Svako se budi po principu by myself.
Tako se i čovječanstvo budi: a kako će se ti pojedinci organizirati, hoće li to biti duhovne grupe na čelu sa guruom, ili će također postojati grupe ravnopravnih, stvar je čisto tehničke i nebitne prirode.
Ono što svakako postoji jeste negativno dejstvo kolektiva tj. čovječanstva na okolinu (ekologija, ekonomija, tehnologija masovne kontrole), a što će trpjeti svaka jedinka, ali to je svakako i dodatni izazov svakom da bude još izvrsniji pred sobom i u sebi.
Gurđijev, kao i mnogi drugi, je naglašavao princip duhovnoga takmičenja pojedinca protiv pojedinca, koji će svakako u budućnosti biti sve očitiji.

Nema u duhovnosti takmičenja, ono je svojstveno piramidalnom ustroju koji možda jedino još živi na ovoj planeti i on je baziranom na egu odnosno reptilske prirode.
Ostatak razvijenih vrsta koristi holografsku strukturu gdje svaki djelić nosi informaciju cjeline stoga, u takvim uvjetima takmičenje, prestiž tipa tko će više i bolje ne može egzistirati zbog razlike u vibraciji.
Ne znam dali se itko zamislio zašto se baš sad treba dogoditi buđenje poslije eona i eona vremena, nisu li slične priče podvaljivane ljudima unatrag kroz povijest samo drugačije upakirane.
Zemlja je već milijune godina u trećoj dimenziji (čovjek je u drugoj) odnosno na samom dnu vibracijskog spektra i nalazi se u vrlo teškom položaju. Pitam se zašto do sada nitko nije reagirao dok je zemlja počela kliziti sa 24 nivoa. Rušilačke snage su odlično obavile svoj posao, bili su vrlo organizirani za razliku od snaga svjetla koje su podržavale politiku neuplitanja i pritom bili nijemi promatrači koji su se jedva konsolidirali, međutim voda je izgleda došla do grla i njima jer ako zemlja padne pada cijeli jedan kvadrant u galaksiji što otvara puteve daljnjem širanju mraka po ostatku zdravog tkiva univerzuma.
Sory ovo je malo ali situacija je sve samo ne sjajna i nebih se mnogo veselio budućnosti treba biti realan, mada opet nije sve ni crno kako izgleda.
Na kraju smatram da nesvjesnom biću ne treba zamjeriti ako počini pogrešku, ali bi ga trebalo spriječiti da je ne počini jer nesvjesno biće ne nešto najopasnije što se ikad pojavilo na ovom planetu što je prijetnja obostranom uništenju.

Zemlja to svakako nikad neće postati jer je tranzitna planeta - ostavljam mogućnost inertnih i nedinamičnih kraćih perioda raja ili pakla, ali tada, ako ne bude već bilo degradacije, razvoja svakako neće biti.
Nisu: Isusa, Buddhu, Muhammeda a. s. stavljali na kušnju sitni kriminalci.
A opet ponavljam da svako jedino može svjedočiti o svom prijeđenom putu, a da ne govorim da bi bilo krajnje neumjesno da se u budućnosti pojavi neka uzvišena hijerarhija koja bi to procjenjivala: već vidim mnoge poltrone koji bi ih opsluživali, jer smo probne balone, tipa Saija Babe, već imali...
Nije svjetlost sve što sija, niti je tama inertna.
Kako predstavljaju četiri kineska čuvara pakla sa oreolima oko glave...
Ali to su čuvari, a ne izbavitelji koji sjede na ljuljašci i izigravaju Boga.

Mislim da malo griješiš jer sve što je izašlo iz centralnog 24 dimenzijalnog sunca (čitaj centra galaksije, naš solarno sunce je petodimenzionalno ) mora se vratiti evoluiralo ili ne, ako ne podigne vibraciju izgori u samom plaštu centralnog sunca.
Zemlja je živo biće koja ima svijest kao i sve drugo a ne nekakva beživotna tranzitna tvorevina koja služi nekoj svrsi, molim malo poštovanja prema našoj nositeljici, nije nužno ali je poželjno.
Planet Zemlja na kojoj smo mi je samo ostatak velike zemlje koja sa svakom slijedećim padom u vibraciji cijepala na sve manje dijelove odnosno planetarno jato ili sazvježđe zmaja, Sirius A i Sirius B itd. da ne idem u detalje.
Jedno je sigurno a to je da smo kao vrsta dogurali do samouništenja, ljudska vrsta je prag svijesti spustila ispod treće dimenzije, srozala se u drugu dok je zemlja ostala u trećoj (rotirajuća kugla).
Ovu problematiku ne može (kako Einstein kaže) riješiti inteligencija koja ga je stvorila već nešto drugo.
Ovo je moje trenutno razmišljanje ne mora biti istina ali može poslužiti nečemu, nije mnogo ali čovjeka veseli

Upravo kao tranzitna planeta Zemlja je svjesno biće - to i hoću da kažem.
Zemlja će opstati, a hoće li biti ili ne ikoga druga na njoj nebitno je - nešto slično parafrazirano je izjavio i Eckhart Tolle.
Pogledaj Star Wars, čiji je reditelj mason visoke američke lože G. L., gdje on također određuje planetu Zemlju kao tranzitnu, te projektira svoj filmski serijal od svjetla ka predodređenoj tami.
A što se tiče nesvjesnih, njihova uloga može biti i pozitivna, jedini je problem eksplozija populacije, što će stvoriti povećanje konkurencije o kojoj sam u svom prethodnim ovotematskim postovima i pisao.

Prije će zemlja u petu dimenziju nego će čovječanstvo u treću ili četvrtu, naravno da će većina čovječanstva na tom putu da otpadne kao blato sa rotirajućeg kotača, taj proces se već uveliko događa, ljudi umiru kao muhe čak ni godine nisu bitne, često stariji od 60 godina se bolje drže od mlađih vjerojatno zbog toga što su u mladosti jeli zdraviju hranu, udisali čistiji zrak i imali daleko manje stresa.
Bit sadašnjeg trenutka je jako važan ali ni izdaleka ne rješava problematiku u cjelini tragedija je uopće doći odnosno utjeloviti se ovdje.

Vratimo se na temu kartikeya i autentika i odgovorite mi šta mislite o ovim pitanjima?

Da li lična karma duše ima tu snagu i moć da utče na sopstveni fetus (mislim na fizičkom nivou) pre nego što ta duša sa svojom ličnom karmom udje u potpuno razvijen fetus?

Ako lična karma duše nema tu snagu i moć, tada tu moć potpuno preuzima porodična karma, to jest, porodična karma ima tu moć i snagu da utiče na fizičkom nivou na fetus u toku razvoja i posle. Šta mislite da li je to tako?

Razmišljao sam da lična karma nema u potpunosti uticaj na život sve do (e sad nisam siguran, mislim do sedme ili do četrnaeste godine?) E tek kad dete napuni sedam ili četrnaest godina da tek tada na scenu života nastupa lična karma, dok se porodična karma tokom života polako povlači iza scene života ali nikada u potpunosti. Šta mislite o tome?

U Indijskoj kulturi odnosno u vedama se govori da dijete od dvanaeste godine preuzma osobnu karmu te kasniju odgovornost za vlastite postupke.
Karma je zakonik za neosvještenu svjetinu dok za osvještenu osobu vrijedi zakon izuzetka, mislim da to važi i za porodičnu karmu., odgovornost za tuđa djela dobivaju oni koji su suviše vezani za članove svoje porodice pa se karma može podijeliti na više djelova.

Ne znam u koju će dimenziju i kako, ali ne bih tu cijelu priču previše mistificirao: planeta ima svoje cikluse, o čemu su i Milanković i Tesla govorili, a njeni stanovnici to trebaju iskoristiti, jer promjene nisu ni pozitivne ni negativne nego jednostavno prilika razvoja.
Znam na šta misliš govoreći o ovozemaljskoj tragediji, ali su Grci u komade te vrste uključili, svakako ne slučajno, i katarzu, kako individualnu tako i kolektivnu.
Tu je negdje i odgovor na pitanje karme: da sve dođe upravo kada i kako treba, samo to neki vide a neki ne.
Neko ko spava dubokim snom, čak i kada je potres, neće se probuditi: možda se okrene na drugu stranu kreveta, slegne ramenima i prihvati stvari takve kakve jesu.
To naravno nije prihvatanje o kojem Tolle ili bilo ko drugi govori...

...ili ovako...

Sudbina je, prema narodnom verovanju, sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može umaći. Sudbina je ono što je nekom predodređeno, pogotovo najznačajniji događaji u životu, uključujući čas i način smrti.[1] Događaji koje čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim, a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno, smatra ce nesuđenim.[2]

U filozofskom smislu,sudbina je nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Sudbina nije slepa ili slučajna kao usud (lat. fatum), nego racionalna premda je nepoznata pojedincu koji u njoj učestvuje[3]. Tokom istorije, mnogi ljudi su bili nezadovoljni samo fizičkim objašnjenjima teških bolesti, raznih nesreća i prerane smrti, pa su pretpostavili natprirodni uzrok nevoljama koje dolaze bez obzira na zasluge. Verovanje u sudbinu čini život podnošljivijim time što čoveku omogućuje prihvatanje racionalnost univerzuma uprkos očiglednim nepravilnostima i nepravdama.[1]
Postoje veštine i pseudonauke koje nastoje da spoznaju ljudsku sudbinu. Tako, astrologija tvrdi da raspored zvezda u vreme rođenja određuje sudbinu, dok neki oblici gatanja imaju za pretpostavku da se sudbina može otkriti iz linija dlana ili pomoću snova. Previše izraženo verovanje u nepromenjivost sudbine naziva se fatalizam.

Slovenska reč sudbina dolazi od korena sud, suditi. Grčka reč moira, arapska maniya i latinska fatum odnose se na ono što je predodređeno ili suđeno, a sanskritska reč daivam se na sličan način odnosi na ono što dolazi od božanskog.[1]

Još u drevnim indo-arijskim verovanjima se govori o tri žene koje sede ispod drveta u središtu sveta i ispredaju sudbine ljudi.[1]

Slovenska mitolotija
Glavni članak: Suđaje
Sudbina je u slovenskom verovanju najčešće čas smrti, mesto i način umiranja koji je odredio usud; ređe, udes koji svakog čoveka prati u značajnim okolnostima njegova života, u sreći i nesreći.[4]
U slovenskoj mitologiji, suđaje,suđenice ili rođenice su natprirodna ženska bića koja određuju sudbinu novorođenog deteta. Ova božanstva sudbine poznaju skoro svi Sloveni.[5] Veruje se da se treće veće po rođenju kod novorođenčeta okupe tri suđenice i tada mu određuju sudbinu za ceo život. Što suđenice tada reše,veruje se da će tako i biti i da od toga niko ne može pobeći ili se spasti.Suđenice određuju ne samo koliko će vremena dete živeti, već i kakvom će smrću umreti. Običaj je da se suđenice dočekaju sa urednom i čistom kućom. Majka i dete se takođe to veče obavezno obuku u čisto. Pored deteta se često ostavljala hrana i piće da bi se suđenice poslužile posle napornog puta.

Grčka mitologija
Glavni članak/ci: Mojre, Ananka, i Tiha
Sudbina (gr. moira) je igrala veoma značajnu ulogu u drevnom grčkom mišljenju. Grčki pojam sudbine ima značenje onog što je svakom čoveku ponaosob dodeljeno, što određuje šta će biti od jednog novorođenčeta. U Homerovim epovima se o sudbini govori u jednini; ona je bezlična sila jednaka bogovima, pa povremeno čak i nadilazi bogove stavljajući ih pod svoju kontrolu. U staroj Grčkoj je postojala veza sudbine i kocke(odnosno sudbine i slučaja). Kocka ili žreb je smatrana nepristrasnim sudom kome je prepuštena odluka u mnogim važnim pitanjima: raspodeli važnih zvanja islužbi, ratnog plena, novoosvojenih zemalja itd.[6]
Grčka mitologija je sudbinu personifikovala u vidu tri
stare žene (mojre -suđaje) koje ispredaju ljudske sudbine. Prva mojra je Klota (»Prelja«), koja ispreda nit života, druga je Lahesa (»Deliteljica sudbe«), koja odmerava dužinu svake pojedinačne niti, treća je Atropa (»Neumitna«), koja preseca nit života izazivajući smrt.[4] U staroj Grčkoj, proročanstva igraju važnu ulogu u saopštavanju ljudske sudbine.[1] Jedno od najpoznatijih je bilo Apolonovo proročište u Delfima,gde je Pitija, udišući isparenja iz zemlje, u zanosu izricala svoja često zbunjujuća predskazanja. U grčkim tragedijama, ljudska sudbina se često ispunjava nasuprot svesnog delanja i namera, kao u mitu o Edipu. Sudbinu ponekad oličavaju i erinije, boginje osvete i smrti.

U monoteističkim religijama, pojam sudbine obično se podvodi pod pojam božanskog predodređenja.

Hinduizam
Većina hinduista veruje da su mnoge stvari uživotu, npr. društveni položaj, zdravlje, supružnik, broj dece i čas smrti, utvrđeni pre rođenja, bilo sudbinom ili našim ranijim ponašanjem. Jedan od izraza za sudbinu u hinduizmu jeste daivam (»od bogova«, »božansko«), što je vremenom poprimilo značenje »onoga što su odredile neke natprirodne sile«.[1] Južnoindijski Tamili tradicionalno veruju da je sudbina utvrđena još pre rođenja i da je nevidljivo ispisana na čelu, što može odgonetnuti samo vešt čitač sudbine.[1] U hinduizmu, velika sreća ili nesreća u životu pojedinca se može objasniti bez pozivanja na sudbinu, već pomoću karme.Tako se nelogični događaji u nečijem životu mogu objasniti kao posledica postupaka iz ovog ili prethodnog života.

Islam

“
Znaj da ono, što te je promašilo, nije te ni moglo pogoditi, a ono što te je pogodilo, nije te ni moglo mimoići.[7]
”

— Muhamed

Arapski pojam sudbine (maniya) vuče korene iz preislamske arapske poezije. Maniya (od korena mny - brojati, odmeriti, odrediti) se često javljala u staroj arapskoj poeziji, obično u kontekstu predodređene smrti.[1]


U bliskoj vezi s pojmom sudbine jeste arapski pojam kadar (qadar), koji ima značenje ukaza, a znači i ono što je »ukazom određeno«, u smislu sudbinske predodređenosti. Shvatanje po kome Bog određuje sve što se ljudima dogada, i dobro i loše, predstavlja suštinski deo islama. Za sve aktivnosti ljudi i životinja u Kuranu se kaže (npr. 10:62) da su zapisane u nebeskoj knjizi, što podrazumeva da je u njoj zapisan čas smrti svakog čoveka. Hadisi prenose da, dok je beba još u materici, jedan anđeo po Božjem diktatu zapisuje buduću sreću, dužinu života, pol i poziv pojedinca.Anđeli čuvaju ovaj zapis i ništa mu se ne može dodati niti oduzeti.[1]


Sudbina u filozofiji
Filozofsko poimanje sudbine svodi se na neumitni zakon,odnosno nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Po definiciji, sudbinsko je ono što je izvan našeg uticaja, na šta ne možemo uticati svojim delovanjem, bez obzira da li stoga što nas je zaskočio slučaj, ili što smo pod uplivom sila koje izvan naše kontrole.[6] Pojam sudbine je igrao ključnu ulogu u stoičkoj filozofiji. Stoici su smatrali da mudar čovek treba da prihvati svoju sudbinu, ma kakva ona bila, umesto da pokušava da joj se opire.

“
Sudbina vodi one koji na nju pristaju, a vuče one koji joj se protive.
”

— Seneka[4]



Posle ovog uvoda o Sudbini Proširićemo ovaj koncept tkz. Sudbine na jedan širi nivo. Smatram, da je od izuzetnog značaja shvatanje ove teme, zato što je ona vezana za sve nas. Skoro kroz sve religije i filozofije, sudbina se smatra nečim što je neminovno.

Da li je baš tako? I koje je naše razumevanje ovog, na neki način, zastrašujućeg pitanja. Slediti sudbinu po svaku cenu. Da li mi kao duše raspolažemo sa našim sudbinama? Da li mi kreiramo sopstveni put u postojanju?To su neka pitanja kroz koja ćemo večno lutati. Ali, smatram da ova metafizička pitanja mogu da doprinesu rešenju ove enigme, zvane sudbina.

Sada ćemo dati definiciju karme, da bi proširili koncept, jer mnogi smatraju da je sudbina i karma isto, mada postoje određene razlike.

Zakon karme se ne nameće spolja, on je položen u samoj našoj prirodi. Suština zakona karme je da svako biće snosi posledice sopstvenih dela. Tako je delanje istovremeno ispoljavanje volje i uzrok uslovljenosti subjekta. Delo (sanskr: karma)tako postaje „zakon čijem se dejstvu ne može izbeći"[2]. Svako biće tako nasleđuje sopstvena dela, nastavljajući i sa činjenjem novih dela, čije će posledice osetiti kasnije. Zbir čovekovih dela određuje njegov sadašnji i budući život, a sadašnji život i karakter određeni su delima izvršenim u pređašnjem životu. Zakon „dozrevanje plodova“ se ne ograničava na jedan život, nego je osnov vere u kontinuitet duše ili sopstva (atman) kroz niz života ili preporađanja.

Tako je karma pokretna snaga moralnog determinizma u individualnom životu, a takođe i opšteg uzročnog zbivanja u svemiru. Zakon karme je opšti zakon koji se primenjuje i na ljude i na bogove, biljke i životinje.[3]

Dakle, u vrlo smo nezavidnoj situaciji ako pogledamo sve ove definicije. Čim smo u postojanju, to se odmah smatra neminovnim, da nosimo svoju sudbinu sa svim uzrocima i posledicama.

Ova tema je o prekidanju ove iluzije, bez obzira na posledice!

Za razumevanje ove teme, potrebno je znanje o denzitetima, organskim portalima, tuđincima, tako da oni koji nisu upoznati sa ovim tematikama imaju reference za izučavanje. Oni koji već nešto znaju o tome, imaće lakše razumevanje. U svakom slučaju, za one koji bi da samo ovlaž zagrebu po istini, ovo je prilika da prekinu čitanje, ili da nastave, jer neće biti lako....

Za lakše razumevanje, podelio sam sudbinu na nivoe.

1-lična
2-porodična
3-šire-familijarna
4-nacionalna
5-šire-regionalna
6-planetarna(zemaljska)
7-kosmička(Kreator)

Sudbina nosi određena iskustva, tako da se ona implentiraju kroz um kroz određene vremensko-prostorne reference postojanja.

1-Lična sudbina

Lična sudbina se izdvojila iz grupne svesti.

1-Unija sa Jednim
2-Vrste stvaranja
3-Kolektivna svest vrste
4-Individualna svest iz vrste
5-Ujedinjene svesti vrste
6-Pre ujedinjenaunija sa Jednim
7-Kreatorova Svest i individualna svest sudbine kao Jedno

Potreba da Kreator shvati sebe, stvara iskustva kroz postojanje. Dajući sebe, od 1-ve gustoće postojanja do 7-me, razumevanje Stvaraoca je jedino moguće u uniji sa Jednim, na nivou 7 gustoće postojanja.

Lična sudbina je prožeta sudbinom Kreatora, jer je ona ovde(u postojanju) da stvara i donese iskustva za Sveokupnost.


2-Porodična sudbina

U sklopu porodične zajednice, duše koje su vrlo intimne kroz jedan zajednički put, uspostavljaju zajednički rad na ličnoj i kolektivnoj spoznaji. To ne znači da i u takvim zajednicama ne postoji neslaganje, čak naprotiv, takve zajednice su kontaminirane napadima od strane organskih portala i tuđinaca!

Porodična sudbina je jedan preduslov za jednu ujedinjenu, širu zajednicu. Međutim, u OPS(okrenut prema sebi) svetu, to se uvek premetne u služenje hiperdimenzionalnih entiteta. Porodična sudbina ima svoju energiju kao i lična, tako da ima svoj početak i kraj ako ne evoluira ka višim stanjima svesti.

3-Šire-familijarna sudbina

Šire-familijarna sudbina je slična kao i porodična, samo u svojoj jačini dolaska inkarnacija, ima više individua koje je mogu unaprediti, ali isto tako i unazaditi.
To je još veća zajednica sličnih duša.

4-Nacionalana sudbina

Ova sudbina je sastavljena od raznih genetski isprepletanih rasa. Duša se inkarnira u određeni genotip ljudske rase, ali pošto je sve to genski izmanipulisano i programirano, kontrola je još veća i sveobuhvatnija.

5-Šire-regionalna sudbina
Ona je obuhvaćena prostorno i vremenski u genetski sličnim sudbinama koje seispoljavaju, kroz jezik, životni prostor i drugo.

6-Planetarna sudbina
Ova sudbina je vezana za još širi koncept duša, u globalu je vezana za ljudsku rasu, međutim, tu su i inkarnacije ne-ljudskih elemenata, kao i organskih portala kroz ljudska tela. Majka Zemlja daje tela i hranu, Kosmički um svesti, ovde je jedno šire bojište za iskustva koja se još i više polarizuju ka strani dobra ili zla.
Planetarna sudbina hrani Matricu i kontrolni sistem, ovde je jedno veliko hranilište, bilo tamom, ili svetlom. Majka Zemlja kao planetarni entitet daje tela za svesti i hrani svoju decu, to se odnosi na sva živa bića, pa tako i na ljudsku rasu.

7-Kosmička sudbina
To je shvatanje da je individualna svest deo Kreatora i da je sudbina Stvaraoca u rukama njegovih Iskri koje donose iskustva iz postojanja. To se odnosi na skalu od 1-ve gustoće postojanja do 6-te gustoće postojanja.
Kosmička sudbina se krajnje manifestuje i shvata na nivou 7-me gustoće postojanja, ili u Uniji sa Jednim. To nije niti kraj niti početak, vanvremenski sjaj znanja o Velikoj Iluziji biva razložen, ponovo stvoren, ili u suspendovanoj animaciji Kratora potpuno shvaćen kao deo Kreatora, nasuprot nepostojanju i snu materije….

Jedan Kosmički Um ima svoje pod-umove za različita stvaranja i uništenja, to je potreba za iskustva, bilo koja, bilo kada, da bi Sveokupnost sebe istražila i razumela!


- Hiperdenzitetski igrači sudbina
Zemlja je velika škola, rekao bi neko, međutim, ovde u ovom realitetu 3d OPS sveta, opšta je klanica za svakom svešću i živinčetom. I takva iskustva su potrebna za Kreatora, do određene granice, naravno, Tuđinci su to zloupotrebili zatvorivši Matricu zbog svetla koje im je potrebno da se tako hrane. Oni misle da tako služe Kreatora, što je jedna velika iluzija.

Rekao bi neko, nema Boga od 1-og do 6-te gustoće postojanja, i nema kada je Sveokupnost implentirala sebe u sve aspekte stvaranja!
Razumevanje sudbine ostaje na nivou 7-me gustoće postojanja kada se i lična kao i sudbina Kreatora stapaju u Jedno.

Svi smo mi jedno, ali razumevanja te jednakosti pred Bogom nosi različita shvatanja i planove, različit put do prestanka iluzije. Neko to ne želi da do kraja završi i zato gubi svetlo, učauren u OPS svetu i realitetima.

Hiperdenzitetski manipulatori čine sve da ostanu u toj iluziji i to je njihov zatvor, njihov san da budu veliki Bog kako bi manipulisali postojanje u nekoj vrsti večnosti.

Oni koji se hrane strahom, smrću telesa, zaboravom, igraju na svoju oholost pred stvaranjem, i tako ne poštuju zadati cilj, dati iskustva za Sveokupnost. Oni udaraju lične pečate na svoje sudbine, ignorišući sudbinu Kreatora.

Nema velike nagrade do prosvećenja, svi oni koji očekuju nešto izvan postojanja doživljavaju potpunu reciklažu, ili brisanje memorijskog kompleksa holografskog aspekta Boga. Kao kada traku koja je nasnimana određenim materijalom, izbrišeš od podataka!

Igre su zastrašujuće za one koji izgrađuju sudbinu, iznova i iznova bačeni u tela, bez sećanja, ili sa implantiranim programima, vraćaju ih u postojanja na njihovu grižu savesti ili za greh koji im usađuju… Zona za reciklažu 5d, jeste jedno zastrašujuće mesto, iako je tamo svetlo i sve što zamislite, takođe, i lakoća prevare!

- Slobodna volja i sudbina
Svi pričaju o slobodnoj volji, ali šta je ona i kako je vezana za sudbinu svih nas. Ako smo manipulisani od samog početka, o kojoj slobodnoj volji pričamo?
Traže naš pristanak, zašta? I ako prihvatiš igru onda si u šemi da pratiš uzrok i posledicu dela. A to je jedan zatvoreni krug pakla!

Postoji samo slobodna volja IZBORA, i ona vodi sudbinu ka svom Ishodištu, sve ostalo je špekulacija. Slobodna volja dostiže se u uniji sa Jednim na 7-mom denzitetu i to je konačna potvrda puta Kreatora! Više nema početka i kraja jer sve jeste to, nema zaborava i sećanje je u Sveokupnom.


Taj IZBOR može da stvara, deli ljubav, empatiju, večni smisao svega premešta u sve realitete, može isto što i Kreator, jer mi jesmo to, moć koju treba da ispoljimo, a ne moć koju pokazuju nad nama.

- Sudbina organskih portala i androidne rase
Evolucija ne postoji, samo selektivno postojanje. Tuđinci žele da stvore veštačko postojanje, učaureno u zaustavljenom znanju o Kreatoru. To je kao da igrate jednu istu igricu sa poznatim ishodom. Zar je to iskustvo za Boga, hajde da vidimo koje su naše krajnje mogućnosti. Pa, nema ih!

Da postaje samo tela, kao sonde, roboti, sa infrastrukturom služenja zla i kontrolnog sistema. Da postoji veštačko svetlo umesto pravog, uteha kao zaborav a ne kao sećanje. A ljubav da se svede na rasu i kolektiv bez ikakvog Izbora, to je plan bolesnih umova koji se plaše, jer njima je strah od nepostojanja glavni smisao.

Zar sudbina samo da bude prelaz iz života u smrt i obrnuto…

Duševno telo nosi ključeve zatvora materijalnog sveta, otključajte vrata večnosti dajući stvarnosti stvarnost a iluziji opsenu….

Nema nagrade kod Kreatora, vi ste sama nagrada!

- Proročanstvo Sudbine
Proročanstvo sudbine isto je kao i Božansko, vratiti se kući, još jači znanjem i ljubavlju, u mogućnosti za još beskrajnija iskustva, jer iskustva za Kreatora su i za nas vrhunske tajne, neizmerno znanje oivičeno večnim dešavanjima.
Takođe i shvatiti da je Dom svuda gde smo ga izgradili kroz ljubavi znanje…

Zato dragi moji, vratite moć sudbine u vašim Božanskim Očima, postojanje vas voli i ono želi da date neslućene poduhvate, bez straha i očaja o krajnjom prelasku ka 7-moj gustoći postojanja.

Idemo svi zajedno ka tom poduhvatu, korak po korak, večno kroz večnost, pogled kroz pogled koji nosi svetlost kroz sve doline suza…

Pokupimo sa nama tužne i one koji plaču, zakrilimo svetlost u ovoj hladnoći bez duša, dajmo smisla našim postojanjima, jer to je smisao i Boga, I nas samih…



Vaš Bojan, grlim vas i ljubim, i svako dobro želim…

Hvala Bojan71 na odvojenom vremenu i trudu.

Što bi reko Ivo Andrić:

"Nismo birali ni zemlju ni mesto gde ćemo se roditi,
ni narod u kojem ćemo se roditi,
ni vreme u kojem ćemo se roditi,
ali biramo jedino da li ćemo biti ljudi ili neljudi."

Samo bi dodao:
ali možemo da biramo kako i kada ćemo da odemo.

Ne bih se u to baš okladila

Alf

Objasni Alf...

U toj rečenici, a za koju sam rekla da se ne bih okladila u "nju" (odnosilo se na tvoju rečenicu, dodanu - ne na Andrića!) je rečeno nešto što je vjerovanje i tvrdnja istovremeno u nešto o čemu za sada, ma koliko se trudili na svim temama - još uvijek zaista pojma nemam. Bar ja! Zato sam i rekla da se ja ne bih kladila u to.

Ovdje je pitanje što je izbor, imamo li ga? Čak i karma muti vodu u toj priči. I Andrić je dobro rekao, a tvoja rečenica na koncu je u biti, iz mog ugla precepcije kontardiktorna rečenome. Ako nisi ništa birao, kako ćeš to što si rekao odabrati i jesi li zaista siguran da će odabir biti tvoj?

Ja nisam, zato sam rekla da se u to ne bih kladila. Izbori znaju biti kada ih dublje pogledaš klizav teren, pogotovo kada shvatiš da su ti svi ponuđeni zaista samo ponuđeni. I da - ostaje ti Andrićeva posljednja rečenica: ali biramo jedino da li ćemo biti ljudi ili neljudi - koja djeluje na prvi pogled jednostavno, a u biti je istovremeno i uzročno posljedična. I zato vrlo važna, jer dodiruje samu srž - da mi jesmo "zaboravili" to biti, a kako onda možemo nešto zaista birati? Rekla bih da "biramo" samo više ili manje uspješno održavanje glave nad vodom, a to bi u dubljem promišljanju moglo biti samo da eto u datom trenu odaberemo samo reakciju na ponuđeni ne naš - izbor !

Pa eto, ja sam koliko toliko objasnila moje viđenje, koje je dakako samo moje, a možeš li, molim te i ti svoje, što si mislio pod time: ali možemo da biramo kako i kada ćemo da odemo?

Alf

,,Nismo birali ni zemlju ni mesto gde ćemo se roditi,
ni narod u kojem ćemo se roditi,
ni vreme u kojem ćemo se roditi,``

Tada nismo imali slobodu da biramo zbog karme, kao što nemamo ni u ovom životu sve do trenutka kad čovek spozna sebe i svoje mogućnosti i tek kad spozna, tada čovek ima mogućnosti da bira i na taj način da promeni svoju karmu. Jer ako nemaš mogućnost da biraš tada nemaš mogućnosti da promeniš svoju karmu.

Ponuđenost zavisi od toga koliko je čovek sposoban i koliko je hrabar i samim tim ponuđenost ti daje da biraš u nivou svojih mogućnosti i hrabrosti.

Pozdrav
Jedno pitanje za Ostrova vezanu za ono kako i kada ćemo da odemo. Gde da odemo?? Na šta tu misliš?

Smatram da je Ivo Andrić mislio da smo svi jednaki ali da je naš izbor dali ćemo biti ljudi ili zveri. On nije koristio termin zveri da nebi probudio pogrešan film u očima čitalaca. Oni koji su neljudi na putu su da postanu zveri.

...Svi ćete da odete u zonu za reciklažu....


...Tamo negde ka Orionskim laboratorijama....


...Jebiga, šta zna koka u kokošinjcu.... (šta je čeka)....

Bojan71 je napisao:


Ako su kreatoru potrebna tako perverzna iskustva onda tuđinci ili OPS-i savršeno obavljaju taj prljav posao i uistinu služe kreatoru.
Pitam se dali kreatori drugih univerzuma očajno čeznu za sličnim iskustvima?

Bojane 71, Vaš post u vezi sudbine me je očarao. Naprosto nesmem svoje mišljenje da dam jer će otići u off topik. A sudbina me i te kako zanima.

Ovo je brate toliki crnjak da ne može biti veći, ispada da je život blagoslov i prokletstvo u istom trenutku.
Jedina utjeha je činjenica da sve što ima početak mora imati i završetak, valjda će i našem kreatoru dosaditi ova lakrdija, skupiti karte i napraviti auzmeš.