Da li će se paliti i krčiti voćnjaci po Srbiji?
Thursday, 23 February 2012
Dragana Stanković - Ekološki Pokret Niš
GMO za početnike
Genetski modifikovani organizami (GMO) se dobijaju na taj način što se strani gen ubaci u genetski kod domaćina. Dakle, to je organizam kome je genetski materijal promenjen tako da se, kao takvi, ne mogu naći u prirodi (2002. g. FDA).
Ideja o mogućnosti prebacivanja gena iz jedne vrste u drugu, koja predstavlja osnov savremene biotehnologije, rođena je u Honoluluu, novembra 1972. godine na konferenciji o plazmidima. U naredne dve godine, u seriji eksperimenata sprovedenih na Stenford Univerztetu, naučnici su došli do otkrića da je moguće rekombinovati gene u nižim organizmima (npr. bakterije) i u višim organizmima (kičmenjaci). Naučnici koji su se bavili ovom problematikom odmah su shvatili ne samo potencijal i značaj ovog otkrića već i potencijalnu opasnost, pa su u pismu američkoj Nacionalnoj akademiji nauka (NAS), prenetom i u časopisu „Science“, zahtevali da se nametne zabrana za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Na konferenciji u Asilomaru, Kalifornija, 1975. godine 150 naučnika iz 13 zemalja odlučuje da opštu zabranu zameni kompleksom pravila gde su i dalje zabranjena sva istraživanja na rekombinaciji gena, dok se ne prikupi dovoljno znanja. Ovo predstavlja jedini slučaj da naučna zajednica sebi nameće zabranu zbog bezbednosti i etičke regulative.
Radi lakšeg definisanja pojma GMO-a navešću ukratko postupak nastanka GMO-a koji iznosi Džefri Smit (Jeffrey Smith direktor Instituta za odgovornu biotehnologiju) u svom delu „Seme uništenja“.
Prema rečima Džefrija Smita, jedan od uobičajenih načina ubacivanja stranog gena u DNK domaćina je takozvanim genskim pištoljem: “Naučnici presvuku hiljade komadića zlata ili volframa stranim genom, zatim ih upere u posudu koja sadrži hiljade ćelija koje ništa ne slute i pucaju nadajući se da će bar neki strani gen završiti na pravom mestu u DNK“. Ovaj potpuno nepredvidiv postupak naučnici šaljivo upoređuju sa operacijom na mozgu lopatom (prof. Dimitrijević, genetičar). Nakon što se strani gen upuca u ćelije, samo mali postotak završi u DNK. Kako bi otkrili koja od hiljadu ćelija u posudi ima strani gen u svoj DNK, naučnici na strani gen pričvrste marker gen za otpornost na antibiotike (Anibiotic Resistant Marker-ARM). Ako ovaj paket gena uđe u DNK, gen ARM učiniće ćeliju neuništivom za inače smrtonosnu dozu antibiotik.a Prema rečima brojnih naučnika ( prof. A. Pustaj, prof .Dimitrijević…) ovaj postupak ubacivanja gena je potpuno neizvestan, a ishod genetske modifikacije je-iznenađenje (Džefri Smit). Međutim, ono što je sigurno i što je čak i američka FDA priznala je da je ubacivanje otpornosti na antibiotike preko GMO u ljudski lanac ishrane, veoma opasno. Naime, istraživanje iz 2002. g. (prvo istraživanje na ljudima), pokazalo je da se ARM geni prenose u bakterije unutar probavnog sistema čoveka koji jede GM hranu. Ovo istraživanje potvrdilo je zabrinutost naučnika. Ako se ARM gen prenosi s jedne vrste na drugu, to može rezultirati novim i opasnim bolestima otpornim na antibiotike.
Prema rečima genetičara prof. Dimitrijevića, svaku nasilnu promenu, genom doživljava kao agresiju, i reaguje na tri načina: najpre proba da iseče ubačeni gen, pa kad to ne uspe, pokuša da ga zatvori (da ne može da da svoj protein) i na kraju, ako i to ne uspe, sledi faza u kojoj ubačeni gen menja biljku, što je potpuno nepredvidiv posao i traje generacijama. Ovde dolazimo do još jednog problema sa genetski modifikovanim organizmima, kao najvećoj pretnji ekologiji. Uticaj GMOa na životnu sredinu se uopšte ne kontroliše. Kada se jednom puste u prirodu više se ne mogu opozvati. SAD, Meksiko, Irak, Indija, Argentina, i mnoge druge riznice semena sada su trajno kontaminirane GM organizmima. Čak je nuklearni otpad „bolji“ od GMO-a, jer će se kroz hiljadu godina razložiti, GMO odpad preti da budućim generacijama ostavimo zelene pustinje sa džinovskim bubašvabama (jedan od mogućih scenerija). Ministarstvo poljoprivrede SAD-a, jedno od tri ministarstva koje bi trebalo da se bavi bezbednosti od GMO-a, nije uradilo ni jednu jedinu procenu rizika, niti se bavi proveravanjem GMO-a, što je takođe njihov posao.
Mnogi zagovornici biotehnologije će reći da se čovek oduvek bavi genetskim modifikacijama i da je ovo samo prirodni nastavak. To nije istina. Ne radi se ovde o mešanju dve iste biljke, različitih karakteristika, već o mešanju potpuno nesrodnih vrsta, a postoji veoma dobra prirodna barijera koja onemogućava ribi da se ukrsti sa paradajzom. Pored tog, rekombinacijom gena dolazi do stvaranja novih gena. Ne zna se kakve će osobine dati taj gen. 2001. godine, belgijski naučnici su u soji pronašli jedan takav gen. Bio je to drugi put da je otkriveno da je Monsanto prećutao da prijavi nepoznati gen kada je prijavljivao svoj patent. Monsanto se tada pravdao da je gen neaktivan i uveravao javnost da je proizvod siguran, bez obzira što ne znaju poreklo gena, jer je 5 godina na tržištu i još se niko nije žalio.
Kada govorimo o GMO, srećemo se sa brojnim kontroverzama i potpuno suprotnim mišljenjima. Dok nas sa jedne strane uveravaju da ne postoji nikakav problem od korišćenja GMO-a, drugi nam iznose činjenice koje govore suprotno. Ovu dilemu nimalo ne rešavaju državne institucije kojima je povereno da ispituju ispravnost hrane i lekova (FDA), jer je od 1992. godine doneta odluka o suštinskoj ekvivalentnosti (“substantially equivalent“), po kome se GM biljke tretiraju isto kao i konvencionalne (prirodne) biljke, pa za njih ne postoje posebne kategorije, dodatna istraživanja ispravnosti, niti se obeležavaju. James Maryanski koji je bio zadužen za regulaciju biotehnologiju u to vreme, otvoreno priznaje da je to u potpunosti bila politička odluka, a ne naučna. Ova odlika se ne odnosi samo na hranu već na sve proizvode biotehnologije (dokumentarni film, „Svet prema Monsantu“).
Sve što je potrebno da bi se odobrio novi GM patent je da kompanija koja ga proizvede dostavi FDA dokument o karakteristikama novog patenta i dokaz o ispravnosti ( rezultat internog eksperimenta, koji nije obavezan) . FDA ne vrši dodatna ispitivanja novih GM biljaka već ih automatski odobrava. A činjenica da se ovi proizvodi ne obeležavaju umnogome otežava praćenje GMO-a, jer se pojedine alergijske reakcije, pojava nekih bolesti i dug razvoj bolesti ne mogu povezati sa GMO jer nije obeležen.
„Suštinska ekvivalentnost“ je glavni izgovor Monsanta (vodeća multinacionalna komranija za proizvdnju GMOa) zašto ne vrši eksperimente ispravnosti na ljudima.
1992. godine na američko tržište pojavio se prvi GM proizvod, paradajz FlavrSavr (FlavrSavr, sa ubačenim genom ribe). Ali je ubrzo povučen iz upotrebe, jer se nije dopao kupcima. Iako do 1995.godine ne postoji istraživanje o sigurnosti GMOa 1996.godine počinje se sa komercijalnim gajenjem kukuruza, soje, uljane repice i pamuka. 1998. godine prof. Arpad Pustaj dolazi do otkrića da GM krompir utiče pogubno na eksperimentalne životinje, (smanjen rast pacova zbog čega dolazi od retardacije, pad imunog sistema, bela krvna zrnca slabije reaguje, problemi sa reproduktivnim organima, ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa, patorgeni rast ćelija, sterilitet). Iako je ovo istraživanje izazvalo veliku buru, GM biljke nisu povučene iz upotrebe ali profesor Pustaj je dobio otkaz. Kasnije je naučna zajednica stala uz prof.Pustaja i on je vraćen na mesto koje mu pripada.
Postoje istraživanja ruskih naučnika koja su objavljena u brojnim naučnim časopisima i koja govore o genetski modifikovanim organizmima. Jedan primer je ruske naučnice, doktora biologije Irine Ermakove, koja je 2005.godine na simpozijumu Ruske nacionalne asocijacije za genetsku bezbednost (NAGS) obelodanila rezultate svog istraživanja koje je sprovela na miševima. U ovom istraživanju je analizirana defektnost potomstva miševa koji su hranjeni genetski modifikovanom sojom. Miševi su GM soju, otpornu na herbicide, počeli da jedu dve nedelje pre začeća, zatim za vreme trudnoće i dojenja. Drugoj gupi je data organska soja (nemodifikovana) a treća uopšte nije hranjena sojom. Svi mladunci ženki hranjenih GM sojim bili su manji za oko 20%, unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak. Čak 55,6% je uginulo, dok je smrtnost onih koji su bili hranjeni organskom sojom bio 9% Oni koji nisu hranjeni sojom imali su smrtnost 6,8%. Za nastavak istraživanja, međutim, nije bilo sredstava.
http://bit.ly/x2BN3TAleksej Surov je nedvosmisleno dokazao da je treća generacije pacova hranjenih GM hranom sterila, i da se tek u trećoj generaciji vidi sav efekat konzumiranja GMOa jer dolazi do raznih bolesti i deformiteta (nekih i krajnje bizarnih poput rasta dlaka u ustima).
Istraživanja genetski modifikovanih organizama koja sprovode multinacionalne kompanije, poput Monsanta, imaju jednu karakteristiku – obavezno su pozitivna, tj. ne pokazuju nikakve veće probleme. Džefri Smit navodi brojna takva istraživanja. Jedno od njih je Monsanto sproveo 1996.godine gde su, navodno, ispitivali učinak njihove soje na pacovima, somovima, pilićima i kravama. Za ovo ispitivanje prof. A.Pustaj kaže: “Očito je istraživanje osmišljeno tako da se izbegne otkrivanje bilo kakveh problema. U naučnom konzorcijumu su svi to znali“. Npr. koriste stare pacove, da se problemi ne bi odrazili na rast i razvoj, ne vrše se obdukcije životinja, GM hrana se u velikoj količini razblaži, događalo se da od 40 ispitivanih pacova prijave 7 koja su se razbolela a „zaborave“ da spomeni 7 koja su umrla,termički obrađuju uzorke dok ne unište sve proteine….) Dž.Smit: „Čini se da je primarni kriterijum korišćen u oceni delovanja genetski modifikovanog kukuruza na odrasle miševe taj da životinje nisu uginule“. (o brojnim lažiranim istraživanjima Monsanta govori Mari Monik (Mari Monique) u dokumentarnom filmu „Svet prema Monsantu“, Vilijam Endgel (VILIJAM ENDGAL: „Seme zla“), dokumentarni film „Budućnost hrane“….
Jedno istraživanje koje mi je posebno privuklo pažnju obavio je Monsanto za svoj Bt kukuruz MON 864. Po tom istraživanju, Bt kukuruz(kukuruz koji,radi što nikada ni jedan nije radio, proizvodi svoj pesticid) MON 864 bezbedan je za ishranu i od 2005.g. odobren je, i nalazi se na tržištu.
Kada je Seralin( Séralini G, Cellier D, De Vendomois JS. New analysis of a rat feeding study with a genetically modified maize reveals signs of hepatorenal toxicity. Arch EnvironContam Toxicol 2007;52:596–602 ) ponovio isto istraživanje 2007.g. na Bt kukuruzu MON 864 došao je do bitno drugačijeg zaključka. Eksperimentalne životinje su bili pacovi. Rezultati su ukazivali na znake trovanja jetre i bubrega. Kod ženki uočeno je povećenje triglicerida u krvi od 24-40% u urinu mužjaka nađena je povećana koncetracija fosfora i natrijuma 31-35% .
Iz ovih podataka se moglo zaključiti da ova sorta kukuruza nije trebala biti odobrena jer nije bezbedna. Seralin i njegovi saradnici kažu da je potpuno neverovatno da je procena rizika, izvršena na 40 pacova koji su 90 dana bili hranjeni Bt kukuruzom MON 864 i da istraživanje nije ponovljeno niti prolongirano već je takav proizvod odobren. (journal homepage:
www.elsevie r.com/locate/envint)
Nažalost, ova Bt sorta (Bt kukuruz, MON 864) se pojavio ilegalno i u našoj zemlji, prodaje se pod imenom Dekalp (DekalB).
Inače, Bt sorte, zauzimaju značajan udeo u genetskim modifikacijama (Bt kukuruz, Bt pamuk, Bt soja, Bt krompir) Zapravo, radi se o ubačenoj bakteriji Bacillus thuringiensis (otuda Bt) i tada biljka počinje da proizvodi svoj pesticid. Bt krompir se vodi kao pesticid, ne kao biljka. Bt kukuruz preko korena u zemlju ispušta otrov pa kasnije tu ne mogu da rastu prirodne biljke. Kada čovek pojede ovakvu hranu, bakterije iz nje zagade bakterije u ljudskim crevima i tako čovek u svom stomaku dobije fabrike za proizvodnju otrova. Studija u Kanadi je pokazala da je 93% trudnica koje su jele ovakvu hranu, imale su taj toksin u pupčanoj vrpci i posteljici. Što je još strašnije, trudnice su jele meso od životinja koje su hranjene ovim GMO sortama.
http://www.dailymail.co.uk/health/artic ... abies.html A eksperimenti na životinjama pokazale su da se u mozku miševa pronalazi Bt toksin, za koji Monsantovi „naučnici“ kažu da se uništi u probavnom sistemu.
U Indiji gde životinje pasu na obranim poljima Bt pamuka dobijaju ozbiljne zdravstvene problema i najveći deo njih umre. Ljudi prijavljuju alergije, probleme sa kožom. Ali, tu nije kraj.
1999.godine Monsanto odlazi u Indiju gde kupuje značajnu firmu za proizvodnju semena. 2001.godine Indijska vlada odobrava gajenje Bt pamuka, čije seme se uz velika obećanja prodaje 4 puta skuplje od prirodnog semena pamuka. Pošto seljaci nemaju novac za to seme, pozajmljuju ga sa velikim kamatama. 2006. godine pojavljuje se bolest koja zahvata samo GM pamuk i uništava žetvu što dovodi do bankrota seljaka koji su u velikim dugovima, zbog kredita i kamata i oni počinju masovno da izvršavaju samoubistva. Analiza ovih tragičnih dogaćaja pokazuje da se najviše događaju u regijama gde se sadi Bt pamuk, tako je od proleća 2005.g. do proleća 2006.godine bilo 600 samoubistava, a 2007. g. 680 za samo šest meseci.
Uprkos kontraverzama, broj parcela pod GMO iz godine u godinu je sve veći. 1996.g. parcela zasađenih pod GMO iznosio je 1,7miliona, 1997.g. – 11mil. a 2007.g. ovaj broj se popeo na 114,3mili. hektara.( Soc. ekol. Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2Željko Kaluđerović: GMO prvih dvanaest godina – stanje i perspektive).
Naš list „Pečat“ navodi da je „prema proceni organizacije ISAAA (ISAAA, International Service for the Acquisition of Agri-Biotech Applications) koja prati ovaj razvoj, od 2009. godine samo u GM soji, kukuruzu i pamuku ostvaren je promet od 150 milijardi dolara.Treba istaći da su 2009.g. površine na kojima se gaje genetski modifikovani organizmi (GMO) povećane sa devet miliona hektara na 133 miliona hektara“. Ubedljivo najveći proizvođači su SAD, a slede Argentina, Brazil, Kanada, Kina. U zemljama Evropske unije zbog restriktivne politike GMO ima mali značaj.
Ovaj trend upornog povećanja površina pod GMO, uprkos tome da ne postoji apsolutno ni jedan jedini racionalni razlog za to, je zbog politike SADa. Naime, SAD je već 1992.godine svoju politiku okrenuo ka izvozu biotehnologije, ( H.Kisindžer:“Ko kontroliše hranu konrtoliše ljude“), od tada SAD milom, a i silom, nameće GMO. ( parola da će GMO ishraniti svet je najlicemernija laž koju su mogli da smsle). Odtuda ne čudi poseta Bajdena 2009.godine Srbiji kada je rekao da je „veoma zabrinut zbog našeg zakona o GMO“ i da se nada da ćemo to promeniti, a Đelić odmah obećao promenu tog zakona. I, imamo zakon u pripremi koji će potpuno dozvoliti, promet, uzgoj, uvoz GMO.
2010.godine u Srbiji je 98% ispitanih površina pod sojim bilo je genetski modifikovano. Kukuruz i pšenica nisu ni proveravani.
U jednom selu u okolini Prokuplja, jedna žena je pričala da njene životinje odbijaju da jedu kukuruz, što je pouzdan znak da je genetski modifikovan. Međutim, ove godine vesti su mnogo gore. Naime, saznala sam da su po selima prodavali seme za koje ne postoi etiketa, ni proizvođač. Ne zna se ko je to prodavao, ali sumnjamo na Monsantove radnike, jer se njihov oglas za posao mogao naći prošle godine. Dovoljno je da samo jedna oranica bude pod GM pšenicom i ona će polenom zagaditi sve ostale. U Meksiku je zabeležena kontaminacija kukuruza na 1600km daljine od GM kukuruza.
Ovo pojava je već ustaljeni metod u zemljama širom sveta. Isto se desilo u Portoriku. Ilegalno uvoze seme, distribuiraju ga, zatim proveravaju, pa kada vide da su ogromne površine pod GMO kažu da je najbolje da se odobri, jer je već tu!
Zatim, krenu problemi sa patentima.
Pošto je polen zagadio oranice, seme popadalo na sve strane(namerno, slučajno) na sve strane biće GM pšenica a pošto je GM pšenica patentirana svi koji nisu platili da je sade, a nađe se na njihovoj zemlji, moraće da plate ogromne kazne zbog toga.
Tamna strana neoliberalizma ovde pokazuje svoj puni smisao. Demontiranje socijalne države, enormnoj eksplotaciji i uništavanju institucija kolektivne solidarnosti, sad se pridružuju i oduzimanje čoveku pravo da jede zdravu hranu, da pije čistu vodu i diše čist vazduh. Ne postaje li čovek rob u „društvu sektakla“ koji pritom treba da misli da je slobodan, dok ga „globalni mediji kao akteri simboličke moći“(prof.Ljubiša Mitrović) pripitomljavaju i drže u anesteziji dok se uvode zakoni koji za cilj imaju populacioni rast nula.
Izvor: „Vaseljenska TV“
http://www.svetinjebraniceva.rs/
Prijava
FAQ
Pretraživač
"
