Evo nekoliko korisnih informacija za sve gledace u sunce, da se malo i na ovoj temi razjasni zabluda o stetnosti UV zracenja, pa ko zeli, neka se informise.
Inace, licno sam se uverila da je ta paranoja oko jakog sunca cista besmislica. Posto imam jako svetao ten, ranije bi mi svako duze izlaganje suncu stvorilo opekotine na kozi. Medjutim, letos sam spontano (i ne znajuci za sungazing) gledala u sunce, takoreci, meditirala na sunce u blagodetima morske idile, izlagala sam se najjacim suncevim zracima bez preterane zastite u vidu krema ili hlada, i desilo se "cudo" - dobila sam lepu i zdravu boju, a od opekotina ni traga.
Tekst koji sledi preuzet je sa:
http://zaoduh.blog.co.yu/blog/zaoduh/zdravlje
UV
Trend u poslednjih desetak i nesto godina je da se od početka proleća iz zimskog sna bude oni koji konstantno upozoravaju na veliku, katastrofalnu opasnost od sunčevih zraka, širom sveta se na sve strane plasi narod opasnim UV zracima, ozonskim rupama...i ostalim babrogama. Nova naučna moda je nametnula neke besmislene običaje, čije se posledice manifestuju u vidu bolesti i poremećaja u ponašanju, kojima se bave doktori, stomatolozi, psihijatri, farmaceutske kompanije... Činjenica je da na mnogim poljima nauke i medicine istinu za istrazivača predstavlja ono što donosi novac, a ne ono o čemu se realno radi u istraživanju. Povrh svega tu je i činjenica da, ukoliko sebi žele da obezbede "legitimitet" i "kredibilitet", ti naučnici i istraživaci moraju samo da potvrđuju i eventualno, proširuju prethodno utabane puteve. Zbog toga su plaćena istraživanja, koja vode samo u jednom (unapred određenom) pravcu, veoma opasan naučni trend.
Danas se širom sveta u naseljenim mestima svakodnevno prati jačina UV zraka. Kao rezultat tog praćenja proizilaze saveti tipa, čim izađemo napolje i ugledamo svoju senku, odmah moramo da se zaštitimo na sve ponuđene načine. Zbog ovakvih i sličnih saveta upotreba naočara sa UV zaštitom je poprimila mere epidemije, a čak i za kratko izlaganje suncu premazujemo se debelim slojevima raznih krema koje imaju i pružaju "najjaču zaštitu".
Sve je počelo paljenjem raje pričom o ozonskim rupama. Tako je u izveštajima iz Punta Arenasa (čileanski grad, najbliži antarktičkoj ozonskoj rupi) bilo govora o zdravstvenim problemima ljudi kao posledica ozonske rupe iako ne postoje nikakvi zvanični dokazi o tome (npr. zdravstveni kartoni navodno obolelih), čak je i merenje UV zraka pokazalo da je porast zračenja toliko mali da ne može imati nikakvog učinka na ljude. Usput su ubacivane i zastrašujuce priče poput one gde su ovce iz Čilea dobijale mrenu usled pojačanog UV zracenja, što nije imalo nikakvu potporu u naučnoj literaturi, a i pobijeno je u startu, jer se radilo o nekoj zaraznoj bolesti. Trend koji se takođe uočava je taj da se pojava ozonskih rupa smesti što dalje u prošlost, tj. da problem je postojao mnogo pre nego sto je uočen. Studija Evropskog foruma za nauku i okolinu iz 1988 godine detaljno osporava jednoglasan stav o gubitku ozona i tvrdi da su predviđanja naučne zajednice i medija sagrađeni na potpuno pogrešnim temeljima. Studija o zastupljenosti malignog melanoma u Norveškoj, objavljena u Britanskom časopisu za rak, pokazuje da je u periodu od 1957-1987 zastupljenost malignog melanoma porasla 350% za muškarce i 440 % za žene. Ali ono što je najbitnije, u tom periodu nije bilo nikakvih promena u ozonskom omotaču nad Norveškom, niti bilo kakve pojačane UV aktivnosti ili nečeg sličnog (ali je zato uzročnika stresa bilo na sve strane po svetu). Fobija od samog UV zračenja je bazirana i sagrađena na sledećem eksperimentu: naučnici su jakim UV zračenjem osvetljavali očno dno uspavanih životinja, što je za posledicu imalo oštećenje njihove retine(mrežnjače). Sve iz eksperimenta je tačno ali je caka u tome sto su naučnici koristili samo jednu vrstu UV zraka (baktericidne UVC zrake), a na osnovu tog istraživanja američka agencija za zaštitu okoline(EPA) proglašava sve UV zrake štetnim, i počinje sa besomučnim forsiranjem te priče. UVC uopšte nije u porastu u sunčevoj svetlosti, ali ga zato u izobilju ima u solarijumima i halogenim lampama. Trebalo bi se ipak detaljnije i ozbiljnije pozabaviti istraživanjem pravih uzroka raka kože nego svu krivicu bacati na ozonski omotač i Sunce. Evo kratkog osvrta na potencijalne uzročnike melanoma( raka kože).
Za početak, u nastanku karcinoma ishrana i način života igraju mnogo veću ulogu (ne i glavnu) nego što se to trenutno priznaje. Veštačko svetlo je tkđ. jedan od uzročnika melanoma. Jedna opsežna studija koju je sprovela američka mornarica pokazala je da se melanomi najviše pojavljuju kod ljudi koji rade sve vreme u zatvorenom, nešto manje kod onih koji sve vreme rade na otvorenom, a najmanje kod ljudi koji rade i u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Melanomi se najčešće pojavljuju na delovima tela koji se retko izlažu sunčevoj svetlosti. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da će fluorescentno svetlo pre izazvati melanom, nego sunčeva svetlost. Studija iz časopisa Lancet je pokazala, na uzorku od 1000 žena, da one koje rade u zatvorenom prostoru pod fluorescentnim svetlom imaju 2,1 puta veći rizik od pojave melanoma. Kod žena izloženih fluorescentnom svetlu 20 i više godina rizik je veci 2,6 puta. U grupi od oko 700 muškaraca nađeno je da oni sa 10 i više godina izloženosti fluorescentnom svetlu imaju 4,4 puta veći rizik od melanoma, a oni sa 20 i više godina 7,3 puta veći rizik. Još jedan od bitnih faktora za nastanak melanoma su "zaštitne" kreme. NIJEDNA komercijalna zaštitina krema nije dokazano sigurna. One blokiraju UVA i UVB zrake, ali ne i opasne, baktericidne UVC zrake. Hemikalije iz krema prodiru kroz kožu u krv, i tako povećavaju nivo toksina koje telo treba da neutrališe. Rizik od melanoma se na taj način povećava jer se izazivaju razne mutacije kada ćelijski hromozomi reaguju sa hemikalijama i svetlom.
SVE komercijalne zaštitne kreme bitno skraćuju vreme potrebno za stvaranje vitamina D3 uz pomoć UVB zraka, povećavajuci na taj način rizik od osteoporoze. A svi znamo da nas je priroda obdarila savrsenim izvorom vitamina D – nasa koza u interakciji sa suncevom svetloscu proizvodi vitamin D, taman u kolicini u kojoj nam je neophodan. Daleko je više od slučajnosti činjenica da je porast pojave melanoma direktno proporcionalan porastu upotrebe zaštitnih krema. Preterano izlaganje u solarijumima (UV lampe) tkđ. povećava rizik od melanoma. Pijenje hlorisane vode i kupanje u njoj može izazvati maligni melanom. Sredstvo koje se koristi za hlorisanje je natrijum hipohlorid, a natrijum hipohlorid je dokazano mutagena supstanca (prema AMES testu i jos nekim testovima za mutagenost). Još treba spomenuti oralna kontraceptivna sredstva, kao i dopunske hormonske terapije(DHT). Nagli porast melanoma zabeležen je među ženama u Evropi, SAD, Australiji, pogotovo u državama gde se pilula najviše koristi. Studija rađena u Walnut Creek-u (Kalifornija) pokazala je da su sve žene sa razvijenim melanomom pre četrdesete koristile kontraceptivne pilule, koje takođe pogoduju stvaranju uslova za srčani udar jer delimično smanjuju telesne rezerve vitamina B6. Što se DHT tiče, kao i ćelije raka dojke, tako i ćelije melanoma poseduju receptore za estrogen, tako da su žene na DHT sklonije razvoju melanoma. Studija, koja je obuhvatila 52705 žena sa prosekom od 11 godina korišćenja DHT, pokazala je da se rizik od raka dojke povećava svake godine za 2,3%.
A sad da pređemo na drugu stranu priče o ’’Strašnom’’ Suncu.
Pojavom fotobiologije postalo je jasno da je ljudsko telo u potpunosti adaptirano na celokupan spektar sunčeve svetlosti, a veštačka krivljenja tog spektra (maliluminacija) imaju biološki učinak analogan pothranjenosti (malnutriciji). U našem telu postoje određeni neurohemijski kanali koji idu od retine oka(mrežnjače) pa do hipofize i epifize, glavnih žlezda našeg endokrinog sistema koje kontrolišu i oslobađaju hormone kojima se reguliše telesni mehanizam i razvoj, kao i rad svih organa u našem telu uključujući i mozak. Dakle, sunčeva svetlost je jako bitan faktor Svega Što Jeste, ali kad se stavi prst na čelo, čovek se zapita - ko može da zaradi promovišući sunčevu svetlost?
1973.godine u Sarasoti, Florida, u jednoj osnovnoj školi u 5 učionica je instalirano svetlo širokog spektra (sa zaštitom od radijacije). Sledećih godinu dana detaljno su praćeni razvoj i rad dece iz tih 5 učionica i razvoj i rad dece iz drugih 5 učionica gde je bilo obično osvetljenje (sve je snimano kamerama). Uočeno je da su se hiperaktivna deca, sa poteškoćama u učenju, iz učionica sa svetlom širokog spektra, mnogo brže smirila i naučila čitati, dok su deca iz učionica sa običnim svetlom ostala na istom nivou hiperaktivnosti i sposobnosti da uče. Izostanci zbog bolesti su se bitno smanjili u grupi dece izloženoj svetlu širokog spektra, a takođe, deca iz tih učionica su imala za trećinu manje kvarnih zuba od dece iz ovih drugih učionica. Dosta pre ovog eksperimenta, je potvrđeno da laboratorijski miševi koji svoje budno stanje provode pod svetlom širokog spektra uopšte nemaju kvarne zube. O čemu se tu radi? Svaka hranljiva supstanca i lek imaju specificnu talasnu dužinu apsorpcije. Ako neka talasna dužina nedostaje u veštačkom izvoru svetlosti kojem je neka osoba izložena, onda se hranljiva ili neka druga korist iz supstance ili leka neće moći iskoristiti pravilno ili iskoristiti uopšte. UV zraci deluju kao nutrijent i kao pomoćni činilac (nešto što trebamo da bi se osnovni telesni procesi ostvarili) u korišćenju ostalih nutrijenata. Svetlo širokog spektra ispravlja nedostatak vitamina D3 (koji se smatra prohormonom) kod dece i omogućuje potpuniju apsorpciju kalcijuma. A kada nema vitamina D da iskoristi kalcijum iz ishrane, onda se kalcijum izvlači iz kostiju, što kasnije vodi ka osteoporozi. Ukoliko se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti, crni i tamnoputi ljudi imaju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska. Razlog je to što je ljudima sa većom kolicinom pigmenta u koži potrebna 6 puta veća količina UVB zraka da proizvede istu količinu vitamina D3 koju imaju ljudi svetle puti.
Još jedan eksperiment sa miševima je pokazao da miševi sa tumorom žive dva puta duže pod svetlom sirokog spektra, u odnosu na standardno svetlo.Pacovi izloženi svetlu širokog spektra imali su značajno smanjenje razvića tumora. Otac pacov, izložen svetlu širokog spektra, je pokoran i koristan kada mu se okote mladi. Kada se isti par pacova premesti pod obično svetlo pre rođenja novog nakota, otac pacov se mora skloniti jer ispoljava agresivnost i kanibalizam prema mladima.
U leto 1959. godine dr. Džejn Rajt (Jane Wright), koja je upravljala istraživanjima raka u Bellevue Memorial Medical Center u Njujorku, je uradila eksperiment sa 15 pacijenata koji su bili poodmaklim stadijumima tumora. Eksperiment se sastojao u sledećem: neposredno pred leto, savetovala je pacijente da tog leta maksimalno koliko mogu provode vreme napolju, ali bez naočara, i za vid i za sunce. Na jesen su dobijeni sledeći rezultati - u 14 od 15 slučajeva tumori nisu porasli, u 9 slučajeva stanje se vidno popravilo. Onaj jedan, kome se stanje pogoršalo, je nosio naočare.
Ćelije u retini oka se neće ni deliti, ni regenerisati bez prisustva male količine UV svetla. Svetlo širokog spektra dokazano smanjuje rizik od retinalne degeneracije, glavnog uzroka slepila kod starijih osoba. Retinalno krvarenje, najteža faza retinalne degeneracije, može biti posledica dugotrajnog uzimanja aspirina. A kada smo već kod aspirina, da spomenemo mnogo kvalitetnije i korisnije prirodne alternative- 2 pilule preparata kore od bele vrbe (od 400 mg) imaju dejstvo kao 100 mg aspirina, s tim što nema iritacije želuca i pojave slepila. Identičan učinak ima i sok od crvenog grejpa, 2 čaše. Za razliku od aspirina, flavonoidi iz soka crvenog grejpa ostaju delotvorni kada poraste nivo adrenalina. Vraćamo se iz digresije... istraživanje koje je sproveo dr.Reuven Sandyk je pokazalo da dugotrajno izbegavanje sunčeve svetlosti povećava rizik od multiple skleroze(MS) i Parkinsonove bolesti, usled smanjenog lučenja melantonina iz epifize. Melantonin je podržavatelj spavanja, antioksidant koji uništava kancerogene hidroksilne radikale (nije SRS u pitanju), takođe usporava starenje. In vitro, melantonin može da zaustavi rast ćelija raka dojke, jer prolazi kroz sve barijere pri ulasku u ćeliju. Ipak mora se napomenuti da ljudi mlađi od 50 godina, osim u hitnim slučajevima, nikako ne bi trebalo da koriste dopunske preparate melantonina. Što se MS tiče, istraživanje pomenutog doktora je pokazalo da se MS širi po pravcu sever-jug, što se više udaljavate od ekvatora, to je češća pojava MS. Pacijenti sa MS imaju izrazito nizak nivo melantonina, a epifiza im je kalcifikovana i otvrdnuta. Dr.Sandyk je, u okviru svog tretmana, na pacijente sa MS i parkinsonovom bolešću primenjivao slabo polje naizmenične struje, što stimuliše sekreciju melantonina, a poboljšanja su uočavana već posle 2 minuta. Magnetno polje koje koristi je na 2-7Hz, a to je fiziološka frekvencija koju koriste neurotransmiteri u mozgu. Melantonin tkđ, ima sposobnost da okupira područja estrogenskih receptora i tako sprečava da ćelije, pod uticajem obilne količine estrogena iz pilula ili DHT, postanu kancerogene. Opadanje nivoa melantonina u našim telima, usled izbegavanja dnevnog izlaganja suncu, je jedan od razloga neprestanog porasta karcinoma u 20.veku.
Potpuno izbegavanje sunčeve svetlosti može dosta povećati rizik od srčanog udara. Dejvid Grajms(David Grimes), engleski lekar kaže da su srčani udari najčešći u delovima sveta koji imaju klimu sličnu severozapadu V.Britanije, tj. najmanje sunca. Dr.Grajms je pratio uzroke mnogih slučajeva koronarnih srčanih bolesti do mikroba chlamydia pneumoniae i slabog imuniteta, zbog preniskog nivoa vitamina D, kod onih koji izbegavaju sunčevo svetlo. Sunčeva svetlost bitno utiče na to da li će se skvalen (koji je prekursor/preteča vitamina D i holesterola) pretvoriti u vitamin D (pod uticajem sunčeve svetlosti) ili u holesterol(u odsustvu sunčeve svetlosti). Dr.Grajms takođe povezuje respiratorne infekcije i hronični bronhitis sa slabim imunitetom usled nedostatka sunca, a to celo stanje se pogoršava pušenjem (u južnoj Evropi stopa pušenja je daleko veća, ali su respiratorne infekcije i hronicni bronhitis ređi). Kronova bolest (regionalni enteritis) je takođe uobičajena za oblačni severozapad Engleske, a mnogo manje je prisutna u sunčanoj južnoj Evropi. Ako se uzme u obzir pretpostavka zvanične medicine da je kronova bolest bakterijska (najverovatnije izazvana od strane Mycobacterium Paratuberculosis), onda i ne čudi što je manje zastupljena u sunčanim regijama.
Sve u svemu, kad se sve sabere i oduzme, lepo je rek’o naš narod: ko se sunca krije bolje da ga nije.
Prijava
FAQ
Pretraživač
Ovde kod mene je 2 dana oblacno...inace radim sungazing oko 2 nedelje i sad sam tek konstatovao da mi to nedostaje, 2 dana propustih 
Ja Sunce konzumiram sa uvazavanjem i postepeno jer dobro znam da sam bio otudjen od njega i da smo zaboravili da se poznajemo. Zato kad ustanem ja cekam u basti Sunce da se probudi i kazem : "Dobro jutro Sunce moje, kako si mi, dosao sam da se druzimo i gledamo" 
I ne budem na Suncu od 11h do 16h.
