Антропософска медицина

Антропософску медицину сачињава продужетак медицинских размишљања и пракси заснованих на радовима Рудолфа Штајнера (1861-1925). После Другог светског рата дошло је до наглог развоја антропософске медицине а самим тим и до отварања како болница тако и специјализованих клиника.
Антропософска медицина почива на дијагностичким процедурама које укључују конвенционално испитивање пацијента, физички преглед и одговарајуће лабораторијске и радиографске претраге. Поред тих метода, посебан нагласак је на посматрању евентуалних карактеристика телесне грађе и облика, дистрибуцији течности у меком ткиву и кожи, мишићна напетост, раширеност телесне топлине (посебно од значаја за масере), држање, покрети и телесни гестови, модалитети уметничког изражавања (превише или премало), свест о бојама, друштвено понашање. Иако произилази из конвенционалне медицинске дијагностике, антропософска медицина, са горе наведеним методама, долази до једне квалитативније дијагнозе.
Самим тим и терапија може да укључи посебну исхрану, масажу, хидротерапију, терапеутске вежбе (еуритмију) као и уметничке терапије – сликање, цртање, моделирање, музику и говорне вежбе. Кад је реч о лековима, антропософска медицина их користи из природних извора – минерала, биљака и животиња. Ти лекови се могу користити у хомеопатским потенцијама или у материјалном дозирању. Временом је дошло до настанка и развоја међународних фармацеутских компанија као што су Weleda и Wala, које су први пронашли методе за биолошки стабилне производе без коришћења стабилизатора као што је нпр. алкохол. Можда најпознатији (највише предмет научних студија) препарат који је потекао из антропософске медицине јесте препарат од Viscum album који може да помогне код спречавања раста и ширења рака.
Антропософском медицином могу да се баве само лекари који су прошли одговарајућу едукацију (постоји 5 центара у свету за специјалистичке студије антропософске медицине, а на три медицинска универзитета у Берну, Хамбургу и Витену постоји катедра за антропософску медицину). Та едукација подразумева испуњавање међународних критеријума за сертификацију антропософских лекара:

1. Основни услов за сертификацију антропософског лекара подразумева завршен медицински факултет;

2. Потврда о барем једногодишњем редовном студирању Антропософије и Антропософске медицине, или ванредном студирању од барем 3 године (128 сати годишње);

3. Потврда о барем двогодишњој додатној обуци у болници признатој од стране Лекарског удружења у тој земљи или у антропософској приватној клиници/ординацији;

4. Представљање барем две документоване историје болести и потврда разговора са ментором у којој апликант треба да покаже да познаје основе Антропософске медицине. Независно и одвојено од овога, примењују се правила за издавање таквих потврда од стране националног Лекарског удружења. За колеге из земаља где тренутно не постоје одговарајући услови за обуку лекара, успостављена је процедура у Медицинском одељењу у Гетеануму за утврђивање квалификованости апликанта као антропософског лекара и издавања сертификата;

5. Провизорне регулативе успостављене су од стране различитих националних Лекарских удружења;

6. Поједине националне Лекарске организације могу да одлуче о могућем одузимању сертификације;

Сама едукација подељена је у пет целина:

1. Увод у методологију, дијагностику и лечење Антропософском медицином. Практични примери како су антропософски лекови направљени и како их применити. Преглед унутрашњег медитативног пута ка разумевању људског бића у његовим емотивним и духовним димензијама у складу са конкретним разумевањем како систем имунолошких и самооздрављујућих процеса може да буде стимулисан медикаментима и медитативним радом.

2. Продубљивање Гетеовске методологије за посматрање и за развој мисаоних способности у смислу одређивања пута духовне дијагнозе као комплементарне методе наспрам класичне медицинске дијагнозе. Спознавање Етеричног тела као система регенерације и животно давајућих функција и сила. Праћење бројних историја болести и примера санирања болести.

3. Развитак душе. Оздрављујући утицај уметности, посебно тонске еуритмије, терапије говора, музике, сликања, моделирања. Психијатрија, лечење психијатријских болести. Антропософска медицина у у пољу медицинских специјализација као интерна медицина, педијатрија, гинекологија, интезивна нега, хирургија, итд. Космолошко разумевање људског бића и земље, пројективне геометрије, употреба метала и рад са медицинским медитацијама.

4. Разумевање ”унутрашњег лекара”, духовни салутогени извор вишег Ја. Духовни закон реинкарнације и карме и повезаност са болешћу и здрављем. Унутрашњи и спољашњи узроци физичког и менталног обољевања.Медитације за пацијенте. Истраживачка методологија, документовање и академски стандарди. Антропософска медицина у свакодневној пракси, болницама, кућној нези, итд.

5. Психосоцијална патологија и терапија, друштвени значај и одговоности лекара. Улога пољопривреде и економског живота за добробит друштвеног и личног живота. Образовање као превентивна медицина, педагошки закон, духовничка медицина, езотеријске основе професионалног живота. Професионални живот као служба човечанству и духовном свету. Дневни живот као пут иницијације.
Антропософска медицина практикује се поред конвенционалне медицине у бројним болницама широм света. Постоје и 28 специјализованих болницa где се практикује само антропософска медицина (Немачка, Швајцарска, Шведска, Велика Британија, Холандија, Румунија, итд.). Те болнице су потпуно признате, интегрисане у здравствене системе наведених земаља и имају финансијску потпору тих држава.

Др Љубица Петров

KUĆNA APOTEKA

Antroposofska medicina i njene osnove


Tročlanstvo

U antroposofskoj medicini važno je da se razume osnovna struktura. Tako se npr. govori o tročlanom čoveku, što označava njegove nervno-čulne, ritmičke i metaboličke sisteme. Funkcija misli pripada glavi gde govorimo o nervno-čulnom sistemu koji obuhvata mozak, kožu i čulne organe. To je naš hladni pol i glava treba da bude hladna (što ne znači da je hladna već da su životni procesi potisnutiji u odnosu na druge delove). To je takođe spolja najčvršći a iznutra veoma osetljiv deo čoveka i tu mora da postoji neki mir. Ako dobijemo potres mozga ne možemo da razmišljamo, kao što ne možemo da razmišljamo kad imamo temperaturu jer je glava vruća. Polaritet ovoj funkciji nalazimo kod naših udova (ruku i nogu) i metabolizma gde se vari hrana. Kod metaboličkog sistema sve je suprotno nego kod nervno-čulnog dela čoveka. Ovde mora da bude toplo, jako delovanje i velika potrošnja energije, inače ne funkcioniše. Organi u ovom sistemu su mekani i u pokretu. Zajedno sa rukama i nogama predstavljaju organe volje. Između ova dva pola imamo ritmički sistem – cirkulacija i disanje je ritmičko i povezuje i uskađuje gore navedena dva sistema i sve zajedno u jednu harmoničnu celinu.

Ova tri sistema treba da budu u ravnoteži da bismo bili zdravi, što nije uvek slučaj. Nervno-čulni sistem je danas izložen velikim opterećenjima zbog načina života savremenog čoveka i zbog utisaka kojima je čovek svakodnevno izložen. Metabolički sistem (uključujući udove) najviše strada od loše hrane kao i od prevelikog unošenja proteina i lošeg varenja. Naravno da postoje i konstitucionalni poremećaji i psihička opterećenja. Ritmički sistem ne uspeva uvek da uravnoteži poremećaje i onda nastaje bolest.

Četvoročlanstvo

Sada dolazimo do još jedne od osnovnih postavki antroposofske slike čoveka. Prvi član je fizičko telo koje i mi posedujemo kao i sve živo i neživo u prirodi (kamen, kristal, planina itd.), sve ima fizički „otisak“, tj. oblik.

Drugi član je životno ili etersko telo koje imamo zajedničko sa svim živim tj. biljkama i životinjama.

Treći član je duševno ili astralno telo koje poseduju i životinje. Pokret i donekle duševnu delatnost imaju sve životinje.

Četvrti član je Ja – duhovna individualnost koja je svojstvena samo čoveku.

Svaki član ima posebne funkcije ali samo u međusobnom sadejstvu dolazi do uravnotežene sredine. Ako neka funkcija bude premalo ili previše aktivna dolazi vremenom do različitih simptoma bolesti. Kada počnemo da živimo sa slikom o tročlanstvu i četvoročlanstvu čoveka onda stičemo početno znanje tako da možemo delovati polarno ili iz sredine da bi uspostavio sklad. Treba malo vremena da se ovo nauči, ali kad se sami uverimo da lekovi i lečenje uspevaju, onda počinjemo sve više da se interesujemo da razumemo zašto se to dešava. Tada možemo da koristimo antroposofsku sliku o čoveku.

Šta treba imati na umu kod akutnih infekcija?

Ne opterećivati varenje – ne treba jesti kuvanu i tešku hranu već treba uzimati voće, sokove, čajeve. Važno je da creva funkcionišu pa je ponekad potrebno uraditi i klistir.

Kod glavobolje, prehlade i bola u grlu koristimo limunsku kupku za stopala. Ta kupka otklanja otekline sluzokože i bistri glavu. Stopala treba da budu topla i zato je dobro da svaka kuća ima termofor.

Pri visokoj temperaturi stavljajte limunske obloge na listove. Temperatura može da se spusti za 1 stepen i tako olakšavamo glavu.

Kako pravimo limunske obloge? Treba nam dva peškira koji se više puta omotaju oko listova – od prstiju do kolena. U litru mlake vode isečemo jedan limun (sečemo ispod vode da bi se sva eterična ulja sačuvala u vodi). Umačemo peškire u tu vodu, zatim ih iscedimo i stavljamo na listove kako je već navedeno. Zatim se preko peškira omotanih oko listova umota neka vunena tkanina. Oblozi se menjaju posle sat vremena ili ako su se osušili. Mogu da se ostave preko noći.

Kod male dece mogu da se koriste dokolenice namočene u limunskoj vodi a zatim se preko dokolenica navuku vunene čarape. Ako nemate limun može se koristiti jabukovo ili vinsko sirće.

VAŽNO! Nemojte stavljati obloge ako osoba ima hladne noge – sačekajte dok ne budu tople. Stavite termofor sa toplom vodom pod noge. Ako se temperatura diže a noge su hladne onda se noge stavljaju u toplu limunsku kupku. Javite se lekaru ako niste sigurni koliko je ozbiljna situacija sa obolelim.

TERMOFOR

Svaka kuća treba da ima termofor koji je od velike pomoći kod mnogih problema.

Dr Ljubica Petrov