Od rodjenja bolujem od misicne distrofije. Za ovu bolest jos nisu pronasli lek koji bi je u potpunosti izlecio. Hodam, i volela bi da ostanem zauvek na svojim nogama.
Od skoro sam se okrenula alternativnoj medicini, i nisam se pokajala. Trenutno koristim magnetnu terapiju i pijem detoxamin (aktivni zeolit). Terapija mi je pomogla i za druge bolesti.
Molim sve koji imaju bilo kakve savete da mi pisu.
Ako neko ima fejsbuk, neka me doda, u informacijama pise vise o meni.
Otvorena je i grupa.

Profil na fejsbuku - http://www.facebook.com/profile.php?v=w ... 0543446981

Grupa na fejsbuku - http://www.facebook.com/group.php?gid=2 ... 148&ref=mf

Imam 21 godinu, visok sam 168 cm i težak 35 kilograma.
Patim od distrofije mišića. Kako da hodam ulicom bez kompleksa?
Nekada mi se čini da nisam u stanju da živim među
ljudima.

Na svaki problem možemo gledati kao na nešto negativno čega
se što pre treba osloboditi. Drugim recima, stvarati sve veći kompleks
zbog toga, a moguće je na problem gledati kao na nešto što nam
pomaže i stalno nas podstiče da radimo na sebi, menjamo se nabolje,
prevladavamo zavisnost od želja vezanih za telo. U Nemačkoj je
na radiju bila emisija u kojoj su gostovali invalidi. Oni su pričali kako
im je na početku invaliditeta bilo veoma teško. Padali su u očajanje,
tugu i osećanje bezizlazne patnje. To je došlo do tačke kada se čovek
odlučuje na samoubistvo ili kompletnu pramenu shvatanja života. Tek
nakon toga mogli su da osete radost. Posle nekog vremena počeli su
da vole život i da mu se raduju na pravi način, više nego pre invaliditeta.
Suština nije u problemu već u pravilnom odnosu prema
njemu.