Na prijedlog člana "strce", otvorena je ova tema.



Dakle, ekologija... kako da očuvamo balans na planeti, kako ju ne zagaditi... možda da to povežemo sa dobivanjem čiste ( besplatne ) energije...

Na zalost i sami smo svedoci kako prolaze pokreti zelenih.Tretirani su kao kuga ali svetska elita nastavlja utabanim stazama pa te i slicne pokrete narodne mase na zalost dozivljavaju kao branu tehnoloskom napretku.Cista energija je svakako izlaz i verovatno da su znanja o cistoj energiji daleko veca nego sto su nama predstavljena i cuvaju se daleko od ociju javnosti .Besplatna energija ne verujem da je u skoroj buducnosti uopste moguca a i da jeste veliko je pitanje to prakticno i napraviti i sprovesti .Planeta ce se zagadjivati i dalje i samo je pitanje da li ce gospodari to prepoznati ili cemo doci do tacke kada povratka vise nema.

Mislim da kao i u svemu u duhovnom svijetu - prvo krenuti od sebe - pokušati stvarati svoje male eko-svemire (ukoliko je u našoj mogućnosti)!

da, zhalosno je to shto ih npr. ima podosta ovdje u hrvatskoj. osobno sam se iznenadio kada ih je tijekom parlamentarnih izbora u studenom proshle godine na izbornim listama bilo chak troje. troje zelenih? nisam mogao vjerovati ali eto, pisalo je lijepo, crno na bijelom.

umjesto da su ujedinjeni i da djeluju zajedno, postigli bi vishe. ovako rasprsheni, u manje frakcije su tamo gdje jesu - marginalizirani. sem toga, i sam neznam u koju bi se skupinu/pokret uchlanio pa sam jednostavno odluchio poraditi sam na sebi te svojoj okolini. pritom mislim na floru i faunu koja me okruzhuje.

i jedna anegdota za kraj. negdje tamo u oktobru sreo sam na cvjetnom trgu starog poznanika. dijelio je prospekt u kojem su bili navedeni svi vazhni dani vezani uz plaent zemlju (dan vode, dan shuma i sl.). takodjer je prikupljao priloge. priupitao sam ga zashto trazhi od ljudi novac. odgovorio mi je da im treba za tiskanje prospekata. ok, znatji, posijecimo josh nekoliko stabala pa da osvijestimo ljude o vazhnosti dana shuma? osvjeshtavajmo ih dok imamo o chemu...

svemirski je odisej dobro rekao. prvo krenuti od sebe. ionako je ovaj svijet materijalno olichenje nashe svijesti...

I sama cinjenica da je posecenost ovog topica posvecenog ekologiji sasvim beznacajna pokazuje nas odnos prema prirodi.
Jednostavno ljudsko bice je takvo da mu mnoge stvari postanu znacajne tek kad ga to zvekne direktno u glavu.
Mogucnosti zastite okoline su zaista ogromni ali na zalost i stvarna zastita potpuno beznacajna.Da pomenemo samo reciklazu otpada gde su mogucnosti neiscrpne.Jer prakticno sve se moze reciklirati i ponovo upotrebiti.Pametnije drzave stimulisu upotrebu gasa i bio goriva ali drzavama na nasim prostorima je to samo izvor novih prihoda te nikakve stimulacije u tom pogledu ne postoje.Zalosno i sramotno i kratkovido i.....
Dok se na globalnom nivou ne pocnu resavati problemi nama kao pojedincima samo ostaje da vodimo racuna o svom mikro kosmosu te nekim malim koracima pokusati uticati da zagadjivanje smanjimo koliko je to u nasoj moci.Kapljica po kapljica.

Na pocetku mojih studija sam bila veliki optimista i mislila kako mogu nesto da promenim, postala podpredsednik udruzenja za zastitu zivotinja i njihovih stanista, radila prezentacije, ucestvovala na konferencijama sa slicnom tematikom, i znate sta sam videla: Gomilu bezveznjakovica koji neznaju kako drugacije da dodju do novca pa poceli da se kao zanimaju za zastitu zivotne sredine, pre bih rekla da se zanimaju da napune svoje duboke dzepove. Iskreno da vam kazem cista proseravanja!!!!!

Mi u Boru imamo gomilu drustva za zastitu zivotne sredine, a niko nista ne radi, neki nece , a drugi se boje, jer je nasa politika takva da ce ljudi pre da se uguse u sopstvenom dimu , nego da nesto preduzmu povodom toga , jer zavise od rudnika, pa se niko vise i ne buni kad isvestaji pokazu da su SO2, CO2, Hg, Zn, i td. , odavno premasili dozvoljen nivo.

Radila sam i seminarski na temu "radioaktivni otpad" i informacije koje sam pokupila su me frapirale. Istitut za naucna istrazivanja Vinca, je prvi tempirana bomba, voda odavno jonizovana, hangari korodirali, a kada dodje do neke manje greske, naucnici koji rade u Vinci, skidaju djon sa cipela da se radioaktivnost ne bi sirila po gradu...
I tako divlje radioaktivne deponije cvetaju na svakom koraku, mada se vesto prikrivaju , posledice ce se definitivno osetiti. :

Ljudi moji mozda sam malo preterala, ali nisam mogla da izdrzim, uvek se iznerviram kad se prica o tome.

Rak rana gradjanskog pokreta .
Medjutim, ne bih rekla da niko nista ne radi. Neko pravi prezentacije, sakuplja materijal i pise radove o radio-aktivnom otpadu.

I mada se na prvi pogled cini da je kretanje malo ili nikakvo, ovakvim delovanjem se polako (jako polako, doduse ) akumulira svest o tome da to nije normalno niti prirodan i nepromenljivi poredak u Univerzumu i da je nezagadjena okolina nase temeljno ljudsko pravo.

Sumnjam da ce to naterati industrijske lobije da otkljucaju fijoke sa projektima o besplatnoj i po okolinu bezbednoj energiji, ali ce mozda navesti ljude da pocnu da prepoznaju svoje istinske interese, prestanu da se identifikuju sa raznim glupostima i nasedaju na manipulatore koji ih po raznim osnovama dele, poceti da traze puteve mrezne saradnje i potrebno znanje i u jednom trenutku se mozda setiti da imaju moc da svoju stvarnost zaista kreiraju sami udruzivanjem svojih znanja i vestina.

Da bi vratili nasoj planeti njenu zelenu boju.

"Ljudi koji obraćaju striktnu pažnju na objektivnu realnost sa svoje lijeve i desne strane, postaće realnost Budućnosti."

Hvala Arja na utesnim recima.

Evo nekih osnovnih informacija o vazduhu:

Vazduh
Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.
Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.
Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno je veca u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.
Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje pH i povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na povecanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu koncentraciju metala.

http://www.ekoforum.org.yu/htm/vazduh.htm

Voda

Sa 2/3 povrsine planete koju pokriva i preko 60% ukupne mase coveka, voda je najznacajniji element i naucno potvrdjen preduslov za postojanje bilo kakvog oblika zivota. Ona nije od nasusnog znacaja samo kao pijaca voda vec i kao resurs koji omogucava uzgajanje hrane i odrzavanje higijene u ljudskim naseobinama. Zbog svega toga, obilje vode oduvek je bilo preduslov za nastajanje i razvoj civilizacije.

#Molekuli vodi (H2O) su najrasprostranjeniji molekuli na Zemljinoj površini, bilo da se nalaze u tečnom ili čvrstom stanju, bilo da ih posmatramo kao sastojke naše atmosvere. Na sobnoj temperaturi ova je tečnost bez boje, ukusa i mirisa. Puno se supstanci rastavara u vodi te je često doživljavamo kao univerzalni rastvarač, zbog čega se u prirodi retko sreće stvrno čista i može da ima donekle različita svojstva od onih u laboratoriji.
Voda je jedina prosta, čista supstanca koja se u prirodi može naći u sva tri stanja.
Modifikacije
Voda se javlja u više vidova. Kada se nađe u čvrstom stanju, kažemo da je to led (kojih ima 14 vrsta), kada je u gasovitom, da je to vodena para, i kada je tečna, kažemo da je to obična voda. Iznad određene kritične temperature i pritiska (647 K i 22,064 MPa odn. 220,64 bara odn. 218,76 atm), molekuli vode prelaze u superkritično stanje, u kome njihovi grozdovi čine nešto poput tečnosti, koja lebdi unutar ostatka molekula koji su u nekoj gasovitoj fazi.

Voda u vasioni
Spektralnom analizom svetlosti koja stiže iz naše galaksije, nedvosmisleno je utvrđeno da molekula vode ima u međuzvezdanom gasu. Pošto se zna da su i vodonik i kiseonik među najrasprostranjenijim hemijskim elementima u vasioni, sigurno je da je voda široko rasprostranjena i u drugim galaksijama.
Kondenzovanjem međuzvezdanog oblaka stvorene su solarne nebule i planetni sistemi, kao što je naš. Vodu možemo pronaći u kometama, velikim planetama i asteroidima (planetama patuljcima) i njihovim satelitima. Ta voda je skoro po pravilu u vidu leda, i sa sigurnošću možemo reći da je otkrivena na Mesecu, na planetama Merkuru, Marsu i Neptunu (i Plutonu) i na satelitima Tritonu, Eceladusu i Europi.
Ima indicija da se na nekim satelitima velikih planeta voda nalazi u tečnom stanju (npr. na Enceladusu), pa čak i da ispod tankih kora od leda postoje veliki okeani tečne vode (npr. na Kalistu ili Evropi).
Voda na Zemlji
"Kruženje vode" (među naučnicima poznatiji kao hidrološki ciklus) označava kontinuirani proces razmene vode u hidrosferi, između atmosfere, površinske i podzemne vode, tla i biljnog sveta.
Zapremina vode na Zemlji iznosi oko 1.355.500.000 km3. Od te zapremine:
- 1.320.000.000 km3 čine okeani,
- 25.000.000 km3 su glečeri i polarne kape,
- 13.000.000 km3 se nalazi u tlu,
- 250.000 km3 čine slatkovodni oblici (reke, jezera, kopnena mora itd.),
- 13.000 km3 je atmosferska vodena para.#

Otpadne vode
Najvece kolicine otpadnih voda dolaze iz domacinstava i komunalnih preduzeca ( uglavnom preko gradskih kanalizacija ), industrijskih preduzeca, poljoprivrednim organizacija i td.
Kolektorske i drenazne vode takodje sadrze znacajnu kolicinu zaga|ujucih materija.
Svake godine u mora na razlicite nacine dospeva do 7 miliona tona nafte, a jedna tona nafte moze pokriti tankim slojem 12 km2 vodene povrsine. Havarije u hemijskim, metalurskim i drugim preduzecima, kvarovi industrijskih i gradskih sistema za precicsavanje vode, praceni su izbacivanjem zagadjujucih materija u prirodne vodene basene.
Trka za naftom i industrijskim razvojem koja je kulminirala tokom celog 20-tog veka potisnula je znacaj vode u drugi plan. Znacaj vode izbio je na povrsinu, nazalost, tek onda kada je shvaceno da je nemilosrdnim zagadjenjem pracenim porastom broja stanovnika, voda postala naglaseno ogranicen resurs, pa samim tim i strateska sirovina 21-vog veka.

Sada se uveliko razmatraju mogucnosti alternativnih izvora energije, mogucnosti reciklaze i poklanja sve veca paznja ekologiji, ali ostaje cinjenica da je covecanstvu, zaslepljenim profitom, trebalo stanje blisko katastrofi pa da se seti svog izvora zivota. Napori koji se rade u cilju ocuvanja vode i ekoloske ravnoteze uopste, jos uvek su nedovoljni i ogledaju se vise u razvoju svesti o potrebi za ovakvim pristupom nego u konkretnim merama koje se preduzimaju.

Neadekvatan odnos prema vodi ne odrazava se samo na coveka kao jedinog krivca i uzrocnika problema, vec na sav zivi svet, jer je voda i njima, kao i nama, osnovni zivotni resurs. Mnoge vrste su daleko osetljivije na zagadjenje nego ljudi i ogroman broj je vec izumro ili se nalazi na ivici isrebljenja. To stvara jos vecu odgovornost pred covecanstvo, jer nestankom svake vrste planeta postaje nepovratno siromasnija.

http://www.astronomija.co.yu/nauke/voda/voda.htm

Zemljiste

Kada se zemlja razmatra kao prirodan resurs, obicno se misli na njen povrsinski sloj – zemljiste. Njegova povrsina iznosi 149 miliona km 2, od cega 51 miliona km2 otpada na poljoprivredno zemljiste.
Debljina plodnog sloja zemljista iznosi 0,5-2 m. Uloga zemljista kao prirodnog resursa sastoji se u omogucavanju razvoja bilnog sveta. Zavisno od plodnosti zemljista se dele na: pustinje, tundre, lednike, planine, zone rizicne zemljoradnje i plodno zemljiste. Plodnost se izrzava prinosom gajenjih biljaka.

Osnovni procesi delovanja na zemljiste su: nepovratno izuzimanje iz poljoprivredne delatnosti, privremeno izuzimanje, mehancko delovanje, dodavanje hemijskih i organskih supstanci, ukljucivanje u poljoprivrednu delatnost novih povrsina (isusivanje, navodnjavanje, raskrcivanje sume, rekultivacija, zagrevanje, samoobnavljanje)

Zagadjenim zemljistima teski metali su veliki problem, jer su mnogi od njih postojani u zemljistu, stotinama pa cak i hiljadama godina, te otuda zagadjena zemljista zahtevju poseban nacin koriscenja pa je poznavanje faktora koji uticu na ponasanje i biopristupacnost teskih metala u zemljistu neophodno. Zemljiste, vazduh i voda tradicionalno se koriste kao mesta za odlaganje svih vrsta otpda.

Poslednjih decenija zahvaljujuci intenzivnom razvoju tehnologije i hemije sintetizovano je ili ekstrahovano iz prirodnoh materjala izmedju pet i deset miliona hemijskih supstanci. Nesto vise od sedamdeset hiljada nalazi u komercijalnoj upotrebi, s tendencijom da se godisnje stavi na trziste oko hljadu novih jedinjenja. Ovakav trend, a narocito rasirena primena pesticida i pored otpora ubrzano doprinosi hemizaciji zivotne sredine izazivajuci promene zivotne ravnoteze, kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom pogledu. U prilog masovnoj upotrebi pesticida ide nagli porast broja stanovnika. Nagla ekspanzija stanovnika uslovljava potrebu za vecom kolicinom hrane, uz poboljsavanje kvaliteta, kao i iskorenjivanje bolesti u kojima insekti i drugi stetni organizmi imaju ulogu prenosioca.

Dugorocni efekti izazvani prisustvom cak i minimalnih kolicina hemikalija, dovode do teratogenih, kancerogenih, mutagenih i drugih nepozeljnih posledica po zdravlje coveka i zivotinja.
Metode dekontaminacije koje se koriste za zastitu zemljista:
“Dekontaminacija cini skup mera, sredstava i postupaka kojima se odstranjuiju, neutralisu ili razlazu na neotrovne ili manje otrovne produkte visoko toksicna hemijska jedinjenja sa povrsine zemljista”

• Tehnike solidifikacije/stabilizacije
Tehnike Solidifikacije/stabilizacije (S/S) su nacini za zadrzavanje kontaminanata u zemljistu. To je proces koji fizicki kapsulira kontaminante. . Najuobicajenija forma s/s –e je proces cementacije. On jednostavno ukljucuje dodavanje cementa ili mesavine na bazi cementa, sto limitira rastvorljivost ili mobilnost otpadnih sastojaka. Cilj S/S procesa je da limitira sirenje, natapanjem, kontaminiranog materijala. Krajnji proizvod koji rezultira iz procesa solidifikacije je monolitni blok otpada sa visokim strukturnim identitetom.
• Tehnike imobilizacije “In Situ”
Sastoji se iz direktnog ubrizgavanju supstanci koje razlazu, mobilisu, taloze nezeljene kontaminate.
• Deponije nasipanjem namenjene opasnom otpadu
Deponija nasipanjem zemljista, je objekat namenjen odlaganju otpada, ili deo takvog objekta, na kome se opasni otpad u rasutom (rifuznom ) stanju ili smesten u kontejnere, smesta u zemlju ili na povrsinu zemlje, najcese u iskopane rovove ili celije.

Elementi gradjenja i funkcionisanja ovakvog objekta:
- postavljanje donjeg izolaciong sloja koji sprecava prodiranje otpada sa deponije nasipanjem u donji sloj zemljista ili u podzemne ili povrsinske vode tokom citavog aktivnog perioda deponije;
- sistem sakupljanja izlivenog otpada i njegovog uklanjanja;
- uredjenje za kontrolu dotoka i isticanja atmosverskog taloga;
-prekrivanje otpada prilikom zatvaranja objekta i sprovodjenje sigurnosnih mera u periodu posle prestanka rada.

Zemljiste je vitalan ekoloski i poljoprivredni resurs i treba ga stititi od dalje degradacije.
Štetne i opasne supstance treba uklanjati na samom pocetku procesa, jer se na taj nacin ostatak proizvoda, namenjen deponovanju prestaje da tretira kao otpad, koji iziskuje specijalni neekonomični tretman. Najvrednije elemente treba odstraniti u prvoj fazi, cime je omogucen prestanak postupka u trenutku kada dobit postane zanemarljiva.


Nema ,,dozvoljene'' doze otpada i da svaka pa i najmanja kolicina ostavlja posledice po coveka, zivotinje i biljke.

Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili


Evo nekih bitnih osnovnih stvari o vremenu razlaganja otpada:


Materijal približno vreme raspada

Hrana, cveće i svi organski proizvodi 1 do 2 nedelje

Papir (ne plastificiran) 10 do 30 dana

Pamučna odeća 2 do 5 meseci

Vuneni predmeti 1 godina

Drvo 10 do 15 godina

Konzerve 100 do 500 godina

[u]Plasticna kesa 1 milion godina

Staklena flaša nikada [/u]


http://www.well.org.yu/Otpad%20je%20bumerang.htm