da sjednemo u vremeplov i otputuejmo u proslost vidjet cemo nase pretke koji su biljojedi i jedu plodove s drveca i tla. Tek s dolaskom ´vise´ inteligencije i izrade oruzija jevlja se poriv za pokoravanjem prirode i drugih zivotinja i tada pocinje izlovljavanje, sustavno ovladavanje vrstama koje se pokore. To je pocetni razlog jedenja mesa koji je tu i dan danas u podsvjesti.

A i osim toga to je off topic..

Ja ništa ne tvrdim, jer ja ne znam niti slepo verujem.... to su samo moji spontani zaključci... i ne moraju se poklapati sa pravom istinom... Nemam vremeplov i neću da tvrdim... jer može biti ovako i onako... Pa na kraju krajeva i biljke su živa bića... i meni je žao i kad njih moram da jedem... i zato ih poštujem i nikada ne bacam hranu, a za svaki obrok se zahvaljujem biljkama, zemlji, vodi i suncu koki su mi dali taj obrok... Viša inteligencija, za mene je Bog, to jest ona beskrajna, sveobuhvatna...inteligencija koja je organizovala univerzum... Što znači da je sve samo stvar gledišta, predstava, i da niko od nas ne poseduje ISTINSKO ZNANJE, jer je naše znanje stečeno preko naše veoma ograničene percepcije... ali: , kako reče jedan mudar čovek, a ja bih dodao RELATIVNO, jer samo relativnu istinu možemo imati,... ne?

Drugo, pa nije off topic, jer ko što reče drugi mudar čovek: Sve je JEDNO, tako da, bar sam ja tako osetio, ono o čemu sam pričao i nije van teme...
Znači, da zaključim: Možda si ti u pravu, a možda sam i ja... ili smo možda i ja i ti... a možda i niko od nas dvoje/ce (što je najverovatnije)... zato i jesmo ovde, da razmenimo gledišta i tako usavršavamo sopstvena... razvijamo se, učimo...
...slažeš se?
Inače ja baši nisam pristalica UFO-a na Zemlji... dok mi ne sleti u dvorište , inače, verujem u mogućnost postojanja drugih inteligencija, što da ne...
E ovo je sad bilo prilično offtopic... I ako smeta izbrisaću...
Inače, hajte malo o iskustvima i predlozima, šta i kako jesti...?

Puno pozdrava...

Naravno, slazem se s tim!!

Baki,moram ponovo da pomenem Vladimira Megrea.On u svojim knjigama piše,između ostalog,o staroj Rusiji i Vedrusima koji su živeli u skladu s prirodom.O jedenju mesa nije bilo ni pomena.Divlje životinje su im bile pomoćnici za sakupljanje hrane.I nisu se po čitav dan bavili "nabavkom".Daleko od toga! Bili su daleko kreativniji Mislim da je priča o evoluciji i ljudima-divljacima opet "obrada".
Ne tvrdim ništa,jer nemam vremeplov,ali mi priče Megrea zvuče ubedljivo.Naravno,možete ih pročitati,pa sami doneti sud o njima.
A evo i nekoliko predloga "sirovih" recepata(uvek sam pre za praksu,nego za teoriju )
Zbog prirodnog jutarnjeg čišćenja organizma do 12h je najbolje jesti samo sveže voće,i to jednu vrstu.Količina neograničena.Kad kažem do 12h, podrazumevam da ste legli pre ponoći i ustali do 8h.Ako je vaš bioritam drugačiji,pomerajte satnicu.
Voće je u krvi za pola sata,do sat,zavisno od vrste,tako da je posle tog vremena ok da uzmete drugu vrstu hrane,jer se u suprotnom usporava metabolizam.
Inače,što se broja obroka tiče,smatram da je najbolje da jedete kad ste gladni,a ne "kad je vreme".To bukvalno može da varira od dana do dana,pa da jedan dan jedete jednom,a neki drugi 5-6 puta.
Slani obroci mogu da se sastoje od preko noći natopljenih žitarica,klica,semenki i povrća sa dodatkom hladno ceđenog maslinovog ulja i začina(peršun,celer,selen,mirođija,bosiljak,nana,majčina dušica...)
Npr.zelena salata,narendana šargarepa,ječam,seme suncokreta,maslinovo ulje,peršun.
Ili,narendane cvekla,šargarepa,koren celera,ovas,badem,m.ulje,majčina dušica.
Ili,naseckane tikvice,mladi crni luk,seme bundeve,selen,m.ulje.
Znači,kombinujete sve što vam padne na pamet.
Da,grašak takođe može da se jede nekuvan i vrlo je ukusan i sladak.
A sad slatkiši!
Sa svežim voćem može da se kombinuje suvo i koštunjavo voće i semenke(suncokret,bundevino seme).Banane i suvo voće mogu da se kombinuju i sa žitaricama.
Pa kaže,najjednostavnije,a lepo,sezonsko voće sa semenkama suncokreta i bundeve.
Baš slatko,ječam ili ovas,suve smokve,badem,sve natopljeno,pa samleveno.
Odlično za mozak,suve kajsije,suvo grožđe,proso,heljda,badem,sve natopljeno,pa samleveno.
Zdrav puding,izgnječene banane,mleveni susam,seme suncokreta i brašno rogača.
Itd.u beskraj...postoji mnogo kombinacija,a najbolje su one koje su vam ukusne
Nadam se da sam vam dala podsticaj da probate.

Evo jelovnika (s naglaskom na sezonsko i naravno, ekonomično):
DORUČAK: uveče potopiš kašiku pšenice, lana i susama u malo vode. Ujutro to pojedeš uz dodatak malo voća (može i malo meda, ako voliš)
UŽINA:voće ili zeleni sok (izmiksiraš šačicu zeleniša - kelj, spanać isl sa bananom)
RUČAK:salata od svega što ti dođe pod ruku, a spada u povrće, začinjena maslinovim uljem sa malo soli ili jogurtom ako imaš sreću da si sa sela + nešto kuvano, bareno, ako nisi 100% raw
UŽINA:krastavac ili neka voćka
VEČERA:šaka orašastih plodova, semenki (npr.očišćeno zrno sucokreta), možeš opet slično kao doručak

Dakle, zdravije ne može biti a ni ekonomičnije - daje puno energije, nisi gladan, dostupno je i što je važno (jer je to valjda svima nama važno!) krajnje je ekonomično. Ako izračunaš koliko te košta uobičajen ručak ili doručak, isplati se da kupiš kvalitetno maslinovo ulje, možda i malo skuplje voće...

Meni je najveći problem bila večera, jer moji ukućani nisu (još uvek -radim na tome! ) "sirovi", tako da tada podlegnem iskušenju da pojedem nešto "od brašna"...

Jeste baki, ima ih koji to jedu...a jeo si ih i ti, ako uzberes iz svoje baste i ne operes samo nisi obratio paznju...O tome sam citala u nekoj od knjiga Vitorije Butenko cini mi se... bas ima poseban odeljak u knjizi o ishrani insektima.
Ne bih da skrecem sa teme, ali sv.Jovan Krstitelj se u pustinji od detinjstva hranio skakavcima i medom...

Inace, postovi su ti izuzetno informativni, kopiracu pa cu ih citati natenane

I jos nesto: ona tvoja prica o zivotu u prirodi... blagoooo teeeebiii

Jel je ima negde za download, da bacim pogled na tu knjigicu... Draga 16.04.09.(baš si nezgodam nickname izabrala:)), uspela si da me zainteresuješ za knjigu, vragolanko


Ha, pa to je i moje iskustvo. Dobro sad, jes da ja to spontano radim od malih nogu (naravno, ne mogu reći baš redovno, jer kad imam težak posao od ranoga jutra, onda doručkujem odma nakon buđenja i to što težu hranu). A znaš li da mmi mnogi i danas govore kako ću se razboleti zbog toga što tako radim. Čak i sada, kad su ostareli puno više od mene iako sumo istih godina No svakome kako prija... i kako je zadovoljan...
Evo tačno moje navike: Čim ustanem, je popijem čašu vode koja je odstajala od prethodne večeri (to je zato jer mi nikada nije prijala temperatura vode iz česme, ne iz drugih razloga, a uveče je natočim da bi odma bila spremna za piće šim otvorim oči). Tu vodu uvek pijem sa osećajem velike zahvalnosti prema vodi i prirodi koja mi je tu vodu dala (u sebi ponavljam hvala najdraža vodice (smejte mi se slobodno)). Zatim požurim u kupatilo (jer me potreba za njim i budi:). Nakon potreba za kupatilom, umivanja, eventualnog tuširanja ladnom vodom... sve dok ima u vrtu, voćnjaku, podrumu (zalihama), ja pojedem 1voća ili povrća koliko i šta mi prija (kad nema ništa drugo može i čista zelena salata, a kad ni toga nema može još vode sa kriškicom limuna, i tako par čaša t.j. koliko mi telo traži). E nakon toga toliko ogladnim (a često mi i šećer padne), da se tako posle podneva (oko 13h), bacim na standardni obrok. Evo, to mi niko nije rakao da tako radim, jednostavno mi telo spontano traži da tako radim. No u temi hrana, Meya, koja je jedna od mojih omiljenih osoba sa foruma, je nešto slično preporučila (a ona je budući ili već sadašnji nutricionista, ako se dobro sećam). Ona preporučuje čašu mlake vode nakon buđenja i dve jabuke posle pola sata. Pa posle oko sat vremena može se jesti standardno.
Evo, to bi možda bio kao neki kompromis za one koji nisu u mogućnosti iz bilo kojih razloga da budu potpuno na sirovoj hrani...


Šta je selen? (nemojte mi se smejati) Verovatno se u mom kraju zove drugačije...
I šta mislite, da li su velike količine celera i peršuna bezazlene (imam običaj da od toga spremim veliku činiju salate)? A stalno mi skreću pažnju da to nije zdravo, kao to su jaki diuretici i tako to...

Ja jedem ovako (naravno nisam kompetentan, jer nisam isključivo na sirovoj hrani, već samo težim da je jedem što više): Pojedem jednu vrstu voća pa koliko mi se jede. Kad mi se ponovo prijede, ja jedem drugu vrstu voće...i sve tako...ratko jedem dve vrste voća istovremeno...(ne znam zašto, samo idem za svojim telom a ono kaže da mu nije ukusno kad meša:).
Mrzi me da sprema, da miksam, meljem...tako da se, uglavnom hranim ko divljak, t.j. uberem, obrišem o majcu i pojedem...
Jedino što blendiram to je ono što sam pomenuo ranije: sveže pomuzeno mleko+jaja+med+cimet (kao osnovu). Umesto toga, bez jaja, na litar mleka stavim dve srednje banane, tada ne stavim cimet i ide manje meda. mmmmm kako je to ukusno, i zamislite sam popijem sve to , a onda kukam da me boli stomak
Inače, imao sam periode kad sam se hranio samo bananama, dsanima (kad su bile jeftine na pijaci u oblišnjoj varoši). Par kilograma banana dnevno (recimo kilo za doručak, kolo za ručak i kilo za večeru, uz užine od nekog drugog voće ili povrća). I moram primetiti, baš su hranjive i zasićuju (bar na kratko).
Sokove ne pijem jer mi je komplikovano da ih pravim, trebao bi mi i snažan blender, ili kakao se već zove to... (jel može nešto drugo da posluži u tu svrhu, nešto manje savremeno što bih mogao naći po kući?)


Naravno. Baš bih želeo da je više ovakvih postova, jer možda dobijem/dobijemo još ideja kako proširiti sopstvene jelovnike.
Ja mislim da je autorica teme i imala na umu, upravo ovakvo odvijanje događaja, mislim recepte i, predloge i to...


Kalista
Tvoja konkretnost čini da ti zavidim Odlično, odličan post, kao i uvek (eh da ja mogu da budem konkretniji)...
No jedna primedba vezana za količinu... dok sam živeo u gradu i bio na studijama (znači minimum fizičkog rada), to je bilo u redu, ali sada... trebalo bi mi bar 200-300g integralnih žitarica u obroku...( znam da one nisu proizvedene kod mene na imanju, i predpostavljem nisu ni sasvim sirove, ali št drugo). Znači, govorim o periodu kad sam bio potpuno na presnoj hrani... potopim oko 200 grama ovsenih pahuljica (recimo, ili muslija sa sušenim voćem i suvim grožđem) u svežem, nekuvanom mleku, i nakon oko pola sata ili ranije, divan obrok...i presan...
Ako ima nekog ko se takođe bavi teškim radom i ima iskustva sa presnom hranom, a da je po prirodi suvonjav kao ja sa extra metabolizmom i u tridesetim, voleo bih da podelimo iskustva...jer sam baš zainteresovan da pređem potpuno na takav način ishrane... (sad mi pade na pamet, možda je to tako jer ja gotovo da nisam jeo koštunjavo voće i semenke (ko će da ljušti toliko semenki:) a i ovi moji ukućani, sve uzmu pa prodaju, baš njih briga što ja volim orahe i bundevino seme:) dušmani...


Istina, dešavalo se da nesrećnim slučajem strada poneki mrav (pa i čitave kolonije ako budu previše uporne da mi unište neku od voćki, i ne sklone se o+ni posle krečenja:)...hoću reći, dešavalo se da kad u polju radim, a ostavim hranu pod hlad i kasnije odem da jedem, a ne gledam neg samo grizem, da zagrizem i ponekog mrava...ali verujte, mravlja kiselina nije nešto što se ne oseća u ustima...ljuti su čoveče ko čili... dobro, oni kućni nisu toliko, i verovatno sa nećom količinom hrane u ustima ne bi ih mogli setiti ... Nego, nisam znao da "mravetina" (ili kako bih nazvao mravlje meso:)) sadrži B12, otuda moje pitanje. Znači stvarno sadrže B12... Ali zašto onda pored toga i prljavo povrće, mislim šta bi sem prašine moglo biti na njima... nije valjda u prašini B12?
Kad smo već kod ishrane insektima (nije offtopic ako su sirovi ,haha) i knige: Vitorije Butenko, video sam da imaš dve njene knjige u svom download-u, ako možeš da se setiš u kojoj od njih je to, da prvo nju uzmam da čitam... Ali ako se setiš, ne obavezno...Baš me zanima ovo o ishrani insektima... čuo sam da je to čis izvor najkvalitetnijih belančevina a netoksičan poput mesa (čak i preko 70% proteina, ako se ne varam)...Pitanje je samo da li bih bio u stanju da se hranim njima (povraća mi se i na pomisao ...
Hvala za komentar o mojim postovima (meni je želja samo jedno-da razmenimo iskustva i informacije, ja to dobijam od vas, i srećan sam ako bar 10 deo i ja uzvraćam...
I na kraju, život na selu-prirodi, jeste lep, divan, ali potpuno je razlišit od onoga u gradu (nema se puno vremena za socijalni život, a da ti kažem, ni prilike, jer svi nešto rade negde...i to mali broj onih koji su ostali na selu... Da bi bilo jasnije rećiću, samo je jedan moj vršnjak u selu, a kako stvari stoje, ako ostanem na selu, nema mi ni nade da sretnem devojku, a najmanje onu koja bi spremna bila da iz grada dođe da živi na selo... tako da, pored teškog fizičkog rada koji mene zapravo ispunjava, ali recimo da druge ne, znači pored toga, činjenica da sela postaju sve pustija i da se sve više ljudi zgražava od pomisli da živi na selu... je jako velika negativna strana "seljakovanja" ili života u prirodi... Tako da nemaš potrebe da mi "zavidiš" (ne mislim zavidiš u negativnom smislu), zavidim ja tebi, što imaš svoju porodicu, jer ja za tim čeznem...(Izvinite na offtopicu)...

Hvala ti puno, tebi i (16.04.09.) posebno hvala...

Pozdrav

E ovako...koliko znam,knjiga V.Megrea nema za download.Na anastazija.hr ima o njima i ima odlomaka,pa pogledaj tamo. Knjiga ima ukupno devet,a za sad je osam prevedeno. U njima ima o hrani,uzgajanju na sopstvenom imanju,a bogami i o tome kako da nađeš ženu na selu
[/quote]Čim ustanem, je popijem čašu vode koja je odstajala od prethodne večeri (to je zato jer mi nikada nije prijala temperatura vode iz česme, ne iz drugih razloga, a uveče je natočim da bi odma bila spremna za piće šim otvorim oči). Tu vodu uvek pijem sa osećajem velike zahvalnosti prema vodi i prirodi koja mi je tu vodu dala (u sebi ponavljam hvala najdraža vodice (smejte mi se slobodno)).

Ovaj tvoj način obraćanja vodi je daleko od smešnog.Pre bih rekla da je divan i izuzetno koristan.Poznato je da voda pamti.Ona upija sve što se oko nje dešava,pa onda te informacije prenosi onom ko je popije.Mislim da na ovom sajtu ima puno toga o vodi,pa sam samo pomenula,jer je i voda sirova,zar ne?
Selen je biljka slična celeru,a i arome su im približne.Ne znam za drugi naziv.U Srbiji se tako zove.Probaj da pitaš neku baku da ti pokaže ovu biljku.Sigurno znaju za nju.Nije ni retka ni nepoznata.Samo se nisi sreo sa njom.
Što se tiče velikih količina celera i peršuna nisam sigurna da li su bezazlene zbog bubrega,ali ne verujem da jedeš svaki dan velike količine,a povremeno može samo da koristi.
Moja sestra je upoznala čoveka od 75god.Mislila je da ima npr.blizu 50. On smatra da svoj mladalački izgled duguje peršunu koji jede svaki dan.


imao sam periode kad sam se hranio samo bananama,

Ernst Ginter kaže da čovek može da se izleči od ozbiljnih bolesti jedući samo banane neko vreme.

Joj al sam izbrljala sa ovim citatima! Nikako da potrefim!Valjda ćete se snaći i zaključiti ko je šta rekao

Draga 16.04.09., ništa nisi zabrljala! milina te je čitati!!
Tako puno iskustvenih činjenica...
Radujem se unapred tvojoj bebici i jedno pitanje, kao mama-mami: moja deca nisu nisu mala i već imaju izgrađene navike (nezdrave) načina shrane. smatram svojom životnom misijom da ih naučim da žive zdravo i postigla sam sledeće:
1. fast food više ne jedu, a i ako bi jeli bez mog znanja, verujem da bi im preselo zbog griže savesti koliko sam im dokazivala njenu štetnost
2. piju dosta sokova od voća i povrća
3.uglavnom jedu kuvanu biljnu hranu
4. meso vrlo retko, skoro i da ga ne jedu. srećom ga ne vole.
E, sad, draga, kako dalje?
kukaju, isto kao naš baki, da im je to slabo jer moraju dosta da uče, fizički su aktivni...gde grešim, kada oni žude za testeninom, pitama i slatkim.
Imam utisak da im musli i orašasti plodovi nisu dovoljni, kao ni hleb od integralnog zrna.

baki, ovo je selen
http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr02122/selen.htm

čim pronađem ono o ishrani insektima, javljam!

baki, danas me baš krenulo! Evo za tebe i ostale koje interesuje...

Victoria Boutenko, U 12 koraka do sirove hrane, poglavlje 11 Ishrana kukcima:

U ovom trenutku osobno nisam ni za ni protiv toga da se jedu
kukci. Ipak, smatrala bih da sam prevelik idealist kad se ne bih
dotaknula i ove teme. To mi pitanje, osim toga, stalno postavljaju
na svim mojim predavanjima. Odlučila sam stoga, premda sam
sama već dugo godina veganka i premda mi se gadi i sama pomisao
na to da jedem kukce, podijeliti s vama ono što o tome
znam.
Ono što svakako ovdje treba istaknuti jest činjenica da su se gotovo
sve ljudske skupine, ili plemena, u povijesti hranile kukcima.
Gotovo svi stari narodi, uključujući i prastanovnike Sjeverne
Amerike, kukce su smatrali vrijednim izvorom hrane. Nekima od
njih kukci su bih pitanje preživljavanja, a nekima poslastica1.
Prema istraživanjima Sveučilišta Purdue2, još danas 80% ljudi na
svijetu svjesno i redovito jede kukce, a 100% njih jede ih nesvjesno,
odnosno ne znajući. Na svijetu žive 1462 vrste jestivih kukaca.
Jela od raznih vrsta kukaca poslužuju se u gurmanskim restoranima
u Japanu, Francuskoj, Tajvanu, Australiji, Novom Zelandu,
Tajlandu i u drugim zemljama. Jestivi kukci stoljećima su bili
i ostali tradicionalna hrana stanovnika Afrike, Azije, Australije i
Južne Amerike3. Prastanovnici Južne Afrike hranili su se najra-
87zličitijim vrstama kukaca, uključivši gusjenice, skakavce, šturke,
mrave, termite i žohare4. I danas mnogi ljudi jedu potočne rakove,
jastoge, rakovice i kozice koji, baš kao i kukci, pripadaju
porodici člankonožaca.
O povijesnim razdobljima u kojima su se ljudi hranili kukcima
sačuvano je mnogo podataka:
* Stari Grci i Rimljani hranili su se kukcima. Plinije Stariji,
rimski političar i književnik (o. 23.-79.), u svom djelu
Prirodoznanstvo (Historia naturalis) piše kako su rimski
patriciji silno voljeli jesti žohare othranjene na brašnu i vinu5.
- Aristotel, grčki filozof (384.-332. pr. Kr.), u jednom
svom djelu govori o tome kada je najbolje vrijeme za
skupljanje cvrčaka: «Nakon što larva cvrčka, zakukuljena pod
zemljom, dostigne svoju punu veličinu i postane ličinka, ali
još nije probila ovojnicu, tada je ona najukusnija. Isprva su za
jelo bolji mužjaci, ali nakon parenja su ukusnije ženke, koje su
tada pune bijelih jajasaca6.»
• Stari zavjet potiče kršćane i Židove da jedu skakavce, žohare i
zričke (Lev. 11,21-23). Za Sv. Ivana Krstitelja kaže se da je u
pustinji preživio jedući skakavce i med (Mat. 3,4).
Kukci se smatraju najuspješnijom skupinom u životinjskom
carstvu. Više od 80% svih živućih životinja su kukci. Poznato
je oko milijun vrsta kukaca, a najmanje 7000 novih vrsta biva
otkriveno i opisano svake godine. Glavni razlozi njihove uspješnosti
su sljedeći: imaju sposobnost preživljavanja i prilagodbe
u najrazličitijim okruženjima; imaju veliku sposobnost razmnožavanja;
mogu se prehraniti različitim vrstama hrane, a brzina
kojom se kreću daje im prednost pred većinom prirodnih neprijatelja
William F. Lyon s Državnog sveučilišta Ohio o tome kaže:
P o g l a v l j e 1 1 . / A ŠTO JE 5 K U K C I M A ?
Kad bi Amerikanci mogli podnijeti da u hrani koju
jedu ima malo više kukaca, farmeri bi mogli znatno
smanjiti količinu pesticida koja im je potrebna svake
godine. Bolje je jesti više kukaca a manje pesticida.
Kada bi Državna uprava za hranu i lijekove (U. S. Food
and Drug Administration) podvostručila dopustivu
količinu kukaca i njihovih ostataka u žitaricama, američki
bi farmeri morali koristiti znatno manje pesticida
godišnje. Prije pedeset godina bilo je posve normalno
da jabuka u sebi ima crva, da su mahune nagrizene od
žiška i da je leptir izgrizao rupice u lišću kupusa.
Većina Amerikanaca ionako ne zna da svake godine
pojede između pola kilograma i kilogram raznih kukaca.
Ti su kukci nevidljivi jer su, samljeveni u sitne
čestice, dospjeli u džem od jagoda, maslac od kikirikija,
umak za tijesto, umak od jabuka, smrznute brokule
i si. Ti djelići kukaca nekima od tih proizvoda povećavaju
prehrambenu vrijednost8.
Profesor Lyon upozorava na to da su «mnogi kukci čišći od drugih
životinja. Primjerice, skakavac i zričak jedu svježe zeleno bilje,
dok se rakovica, jastog i potočni rak, poput strvinara, hrane
svakojakim pokvarenim i trulim tvarima s morskog ili riječnog
dna. Prema Američkom entomološkom društvu, termiti, skakavci,
gusjenice, pipe, kućne muhe i paukovi su, uzme li se u obzir
njihova težina, bolji izvor proteina od govedine, piletine, svinjetine
ili janjetine. Kukci, osim toga, sadrže malo kolesterola i malo
masti9.»
Prema dr. Josephu Mercoli, autoru knjige Sveobuhvatni zdravstveni
program (Total Health Program) i još nekolicine drugih popularnih
knjiga: « Mnogi kukci sadrže vitamin B1 2 . . . primjerice, pet
vrsta termita sadrže velike količine vitamina B 1 2 (.455-3.21 u/u)10.
«Usporedimo to s dnevnom dozom vitamina B1 2 koja prema poruci USDA-e za odraslu osobu iznosi 2,8 mikrograma na dan11.
Ovo nam može pomoći da shvatimo kako je pračovjek dolazio do
vitamina B1 2 ne oviseći pritom o velikim količinama mesa.
Godine 2002. dvadeset se ljudi natjecalo za nagradu od 50.000
dolara, u raìity showu 'Posljednji junak". Jedan od njihovih zadataka
bio je da pojedu zdjelicu punu crva i kornjaša. U razgovoru
nakon emisije sudionici su ispričali kako su bili iznenađeni što im
se okus tih kukaca zapravo svidio i da bi ih rado ponovno jeli.
Zapravo, sve što jedemo sadrži u sebi kukce (ili njihove dijelove),
zbog toga postoje čak i službeni propisi o maksimalnoj dozvoljenoj
količini dijelova kukaca u namirnicama. Prema važećim propisima,
u Sjedinjenim Državama dozvoljena količina je 75 djelića
kukaca na 50 gr pšeničnog brašna, dva crvića na 100 g umaka
od rajčice, 20 crvića na limenku konzerviranih gljiva, 60 djelića
kukaca na 100 g maslaca od kikirikija i td.12. Ove su količine dopuštene
jer je apsolutno nemoguće uzgajati biljke na otvorenom,
pobrati plodove i tehnološki ih obraditi tako da u njima nema
nikakvih ostataka životinjskog podrijetla.
Kad ne bi postojali takvi propisi o dopuštenoj količini ostataka
životinjskog podrijetla kod nekih prehrambenih proizvoda bilo
bi nužno protiv kukaca, glodavaca i drugih prirodnih nametnika
provesti još intenzivniju primjenu kemijskih sredstava. Takva
alternativa, međutim, nije prihvatljiva jer bi opasnost po zdravlje
potrošača, zbog štetnog djelovanja ostataka tih kemikalija, bila
mnogo veća, u usporedbi s ovim, estetski odbojnim, ali u biti bezazlenim
prirodnim nedostatcima. «S obzirom na široku uporabu
pesticida u industrijskoj poljoprivredi, očito je da čovjek naš
planet, oslobađajući ga od kukaca, truje, umjesto da kukce jede,
a umjetna kemijska sredstva drži što dalje od biljaka kojima se
hrani13. »
Kako kaže Gene DeFoliart, profesor emeritus entomologije na
Sveučilištu Wisconsin-Madison: «Mi smo, u svojoj posvemašnjoj
zaokupljenosti stokom, uništili vegetaciju na našem planetu. Kad
je riječ o pretvaranju biomase u protein, kukci su mnogo učinkovitiji
14.« Uzgoj kukaca mnogo se bolje isplati od uzgoja stoke.
Pedeset kilograma stočne hrane daje 5 kilograma govedine, dok
ista količina hrane daje čak 22 kilograma cvrčaka.
Pretpostavljam da su se predrasude prema kukcima na Zapadu
rodile nakon otkrića bakterija. Kad su se u javnosti proširili strah
i gađenje prema mikrobima, ti su se osjećaji prenijeli i na kukce.
Budući da sam već dugo godina veganka, odlučila sam upitati prijatelje,
koje redovito susrećem na našim veganskim sastancima,
što oni o tome misle. Treba h kukce jesti ih ne treba? To je potaknulo
živahnu raspravu na kojoj su se čula najrazličitija mišljenja.
Isprva su svi govorili kako ne bismo smjeh nanositi bol nijednom
živom stvoru. Ali, kad smo tu temu osvijetlili sa svih strana, moj
je prijatelj. Mike izišao s neočekivanim idejama. Kad bi ljudi jeli
kukce:
• Morali bi smanjiti primjenu pesticida, pa bi se uništavalo
manje kukaca.
• Potrošačima se kukci u prehrambenim proizvodima, kao što
su voće i povrće, tijesto ili čokolada, ne bi gadili, zahvaljujući
čemu bi u svojoj hrani mogli očekivati i maje pesticida.
• Ne-vegetarijanci bi trošili manje mesa životinja, koje imaju
živčani sustav i stoga mnogo više pate.
• Eko-uzgajivači, koji sa biljaka u veganskim vrtovima ručno
skidaju velike količine raznih kornjaša, mogli bi svoje kukce
jesti ili ih prodavati, umjesto da ih uništavaju.
Ukratko, kad bi ljudi na Zapadu osjećali manje odbojnosti
prema kukcima, od toga bi koristi imale mnoge veće životinje,
pa i sami kukci, u širem smislu, pomoglo bi to i održanju ekološke
ravnoteže, a da o mogućem blagotvornom učinku na ljudsko
zdravlje i ne govorimo.

Hey

Evo mene.
Hvala svima na idejama o tome šta da se jede a da je sirovo i jeftino.
Kalista, posebno tebi, jer sam osetio da je onaj naglasak na ekonomičnost i jednostavnost upućen meni
Evo ja, koji već dan po redu (nisam brojao), jedem one jagode , i poneki krastavac, kupus salatu, trešnju slično.
Moram da priznam da mom metabolizmu nije trebalo puno da počne da zbacuje kilograme, iako nisu bili suvišni , ali valjda će se stabilizovati i povratiti izgubljeno, nadam se.
Hteo sam da pitam, jel imate iskustva sa krompirom?

Osim toga, ja se inače ne osećam umorno posle jela, sem kad baš preteram sa mastima, ali sa ovakvom ishranom ceo dan se osećam isto. Nema promena u energetici tela-drastičnih.
Drugo, moram da kažem, istog trenutka kad sam prešao na presno, gotovo da nemam potrebe za snom. Spavao sam samo 4-5h, spontano se budeći ujutru ranije naspavan. Ranije mi je trebalo bar 8h.
I moje zadnje zapažanje u ovoj igri samopromatranja, svo vreme sam blago hipoglikemičan i pomalo, sa čudnim osećajem u glavi. Kao da mi fali više nečega, ugljenih hidrata ili čega već.
Možda zato jer u ovome što ja jedem ima zanemarljivo malo proteina i čak suve materije (jagode, krastavac), ne znam. Moraću da odem i kupim taj susam, semenke, lešnjake...
A šta je sa proso-om, kažu da jje najbogatiji izvor aminokiselina, i da sadrži sve esencijalne u najboljem balansu. Ja znam smo da ga jedu papagai

Thanks svima
Čujemo se
Bye

Jeste,dragi brate, jeste! Nekako te zamišljam u uslovima sličnim studentskim, kada se dovijaš na sve načine da preživiš i opstaneš, uz svo ono učenje, rad preko Zadruge i sl. Mada, naglasak na ekonomičnosti je i meni prioritet iako baš nisam posebno vična u tim materijanim i ekonomskim računicama samo sam dugo godina u prilici da kupujem hranu za svoju porodicu.
Što se tiče hipoglikemije, najbolje ti je da koristiš med. On deluje neuporedivo bolje od bilo kog veštačkog šećera i/ili da koristiš više voća, jer je i ono bogato šećerom.
Znaš kako ja to radim, pošto i sama imam šećer koji se često kreće oko 3 do 4? Izmešam razne semenke (evo upravo sam danas kupila u prodavnici zdrave hrane, prodaje se "u rinfuzu", znači ne naplate ti pakovanje)- po 50 do 100 gr od sledećeg:badem, orasi, semenke suncokreta, suvo grožđe. Kažem da mi to sve stave u jednu kesu. Zatim, kada dođem kući, izmešam sve to, odvadim neke dve supene kašike i stavim na tacnu, stavim kafenu kašičicu meda preko toga, izmešam i kada mi dođe da jedem slatko, tako jedem. Naravno, kao naš dragi baki ne koristim pribor za jelo (doduše nije baš da brišem ruke o majicu... )i prođe me želja za daljom hranom.
Pošto naporno radiš, mislim da ti neće smetati da pojedeš ovih slatkiša nekoliko puta dnevno. Možeš to mešati sa voćem, ali što bi?Ovako je stvarno super, posebno su ukusne semenke suncokreta sa medom.
Imam proso, kupila sam ga, ali ni ja ne znam kako da ga spremam, nekako mi je mnogo tvrdo zrnce. Zbog toga sam ga izmešala sa muslijem, koji sadrži ove gore pomenute semenke+lan+susam+isklijalu pšenicu, pa ga tako jedem jer ne znam drugačije.
Mislim da u tvojoj ishrani, bar koliko sam shvatila, nema dovoljno ugljenih hidrata, mislim da imaš previše voća bogatog vodom (jagode, krastavac). Zato, da ne bi mršavio, bilo bi bolje da unosiš više orašastih plodova, salata i meda, šta misliš?
A što se sna tiče i potrebe za proteinima, mislim da tu mnogo uticaja ima tzv "voda života". Jesi li probao da je piješ ne samo rano ujutro, već i u toku dana? Ta dnevna količina je veoma bogata hranljivim materijama, dok je jutarnja više terapijska.

P.S.tako se radujem pozitivnoj promeni koju primećujem u tvom postu! Stekla sam utisak da si bio u nekom "bedaku" pre nekog vremena, kao da si stalno i da ti se sada polako vraća energija A šta da ti kažem na to osim onoga što već znaš: sve je u glavi!Pozitivnim razmišljanjem privlačiš pozitivnu energiju, a kada misliš o sebi negativno, dešavaju ti se negativne stvari. A da bi mogli da mislimo pozitivno, potrebno je da znamo tehniku. Tehnika se sastoji u raščišćavanju negativnih stvari, da bi pozitivne mogle da dođu do nas.
A vrlo je jednostavno: počneš da jedeš sirovu hranu, zatim urinoterapija, zatim kretanje, zatim druženje sa pozitivnim osobama koje ti žele dobro i koje te vole, zatim napraviš spisak svega dobrog i lepog čime se ponosiš, što ceniš kod sebe i taj spisak staviš na neko vidno mesto koje ti je dosta "prohodno", tako da ga viđaš više puta dnevno!
I ono što je najvažnije:oprostiš sebi i drugima i nikada, ali NIKADA sebi ne govoriš ružne reči! Tako, sa samo, narodski rečeno, priziva zlo i baksuz i ako onda da ti krene?!
...ja se raspričala... e, a stvarno ti želim svako dobro ovog sveta

Sirov krompir se može jesti rendan, u salatma ili, (kako ja to radim):izrendam jabuku i manji krompir, izmešam i pospem cimetom. Vrlo je uksno, a ujedno je i dobar za dijabetičare.
Ono što je IZUZETNO VAŽNO(!!!) krompir ne sme da se jede kada pozeleni ljuska, a ni njegove klice, jer je smrtonosno otrovno! (To ni stoka ne jede, jer bi se otrovala).
Inače je jako bogat vitaminom C, hranljiv itd.Za one koji nisu 100% sirovi, najbolje da se kuva s ljuskom

Hvala, pogledaću...
A za ženu, ma šalio sam se...
Što se selena tiče, ako neko naiđe i ako mu nije teško, neka stavi njegov latinski naziv, neka bude u ovoj temi... (izvinite ako ga ima na onom linku, pvo pišem pre nego da sam, sem slike, pročitao text). Izgleda da ovde ta biljka nije uobičajena (no nije isključeno i da se drugačije zove)... naročito me zanima ako njen naziv podržava i njen sastav...


Ako tako utiče i na mozak onda mi je sve jasno , iako mi i fizički daju manje, češće mi "mentalno" daju još manje . Peršun je zapravo jako alkalan, pa je jako koristan naročito onima koji unose puno "kisele" hrane poput mesa, jaja, pasulja, sočiva... U sezoni, takođe, skoro svaki dan, ako ne i svaki...I beli luk.
Kad smo već kod toga, šta je sa pasuljem u kontekstu ove teme...(sočivom, pirinčem, boranijom..., mislim, ja ih i dalje kuvam, ali recimo, zanimamo)...


Dobro, ja sam extremista i ne treba me uzimati u razmatranje Ja sam oko 70% na raw, ali jedem i meso. Zapravo, ja održavam puno veće porodično imanje, sa puno njiva, livada... i već par godina se izdržavam i od dnevnica (građevina, kamenolom, utovar-istovar...), i ne mogu reći da se umaram jer kad radite, naročito poslove teže od teretane, koncentrišete se na teret i ništa drugo ne primećujete, čak ni povrede ili umor...No da ne skrećem s teme, takvi poslovi vam potroše često više energije nego što možete da unesete jedući i najmasniju hranu (ako je verovati tabelama i mojoj liniji) a još ako je raw... Pa sam zato hteo tuđa iskustva...Inače, moja zapažanja kad sam bio na experimentu raw food i teškom poslu jesu malaksalost za relativno kraće vreme rada, vrtoglavica, bol u grudima, zamagljenje vida, gubitak koordinacije i jako veliki pad snage (očigledno sam negde grešio, verovatno postoje namirnice-raw-koje bi mogle da i ovo reše, verovatno nešto jako masno, sa složenim šećerima i dosta proteina-ili promena zanimanja:)).
Imam između 1,8 i oko 70kg (do 72,73 ne znam tačno) i smatram se mršavim. Zanima me koliko je tvoj muž krupan u odnosu na visinu, čisto da bih znao kako utiče način ishrane na izgled?

Hvala

Kalista, a jel jedu voćkice, mislim banane, jagode, trešnje... ja sam od malena više voleo te slatkiše od čokolade . Može i koncentrovanije ako im to nije slatko, na primer suvo grožđe, suve šljive, suvi ananas, smokve... Jesi probala da ih na to "navučeš"?
E sad, ne znam u kom su uzrastum ali probaj nekako da ih prevariš, ali suptilno i postepeno, da pomisle da je to njuihova ideja a ne moranje (nisam oženjen, ali imam dece u kući Mada, ja sam ih navukao na puno voća i povrća (to su manja deca), ali ukućani bi me ubili kada bih ih naveo da ne jedu kuvano ili još gore meso...
Mislim da ih ne treba terati (da se ne probudi njihov prirodni bunt), samo im sugerirati, i postepeno će prihvatiti. Naravno, deca najviše uče kopirajući roditelje, tako da bi, verovatno gledajući tebe i tvog supruga šta jedete, i kako lepo pričate o toj hrani, vremenom, počelti da vas kopiraju (e sad problem je, jer čini mi se da si rekla da i tvoj suprug ne teži potpuno tome)...

Hvala puno

Ja sam taj koji ga kuva i jede s ljskom, naravno. No nisam znao za ovo da je zeleni otrovan, kao i njegove klice... Pa kod nas u podrumu puno proklija s proleća, pa mi polomimo klive, naravno skuvamo, pržimi ili šta već, i jedemo. Jel ne valja sirov kad je zelen i proklijao ili ne valja uopšte???
Naravno, još sam živ, ali...ko zna...
Hvala puno, i bre Kalista, ti baš brzo odgovoriš...svaka čast

Ja sam taj koji ga kuva i jede s ljskom, naravno. No nisam znao za ovo da je zeleni otrovan, kao i njegove klice... Pa kod nas u podrumu puno proklija s proleća, pa mi polomimo klive, naravno skuvamo, pržimi ili šta već, i jedemo. Jel ne valja sirov kad je zelen i proklijao ili ne valja uopšte???
[/quote]
1.Kada se izvađen krompir ostavi na suncu, ljuska mu pozeleni. On tada nije za upotrebu. Kada proklija, klice se odbace i dobro izdubi mesto nožem gde su bile, jer su klice takođe otrovne.

2.Moji su klinci veliki i ja mogu da ih "prevarim" samo argumentovanim razlozima da jedu sirovu hranu. Tu model kako se ja hranim ima malog uticaja, jer je problem u tome što me moja deca ne shvataju baš ozbiljno - najmlađe "dete" u kući sam JA. Uvažavaju moj način života u sledećim situacijama:
a)kada "zagusti" pa ne znaju kako da reše neki problem u školi ili emotivnom životu
b)kada su bolesni (srećom toga skoro i da nema)
v) kada im trebaju pare
E, onda su otvoreni da čuju "što im mudra starica govori", kako bi to lepo reko narodni pripovedač u bajkama...Srećom, osećam da me vole, pa makar i kao "dete sa posebnim potrebama", a ne neku figuru od autoriteta. Vreme je na mojoj strani, pa se nadam da će im bar nešto ostati u glavi od mene kada budu imali svoje porodice. Muž me podržava (teorijski), klima glavom i slaže se, deklariše se kao neko ko apsolutno uvažava "alternativu", ali i dalje jede salamu...

3. Žohari su ti buba-švabe. Vi ste u vojsci jeli pržene skakavce, jel da?

4. Baki, ne opterećuj se potrebom da jedeš 100% sirovo "na silu". svako od nas ima svoj intuitivni osećaj kako treba da se hranimo i samo ga treba slediti.

moja deca nisu nisu mala i već imaju izgrađene navike (nezdrave) načina shrane. smatram svojom životnom misijom da ih naučim da žive zdravo i postigla sam sledeće:
1. fast food više ne jedu, a i ako bi jeli bez mog znanja, verujem da bi im preselo zbog griže savesti koliko sam im dokazivala njenu štetnost
2. piju dosta sokova od voća i povrća
3.uglavnom jedu kuvanu biljnu hranu
4. meso vrlo retko, skoro i da ga ne jedu. srećom ga ne vole.
E, sad, draga, kako dalje?
kukaju, isto kao naš baki, da im je to slabo jer moraju dosta da uče, fizički su aktivni...gde grešim, kada oni žude za testeninom, pitama i slatkim.
Imam utisak da im musli i orašasti plodovi nisu dovoljni, kao ni hleb od integralnog zrna.[quote][/quote]

Svaka čast!U današnje vreme "skinuti" decu sa fast food-a već je podvig.Sokovi od voća i povrća su super,a da li hoće salate da jedu? Kuvana biljna hrana im ne daje mnogo snage.
Ja sam protiv isključivosti u bilo kom smislu,a posebno kad su deca u pitanju.Ako žele da jedu pite možda je bolje da im dozvoliš,u smislu,jedite šta god želite,a ovamo na stolu stalno držiš izazovne sirove poslastice Mislim da je deci važan i izgled hrane.Možeš da probaš da im praviš pudinge,kolačiće,tortice(toga imaš kod Gintera,kao što znaš,naravno).Mislim da će grickati ono što im je pred nosom.
A što kaže baki,suvo voće i med su toliko slatki,da se ne mogu žaliti da im nedostaje šećera
Evo mog iskustva s bebom za nove mame i tate:
Moj sinak ima blizu deset meseci i dalje najviše voli da siki.Prvo sam pokušala(oko šestog meseca) da mu dajem sok od šargarepe,gnječenu bananu,sok od pomorandže itd.Išlo je donekle,ali nije bio oduševljen.Zaključila sam da je stvar u tome da ne voli da ga hranim(kažu da je to uobičajeno).
Zato sam počela da mu dajem da jede sam sve što može da drži u ručici.Npr.parče jabuke,parče pomorandže,sad i trešnje,a ispostavilo se da obožava mladi luk,bez obzira na to što je vrlo ljut.
Da bi jeo žitarice i zrnevlje,pravim mu keksiće tako što preko noći namočim npr.ovas,ječam,badem,suncokret i suve smokve.Ujutru to sameljem,dodam brašno rogača,napravim pljosnate okrugle keksiće i sušim ih na toplom i na promaji.To mu se baš sviđa.
Hrane bude i po njemu,ali očigledno nešto završi i u stomaku.Ima desetak kg i po mom shvatanju nije mršav.Ima i "narukvice"
Svakako je mnogo lakše krenuti odmah sa pravilnom ishranom nego kasnije ispravljati,ali za takve stvari nikad nije kasno.