Odlično si obradio temu, čestitam. Malo je dostupnih tekstova koji daju ovako precizne smjernice o sanjanju i postupcima u vezi toga. Moja iskustva u sanjanju:
Polagano se budim kako bih još ostala u svijetu snova i prizvala ih u sjećanje. Nekad sam ih zapisivala, pa sam ih počela crtati, značajne detalje, jer mi je prekomplicirano nešto opisati, puno teksta. Crtež kad pogledam odmah imam asocijaciju na san, dok tekst nema takvu snagu, barem meni. Tekst je dobar za bilježenje čudnih i nelogičnih dijelova, stranih ili nepoznatih riječi.

Mapiranje ne shvaćam tako usko kao što si naveo u tekstu. Smatram da se pojam odnosi na stvaranje mentalnih mapa koje nam služe za bolje pamćenje i povezivanje događanja. (Pogledaj knjige autora Tony Buzan ili drugih, o stvaranju mentalnih mapa). Međutim, ti si u temi obradio, po mom mišljenju, samo jedan dio koji se odnosi na lokacije/mjesta. Tako da mapiranje koje spominješ se, čini mi se, ima više veze s pamćenjem lokacija na kojima se san događa(o) nego poruka koju sadrži. Pretpostavljam da se tako sanjač uvježbava za lociranje događaja i mjesta u budućnosti (ili možda prošlosti), ne znam. Više me podsjeća na vojni dril za gledanje na daljinu. Zanimljivo je objašnjeno u knjizi C.W.Lethbridga Vidovitost.
Osobno me ne zanimaju previše lokacije, ali za tvoju informaciju, prilikom sanjanja moja lokacija sam ja sama, gdje god da jesam. Veći je problem odrediti vremenski period u kojem će se nešto događati.

Evo primjera:
1. primjer: sanjam da sjedim na stolici, čitam, imam uvid u veliki potres, stolica se nije zatresla, znači daleko je, nastavljam čitati, ne odnosi se na mene. Kad kažem mene, to obuhvaća i lokalitet na kojem se nalazim, znači ljudi i ostalo. E, sad, da sam izvježbana u određivanju lokacija možda bih mogla s time nešto poduzeti.

2. primjer: nalazim se vani, ispred zgrade u kojoj radim, gledam u nebo, pada mjesec u čudnom luku kao meteor, čudno mi je, mjesec se tako ne kreće, pogledam bolje, a još jedan mjesec je na nebu. Opet čudno, mi nemamo dva mjeseca, a jedan pada. Ljudi bježe pod zemlju, u skloništa, logično bi bilo da idem i ja, nekako mi se ne ide. Dio mene ode pa se vrati, stojim i promatram. Događa se udar, velika količina zemlje je raspršena po zraku od udara ili eksplozije. Dužnosnici idu duboka skloništa, a običan narod u plitka. Tko pod zemlju pođe iz nje neće izaći. Ostaju zatrpani. Stojim i promatram, na mene padaju sitni komadići tla i zemlje. Lokacija mi je donekle poznata: regija unutar koje radim (područje srednje-do-jugoistočne Europe). Budući da padaju sitni komadići zemlje koji me ne mogu povrijediti zaključujem da se događaj neće dogoditi i mojoj neposrednoj blizini. Vremenski period mi nije poznat, nosim kratke rukave, moguće je da je radni dan jer sam obučena za posao. Jedino oblik mjeseca kojeg sam vidjela može dati neki bliži vremenski interval: svaki put kad se mjesec iz punog počne mijenjati prema zadnjoj četvrti podsjeti me na taj san i pitam se da li je to taj dan. Što napraviti s takvim snom? Mogu ga detaljnije istražiti, ali i dalje ne znam da li mogu nekome, nekako pomoći, reći, što ako je to samo san, ili jedna od mogućih verzija događanja, paralelni realitet? Pojma nemam. Imam dojam da će od udara neki dijelovi tla duboko potonuti, a drugi izroniti kao iz mora. A ja gledam.
Oba sna sam sanjala prije više od dvije godine, ali sam ih upamtila zbog dramatičnosti.
Svaki se može pomoću mentalnih mapa zapisati u obliku par natuknica, a ne ovako detaljno. Mentalne mape služe pojednicu za praćenje vlastitog toka misli. Nekome drugome možda uopće neće biti ni logične, informativne, niti korisne.

Sorry, malo sam skrenula s teme ali baš ovih dana sam se pitala ne bih li trebala ipak napisati na forumu ovaj san o padu mjeseca pa što bude. I tvoj post mi se učinio kao prilika za to. Nadam se da ne zamjeraš.

Evo, nasao nesto!!

http://1dreamhacker.ru/flash_20201.htm

pogledajte jos uvek aktivni sajt ima puno toga http://dreamhackers.eu/ ...meni se ovo cini baaas zanimljivim nego moram malo da odmorim od ovog neta, ako neko hoce da istrazi, slobodno, a misljenja i saznanja su veoma dobrodosla...

Snoopy
Konkretno me zanima koja je fora sa mapom snova?
IZdvojio sam iz teksta ono sto je fokusirano na to ali nisam opet siguran kako se stvara MAPA.

http://dhcro.1talk.net/f1-mapiranje-snova




zanimljivo, imam sličan san, odprilike godinu dana unazad:

stojimo ispred moje rodne kuće i posmatramo nebo
mjesec je naranđaste boje i pun ( ili gotovo pun, uglavnom veći dio je vidljiv )

odjednom krene padat baš ovako kako si opisala … na lijevu stranu
sam pad i udar sam snažno osjetila u solar plexusu …

moji se svi prepustili panici , međutim, ja se iz nekog razloga smijem ... pokušavam ih umiriti i objasniti da je to sve ustvari predstava, holografska projekcija … tj. tehnologija na djelu …

Da, pada na lijevo.

Da se pridružim vama mesečarima

Pre oko godinu dana sam sanjao da sam u drugoj kući, nepoznato mesto, jako lepo okruženje, dizajn čista desetka. Bila je noć, slušao sam radio ... Na radiju je spiker javio da se nešto čudno dešava sa mesecom. Izašao sam da vidim, mesec je bio na desnoj strani ... zatim je počeo padati, opet na levo - ili tačnije počeo pomerati ka zemlji. Ljudi su bežali nazad u kuće u tihom užasu, prosto se osećao strah u vazduhu. Istovremeno se pojavio još jedan ljubičast mesec, na drugom kraju neba, koji se počeo isto tako približavati zemlji - no taj je bio čudnog oblika, transformisao se u providnu kocku, koja kao da je bila sačinjena od podataka po njenoj površini, neki nepoznat jezik i simboli, koji su se velikom brzinom kretali po njoj. Pomislio sam "Vreme je" i ušao u kuću, a u kući su sve staklene površine postepeno počele da se prekrivaju tim simbolima, ljubičasta slova, nepoznat jezik i nepoznato pismo, a slova su se velikom brzinom menjala na svom mestu. Kao unutrašnji pogled na neki stream podataka ... zatim su ta slova postepeno usporila, neka su se izdvojila od drugih i složila u neku kompleksnu formulu koju nisam uspeo da zapamtim - a i da jesam ne bi mi značilo zbog alienskog jezika.

OMEN

Eh čoveče, da snovi imaju neko bukvalno značenje po mojima bi smo svi već bili u Narniji

Kod mene za maping snova najbolje pali prava mapa. Radio sam to neko vreme, al nisam imao sa kim da ukrstim podatke.

Da li neko zna značenje apstraktnih građevina u snovima? Recimo, imamo jedno sasvim normalno mesto, koje je okruženo tornjevima za bežični prenos energije čudnog izgleda, ili nekim građevinama futurističkog oblika.

a ja to za link:)

Mozda je to nerealizirani sektor varijanti...
Ja ne znam sta ovo mapiranje po dream hakersima moze da donese ali je zanimljivo...ce vidimo...

Skontao sam kad sam odlajao svoje, al bilo kasno za povlačenje

Nisam znao gde sam mapiranje pokupio dok me nisi podsetio sa tim tekstom. Meni je pomoglo da "učvrstim" svet snova, da ne bude sve razbacano. Onda kad se potrefi lucidan san jedina granica su tvoj fokus i tvoja mašta, nema ograničenja jednostavno. Da li ima nešto više od toga ne znam, meni se ta mapa raspala u glavi. Isto tako ne znam da li su odnosi lokacija realni ili su proizvod samog mapiranja.

Snove inače delim na 4 vrste: obične, to su oni koji su prost eho dešavanja tokom dana, snove u kojima mi podsvest nešto poručuje u svom stilu, "kristalne" snove(?) i snove u kojima sam u paralelnoj stvarnosti, komplet drugi svet koji postoji bez mog učešća. Ova zadnja dva tipa su mi najzanimljivija jer ih ne mogu objasniti. Lucidne snove ne bih svrstao u posebnu kategoriju jer je lucidnost stanje koje me zadesi, ili ne, tokom bilo koje od ove 4 vrste. WILD mi uspeva il teško il nikako.

Znaš li možda da li je neko već pravio takvu ili sličnu klasifikaciju, da ne otkrivam toplu vodu?

jeste, u jednom delu (koji je numerisan) u tekstu dream hackers-a na 11 strani ove teme..

Kod ovakvih snova dream maping slabo pomaže ahaha.

Prvo, "sanjam" da ležim i da ne mogu da se pomerim, dok neki čika pokušava da me ubode nečim. Onda sam mu kidnuo u (il posle) kritičnom momentu. Zatim, polje vida mi se promenilo tako da je počelo da zumira neke objekte velikom brzinom. Kao kad bi zumirali sliku beskonačno puta beskonačno rezolucije. Kada je slika zumirala "na mesto" tamo su bile razne gadne spodobe kojima nikako nisam hteo da se približim al nastavilo je da "zumira". Kidnuo sam odatle, al počelo je ponovo (protiv moje volje), sa nekim ogromnim zamkom u koji sam ulazio putem tog zuma. Trebalo je da me uvuče u podrum. Zaustavio sam se, video da me ta bića posmatraju i nekako jedva zbrisnuo ponovo. Krenuo sam kući u snu, i na putu ponovo sreo vešticu koju sam video pre nego što je taj pičvajz sa zumiranjem i nabadanjem počeo. Ružna do zla boga. Pričala je sa nekom ogromnom humanoidnom ptičurinom jezivog izgleda. Kada su me primetili, veštica je krenula prema meni, ptičurina i njeni čuvari su otišli, ona je napravila neki znak rukom i zatvorila stazu kojom su otišli nekom vrstom energetskog štita, a na "kapiji" te staze se pojavio čuvar, koji je ličio na srednjevekovnog viteza. Veštica se zatim transformisala u normalnu ženu i počela da priča kao da se ništa nije dogodilo. Opet sam se izvukao i odatle, rešen da stignem kući. Na putu "kući" sam video neki čudan objekt, kao veliki plakar, zastakljen, sa nekom mašinerijom u sebi, koja je ličila na pokretački motor. Otvorio sam da vidim šta ima unutra, unutra je bila sova sa mladunčetom, koja me je prilično neprijateljski gledala iz straha za njeno potomstvo. Onda sam skontao u čemu je stvar, definitivno popizdeo, i probudio se umorniji nego što sam legao ...

Zanimljivo.... Ja bi se probudio nakon prvih rugoba i nebi zaspo kojih 1-2h. Cim neko tako "sranje" pocne da me vata il tak nest ja "dizem sidro" (normalno prvo se preznojih dobro,lezis kojih 5min ko mrtav,"bojim" se pomaknuti bilo koji misic,pa narednih 5min pricam si da sam to sanjo i da mogu otvoriti oci i molim boga da nema nekakva silueta kad otvorim oci jer bi mi srce stalo) . Eto ukratko moji "nocni mali tirani"(i preko dana si pricam kak si mog dopustit da me takve gluposti plase,a kad pane mrak vec je "druga prica" ) .
Mislim to mi je sad i smijesno kad opisujem da se tak "ponosam" al kad dode do toga,"program" radi na 120% ,pa ti budi pametan.

Prije par godina cesto sam sanjao neku veliku kocku koja je bila u nekoj praznoj prostoriji...
i koliko god ja bjezao, pokusao je odgurati, pomaknuti ona je bila samo jos veca...

to sam sanjao mozda desetak puta i svaki put mi se cinilo kao da je san bio potpuno isti kao i onaj prethodni (sa kockom)

Prije par dana bez da sam prijatelju ista rekao o tom snu...on je spomenuo da je isto cesto puta znao sanjati neku kocku koju je pokusavao dignuti ali nikako mu nije uspjevalo....

vjerojatno me mucio neki problem...ne znam koji...

uglavnom..vec dugo nisam sanjao nista slicno...

Ove kocke a pogotovo kocka sa simbolima koji se mjenjaju me podsjeća na nešto. Kao vanzemaljski mothership sa malim brodovima. Sve se dešava u neprestanom bljesku holograma i nelogičnosti.Kad se kod prenese simboli se slože i umire. Znak za početak. Pa onda rusvaj od potresa, valjda. Više ustvari kao da se Zemlja prevrće na stranu.
Deja vu. Gdje sam to vidio nemam pojima a ne znam ni zašto sam došao sad ovamo. Možda me Smrad privukao.

Znam da snove ne treba ozbiljno shvatati i da sve i svašta možeš da sanjaš ali jedan me onako naterao na razmišljanje.Skoro sam to sanjala.

Sanjam kako me neko davi rukama a ja ležim i smejem se iako me boli i ne mogu disati i pričam "ne možeš me ubiti" zakašljem se i opet ponavljam to isto.Nekoliko sekundi je to trajalo mislim i trgla sam se iz sna još je bila noć,imala sam čudan osećaj verovatno sam bila pod utiskom.

nisam videla ko me je davio, toliko sam počela da se zbunjujem u mislima posle da mi je palo na pamet da sam u snu videla dve sebe i kako sama sebe davim mada ovo nisam sigurna da li je tako bilo,mislim da nije-ne znam.

Meni se desilo slično, sanjala sam da me neko davi, probudila sam se sa bolovima u vratu.

Ja nisam osećala bol ali čudno kao da sam pobegla dok me nije dokrajčio.

nocas sam sanjala veoma cudan san
stojim u novom neuseljenom stanu ( u stvarnosti stan isto tako izgleda,treba uskoro da se preselim),odjednom pored mene prolaze hodnikom dva bica koja uopste nisu ljudska ,ogromna,snazna i izrazito bele boje sa odecom takodje belom pripijenom uz telo ,hodaju jedan iza drugog vojnicki,zaposleno,a na ramenima nose po jedan dzak ..ne obracaju paznju na mene, idu dalje i nestaju u zidu-prolaze kroz njega ,ono sto je zapanjujuce je da nemaju lica,vec im je glava spojena bez vrata sa telom,sve je to samo deo tela,s tim sto je zadnji deo glave nekako izduzen,zadebljan....ni sama ne znam .....
moj prostor stana oni koriste samo kao hodnik,mesto za prolazak i to vec rade dugo vremena

hmmm.kad se uselim tamo...videcemo ima li novih 'ideja' )))))
p.s. bica znaju za mene,ali se apsolutno ne zanimaju,jer sam ja za njih nebitna mrva,mrav tamo negde dole,sebe dozivljavaju kao deo visoko razvijene vrste,koja je pre svega vojnicko-radna ,nemaju emocije, mi smo dva sveta koji dele isti prostor i jedino je iritirajuce sto znamo jedni za druge,to j sve

Jako bih bila zahvalna onima koji mi pomognu da rastumacim jedan san. Ili bolje reci 3 sna, istovetna. Prvi put sam to sanjala sa samo 3-4 godine, a poslednji negde u pubertetu.

Ogromna livada sa zutom travom, kao da je sprzena od Sunca. Stojim pred, za mene dzinovskim, plastom sena od isto tako zute suve trave i gledam u njegov vrh. Samo stojim i gledam, nepomicna. Odgore se odvaja jedna mala travcica i pada na mene, ali taaaako sporo da mi se cini da pada satima. Kad me dotakne ja osecam njenu stravicnu tezinu. Zatim sledeca travcica krece da pada, nesto malo brze i isto tako me gusi njena tezina kada dospe na mene. Pa sledeca, brze. Jos jedna, jos brze. I tako u nedogled i ja osecam kao da cu umreti od te tezine. Ali nije to ono sto mi je najgore, vec posmatranje kako padaju te travcice, kako je svaka sledeca sve brza i brza i brza... A ja se ne micem, samo stojim i trpim, ne znam zasto. Kraj sna ne znam, mislim da se uvek prekidao dok ta radnja jos traje. Naravno uvek sam se budila uzasnuta i jako uznemirena.

Apsolutno ne razumem sta bila svrha tog sna jer kao sto rekoh prvi put kad sam ga sanjala bila sam detence, mislim da nisam do tada ni videla izbliza plast sena. A ponavljao se, svakako da je nesto znacio. Predpostavljam da me je upozoravao na nesto sto me ceka tokom zivota, naravno ne u bukvalnom smislu da ce pasti plast sena na mene, mozda su u pitanju neke teskoce koje ce se nizati jedna za drugom, a ja necu imati kontrolu, zbog neceg mozda i treba da ih trpim. Sta vi mislite? Ima li neke simbolike u plastu sena?

I setila sam se jos jednog sna, pre vise od pola godine. Bilo je to malo nakon sto je umro prijatelj mojih roditelja - Milan. Ja nisam bila bliska sa njim, iako ga znam od rodjenja, uvek smo cisto ono koju rec prozborili kada se vidimo.

San pocinje sasvim glupavo i nelogicno. Ja kampujem sa svojim muzem na groblju gde je taj Milan sahranjen (al on mi nije ni na kraj pameti). Zezamo se i glasni smo. Iz kuce koja je pored groblja izlazi jedna mamina drugarica (koja nema veze sa covekom kog sam pomenula) i opominje nas da se stisamo, kaze da mozemo da dodjemo kod nje ako hocemo. I mi ulazimo, kuca je meni nepoznata, a moj muz nestaje iz sna. Unutra su ta mamina drugarica i njena porodica, sede u dnevnoj sobi, a medju njima je i cerka tog coveka - Sonja, koja lezi zamisljeno. Ja razmisljam "Ona je mrtva, odkud tu?" (u stvarnosti je ziva). Onda odlazim u neku drugu mracnu sobu gde lezim isto kako sam i zaspala, sa cerkom kraj sebe. Potom u sobu ulazi Milan, seda na neku stolicu i cuti, ne gleda me. Ja se sva rastuzim sto je on kao izgubio cerku, pocnem da placem, pa onda kazem sebi "Ajde, nemoj da jos vise otezavas coveku". Odjednom - misao "Pa nije ona mrtva nego ON!!!" I tada kao da sam se probudila u snu, kako da kazem... unela sam svest u san recimo i bilo mi je tesko da odrzavam to stanje. Sledeca scena je da Milan stoji ispred mene, a ja sedim na ivici kreveta. Videla sam ga toliko jasno da je to prosto neverovatno posto ja nikad jasno ne vidim likove u snu, a ovo je bilo kao da je zaista tu. Usplahireno mu se obracam "Ti si mrtav, ti si mrtav...", a on negoduje. Saberem se malo i pitam "Zasto si tu?", ali osecam da se gubim i da necu moci jos dugo da odrzavam to svesno stanje, ipak trudim se. On mi nesto odgovara, ali ja i pored svog napora da cujem odgovor razumem jedino rec ISPIT. Onda pokusavam da ga dotaknem, pruzam ruku do njegove noge i pri kontaktu osecam kao da sam stavila ruku u neku gustu vibrirajucu energiju. On me odguruje od sebe i ja se tad budim i to tako sto mi se citavo telo protreslo kao da je struja prosla kroz njega i to je trajalo neko vreme, nisam mogla tako lako da dodjem k sebi.

Nekako ne mogu da mislim da je to bio "samo san", iako ne razumem zasto se meni prikazao od toliko njemu bliskih ljudi. Jedino objasnjenje samoj sebi je da do njih nije mogao da dopre jer nisu bili dovoljno prijemcivi zbog svog bola i ocaja. Osecala sam snaznu potrebu da njegova zena sazna za ovaj san, iako ja nisam osoba koja bi tako nesto htela da kaze nekome sa kim nije bliska i ko uz to nije bas duhovna osoba. Ipak, terala sam mamu svaki dan da joj prenese, makar onako kroz razgovor. I jeste, ali ona nije nikako reagovala, kao da nije ni cula. Steta, jer mozda je on hteo da ona zna da on i dalje postoji. Uglavnom, sanjala sam ga jos dva-tri puta, onako "u prolazu" i svaki put se moglo videti da je sve srecniji. Secam se da me je jednom pogledao znacajno i lice mu je opet bilo jako realno za mene. Ne znam da li sam umislila, ali pogled kao da mu je govorio "Zadovoljan sam".