mislim da je gubitak pamcenja samo pocetak procesa restartovanja uma

kasnije manifestacije toga su ponovno ucenje stvari koje smo ranije znali ali sada na jednom visem i zrelijem nivou.

tipican primer za to je nemogucnost prisecanja neke reci, npr. grabulje
ja se cesto cudim i ponovo pitam u takvom slucaju, pa dobro zasto bas grabulje? grab-ulje

ekstremni vid ovoga je kad ponovo ucimo da:
pricamo
hodamo
jedemo....itd

Što se tiče pamćenja, odnosno zaboravljanja, ja sam došla do te točke da se ne mogu sjetiti kako se zove osoba s kojom svaki dan komuniciram, a najneugodnije je bilo kad sam slala mail profesorici da joj najavim dolazak na ispit i kad sam joj pisala kad ću doći, napisala sam dobar datum, ali godina je bila,e sad nisam sigurna jel 2007. ili 2008. To sam primjetila kad sam čitala njen odgovor
To isto radim i kad je pismeni ispit u pitanju. Skoro uvijek moram pitati kolegicu koja je sad godina
Svojevremeno sam pila guaranu i zeleni čaj. Kad sam učila, pila sam i kavu i zeleni čaj i red bull. E, sad, zašto ja sve ovo pišem? Zato što sam prekjučer počela raditi Tibetanske vježbe i taj dan počela sam učiti za ispit. Loše sam se osjećala zbog nuspojava vježbanja pa nisam dobro pamtila, ali sutradan, dakle, jučer, radila sam vježbe disanja i Tibetanske vježbe i bez obzira što sam imala opet nuspojave, krenula sam učiti i jednostavno je išlo, super sam pamtila sve. Dakle, moj savjet: vjžbe disanja i Tibetanci

meni se događalo da na čekovima uporno pišem krivu godinu. Imam bar desetak čekova koje sam poništila zbog takvih grešaka.

Našla sam u "simptomima" da to tamo spada..šaumra simptomi, ili simptomi podizanja percepcije..a opet, moj prijatelj iz vrtića bi to komentirao: tja., obična rastrešenost, smotana si, to je to, i to ti je urođeno, uvijek si bila takva...kakvo podizanje frekvencije, ma moliooolim teeee

da, ovo bih ja za sebe rekla, glava mi stalno u oblacima....

Ma....sta sam ono hteo da kazem........

Meni se često dešava da zaboravim koja je godina.Totalna blokada.
Užas!
Zaboravljam ja i druge stvari ,imena nekih osoba itd.

Bitno je ne zaboraviti opet doći na forum! Haha!

( "Gdje sam ono pročitao one dobre stvari???" )

Da, ovo sto je Arwen napisala -otpor;meni se to savrseno uklapa u njeno objasnjenje depresije kao potisnute agresije. Mozda bi se dalo razmisliti o tome ...mentalna blokada kao neka vrsta samokaznjavanja,nesvesno autodestruktivno ponasanje?
Cini mi se da bi kod mene problem sa memerijom(ne generaliziram) mogao zaista biti tek jedan simptom depresije.
Ako je tako onda moj problem seze mnogo dublje u proslost nego sto sam mislila.
Svakako cu pokusati malo "tibetance".

Moram priznati, digla sam ruke sam od pokusaja da nesto ucinim nakon zestokog neuspeha;naime,dobila sam od roditelja knjigu o tehikama pamcenja pomocu vizualizacije.Zainteresovana,pazljivo sam je procitala. Jedan dan daje mi majka pismo koje moram obavezno poslati,prijava za banjsko lecenje,moja majka teski reumaticar.Naravno ,vizualiziram ja ogromno pismo ,preprecilo ulicu kod poste, ne moze da se prodje.
Odem u skolu i prodjem pored poste 'ladno.
Lepo su se izvikali na mene + me grizla savest svaki put kad mama zastenje. Svaki put kad bih prosla pored poste setila bi se tog posranog pisma
Trebalo je da prodje 20 godina da ja shvatim u cemu je problem

-NE SMEM DA ZABORAVIM DA POSALJEM PISMO sadrzi u sebi negaciju pa sam i dobila suprotan efekat.

Djavo lezi u detaljima sto rece neko.. na nekom topiku.... ali na ovom forumu sigurno

Da.

Pravilno i pozitivno bi trebalo biti:

"Trebala bi se sjetiti poslati pismo!"

Između ovoga i onog negativnog prije - postoji VEEEELIKA razlika!!! Misaone forme su jako bitna stvar za ostvarenje realiteta ( a možda i mnogo toga drugoga ).

ARWEN WROTE:
(nije ovo ta tema, ali ipak...)
zapaliti bijelu sviejću. postaviti je na udaljenost ispružene ruke u visini očiju. Udahnuti pet-šest puta "u trbuh" (udahnuti polako prvo korz usta i grlo, zatim širiti prsa, pa trbuh, kao da zrak ispunjava trbuh. Izdisat polako popuštajući mišiće obrnutim redosljedom, dakle trbuh-prsa-grlo).
gledati netremice u svijeću u samu žižu plamena, bar jednu minutu. Zatoviri oči i čekati da se pojavi slika plamena iznutra, u glavi, u predjelu iza čela ili dublje, u sredini glave.
Naizmjence gledati i ne-gledati u serijama od 10 puta.
Postepeno će se steći sposobnost vizualiziranja slike plamena zatvorenih očiju, a s više vježbe, moći će se zamisliti plamen i otvorenih očiju. Kad se nađemo u situaciji da se treba usredotočiti, prizvati u svijest sliku plamena..i da vidiš..
JESTE,JESTE,TEMA JE !!!!
Nismo mi ovde(bar ja nisam) da kukam o svojim problemima> vec da trazim resenja

Ajme sad kad sam počeja čitat postove znoj me probija,stari vuna samo takva.Valjda do sad nisan to sebi tija priznat.Uz to da zaboraljam i treba mi vremena da se prisjetim nekih događaja imam izraziti problem kad su u pitanju imena ljudi(pritom mislim na rodbinu, njihovu dicu ,susjede,radne kolege) ja ih jednostavno ne pamtim.Iz osnovne škole možda pamtim jedno,srednje dva ili tri ,itako dalje.Dok se lica i danas dobro siječam i mogu zamaislit kako su izgledali.
I ja san donekle rijesija taj problem.
Upozna sam divnu i lipu djevojku(dušicu moju) koju se udala za mene i slučajno ima fantastično pamčenje.Bacala me je u takav crnjak da je to nije za virovat.Ja spremam ispit a ona kraj mene sluša moj monolog i na kraju ona sve popantila a ja malo ili ništa.Ona zna sva imena prezimena dicu......ja i danas neznam niti mi je stalo do toga.Da moram napomenut da sam ipak ima problema s njenim pamčenjem kad je bila gora od mene(ludilo po kuči niko nezna di je šta)prepostavljate bila je trudna.
Zasad neču ništa poduzimat....................vuna i znoj..........

hm... meni je secanje na neke stvari iznenada nestalo ili bolje reci nisam ni primetila kad tacno Bila ja pametna i odlucila da se prilagodim okolini.....U svakom slucaju imala sam dobru memoriju, mogla sam da prepricam razgovor od reci do reci koji sam vodila godinama unazad, studiranje jednostavno, imena pisaca .... ma tek kad izgubis shatis
I tako ja posto sam se uklapala u okolinu ovaj gubitak isprva nisam ni primecivala, dok malo po malo ja shvatam da ne mogu da se prisetim sta je bilo juce.Psihologe i ne volim bas....religiozna na neki svoj nacin, reci cu samo da onog koga se bojim, ne mogu ni da volim, odem u manastir , popa procita molitvu i ja sutradan se setim.....da ne poveruje covek.Svega, sva ona silna imena, stosta me je i zanimalo....kakva lepota.Narednih 10 dana sam slobodno vreme provodila secajuci se
I tako proslo tih deset dana a ja malo po malo... pa ponovo zaboravih, doduse nije lose ko sto je bilo ali nije ni dovoljno dobro.S obzirom da znam da je to jos uvek u mojoj glavi, probacu ponovo kod pope samo ne znam kad , pa cu javiti.
Tibetance sam radila jedno vreme, ali toliko mi je bilo muka i vrtelo mi se u glavi....da sam prekinula
sa vezbama.Mozda bih mogla probati ponovo

Gubitak pamćenja često je povezan i sa nedostatkom vitamina B12. Navodno, čak su i mnogi slučajevi Alchajmerove bolesti izlječeni uz pomoć većih doza vitamina B12, tokom nekoliko sedmica.


Pozdrav

Ja imam neke slične simptome... naprimjer...kad se nekome želim obratit imenom, kroz glavu mi prođe svaki put (dobro ne baš SVAKI SVAKI put...ali često) nekoliko imena dok se ne sjetim kako se zove... ili nazovem nekoga krivim imenom onako automacki pa i nekoliko puta zaredom...takve mi se stvari recimo često događaju

Onda sam primjetio da mi se dok govorim češće događa da želim reć neku riječ, ime nekog predmeta, znam na što mislim i tako...ali NIKAKO se sjetit te riječi na hrvatskome... isto kao da želim tu riječ reć na jeziku koji nikad nisam čuo.

Onda kad igram stolni tenis... stalno zaboravljam čija je serva bila prije...

I to su samo neki primjeri...

I neznam može li se to stvarno nazvat gubitak pamćenja pošto kad želim nešto zapamtim, pamtim bez problema...ali stvari koje samo prolaze pored mene, koje bi mi čak i TREBALE bit važne...ja jednostavno ne registriram...

Vjerojatno se radi o prioritetu koji pridavamo kojim stvarima...

Možda "samo" dolazi do promjena kako funkcioniramo.
Sve manje jastva, sve više čupamo podataka iz kolektiva, to zna biti zbunjujuće.

Možda...ali sve i ostaje na možda...

Ipak u prilog tome... većina ljudi s kojima se surećem družim i tako, nema takvih simptoma, i vječno mi se čude kako zaboravljam tako neke stvari... a spadaju u one koji nemaju nekakve veze s poslima sa kojima mi imamo...često zaboravljam i što hoću reć... sad naprimjer sam imo još nešto ali eto... ali pitanje je i kolika je vjerojatnost da se odma nađe na jednome forumu tako nekoliko ljudi... možda ipak nije dovoljno mala da bi išta mogli zaključit...

i svakako sve to teorecki govoreći...

He, he, da, možda....

Kad smo u izgradnji i nit smo jedno nit smo drugo, osobe polako prestajemo za ozbiljno biti, a kolektiv tu i tamo taknemo pa se nešto zaiskri.
I onda gle sramote, ne funkcioniramo .

Jeli ispravno reć sve manje jastva, ili sve više Jastva? Onog istinskog, suštinskog, povezanoga sa kolektivom...višega? Zapravo, sve manje Ličnosti...

Dobro misliš, a reci kako hočeš.
Što ja znam, kad utihne ličnost, ili se nekako nađe tamo gdje nema smisla, pojavi se hrpa onih/svega koji su "ja", dolazi i do onog "sve je jedno".
Neki dan hodam cestom i u čudu se nađem kako sve vidim kao sebe, cestu aute, druge ljude, zemlju...... i zapitam se, što onda ima smisla da hodam, to je samo neki program....

Došao sam u takvu fazu zaboravnosti, da ću izgleda zaboraviti sebe onakvog kakvog sam se smatrao.