Baki, ova knjiga sto ju bas danas procitah do kraja objasnjava na lagan i jednostavan nacin kako se pripremiti, postiti, i kako zavrsiti post i sta jesti nakon zavrsetka posta. Knjiga je medju najboljima do sada sto sam citao. Zakon. Imas ju kod mene za skinuti: "Arnold Ehret - Ljekovita hrana bez sluzavosti"
Nakon citanja i svih tih predivnih informacija, odlucio sam se postiti 1, 2 pa 3 dana. On je bas detaljno opisao problematiku posta. Zasebna je za svakog covjeka, jer smo svi razliciti i neki su vise, a neki manje optereceni sa sluzi-otpadom u tijelu. Zato kaze da bi se trebao napraviti probni post da se vidi koliko smo zatrovani i kako ce tijelo reagirati. Taj probni post bi trajao 1-2-3 dana. Osjetis sta ce te poceti boliti i gdje je tijelo najslabije, dakle vrsi jednu vrstu dijagnoze. On se bazirao na svojim izljecenjima vise desetaka tisuca bolesnika, uglavnom teskih bolesti. Mi "zdraviji" ne bi trebali imati nikakvih problema, ali tko zna dok ne probamo.

Ozbiljno ti kazem ne kreci na post prije citanja ove knjige. Ima 200 stranica, ali ono sto je tebi najbitnije ti je na 20-30 stranica o pravilima posta. Tamo ces sve shvatiti i lijepo je objasnjeno

Svaki put imam tremu kada treba da dopunim Dzabaludina Dakle, stvarno ti skidam kapu na temeljitosti i nesebičnosti!Sila si od čoveka I sve tako radiš postupno, kako treba, a ne ovako kao ja, sve bih odjednom Ubi me nestrpljivost
Tako da, evo moje male dopune Malahov, Gladovanje.Objašnjeno sve detaljno.
Inače, da li nas ima raspoloženih da o ovoj temi razmenimo ISKUSTVA?U posebnom topiku,a?Ja sam počela na tu temu da experimentišem, pa...

Nisam jos procitao sve knjige, ali kad procitam neku dobru i naidjem na korisne informacije, onda uvijek govorim kako je to najbolja knjiga, hehe

Malahov mi je u planu citanja za 10-ak dana, jos imam neke 2-3 "manje" o sirovoj hrani

Zdravo dobri ljudi!!!

Čitao sam puno o gladovanju... nekad sam bio veliki Yoga fan
I onu knjigu imam odavno... i čitao sam delove o postu... a i Malahova...
Ja sam samo hteo da čujem ima li ko ličnog iskustva...

Što se tiče posta od jednoga, dva ili sl malo dana... ja postim često.. bar jednom, ali ponekad i dva puta sedmično... 24 do 36h...
A postio sam par puta i duže... najduži post bio je 4 dana... ali sve sam to radio spontano... kad mi je došlo... ono... ne planirano... ali se sve sklopilo u odgovarajuće okolnosti
Ništa me nije bolelo... prvi dan je melo teže, ali malo... ništa strašno, malo malaksalosti i stezanja u želucu... a onda ide sve samo...
Bol sam osetio u grudima... tu negde kod srca... ali samo u danima dok sam postio na vodi i po čitav dan cepao drva i sl... tada sam osećao i vrtoglavice, i zujanje u ušima... i pomračenja... drhtavicu i hladan znoj... uz jako lupanje srca (rekao bih simptomi hipoglikemije)... tako da ipak ne preporučujem post i rad (fizički rad)... možda samo lagane šetnje i sl...
Kad postim i nemam posla... ono švrljam lagano... tada mi baš ništa ne fali... osim neznatnog drhtanja, i sl... ali ja sam inače, hipoglikemičar
Znači post bih počinjao spontano... reklo bi se odjadnom... i završavao ga, takođe, spontano.. ponekad čak i odmah sa jakom hranom (npr tavče, s jajima pohovane tikvice, sataraš i sl) kojoj je prethodio mali voćni obrok (npr. jabuke) na oko pola sata... Naravno, uz obrok uvek jedem puno salate, više nego hrane...
No... nekako sam se oduvek plašio da nastavim sa postom i duže... recimo 7 ili 10 dana... Mislim... dalo se i videti da sam od onih koji baš i ne veruju literaturi
A ima i tema čišćenje organizma gde su ljudi svedočili i o 45 dana i sl... sa onim prepatratom koji se pravi sa čilijem, limunom i javorovim sirupom... i beše, malo morske soli... ali ja bih radije samo vodu...
Najviše me zanima da li se, dok se posti, ima energija za mentalni rad... radim sad neku prekvalifikaciju i imam puno za učenje i par ispita... pa se bojim da se ne shebem... a opet stres zbog svega toga... a sa stresom i nedostatak apetita... i svi oni uragani u želucu (grčevi)... pa nervoza i sl... i zato želim post... on me smiruje... i pomaže da ne obraćam pažnju na telo i da mogu da se koncentrišem...
Ahh...
Znači niko nije već probao... ništa odoh sad... pa se čujemo?

E da... a šta je sa čilijem... jel je dobar sa aspekta sirove prehrane ili ne?
I opet da pitam za beli luk? Ja ga skoro redovno konzumiram... pa me zanima... znam samo da ga Ginter savetuje... za ostale se ne sećam... a i nisam ih još uspeo ni detaljo čitati...

I jedno opštije pitanje... šta je sa zelenom rajčicom/paradajzom... kod nas se to jede u turšiji ali i propržano u satarašu... (prži se 10-ak min... pa ostane onako više sirovo nego prženo-bareno), čujem priče i da je zeleni paradajz otrovan, ali je, ipak, u ovom jelu ukusniji ... pa sam zbunjen, skroz... a nešto ću ipak morati da jedem ove zime (iz zamrzivača)???

Pozdrav

Jako je inspirativno citati tvoja iskustva, ona su mi dala volju i zelju da pocnem ubacivati sirovu hranu u svoju prehranu. Sve te silne knjige i 'dokazi' da je ovo ovako i ono nako ne mogu zamjeniti citanje iskustva ljudi. Svim tim autorima o prehrani vjerujem sve manje i manje, zato su mi iskustva prava stvar.

ŠKROB

Ovo je iz knjige "Ishrana i hrana- G.P.Malahov" on tu citira Walkera, Sheltona itd.......


"U organizmu čoveka škrob se iz sirovih biljaka postepeno
raspada u probavnom traktu, pri tom, raspadanje počinje još u
ustima. Pljuvačka u ustima ga delimično pretvara u maltozu.
To je razlog zašto dobro žvakanje hrane i njeno potapanje u
pljuvačci ima izuzetan značaj (podsetimo se pravila da ne treba
piti za vreme jela). U crevima se maltoza hidrolizuje do
monosaharida, koji prodiru kroz zidove creva. Tamo se oni
pretvaraju u fosfate i u tom obliku dospevaju u krv. Njihov
dalji put je put monosaharida.
O kuvanom škrobu mišljenja vodećih prirodnjaka Vokera
i Seltona su negativna. S tim u vezi Voker kaže: „Molekul
škroba ne rastvara se ni u vodi, ni u alkoholu, ni u eteru. Te
nerastvorljive čestice škroba dospevaju u sistem krvotoka, kao
da prljaju krv, stvarajući u njoj svojevrsnu krupu. Krv u
procesu cirkulacije ima tendenciju da se oslobodi te krupe,
određujući za nju mesto skladištenja. Kada se upotrebljava
hranabogata škrobom, naročito belo brašno, otvrdnjuju tkiva
jetre.
U udžbeniku za medicinske fakultete i više škole
„Higijena isluane" autora K.S.Petrovskog i V.D.Voihanena u
izdanju M.Medicine iz 1982.godine čitamo poglavlje o škrobu
(str. 74). „U dnevnim obrocima hrane čoveka na delić škroba
dolazi oko 80% opšte količine upotrebljenih ugljenih hidrata.
Škrob se po hemijskom sastavu sastoji iz velikog broja
molekula monosaharida. Složenost konstrukcije molekula
polisaharida je uzrok njihove nerastvorljivosti. Škrob ima
samo svojstva koloidne rastvorljivosti. Ni u jednom od običnih
rastvarača on se ne razlaže. Izučavanje koloidnih rastvora
škroba je pokazalo da se njegov rastvor ne sastoji iz
pojedinačnih molekula škroba, već iz njihovih primarnih
čestica - micela, koje obuhvataju veliku količinu molekula
(njih je Voker nazvao krupom).
U škrobu se nalaze dve frakcije polisaharida - amiloza i
amilopektin, koji se veoma razlikuju po svojim svojstvima.
Amiloze ima u škrobu 15-25%. Ona se rastvara u topoloj
vodi (80°C), formirajući prozračni koloidni rastvor.
Amilopektin je 75-85% škrobnog zrna. On se ne rastvara u
toploj vodi, ali u njoj nabubri trošeći za to tečnost iz
organizma. Na taj način, pri dejstvu toplom vodom na škrob
stvara se rastvor amiloze, koji je zgusnut nabubrelim
amilopektinom. Dobijena gusta, Iepljiva masa naziva se štirak
- škrobni lepak (ta ista slika se uočava u našem
želudačno-crevnom traktu. I što je sitnije mleveno brašno od
kojeg je napravljen hleb itd., škrobni lepak je boljeg kvaliteta.
Škrobni lepak zapušava mikrodlačice dvanaestopalačnog
creva i donje delove tankog creva, isključujući ih iz probave
hrane. U debelom crevu ta masa dehidrira, taloži se uz zidove
debelog creva, formirajući ekskrement).
Pretvaranje škroba u organizmu uglavnom je usmereno na
zadovoljavanje potreba za šećerom. Škrob se postepeno
pretvara u glukozu, posredstvom mnogobrojnih međuoblika.
Pod uticajem fermenata (amilaza, diastaza) i kiselina škrob se
podvrgava hidrolizi sa stvaranjem dikstrina: u početku škrob
prelazi u amilodekstrin, a zatim u eritrodekstrin, ahrodekstrin,
maltoderkstrin.
Prema stepenu tih pretvaranja povećava se stepen
rastvorljivosti u vodi. Tako se početno formirani amilodekstrin
rastvara samo u toploj, a erimodekstrin - i u hladnoj vodi.
Ahrodekstrin i maltodekstrin se lako rastvaraju u svim
uslovima. Konačno pretvaranje dekstrina podrazumeva
stvaranje maltoze, koja predstavlja sladni šećer, sa svim
svojstvima disahariđa, a to znači i sa dobrom i rastvorljivoŠću u
vodi. Dobijena maltoza pod uticajem fermenata pretvara se u
glukozu.
Doista, složeno i dugotrajno. I taj process je lako narušiti
nepravilnom upotrebom vode. Pored toga, naučnici su
nedavno ustanovili da za stvaranje u organizmu 1000
kilokalorija iz 250 grama belančevina ili ugljenih hidrata treba
izrashodovati znatnu količinu biološki aktivnih materija, u
stvari vitamina B, - 0,6 mg, B2 - 0,7 , B3 (PP) - 6,6, C - 25 mg
itd. Odnosno za normalnu asimilaciju hrane potrebni su
vitamini i mikroelementi, zato što su njihova dejstva u
organizmu međusobno povezana. Bez pridržavanja tog uslova
škrob luta, truli, trujući tako i nas. Gotovo svaki čovek
svakodnevno iskasljava skrobastu sluz, koja prepunjava naš
organizam i izaziva beskonačne kijavice i prehlade. Ako pak u
dnevni obrok hrane unesemo samo 20% skrobastih produkata
(a ne 80%) i održavamo odgovarajući odnos biološki aktivnih
materija, mi ćemo, obrnuto, lakše disati i uživati u zdravlju.
Ako se i pored ovih upozorenja ne možete da odreknete
termički obradjenih skobastih produkata (koji se mnogo teže
asimiliraju, nego svezi), upućujem vas na preporuku
H.Seltona:
„Više od 50 godina vegetarijanci su praktikovali upotrebu
škrobne hrane, odnosno velike količine salate iz svežeg povrća
(osim paradajza i druge zeleni). Takva salata sadrži izobilje
vitamina i mineralnih soli."

Hvala Džabaludine...

A na kraju se pominje:

Nisam siguran da sam dobro shvatio... ja paradajza jedem kao budala, i u stanju sam da živim samo na paradajzu... i zeleni kad ima ... da li se tu tvrdi da paradajz nije dobar?

Imam još jedno pitanje... Do pre neki dan sam 4 dana postio na jabukama i vodi... 2 do 3 obroka jabuka dnevno... i voda.. naravno ne mešana sa obrocima i uvek pola sata pre i bar sat i po posle obroka...

Super mi je bilo 2 dana... bez i najmanjih problema (glad ću zanemariti... jer meni ona ništa ne znači ni kada je tu... savršeno je kontrolišem ... a svakako da jabuke pojačavaju osećaj gladi zbog pektina, valjda).... ali mi je treći dan počelo da bude jako gorko u ustima... I eto tako mi je i sada... par dana kasnije... ta stalna gorčina u ustima...

Bio sam na 100% sirovoj hrani jedno 3 meseca... kada sam ne puno, ali ipak dosta izgubio na težini, snazi i kondiciji...
Mesec dana sam bio samo na vodnjikavom voću i povrću, tipa paradajz, zeleni, jagode, breskve, kajsije, papriku i tome slično.. i tada sam najviše i oslabio (u svakom smislu)...
Onda sam mesec dana počeo sa uključivanjem potapanih žitarica kada sam se potpuno kondiciono povratio...
I trećeg meseca sam, čisto radi experimenta, kupovao i jeo lešnike, brazilske i indijske orahe, semenke, i kesten... kada sam osetio čak i povećanu snagu uz kondiciju i sve ostalo, u odnosu na ranije... kada sam se hranio obično (kad se preračuna... više proteina ima u ovom voću)...

No tada sam uz povrće uvek koristio i so (NaCL)... i nikada nisam osetio nikakve probleme... mislim poteškoće...

Sada sam prvi put ovo radio bez soli... i prvi put ovako jednolično (samo jabuke)... pa ne znam... otkud taj osećaj gorčine i blage težine "u glavi".... ali imam priličnu potrebu za čistom solju... a malo manju za nečim masnim... npr salatu od paradajza sa solju i dosta maslinovog ulja... ili samo čista so na jeziku...

Da li je neko imao slično iskustvo... i da li i vi ostali, uz sirovu hranu koristite i so...

Naravno... jeo sam samo jabuke zbog jednog programa detoxa... gde se kaže da je bolji od posta na vodi... ali sam ja odlučio da sve iskombinujem... i sada sam već samo na vodi...

Poz

Istina je da Shelton u svojoj knjizi o sirovoj hrani ne piše baš najpohvalnije o paradajzu, ali koliko sam ga ja skapirao ne zbog toga što je loš. Naime, pošto se paradajz jede isječen u salati, izložen oksidaciji gubi značajan dio sadržanog vitamina C, pa on preporučuje da se jede kao jabuka da bi negativni efekti oksidacije bili što manje izraženi. Inače, paradajz je fenomenalna hrana, makar samo zbog likopena i velikog sadržaja vode.



Što se tiče tvog posta na jabukama, kao i bilo kog drugog posta kojim se unosi bilo koja druga vrsta hrane, s aspekta čišćenja organizma oni ne mogu da se mjere s gladovanjem. Naime, jedino gladovanje omogućuje potpun prelaz na endogenu ishranu, čime se pokreće čitav niz mehanizama, kojima se organizam oslobađa od nakupljenih toksina. Ali to ovdje nije tema.



Tvoj gorak ukus u ustima je potpuno normalan i posljedica je započetog (kakvog takvog) procesa čišćenja organizma s jedne strane, kao i vjerovatnog disbalansa u unosu i potrošnji kalorija (očito trošiš više nego što unosiš, ili bar više od onog što od pojedenog možeš da iskoristiš), uslijed čega dolazi do razlaganja sopstvenog masnog tkiva, čijim nepotpunim cijepanjem nastaju kisjeli produkti. Otuda taj gorki, metalni – acetonski ukus u ustima. Kod potpunog gladovanja obloženi jezik i taj užasni ukus znaju da budu frustrirajući, ne pomaže čak ni stalno ispiranje usta. Zamisli kako je tek kod suvog gladovanja, gdje nikakav kontakt s vodom nije dozvoljen?! Ali, to je dobro, jer je znak da se organizam čisti, preko pluća se prema Malahovu oslobađa preko 150 različitih toksina. Kad ovo čovjek ukapira, nije teško ni da istrpi... Kažu da tek kada jezik dobije potpuno roze boju, bez trunke obloženosti, organizam je čist. Nažalost, za tako nešto je potrebno najmanje četrdesetak dana...potpunog gladovanja!



Čak i da si savršeno zdrav, što podrazumijeva potpuno čistu unutrašnju sredinu organizma i zdravu mikrofloru, samim tim mnogo bolji metabolizam i iskorišćavanje unijete hrane (a dok ne postigneš neke sposobnosti jogija ), moraš imati balans između unosa i potrošnje (kalorije, proteini, masnoće i sl.). Očito je da čim si slabio nešto nije štimalo kako valja. Takođe je jasno da su žitarice i koštunjavo voće popravili stvar. Dobro je da eksperimentišeš, jer tako ćeš najbolje vidjeti šta ti odgovara. Ja sam, takođe dosta eksperimentisao (odmah da se ogradim, nijesam baš etalon čovjeka koji se sasvim zdravo hrani, mislim imam periode kad sam sasvim na biljnoj, sirovoj hrani, ali imam još duže periode kada se hranim užasno nezdravo) i evo par iskustava. Od žitarica daleko najbolja mi je klijala pšenica, ječam i zob u potopljenoj vodi su mi takođe OK. Ali, koštunjavo voće za mene je apsolutno hrana broj jedan. Sirovi lješnik, badem, orah, kikiriki, skoro da bi mogli da mi budu hrana za cijeli život. Više puta sam eksperimentisao na višednevnim planinarenjima (i po sedam dana), jedući samo koštunjave plodove i suvo voće. Iako izložen velikim naporima (ponekad čak i po desetak sati hoda dnevno sa rancem od 20kg!), sve bih izdržavao bez velikih problema, i što je najvažnije bez ikakvog lošeg samoosjećaja ili osjećaja slabosti. Svima toplo preporučujem.



Po mom iskustvu so je s.anje. Uz korišćenje soli nema nikakve detoksikacije (osim ako se ne koristi kao purgativno sredstvo). Taj detox kod tebe je i počeo baš zato što si izbacio so, sreća je jedino što se so i voda koju vezuje za sebe izbaci već nakon nekoliko dana gladovanja. Upravo ta so i za nju vezana voda čine nas težim, starijim i nemoćnijim nego što bi inače bili. Meni je fantastično otkriće bio osjećaj kada sam nakon provedenog desetodnevnog gladovanja, a zatim desetodnevne sirove biljne klope bez soli (svemu tome je prethodio i period pripreme) krenuo sa dužim turama na biciklu (100km+) i dužim trčanjem (10km+). Osjećaj kondicije i energije je bio nevjerovatan, potrebe za vodom najmanje duplo manje nego inače, samim tim i znojenje je višestruko slabije i što je najbolje znoj ne smrdi i NIJE SLAN! Super iskustvo.
Nažalost, navike su čudo, sad sam u lošoj, strašno nezdravoj, znači i slanoj (o da je samo to!!!) fazi, ali me ovakve teme lijepo podsjete šta mi je činiti...

Paradajz i zeleno lisnato povrce nisu skorbno povrce. Karfiol, mrkva, grasak, krompir, tikvica i brokula jesu i na njih je Shelton mislio kao zdravo hranjivo sirovo povrce koje koriste vegetarijanci. A Arnold Ehret o skrobnom povrcu govori da se moze peci, dinstati i jesti bez problema, jer zagrijavanjem se veci dio skroba pretvara u secer kao sto je u vocu i povrce dobija slatkasti okus.
Bas sam probao to jesti prije neki dan da probam. Zena stavila u tepsiju i ispekla u rerni tih 6 vrsta povca bez posebnih zacina. Sve je bilo slatkasto i ukusno, bas kao sto covjek kaze u knjizi. Ali treba imati na umu da se on u knjizi bazira na svom iskustvu u izljecenju najtezih bolesnika i takvu hranu njima preporucuje kao prijelaznu hranu bez sluzavosti. On i sam kaze da nije zagovornik ciste sirove hrane, nego da lijeci ljude hranom koja ne stvara sluz. Ali razlika izmedju njega i bilo kojeg drugog sirovojedskog pisca je skoro nikakva, jedino u ovom skrobnom povrcu sto je naveo da se moze zagrijavati i jesti bez nekih vecih stetnih posljedica.

Ne znam više koje masno tkivo... ja ga nemam... i nikada ga nisdam imao... a eto sada mi je koža na čitavom telu toliko providne da se vidi čitava struktura mišićnog tkiva... one reckice, sve vene i sl...
Ljudi me ovih dana gledaju iskolačenim očima, sa bojazni i govore mi da idem kod lekara i da ću upropastiti zdravlje (naravno nisam im rekao da ne jedem ništa sem vode, i uopšte, ne pričam o mojoj ishrani)...

Drugo... metalan ukus je prošao sa prestankom unošenja jabuka i prelaskom na post na vodi...

Treće, moj jezik jeste roze... naravno ne svetlo roze... ali je roze...



Uz koštunjave plodove i semenke bih mogao bilo šta da radim... teško... jer one su inače kaloričnije nego obična hrana... i hranjivije... ali ono što ja radim je utovar istovar drva, po 12 sati dnevno... pa danima (to je najteži posao koji radim, ali i ostali su slični... podrazumevaju baratanje teretom od min 30kg satima)... i smo ovako, u pauzama između tih poslova, kuliram... što znači ne možda, nego sigurno unosim puuuno manje kalorija nego što trošim... ali svejedno... moj bazalni metabolizam je nenormalan... iako mi je sa hormonima (po pregledima) sve u redu... jednostavno geni...

Sada izgledam kao da ni nemam kožu ... i ljudi polako počinju da se sklanjaju od mene

Ponekad se pitam čemu sve to... kad lično poznajem dobar broj zdravih, snažnih, naročito nenaboranih i veoma vitalnih 90-to godišnjaka svaštojeda koji nikad nisu ni čuli za sve ove...

Ako čist organizam znači odsustvo kamenca i zadha ujutro, ako znači 2-3 redovne normalne, lake stolice dnevno... ako znači relativno čistu kožu (osim vrlo sitnih, bez zagledanja i jake svetlosti, nevidljivih aknica-belih tačkica), ako znači lako buđenje, odsustvo težine posle jela i dobru kondiciju, relativnu snagu i savršenu otpornost na bolesti... onda je možda bolje da to i sačuvam, a ne igram se experimentisanjem???
Šta bi vi?

Iskreno ja u teorije ne verujem, ni u jednu... u iskustva da... ali u objašnjenja zašto su ta iskustva nastala ne... bilo da mi o tome priča lekar ili prirodnjak...
Ako mi kažu da treba da postim jer ću dobiti nešto time (korekciju hipermetabolizma, prevelike energičnosti i sl..) onda je ok, ali kad mi kažu da treba da postim jer ću zato živeti 150god, i da mi se pri postu vrti u glavi zbog toxina... u to ne verujem... jer su to samo predpostavke
Mislim da je empririja zakon, a teoretizam apstrakcija... ali ljudi imaju snažnu potrebu da sebi, makar samo naizgled, objasne zešto se nešto dešava baš kao što se dešava... Npr grmi i seva jer je čovek razljutio Bogove ... što je možda i tačno , a možda i nije


Ali mene ne zanima da li je skrobno, nego šta oni kažu o tome da ga je zdravo ili nije jesti??? Please!
Inače... vitamin c nije sporan... ako ga nema dovoljno u paprici i svom tom sirovom jelu...onda da ga hebem...

Inače... nisam ja puno smršao... samo kilo dva... ono što ljudi kod mene primećuju kao mršavost je upalo lice... jako tanka koža... vidljivost vena... i sl...

Pozdrav

Ko će ih više znati... meni je gorko zapravo ukusno... oduvek... gorko je, inače, alkalno... a ovo što sadrži čokolada (razne alkaloide), i tanin... jeste sastojak i brojnog povrća i voća...
Lešnici, zelena salata, spanać, celer, peršun i td... oskoruše, i šta sve.. ne pada mi sada napamet... su gorki ili gorkasti...
A u citiranoj knjizi pak, sve to je otrovno, kancerogeno i td...

Nije oficijalac već "nezavisnik"... može se reći

Šta mislite???

Imam utisak na osnovu ovoga što pišeš, a bez namjere da sudim ili donosim bilo kakve zaključke, jer za to nemam ni dovoljno iskustva, ni dovoljno znanja, da hodaš po ivici ekstremnog. Vjerovatno je izazovno (recimo kao neki adrenalinski sport), ali moguće greške mogu biti neprijatne. Masnoće i masne kisjeline su vrlo bitne u čovjekovom organizmu, učestvuju u brojnim biohemijskim procesima, važan su strukturni element, učestvuju u stvaranju ćelijskih membrana, mijelinskih opni, vezivnog tkiva. Čitav niz vitamina je rastvorljiv samo u masnoćama (A, D, E, K), zato njihovo odsustvo sigurno ne znači dobro zdravlje.
Mislim da cilj zdrave ishrane, posta i gladovanja nije da živimo 150 godina, već da budemo zdravi za života, ma koliko on trajao. Da se, recimo, u 60-toj budimo bez bolova i da smo spremni na određeni fizički i mentalni napor, kao i da ne zavisimo od drugih, a pogotovo ne od farmako-mafije i njenih recepata za (anti) zdravlje.

Ma zdravo je čovječe, nego šta je! Kad pomislim na karfiol u turšiji, šargarepicu u svježe cijeđenom sokiću ili pečen krompir sa domaćim sirom koji se sprema od sirovog mlijeka – pođe mi voda na usta, ne samo da je zdravo, nego je i savršeno ukusno!

Mislim da je konstatacija da je gorko nezdravo izvađena iz konteksta i kao takva savršeno besmislena. Svaki ukus može biti i dobar i loš, zavisno od situacije. Pretjerivanje u bilo kom nije zdravo, kao i uvijek je najbolja ravnoteža. Inače, gorak ukus poboljšava probavu hrane i apetit, zagrijava tijelo i stimuliše izbacivanje tečnosti iz njega, otvara krvne sudove, ima razređujuće i rastvarajuće svojstvo (celer je recimo možda najbolji lijek protiv visokog pritiska), pojačava cirkulaciju. Ja, takođe, obožavam gorko.

Baki, naravno da skrobno povrce zdravo kad je sirovo i dobro kombinirano s ostalim skrobnim povrcem. Kao kuhano je manje zdravo, ali ne stvara puno sluzi kao ostala kuhana hrana. Ali ako i nije dobro kombinirano kao sirovo, bolje nego kuhano ili kuhano lose kombinirano s mesom ili necim drugim

U zadnje vrijeme imam želju malo 'poraditi na sebi' u smislu čišćenja organizma, posta i zdrave 'sirove' hrane! Ovi postovi su mi pomogli u tome! Pa sam kasnije čitao o čišćenju organizma od raznog 'smeća' - prije svega debelo crijevo, jetra, bubrezi itd. Time se može puno toga izbaciti (razni toksini) i mislim da je to važno za 'dobar osjećaj' i naravno pomlađivanje za kojih 10-ak godina

Isto mislim...
Ja sam žgoljav pa žgoljav, jeo ja majoneze i puno šećera uz ostalu jaku hranu u tri obroka + 2 užine svakodnevno, ili jeo samo voće i povrće u dva obroka... razlika je gotovo neprimetna... malo ispunjenije lice i ništa više... zato sam se i opredelio za ovo drugo, jer mi više prija...
Geni su geni... šta ću...


Upiši naziv knjige u google (Otrov sa velikim K)... ispašće pdf na samom početku liste rezultata, knjiga ima 15-16 strana (i primer je retko dobro napisane knjige, jer je konkretna, kao rečenica, kratka i jasna misao )... Jeste izvađeno iz kontexta... ali čini mi se da sam ga dobro uboo, jer iako izvađeno, zadržalo je suštinu... sa kojom se ja, ipak, kao ni ti, nisam složio, bar za sada...

Primetio sam kod sebe da mi gorko (u vidu voća i povrća) više prija i "traži se", kada se hranim manje zdravo... npr kada pojedem neki kolač, npr napolitanku, pečenje i sl... i zato sam sklon da se složim sa kiselo-baznom teorijom o ishrani...
A tome u prilog ide i to što su to namirnice bogate mastima a masti se rastvaraju u bazama, pa organizam traži bazne namirnice kako bi iz njih crpelo supstance od kojih stvara sokove i sl za varenje masti...
Ali to je samo predpostavka, moja... i ne pridajem joj značaja...
U svakos slučaju... verujem da kada organizam nešto traži, a ako umemo da prepoznamo njegov govor, i da ga razlikujemo od govora automatizovane ishipnotisane podsvesti sa brojnim reklamama... da mu to treba i dati... šta mislite?

Nadam se da nisam otišao previše offtopic... sve je to na neki način povezano, čini mi se...
Znači moj omiljeni paradajz bez koga ne bih mogao da zamislim život, moja rajčica koja je zaista po ukusu i "lakoći" zaista rajsko povrće, je OK, dobra i zdrava?
To me je samo zanimalo Džabaludine, za sada... Hvala puno...

Pozdrav dobri ljudi i svako dobro!!!

Paradajz sam oduvijek obozavao. Ne znam sta bi bez njega
Kod nas ljudi uzgajaju domacu sortu "volovsko srce" koja je najsladja i najukusnija koju sam ikada probao. Ima posebnu boju, oblik i okus. Paradajz-rajcica-pomidore ima savrseni kiselo-alkalni omjer, 80% je alkalna i 20% kisela. Bas kao ljudska krv u savrsenom postotku

Imam par redova volovskog srca... ali meni se ne sviđa. previše je sladak a ja sam radije za kiselije varijante paradajza ... ali volim da isečem jedan takav na par klasičnih (ukupno min pola kile).... i onda dobijam najžešći ukus... pa par listića peršuna, jedan crni luk, jedan manji čili, malo soli i malo ulja preko...
To mi je omiljeni obrok
E da... često nasečem i jednu do dve crvene mesnate paaprike u sve to...

No ima nešto što mi nikako nije jasno... još otkada sam prvi put pročitao Gintera pre 5-6 ogd... a to je taj odnos kiselo-bazno...
Kiseline i baze u rastvoru, pa i krvi, ne stoje u odnosu... one uvek međusobom reaguju reakcijim nazvanom neutralizacija... koja kao produk daje uvek vodu i neku so, ako su kiselina i baza u stehiometrijskom odnosu, a ako nisu... ako ima više, npr baze nego što ima kiseline sa kojom ta baza može da izreaguje, onda se dobija voda, so i taj višak baze (ili ako je kiselina u višku, onda voda, so i ta kiselina...
Pa ako uzmemo da je stehiometrijski odnos 1:1 (kao primer, npr takav je za HCL i NaOH), odnosno da jedan molekul kiseline reaguje sa jednim molekulom baze i da imamo ne stehiometrijski odnos baza:kiselina=80:20... onda će kao produkt nastati voda, odgovarajuća so i ostati onaj višak baze, pa će nastali proizvod nakon reakcije biti samo bazan...
Dakle, po onome što ja znam, rastvor ne može istovremeno biti i bazan i kiseo, a da baznost i kiselost stoje u odnosu...
Video sam na brojnim forumima da se tako navodi... studenti medicine, učesnici foruma, prevrću oči... ali nigde nije bilo zaključaka, šta je Ginter time hteo da kaže...
Iskreno... ja verujem da je on znao šta želi da kaže... ali da je to, najverovatnije pogrešno rekao... bar po merilima standarda...

Šta mislite vi o tome?

Poz
Živeo paradajz

Ima li neko mišljenje o tome šta znači idealan odnos baze i kiseline u nekoj namirnici???
Mislim to se mora definisati preko oficijelne nauke, jer su termini iz nje i uzeti... pa nikakvo alternativno korišćenje tih termmina, po meni, nije moguće...

Baš me to zanima... jer se često pominje...

Moguće je da je to neki termin iz bio hemije ili medicine... ili sl... mada ne verujem, jer su ga i neki studenti medicine primili sa čuđenjem...

Znali li netko možda nešto za kožu? Naime imam malo problema s psorijazom. Ne puno, ali tu i tamo koje zahvaćeno mjesto, uglavnom na rukama i laktovima. Mislio sam da će mi post i za to pomoći, međutim nije. Čak sam čuo da je post 'štetan za kožu', jer se isušuje... (to piše u novinama - iako mi oni i nisu baš relevantni).
Kod mene se to potvrđuje, jer mi se stanje nije pogoršalo, ali ni poboljšalo, iako sam to očekivao od čišćenja.
Možda su u pitanju jetra, jer kažu da je koža dosta ovisna o jetri... ako je ona zdrava i koža će biti besprijekorna...
Mislim ići i na čišćenje jetre maslinovim uljem i grejpom, ali sam čuo da to zahtijeva prethodno napraviti antiparazitni program, jer samo čišćenje od kamenaca i stvrdnute žuči, odn. kolesterola neće pomoći, ako u njima ostanu paraziti... (a kažu da ih većina ima!?)

Max, treba ti proci dosta vremena na sirovoj hrani da bi ti neka bolest popustila ili prosla. Ako si jednom gladovao, ne znaci da je dovoljno da te rijesi problema. Trebas to ponoviti vise puta, a u pauzama se hraniti iskljucivo sirovim vocem i povrcem. Tako je efekat siguran.
Meni su alergije popustile tek nakon 2-3 mjeseca ishrane sirovom hranom, a potpuno nestale nakon skoro godinu dana.
Vid mi se popravio nakon vise od godinu dana uzimanja sirove hrane.
Sigurno postupak mozes ubrzati ciscenjem debelog crijeva, jetre i bubrega. To je sigurno.
Moras biti stpljiv i ustrajan, jer inace nema uspjeha