje u stvari, ako pogledamo u njegov unutrašnji svet, u njegove misli, u uzroke njegovih akcija, videćemo da je u skoro istom stanju kao kada spava. Još je i gore, jer u spavanju je pasivan, to jest, ne može ništa činiti. U budnom stanju međutim, on sve vreme može nešto činiti a rezultati svih njegovih akcija će se reflektovati na njemu ili na onima oko njega. A ON SE IPAK NE SEĆA SEBE. On je mašina, sve mu se DEŠAVA. On ne može zaustaviti tok svojih misli, ne može kontrolisati svoju maštu, svoje emocije, svoju pažnju. On živi u subjektivnom svetu 'Ja volim', 'Ja ne volim', 'Dopada mi se', 'Ne dopada mi se', 'Ja želim', 'Ja ne želim', a to znači, ono što on misli da želi ili ono što misli da ne želi. On ne vidi stvarni svet. Stvarni svet je skriven od njega zidom mašte. ON ŽIVI SPAVAJUĆI.
On spava. Ono što se zove 'čista svest' je spavanje i to mnogo opasnije spavanje od onog noću u krevetu.

Uzmimo neki događaj iz života čovečanstva. Na primer, rat. U ovom trenutku vodi se rat. Šta to označava? To znači da nekoliko miliona uspavanih ljudi pokušava da uništi nekoliko miliona drugih uspavanih ljudi. Oni to naravno ne bi činili da su probuđeni. Sve što se dešava je zbog te uspavanosti. Oba stanja svesti, spavanje i probuđenost su podjednako subjektivni. Samo počevši da se SEĆA SEBE čovek se može probuditi. Tada ceo okružujući život za njega dobija drugačiji aspekt i drugačije značenje. On vidi da je to ŽIVOT USPAVANIH LJUDI, život u snu. Sve što ljudi govore, sve što rade, oni kažu i čine u snu. Sve je to bez ikakve vrednosti. U stvarnosti, samo buđenje i ono što vodi buđenju, ima vrednosti. Koliko puta su me pitali mogu li se ratovi zaustaviti? Naravno da mogu. Za to bi jedino bilo potrebno da se ljudi probude. To izgleda veoma lako. Međutim to je najteža stvar na svetu koja postoji, jer je taj san utvrđen i održavan celim okružujućim
životom svim uslovima oko nas. Kako se može probuditi? Kako se može umaći snu? To su najvažnija pitanja, najvitalnija pitanja sa kojima se čovek može sukobiti. Međutim pre ovoga potrebno je ubediti sebe u samu činjenicu sna. U ovo se može ubediti samo pokušajem buđenja. Kada čovek shvati da se ne seća sebe a da se setiti sebe znači probuditi se do izvesnog stepena, i kada istovremeno vidi kroz iskustvo kako je teško setiti se sebe, razumeće da se ne može probuditi jednostavno željom da se to učini."

Par zgodnih citata od Gurđijeva. Treba imati na umu da je ovo uglavnom izgovarano na francuskom kojeg G. nije znao predobro, zatim prevođeno na engleski i zatim sam ja prebacio u hrvatski. Malo daleko al drukčije ne može.

***

Odgoj stvara masku. Kad vidis ljude, ti vjerujes u ovu masku. Nakon nekog vremena maska padne i vidis da su isto govno kao i ti sam. Bez obzira koga vidis, on predstavlja masku. Ako ga gledas dulje, s nepristranoscu i paznjom, vidis da nije uvijek sposoban drzati svoju masku; istovremeno, govno ce se pokazati, ono isto koje je u tebi. On je nista, kao sto si i ti nista, cak i ako je on pukovnik, senator ili milijunas. Tu su samo kombinacije zivota. Njegov djed je bio takav, otac mu je bio takav, i on profitira od toga. Ali on sam predstavlja samo nistavnost. Samo on nije nista tko je razumio svoju nistavnost i radio je na sebi da je promijeni. Taj covjek je druga kvaliteta govna: 's ruzama'. I dalje je govno ali nema isti vonj. Rad, ulozi sve u njega, i budi siguran da su svi oni koji ne rade nista poput tebe. Ti si nista, ali i on je nista. On je general, pukovnik - ovo su vanjske stvari: nista ne kostaju. U zivotu, sve je slucajno - zanimanja, polozaj, sve obaveze; bilo da je covjek gradonacelnik ili policajac na uglu. Zivot stvara ove abnormalnosti. Iznutra, sve je uvijek ista stvar. Vanjske stvari ne mijenjaju unutarnje stvari. Samo svjestan rad moze promijeniti unutarnje - svjestan rad i namjerna patnja.

***

Danas moras sve zrtvovati radi buducnosti. Sve sadasnje uzitke. Ne moze se uci u kraljevstvo nebesko i istovremeno jesti kolace. Uspostavi dobre odnose sa svima i nauci se nikad ne poistovjecivati. To ce biti dobro sredstvo za mijenjane sebe. Istovremeno ovo ce u tebi stvoriti odredenu energiju koja ce ti omoguciti da bolje radis. Stvari koje su lake nikad ne daju energiju.

***

Svi uzici su govno. Svi uzici te cine robom. Tvoje zadovoljstvo. Postoje dvije vrste uzitka; dvije vrste ugodnih osjecaja. Na jednoj strani objektivni uzitak; ako dobro radis i dobijes rezultat, mozes imati zadovoljstvo sobom. Ovo je dobro zadovoljstvo koje okrunjuje napor. Drugo, mehanicno zadovoljstvo te unistava. Gubis se u njima. Sva su stetna, osim kad se sebi daje hotimicno opustanje, potrebno za cilj.

***

Ti imas slabost, bolest; ne smijes misliti osjecajem; moras misliti glavom. Misliti osjecajem je slabost, bolest. Pocetak dolazi od osjecaja a misaoni centar je samo funkcija. Ali teziste mora biti misao. I sada mozes znati sto je individualnost. To je kada je teziste u tvojoj misli. Tako, ako ti teziste nije u misli, ti nisi individua, ti si automat. To je jednostavno objasnjenje. Svaki covjek bi se trebao pokusati naviknuti da bude individua, nezavisna osoba, nesto, ne govno (pardon na rijeci), ne zivotinja, pas, macka. To je vrlo jednostavan simptom. Ako koncentriras svoje bice u svojoj misli, ti si individua; postoje mnogi stupnjevi medu individuama, ali to trenutno nije vazno. Individua si kad ti je teziste u misaonom centru. A ako je u drugom centru, samo si automat. Moze ti biti u tijelu i u osjecajima, ali kad radis cilj bi ti uvijek trebao biti u misli. A ovo radi svjesno. Ako to ne radis, sve se samo nesvjesno obavlja u tebi. Rad bi ti trebao biti iskljucivo da se koncentriras u svojoj misli.

***

Ti si neentitet, govno. Moras ovo razumjeti. Objektivno kakvo misljenje ti mozes imati? Ne mozes nista uciniti. Sve je to masta. Ne mozes cak ni napraviti cigaretu. Moras odluciti unutar polja svoje nistavnosti. Sve ili nista moze dokrajciti tvoj strah. Ili ce se nesto dogoditi ili ces nestati kao pas. Kakav jesi ti ne bi trebao postojati. Ti si izvor zla u svijetu, za svoje najblize i za svakoga. Ili ces prestati biti takav izvor da bi stekao pravu individualnosti, pravu a ne fantaziju, - ili nestati.

***

I jedan klasik od Uspenskog:

Kad bi covjek mogao razumjeti sav uzas zivota obicnih ljudi koji se okrecu u krugu beznacajnih interesa i beznacajnih ciljeva, ako bi mogao razumjeti sto oni gube, shvatio bi da moze postojati samo jedna stvar koja je ozbiljna za njega - pobjeci od opceg zakona, biti slobodan. Sto moze biti ozbiljno za covjeka u zatvoru koji je osuden na smrt? Samo jedna stvar: kako se spasiti, kako pobjeci; nista drugo nije ozbiljno.

Samo da vam skrenem pažnju na novu knjigu od Uspenskog: Predavanja iz kosmologije', nalazi se na mom sajtu, fenomenalan, kratak i jasan prikaz suštine učenja i pravog znanja.
Neophodna je svakome ko želi nešto stvarno da zna.

Još da knjiga nije na čirilici...

Aman, ljudi!
Ko nije u stanju naučiti ćirilicu, nek se mane ćorava posla...

Jah! Može da čita na engleskom a ne može na ćirillici
Šta su vam ti Vatikanci uradili

Iako za sebe mogu slobodno reci da sam veliki postovalac djela i ucenja Gurdjieva i naravno Uspenskog ipak tu postoji masa stvari sa kojima se licno ne slazem i za koje licno mislim da su pogresne. Moram naglasiti da ja nikako ne mislim da sam sposoban po bilo kom osnovu da kritikujem ne samo ucenje G. vec bilo koje drugo ali govorim samo u svoje ime i sa stanovista svoje vlastite percepcije i spoznaje kakve god da one trenutno jesu.

Dakle:



Za mene licno su moji osjecaji i emocije ne samo uzasno vazni vec i presudni u mom radu. Ja vjerujem da je G. ovdje mislio na nase osjecaje koji dolaze iz nizih centara i koji su totalno izmanipulirani raznim uticajima sa strane a i iznutra, medjutim mozda je nekad dobro nesto (ne)uciniti rukovodeci se tim izmanipuliranim osjecajima pa kad vidimo da smo pogrijesili onda shvatimo i naucimo kako bi zaista trebali nesto uciniti i na sta se oslanjati. U protivnom zivotne lekcije kojima smo svi izlozeni na ovom svijetu nebi imale nikakvog smisla.

S druge strane, vjerovatno svako ljudsko bice ponekad i pod odredjenim okolnostima prima signale i poruke od svog HS putem viseg emocionalnog centra, samo ih treba znati razluciti. Ako se ja budem uvijek i u svakoj prilici rukovodio samo svojim mislima, tj. intelektom bojim se da ce biti raznih prilika i okolnosti u zvotu sa kojima intelekt (a nemojmo zaboraviti da je on umnogome kontaminiran uticajem reptilskog mozga) nece moci izaci na kraj i za koje ce nam trebati intervencija od strane naseg HS.
Meni licno se svidja to da cesto koristim svoj mozak, da mislim, analiziram, razlucujem ali kao jednu pocetnu fazu, dok primat treba vremenom da preuzme, bar se nadam moji osjecaji i emocije koji dolaze direktno iz mojih visih centara i HS-a kao moje sustine.



Vidim da je u ovih nekoliko citata vise puta pomenuo rijec "govno". Mozda bih se ja, uslovno receno i mogao sloziti sa vecinom ovoga sto je rekao o nama ljudima, ali da mi neko, od koga treba da naucim neke jako vazne stvari o meni i svijetu u kojem zivim, govori da sam govno ja bih ga poslao... zna se vec gdje, pa bio to i neki cica sa brcima i buljavim ocima koji se zove Gurdjijev himself. Ni veliki G. niti bilo ko drugi nema nikakvo pravo da bilo kome govori da je govno, to je licno moje misljenje.

Govno je on, kad je u stanju da sebi dopusti takve metode kod rada sa ljudima. Ko je citao knjigu "U potrazi za cudesnim" bice mu malo jasnije kako se G. u pojedinim prilikama ponasao i ophodio prema clanovima grupe koja je radila s njim. A da ne govorim kako su sve te grupe na kraju zavrsile, nije mi poznato da je bila koja od njih vremenom pocela da funkcionise na cistim principima ezoterickog kruga i medjusobnih odnosa ljudi na jednom visem nivou svijesti i spoznaje od uobicajenog.

Na kraju, neki principi 4-tog puta se sigurno mijenjanju kako se mijenja i vrijeme u kojem zivimo i podlozni su raznim modifikacijama u skladu sa novim, tj. savremenim drustveno-(ne)civilizacijskim standardima i okolnostima. Ja licno 4-ti put vidim kao nacin funkcionisanja, zivljenja i ucenja u svakodnevnim zivotnim uslovima i okolnostima, koji je zasnovan na mnogim osnovnim i izvornim principima tradicije i istocne gnostike, ali bez vrhunskog autoriteta i vodje kao nekoga kome se trebamo bezuslovno pokoravati i davati svoju vlastitu sudbinu u tudje ruke.

Svako od nas pojedinacno je dosao na ovaj svijet, prije svega kao jedno nesvjesno, mehanicno i bukvalno izgubljeno bice ali nam je istovremeno pruzena fantasticna mogucnost ucenja, napretka i evolucije putem prolazenja kroz zivotne lekcije od kojih se sastoji nase postojanje na ovom 3D nivou.

I bas zbog toga sto je svako od nas dosao na ovaj svijet sa jednim, da ne kazem svetim zadatkom suocavanja i prolazenja teskih i mukotrpnih zivotnih lekcija licno ne dozovljavam da mi bilo ko govori da sam govno i niko i nista, pa bio to i veliki G., jer da jesam nista drugo do govno vjerujem da nebih nikad ni dobio priliku da dodjem u ovaj surovi svijet i na vlastitoj kozi licno iskusim brojen teske i zahtjevne lekcije i prolazim kroz brojna iskustva koja ce mi omoguciti (nadam se) jednu svekupnu evolucije i napredak mog bica.

Neko ovaj zivot zaista skonca kao govno a neko jednostavno promijeni frekvenciju svog bica i kad za to dodje vrijeme nastavi da postoji tamo gdje mu je i mjesto, znaci sve je do nas.

To je ono prvo i osnovno o čemu G. i Uspenski govore: naša spoznaja i percepcija nisu objektivne i to tek treba da postanu pravim radom na sebi po objektivnom znanju koje oni prenose.

Sad, ne znam koliko je moja spoznaja objektivna, ali mogu reći da se ja jedino ne slažem s njihovom tvrdnjom da volja apsolutnog prestaje na prvom nivou (svi svetovi) i da od sveta broj 2 vlada zakon trojstva (i ostali zakoni koji se progresivno umnožavaju) i slučajnost.
Mislim da volja apsolutnog svuda vlada ali se manifestuje kroz više zakona odnosno načina delovanja koje mi tumačimo kao uslovljenost i slučajnosti.
Zato su svi svetovi sabrani u nama u obliku čakri, odnosno stanja svesti, i zato možemo da dosegnemo svest apsolutnog kao prosvetljenje ili budnost.
Da volja apsolutnog nije sveprisutna to ne bi bilo moguće.

Da, slucajnosti, ja sam primjetio da G. za sve sto, na neki nacin ne moze objasniti kaze da su slucajnosti. Po njemu ljudska bica su podlozna generalnom zakonu i mehanicnosti sve dok ne formiraju jedno trajno i stabilno "ja" koje ce iskljuciti uticaj mnostva "ja" i na taj nacin ce steci pravu i istinsku volju koja ce im omoguciti da potpuno svjesno upravljaju svojim zivotom i prestanu biti mehanicni. Slazem se. Ali se ne slazem da su sve ostalo samo puke slucajnosti, kako moze uopste da postoji slucajnost u cjelokupnom postojanju?



A mozda je on general ili pukovnik bas zbog toga sto su mu potrebne te specificne lekcije koje treba iz nekog razloga da prozivi u ulozi tog generala ili pukovnika? Kako moze u zivotu da bude sve slucajno?
A vanjske stvari mijenjaju unutrasnje tako sto nas tjeraju na spoznaju, na ucenje, sto stvaraju patnju na koju neko iskonski ne pristaje. Vanjske stvari su matrix, mehanicnost, generalni zakon, to po meni nista nije slucajno. Sve su nam to stvorili i nametnuli reptili, prije svega sto su na visem nivou svijesti od nas i rade na ostvarenju svojih vlastitih planova i ciljeva. Ali nekako to njihovo ostvarenje njihovih planova i ciljeva "pomaze" nama ljudima da se osvjestavamo jer to sve ukupno nama stvara ogromne patnje i neprilike, a covjek jednom dodje u situaciju da "lupi sakom od sto" i odluci da mu je dosta mizerije od postojanja u 3D okruzenju. Kad se to desi on krece na put, kako ce zavrsiti na kraju zavisi od njega samog.

slažem se sa ovim što si rekao u drugom dijelu posta.
kužim da je došlo iz nekih dubina, i trebaće mi tri dana da svarim potpuno smisao
no što se tiče objektivne spoznaje,meni je taj termin totalno neprimjenjiv i apsurdan
zapravo taj termin u nekoj kvalitetnoj raspravi treba radnu definiciju,
jer ko može bilo što objektivno spoznati?osim onog koji je svuda istovremeno i o svemu sve zna, pa kao takav i može nešto objekitvno reći
na sreću takav netko nije inkarniran da bi ga morali tražiti po galaksiji već
mu se može pristupi putem svijesti
kako god,
onaj koji spoznaje bilo što može spoznati jedino subjektivno o nečemu drugom
a onaj koji objektivno spoznaje on ne treba spoznaje jer jedino božji um koji je prosut po cijelom kosmosu ima objektivno znanje i nemoguće mu je spoznati nešto jer je sveznajuć

dakle spoznaja je isključivo subjektivna

jedini razlog zašto možemo smatrati da je objektivna jest taj što možemo percipirati određeni broj (uvjetno rečeno,većinu) ljudi koji isto to misle i prema tom reći
da je to objektvino iz razloga što je više nas to prihvatilo,
no to je i dalje subjektivna spoznaja, pa makar to i bilo objektivno točno iz perspektive božjeg uma
jedino božji um može reći da je nešto objekitvno

Da i meni se isto ne dopada ideja vrhunskog autoriteta kao vodje neke "ezotericne" grupe. U stvari, mislim da je ta koncepcija "vodja-grupa" previse puna zamki da bi "uspela". Na primer, mislim da ni jedan covek nije toliko 'prosvetljen' i dovoljno svestan da bi se mogao smatrati neprikosnovenim autoritetom, i da su svi ljudi skloni greskama u svojim procenama pa tako i "autoriteti". Sto znaci da se svacije odluke i procene mogu u jednom trenutku staviti pod sumnju, dok se po pravilu autoritetima to ne desava u okviru grupe ciiji su autoritet.

Druga stvar koja mi se ne dopada u koncepciji grupe sa autoritativnim vodjom je to sto se cini da je takav koncept kao "lepak" za tzv organske portale, jer se citava stvar jednostavno uklapa sa dva bazicna principa po kojima organski portali prirodno funkcionisu. Ako uzmemo u obzir da OPovi imaju prirodnu potrebu za hijerarhijom i kolektivom, kao i nezaobilaznim vodjom onda je logicno zasto im toliko "prija" autoritet, kao i da neko razmislja za njih i da se osecaju kao deo "grupe". Isto kao i prirodna funkcija organskih portala da kopiraju druge ljude a pre svega svoje autoritete, pa bi u tom smislu "bezuslovan autoritet" bio bas po njihovoj meri, neko prema kome ce oblikovati svoju percepciju, bez pogovora, poslusno i hijerarhijski. Problem nastaje kada previse organskih portala u jednoj grupi pocne da utice na opste stavove te grupe, pa i na sam pravac "spiritualnog rada" te grupe.

Sa druge strane, mislim da pricip "autoriteta" i grupe ciji je on autoritet ima i svoje prednosti, jer je ipak mozda "najbolji" put za 'razvoj' kada imas nekoga od koga ces da "naucis" kao i grupa sa kojom ces da "razmenis" pa samim tim i jos vise da naucis. Ali, da li ce biti prepoznata granica izmedju OPS koncepcije "grupe" kao hijerarhijskog odnosa ucitelj-ucenik, i "grupe" kao mreze ravnopravnih individua, zavisi od samih clanova te grupe i njihovog ucitelja.


Pozdrav

Oho... vidi, vidi... tragovi sinergije i mrežnog rada u zadnjih nekoliko postova ove teme... kako svi lijepo razmjenjuju mišljenja i vodi se konstruktivan razgovor, koji svima omogućuje neke uvide i saznanja!

Dakle, pohvalio bih ekipu i zahvalio na iznesenim iskustvima!


Ovo potpisujem i potpuno se slažem! Takva ideja je vrhunski OPS mehanizam - nasuprot ovoj prethodnoj viđenoj ideji - sinergije i mrežnog međusobnog rada ( kojim svi puno brže napreduju )!!!

Nitko, pa ni gospodin Gurdjieff nije bio savršen, ali svi učimo neke lekcije iz toga!!!

„ Sve što postoji u prirodi ima svoje zakone koji su čoveku nedostupni – i to je sreća za nju. „

Pantelija nastavljaš sa prijatnim iznenadjenjima . Spadam u grupu onih koji izuzetno cene rad Uspenskog i Gurđijeva .
Naša spoznaja i percepcija postaće objektivne onog momenta kada prestanemo sa upotrebom „ JA MISLIM „
Prvo je bilo JA SAM .kao početak kao nepodeljeno JEDNO. Ja kao pasivni izraz i SAM kao aktivni izraz i početak. Za bilo koje „ JA MISLIM „ ovo JEDNO se deli u sebi na dva jednaka dejstva .Jedno sa tendencijom separacije iz jednog a jedno sa željom udruženja zajednice sa JEDNIM . Ova početna faza je i faza inicijalne polarizacije i odatle kreću dogadjaji.
Što bi rekao brat RAOŠ „Tvoja IZTINA je samo tvoja,i nećeš je naći osim u sebi-samim tim ovo što ja pišem ,pišem sebi a ne tebi,tj sebi kroz tebe.“
POZDRAV !!!!

Delim tvoje mišljenje, Jack, i ja sam sa velikim zadovoljstvom pratila razgovor. I moram da primetim da Faaip pokazuje značajnu sposobnost da pokrene provokativne teme koje ponekad rezultiraju interesantnom diskusijom.

Što se „govna“ tiče, nikako ne bih da izigravam zastupnika Gurdjijevljevih metoda, niti da sugerišem da je super da idemo okolo i „častimo“ jedni druge takvim nazivima
Međutim, jedna druga asocijacija: a to je da u svakodnevnoj interakciji kažemo jedni drugima mnoooooogo, mnooooooogo gore stvari (oni koji smatraju da to ne rade, neka se, molim, odmah osete izuzetim), ali upakovane u jednu društveno prihvaćenu ambalažu i da se one ne samo smatraju prihvatljivim, već je obično potrebna prava strategija da ovoj komunikaciji umaknete – aluzije u kojima bi neko trebalo da se prepozna, sitna spuštanja, etiketiranja, malograđansko zgražavanje, prozivanja ... lista je veoma dugačka... i to se sve smatra uobičajenom, čak civilizovanom interakcijom. Međutim, čim izadje iz tih otrovnih, ali društveno prihvaćenih okvira, čim dobije malčice direktniji, nešto iskreniji, makar i suštinski mnoooooogo blaži oblik, nađemo se .

Mene na primer ova rečenica ne pogađa. Ona se veoma jasno obraća našem lažnom Ja i iza nje čuči poverenje, čak duboko poverenje u postojanje onog drugog, istinitijeg Ja. Tako to barem doživljavam. Nasuprot tome, ova svakodnevna interakcija „veruje“ u naš lažni identitet, hrani se njime, vezuje nas za to lažno Ja i snažno pojačava tu identifikaciju.
I za razliku od ove rečenice, ona ume da me pogodi, sve ređe zato što se 'upecam' na nju, ali i dalje često jer priželjkujem drugačiju komunikaciju i još uvek često jer i samu sebe uhvatim u njoj.

„Podlac je čovek“, ponavlja Dostojevski. I drugi su to isto izjavljivali, ali čini mi se, možda samo ruski genije može da napiše ovakvu rečenicu i pri tom učini da kroz te pasaže ljubav prema tom čoveku-podlacu (i sebi samom, baš takvom, razume se ) zazvoni dublje nego u svim romantičnim poemama zajedno, kroz sve prevode i ponovljena izdanja. I mi Sloveni, kada se prisetimo sebe, razumemo.

Ili možda neki Indijanac, kao Don Huan, dok se druži sa Kastanedom.

E, sada, što se metoda tiče, njihove efikasnosti i primerenosti, to ću prepustiti učiteljima i njihovim učenicima.
Jer se u tom pogledu veoma slažem sa prethodnim posterima. Sa jedne strane, četvrti put, kako ga je opisao Gurdjijev, jednostavno podrazumeva učitelja i grupu i oni koji traže učitelja i za koje je taj način rada na sebi bolji, tog učitelja, verujem, i pronadju.
No, istovremeno mislim da se mnogi elementi ovog materijala mogu veoma dobro koristiti i samostalno i kombinovati sa drugim materijalima. Mnogima ovaj pristup puno više odgovara.
I, naravno, super je ako čovek to ima sa kime da podeli.



I po mom mišljenju veoma važan uvid. Osetila sam u jednom trenutku veoma snažno i upravo tako – da citiram nekoga – da je šansa da ću slagati kako otvorim usta ili napišem bilo šta, ogromna
Pa se to smirilo.

Objektivna percepcija zahteva – kako ga Gurdjijev naziva - objektivno stanje svesti. Da ga imamo, videli bismo stvarnost svi na isti način. Umesto toga vidimo sopstveni san koji smo projektovali preko nje.
Kakve će zaključke čovek izvesti iz toga – da li će tragati dublje za tom „subjektivnom“ percepcijom ili težiti tome da je učini objektivnijom - to je njegov izbor.

Imala sam san u kome je onaj valjda unutrašnji glas izgovorio jednu neobičnu rečenicu: „Svaki put kada vidiš stvari kakve bi želela da jesu, umesto kakve zaista jesu, neko će biti u stanju da tvoju volju stavi pod svoju kontrolu“. Ovo je sada više interpretacija, jer je cela ova rečenica bila „spakovana“ u jedan (kvantni) paketić-poruku. Takođe, kontekst je predugačak za prepričavanje, ali je san na sjajan način ovu istu poruku uklopio u priču.

I to nekako odgovara onome kako trenutno gledam na stvari. Naša percepcija jeste subjektivna, ali meni lično pokušaj da je oslobodim želja, zakačenosti, projekcija, apsorbovanih ideja, ... donosi mnogo više energije i osećaj veće autentičnosti. Mnogo bolje se osećam u svom životu.



Gotovo isto gledam na stvari. I meni je ovaj deo zasmetao. Najzad, nezavisno od tog mišljenja, Gurdjijev na drugim mestima tvrdi da se samo preko višeg emocionalnog centra može uspostaviti veza. Čime definitivno nije rečeno da ne treba da razmišljamo - ja volim da razmišljam.

Kao i u pogledu onog dela o „slučajnostima“. Mada zaista mislim da velikim delom bivamo formirani mehaničkim udarcima, mnoge takve ranije „slučajnosti“, uloge i stvari koje su se činile besmislenim su dobile svoje značenje i veoma lepo se uklopile u neku širu sliku kasnije. I tu bih se potpuno složila sa opisom.

.........

Mislim da nije nista krivo sjelo. Ovaj svoj sud sam donio ne samo na osnovu tih tvojih citata vec nakon jako mnogo procitanog raznog materijala i o samom G. i ucenju koje je zastupao i takvo misljenje se kod mene nije formiralo tek nakon tog tvog posta vec ima prilicno vremena kako mi se ono mota po glavi.
Definitivno moj licni utisak (znaci moj licni, subjektivni a ne kazem da je to tako zaista i objektivno bilo) jeste da je G. bio neka mnogo nadrkana osoba (izvinte na izrazu), da ne kazem frustrirana i da je takvo svoje unutrasnje stanje cesto prenosio i na svoje sljedbenike, na nacin sto bi ih cesto poklapao tokom razgovora, govorio im kako je nesto sto su rekli obicna glupost i sl. Ja licno kad se nadjem u drustvu takvih ljudi koji samo paze sta ce ko reci i odmah poklapaju nekim svojim zakljucima i sudovima, se osjecam jako neprijatno i gledam da ih izbjegavam.
Cak i po cijenu da se nikad ne probudim iz matrixa nebih nikad dozvolio da mi neko kao sto je Gurdjijev bude ucitelj ili uzor, ali opet kazem jako postujem tog covjeka i smatram da je uzasno mnogo doprinjeo sirenju pravog znanja i uticaja na budjenje velikog broja ljudi, to je nesporno i mogu samo reci hvala mu na tome.



Istina, priznajem da i sam vrlo cesto pomislim i mnogo gore rijeci za nas ljudska bica ali to opet ne znaci da mogu stati pred nekoga i iz cista mira mu reci da je govno. Nije niko govno vec svi samo prolazimo kroz jako teske i zahtjevne lekcije i to sto cesto grijesimo, sto smo nesvjesni, ponekad glupi, mehanicni i bukvalno izgubljeni znaci samo da moramo uzasno biti strpljivi i uporni, uvidjajuci u svakom trenutku cinjenicu koliko je tesko izaci iz matrixa i postati jedno totalno svjesno bice.



Mogu razumjeti da ga skrivaju iz razloga primjene "vanjske konsideracije", koja je prosto receno neophodna za nekoga ko je krocio na put osvjestenja ali niti jedan drugi razlog tom skrivanju ne mogu razumjeti.



Ne razumijem. Znaci moram prvo da obavim nekakvo istrazivanje pa bih onda imao pravo nesto komentarisati? Fuck...pa kud mi to ne rece 03.12.2005. pa da se ne patim ovoliko pisuci po ovom i raznim drugim forumima.



Hm ja Gurdjijeva niti volim a pogotovo ga ne mrzim. Nemam nikakvog razloga niti za jedno niti drugo. Potpuno sam svjestan subjektivnosti mojih misli i stavova ali oni su takvi trenutno kakvi jesu. Ono sto usmjerava i navodi pravac mojih stavova i razmisljanja o tom covjeku nije "nisko"-emocionalno razmisljanje tipa "crno-bijelo" vec je iskljucivo posljedica odredjenih misaonih procesa koji su se kod mene talozili vremenom tokom citanja knjiga i drugog materijala o ovom covjeku i njegovom ucenju. Vjerujem da i ti ovo razumijes.



Iskreno govoreci bas tako i ispada, recimo ko da si mu advokat ili ovlasteni tumac svih njegovih misli, stavova, djela i krvnih zrnaca.



Vala ako tako nastavis to je veoma izvjesno.



Pa nisam bas siguran, i ja mogu slobodno reci da volim ili bolje receno jako postujem njegov rad ali se nisam nesto mnogo osvjezio od njih... bice da je zbog ove sparine napolju pa su se mozda malo usaftali al sta ces... to je normalno za ovo doba godine.




Ovako, imam ja jedan konstruktivan prijedlog: da ubuduce svako ko i pomisli da nesto komentarise 4-ti put, Gurdjijeva ili sl. se prvo obrati tebi sa molbom za odobrenje tog komentara pa da onda to ide u "eter". Jel moze?
A mozda usput dobiju i kakav koristan seksualni savjet...

Mislim da u dio osnovne kulture kod objavljivanja citata spada i navođenje linkova izvora orginalnih tekstova, tako da oni koje zanima odeđena tema mogu sami da prevedu orginalni tekst a takođe sagledaju i cijeli kontekst u kome je nešto rečeno.


Pozdrav

Fingolfin, vala si PREEEEPUUUUUUUUUUUN negativne energije. Oladi malo.

Zbilja ne mislim odgovarati. Čitao sam ti letimice i okanio se videći iz kojeg mjesta dolazi. Ako se misliš prepucavati nekog drugog sugovornika ćeš morati naći.

Uživaj.