Skoro sam bio prisutan jednoj diskusiji u vezi reklame domestos. Sad ne znam da li i gde se ona emituje ali u pitanju je kao neka bakterija koja prica kako je zivela srecno u svoj toj priljavstini i prikazuju mesta gde se nalazi, sve dok se nije pojavio domestos. U novom sadu su na psihologiji istrazivali uticaj reklama na ljude, i iz analize su zakljucili da reklame slicne tim domestosovim, dovode do razvijanja bacilofobije.
Sta mislite o tome?
Ili u opste o uticaju reklama na nasu psihu?

Ta se tema već obradila i o njoj se dosta govorilo kroz druge topice. Iskreno i toplo preporučam da malo prošaltaš po drugim temama, materijala ima puno, ni ja sam nisam pročitao dosta toga a vremenski sam nešto duže na forumu, pa mislim da nije potrebno svaku temu "definirati" i "odrediti" ugrubo jer se stvarno utječe na kvalitetu rečenog. Uostalom sve su stvari više manje povezane, pogotovo ove o kojima se govori ovdje, pa sve to dođe spontano.

Ali da ne bi ispalo da pametujem i nekom solim pamet i da odgovorim ukratko na topic: ne gledam baš TV, izbjegavam gledanje tog smeća i rijetko kad se zalomi baš neka dobra emisija, neki solidan dokumentarac ili neki film ala drama, neka socijala ili slično što volim.

Nažalost živim sa ljudima koji su zombiji što se tiče televizije, ona ih hrani i oni hrane nju. DOSLOVNO. Neki od njih i imaju puno potencijala, neki čak dosta i ostvaruju, ali mi je to uvijek bilo žao što je tako. Dok trenutno živim sa najgorim i najzombificiranijim čovjekom (ženom) nekritičnog mišljenja i odgovora tipa: "gledam sapunicu jer me to opušta".

Eh, nije ni meni lako ...

Mene više zanima što mislite o ljudima kojima je bitno da je TV stalno uključen i da pilje u njega (po mogućnosti, ako ne rade nešto drugo) pa štogod bilo na njemu.

Jednom sam pitao staru, ali pazite ovo, ovo je stvarno izreka za zamislit se, čiji će se model sigurno (nadam se) provlačiti po školama i legendama za 200-300 godina (govorim špekulativno). Pitao sam ju dakle dok je bila neka glupa serija ili emisija: "pa šta gledaš to sranje na TV-u?" (kome smeta rječnik nek pokrije uši, jer kad je riječ o TV-u i kapitalističkim sranjima, neću štediti riječi . Ona meni "pa nema ničeg drugog trenutno".

A nema se ništa drugo za raditi. Najčešći je odgovor "nemam vremena za to", kad se razgovara o nečemu drugom, što je najčešće BEZBROJNO puta korisnije od piljenja u "hell's box". Ljudi ne da su programirani, nego su programirani do te mjere da je to strašno. Prestrašno.

Ma ne znam, ovo vrijeme je jednostavno bolesno, svi mediji su samo katalizator i saditelj bolesnosti i nezdravosti.

BTW, neki dan sam vidio baš tu reklamu (od 15 minuta šta mi je bio upaljen TV), i razmišljao sam na sličan način. Reklama je odvratna do te mjere, da sam ja koji nisam nešto gadljiv, dapače, samo opsovao TV i gasio ga. Još k tome sam jeo hehe... Uglavnom baš o toj reklami se radilo, i da slažem se sa tim što si rekao, ali ima tu još i puno toga više.

Srecom ja je nisam video dok sam jeo ali i meni je gadna da nemoze gadnije biti. I kad covek razmisli nije ni cudo da neko razvije bacilofobiju. Pazi, koliko samo firmi postoje koje reklamiraju svoje prozivode opisivajuci kako je prljavo mesto gde mi zivimo. Iduci u detalje. Jednostavno dodje ti muka od svega.

Odavno ne gledam TV i baš mi je lijepo !!!

Ova tema treba ici pod manipluacija ljudi: Naslov "Subliminalno programiranje".

Jer tu bi u naslovu vec dali odgovor sta je to.

Da, ali ne propuštam "zabranjenu ljubav" i "ljubav u zaleđu"!



I bi svijetlo...

Uticaj TV reklama.
Ovdje vidim pisete o jednoj reklami, ja je na zalot jos nisam vidio, iskreno nisam u toj mogucnosti trenutno da gledam TV.
Ima tih par kanala koje volim, animalplanet, discovery, tako par naucnih i to je to. Naravno uvijek volim pogledati neki dobar film, po mogucnosti dramu.
Reklame, ..... tesko onom ko ih prati i gleda, ono na fazon sta ce novo izaci (on-ona kao u trendu).

Treba gledat samo drame, dokumentarce i eventualno koji dobar pornić sa pohotnim curama iz internata na koji sitna i krupna buržoazija šalje svoje mlade, prividno neiskusne i jebozovne kćeri.

Sav sam vražji!

Što to dobro ima u dramama?
Tuđi problemi;ko ono ,nemam dosta svojih?
Reklame trenutno čine oko 30% programa na svim tv postajama pa ti vidi što gledaš...
Mislim da su droga i tevelizija opijum za narod.

Evo kako TV reklame utiču na mene:

Mislim da su današnje TV reklame, jedno od glavnih sredstava za „psihopatizaciju“ ljudi. (Pogledaj temu Psihopatija) isto tako, na njih se može gledati i u kontekstu onoga što je izneseno u tekstu Masovna Kontrola Svijesti:

http://www.galaksija.com/planeta/kontrola_uma.htm

U posljednje vrijeme sve je više reklama koje kao da su pravljene za debile ili mentalno retardirane osobe a ne za ljude. Mislim da to nije nimalo slučajno. Jedino što me tu impresionira, to je njihova konzistentnost jer se čini da se tu radi o jednom projektu koji se diktira iz jednog centra a sprovodi u dijelo širom ove planete.

U svakom slučaju, „pamet u glavu“!


Pozdrav!

Tako je! Sadašnja globalna ekonomija koja se zasniva na principu potrošačkog društva nastoji da proda što više debilnih proizvoda, a kome drugome nego debilima. Uzmimo samo za primjer najnovije modele mobilnih telefona, kome trebaju više sve te silne preverzije koje se ugrađuju u svaki novi model neke nokie, siemensa, motorole i dr., a ti novi modeli iskaču gotovo preko noći na tržište. I onda te fino neka stupidna reklama ubijedi da ti je pod hitno potreban baš taj najnoviji model telefona sa svim novougrađenim idiotlucima u njemu. Naveo sam samo jedan primjer ali se to odnosi na milione drugih proizvoda.

Čokoladna tortica... od Kraša

Totalna hipnozna perverzija od tv-reklame za klince...

Od svih loših aspekata reklama, a i samog TV-a ( ako i postoje pozitivni aspekti ) je činjenica da ogroman deo mlađe populacije gleda to smeće čija je osnovna uloga ( ako ne i jedina ) pranje mozgova masama. Umovi te dece programiraju se od samog početka njihovog razvoja.

Na mene mediji imaju isključivo pozitivan učinak...

Stvar je percepcije... zar nije glupo gledati u to sve, kritizirati... tupiti da je to ovako ili onako, a na kraju uzeti za prva isticati kako da pozitivnih učinaka "gotovo " i nema...

Pa što je to utjecalo onda na osobu koja je došla do tih zaključaka o toj materiji ako ne ona sama...

Slažem se, uzmeš što ti treba iz cijele priče, ostatak ignoriraš.Riješenje je u selektivnom pristupu prema svemu što ti se nudi.
Osnovna poruka reklama je: koliko imaš toliko i vrijediš, ili ako ovo kupiš, mošda nešto i poševiš!
Ali to ne znači da je proizvod loš!

Iako definicije mogu biti nejasne i pomalo zbunjujuce, rec "ovisnost" se obicno odnosi na psihicku ili fizicku zavisnost o odredjenom iskustvu koje mora biti redovno ponavljano da bi se osoba osecala ugodno. Obicno, mi o ovome razmisljamo u smislu hemijske ovisnosti, koja se dogodi kada hemikalija reorganizuje nervni sistem tako da on zahteva prisustvo te hemikalije kako bi normalno funkcionisao.

Naravno, nisu sve ovisnosti hemijske. Bilo koje ponasanje koje dovodi dovodi do ugodnosti ce biti ponavljano, posebno ako to ponasanje zahteva malo posla. Psiholozi ovaj obrazac ponasanja nazivaju "pozitivnim jacanjem". Ovo je ono sto mi, strucno gledano, podrazumavamo pod ovisnoscu. U ovom smislu, televizija se svakako uklapa u kategoriju uzrocnika ovisnosti.

Kada vi gledate TV, aktivnost vaseg mozga se prebaci sa leve na desnu hemisferu. Zapravo, eksperimenti koje je izveo istrazivac Herbert Krugman su pokazali da je gledaocima dok gledaju televiziju, desna hemisfera duplo aktivnija od leve, kao posledica nervne anomalije. To prebacivanje sa leve na desnu hemisferu je praceno oslobadjanjem prirodnih telesnih opijata: endorfina, koji ukljucuje beta-endorfine i enkefaline. Endorfini su strukturno identicni opijumu i njegovim derivatima (morfijum, kodein, heroin, itd...). Aktivnosti koje oslobadjaju endorfine su obicno nase svakodnevne navike (mi ih retko nazivamo ovisnim). One ukljucuju i naporne vezbe i orgazam. Eksterni opijati deluju na iste receptore (opioid receptore) kao i endorfini, tako da postoji mala razlika izmedju njih.

Zapravo, naporne vezbe, koje proizvode obilje endorfina, mogu biti vrlo ovisne, sve do stupnja kada "ovisnici" koji iznenada prestanu sa vezbama dobiju simptome apstinencijalnog sindroma, najcesce migrene. Ove migrene su uzrokovane opioid receptorima, koji su navikli na redovan dotok endorfina.

Znaci ovisnosti su svuda oko nas. Prosecan Amerikanac provodi cetiri sata dnevno gledajuci televiziju, a 49% nastavi da je gleda uprkos njihovom priznavanju da to rade prekomerno. Ovo su klasicni indikatori ovisnika u negiranju: ovisnici znaju da sebi cine stetu, ali ipak nastavljaju da koriste droge.

Nedavne studije na laboratorijskim pacovima su pokazale da stimulatori opioid-receptora podsticu ovisna ponasanja. Dokaz je definitivan: svi opijati su ovisni! Cak i oni koje vase telo prirodno proizvodi. TV uredjaj radi kao visoko-tehnoloski sistem za dostavu droge, i svi mi osecamo njegove efekte. Pitanje je, moze li ovisnost o televiziji biti destruktivna? Odgovor koji nam daje moderna nauka je odjekujuce "DA"!

Pre svega, kada vi gledate televiziju visi delovi mozga (kao sto su srednji mozak i neo-korteks) su iskljuceni, i najvise aktivnosti predje na nize delove mozga (produzena mozdina i mali mozak). Nervni procesi koji se odvijaju u ovim delovima se ne mogu tacno nazvati "kognitivnim". Nizi ili reptilski mozak reaguje na okolinu koristeci se fundamentalnim "bori se ili bezi" reakcionim mehanizmom.
Osim toga, ovi nizi delovi mozga ne mogu da razlikuju realnost od izmisljenih slika (posao koji obavlja neo-korteks), tako da oni reaguju prema televizijskom sadrzaju kao da je on realan, ispustajuci odgovarajuce hormone. Studije su pokazale da, u kranjoj liniji, previse aktivnosti u nizem mozgu vodi do atrofije visih delova mozga.

Istrazivanje Herberta Krugmana je dokazalo da gledanje televizije uspava levi deo mozga i ostavi desni deo da obavlja sve kognitivne zadatke. Ovo ima potresne posledice televizije na razvoj i zdravlje mozga. Kao prvo, leva hemisfera je kriticna za organizaciju, analiziranje i prosudjivanje ulaznih podataka. Desna hemisfera tretira ulazne podatke nekriticki, i ona ne desifrira niti razdvaja informacije na sastavne delove. Ona obradjuje informacije u celinama, sto dovodi pre do emocionalnih nego do inteligentnih reakcija.


Televizija je droga koja nije nista bolja od opijuma, heroina, ili bilo kog drugog opijata. Televizija je jednako (mozda cak i vise) stetna za um i telo kao i bilo koja druga droga. Ali postoji velika razlika. Sve ostale droge naizgled predstavljaju pretnju prema ustanovljenom drustvenom poretku. Televizija, medjutim, je droga koja je esencijalan element za odrzavanje socijalne infrastrukture. Zasto?
Zato sto ona ispira mozak potrosacima da trose svoj novac. Cilj reklama nije da privuce racionalan ili svestan um (koji obicno odbaci reklame), vec radije da usadi ugodjaje koje ce potrosac povezati sa proizvodom kada na njega naidje u stvarnom zivotu. Kada mi vidimo proizvod koji je izlozen u prodavnici, na primer, te pozitivne emocije su pokrenute. Odobrenja od omiljenih sportista i drugih slavnih licnosti izazivaju istu povezanost.
Ako ste ikada sumnjali u moc televizijskog reklamiranja, imajte ovo na umu: reklame deluju uspesnije ako vi ne obracate paznju na njih!


http://www.cognitiveliberty.org/5jcl/5JCL59.htm

Citat iz filma Fight Club:

"Reklame su nas naterale da jurimo za kolima i odecom, radeci poslove koje mrzimo da bi kupili sranje koje nam ne treba. Mi smo prosecna deca istorije. Bez svrhe i mesta. Mi nemamo Veliki Rat. Mi nemamo Veliku Depresiju. Nas Veliki Rat je duhovni rat... nasa Velika Depresija su nasi zivoti.
Svi smo uz pomoc televizije odgajani da verujemo da cemo jednoga dana biti milioneri i filmske ili rok zvezde.
Ali necemo. I polako ucimo tu cinjenicu. I vrlo, vrlo smo besni zbog toga."