Evo ovako, jasno mi je to što govoriš, međutim - automatski pretpostavljaš binarnu suprotnost tamo gde je nema.
Čini mi se da je osnovna pretpostavka na kojoj baziraš to razmišljanje ta da
neprihvatanje i
postavljanje razlika između prirode i značaja raznih događaja, kako događaja tako i sopstvenih akcija podrazumevaju želju za osvetom, ili nabijanje samokrivice - što bar u mom slučaju nije slučaj. Te dve stvari ne povlače jedna drugu. Takođe, čini mi se da je prisutna i pretpostavka da je rad na uzrocima trenutnog stanja radi njegove promene nešto negativno, da je proizvod negativnih emocija - što on uopšte ne mora biti.
Zapravo, više mi se čini da su "lažna ljubav i svetlost" upravo u tome - u smatranju da zato što je sve tako kako jeste, jer drugačije
sada ne može biti - bilo kakva želja za promenom stanja i situacije neduhovna, da sve treba i da ostane tako kako jeste, jer su nepogrešivi zakoni kauzalnosti potpuno ispunili onaj trenutak koji bi odgovarao onome što zovete "sada". Imati ljubav i toleranciju prema nečemu, prema čak i takvom stanju stvari, ne znači održavati ga jer Ljubav nije ljubav, nije takva da održava nešto već ga samo omogućava, i dalje, ne znači da ne smeš ništa raditi u okviru toga, niti da nema prostora za ono "subjektivno" poboljšanje kako u sopstvenoj percepciji, tako u sklopu okružujućih faktora koji čine naše okruženje. Kauzalnost je kauzalnost usled delovanja, izmenimo delovanje - menjamo i rezultantu kauzalnosti.
Mi smo svesni. Tamo gde vi vidite "zakon privlačnosti" ja vidim sklop različitih uticaja svesnih subjekata, čija je rezultanta to što jeste, što zovemo sada, tako i to famozno stanje koje treba prihvatiti. Ali, prihvatanje nije sinonim za ne raditi ništa - i ne menjati ništa, ako ne koristimo sopstvene mogućnosti - šta ostaje? A ako ih koristimo - rezultanta i stanje se menja, zar ne? Ono što se, opet često brka je to da kauzalnost mora biti jednodimenzionalna, ili nešto što se odvija samo u okviru vremena i prostora - nije tako. Da objašnjavam ne mogu, ali su i svi hiperdminezionalni uticaji kauzalni. Vanvremenski, vanprostorni - ali i dalje kauzalni, kao što sama reč "uticaj" kaže.
Da sumiram: to što su stvari takve kakve jesu, trenutno, kao rezultanta svih uticaja - ne znači da one po svaku cenu moraju ostati takve. Da bi postojala bilo kakva promena, bilo kakav događaj, nužni su novi uticaji, novi rad, novi faktori, novi pristup, nešto novo - ono što i jeste smisao individualnosti, što se na kraju iznutra svodi na postavke koje proizilaze iz "duhovnih" uvida, a spolja na naše akcije na bilo kom nivou. A da bi se to dogodilo - neophodna je promena načina delovanja. Promena načina delovanja, umesto prepuštanja postojećim šablonima do kojih neminovno vodi politika "potpunog prepuštanja" - je jedini način za promenu stanja.
Stanje ovakvo kakvo jeste postoji sa razlogom. Međutim, ono što većini ljudi izmiče je da mogući razlog za stanje, i insistiranje na njegovom nemenjanju unutar "new age" pokreta - ili na donošenju nekih minimalnih, kozmetičkih i površinskih promena - nešto što baš i nije na korist ljudima. Čim postoji insistiranje na nemenjanju stanja, znači da neki od glavnih uzroka stanja ne želi da se stanje promeni. DA bi se to dogodilo, neophodno je ubediti subjekte koji dalje šire faktore koji doprinose opstanku stanja da se ništa ne treba menjati, da treba sve ostaviti tako kako jeste. Da se klupko u kojem su ljudi zapetljani ne bi raspetljalo.
To klupko je opet nešto što se usled veoma dugačkog perioda (van)kauzalnog zapetljavanja zgusnulo, niti su mu očvrsnule - jedini način na koji ovo mogu da objasnim je tako, metaforom. Unutar tog klupka, stvari su takve kakve jesu i sve što je dozvoljeno je pratiti smer jednog od mnogih prethodno određenih pravaca duboko isprepletenih niti. Na takav način klupko ostaje klupko, zgusnuta, statčina energija što je za energiju neprirodno. Svest unutar tog klupka je nešto veoma ograničeno, izbori su jako ograničeni jer je ogroman deo mogućih postavki na kojima bi se mogao vršiti izbor jednostavno odsečen od jedinica unutar klupka, koje više nemaju kontakt sa spoljnim svetom - i više uopšte ni ne znaju na šta ono tamo liči. Čak ni ne postoji. Oko njega je formiran "void" - čisto da zaplaši svakoga ko krene promaljati nos napolje. I kao sve drugo u okviru emuliranog univerzuma, postoji void, i Void. Dve različite stvari.
Da bi se to stanje održalo, mora se napraviti duhovnost, po kojoj niko od stanara tog klupka ni slučajno ne sme da se meša, niti da raspetljava bilo šta ni po koju cenu. Jer je sve takvo kakvo jeste, i sve to samo treba prihvatiti. Šta god da se dogodi. Jer, sve unutar klupka je jedno, i sve je ljubav i svetlo. Svaka akcija napravljena na energetskoj pozadini unutar klupka je takva da samo pojačava njegovu unutrašnju zamršenost. Eto, to je ono što je lažno svetlo i lažna ljubav po meni - verovanje ne da klupko treba ostaviti na miru, ako vam se sviđa brčkanje unutar njega svaka čast al to ipak nije za mene, nego verovanje da je bilo ko ko želi raspetljavanje tog klupka i napolje na neki način manje duhovan ili da razume nešto manje
To klupko je istovremeno i onaj "lažni univerzum", lažna svest - ili ona "rak svesnost" odvojenosti, lažna jednost iako deluje prava, ali je otkinuta od sopstvene matice - svega onoga na čemu to klupko postoji, i iz čega je nastalo.
Tako da, draga Lyra - ne mislim da su "lažno svetlo i ljubav" nešto ni približno tako naivno kao što si opisala. Da li je autor teksta mislio na to ili nije - ne znam, ali sad zahvaljujući tvom pojašnjenju mislim da nije, mada sam se baš ponadao.
Zašto je lažno? Zato što, iako je jedno - u slučaju klupka ono je jedno samo unutar sebe, iako je ono kao celina odvojeno od Jednoga, ima svest, a ne Svest, svetlo, a ne Svetlo, jedno, a ne Jedno - ono pravo ne traži nemenjanje i prepuštanje (osim ako je prepuštanje tvoj izbor), prihvatanje svega što ti se uvaljuje, ne traži to iz straha za sopstvenu poziciju i energetsku prehranu, nego insistira na tvojoj slobodi, na tebi, u skladu sa principima Jednoga i Svesti, jer je to način na koji se prava Jednost ispoljava. Insistira na tvom delovanju unutar nje, ako je to u skladu sa tvojim izborom - dok vidiš druge i ceniš ih kao sebe samu, ne stavljajući sebe ispred - ne zbog delovanja, već onoga što imaš u sebi, jer je to i izvan tebe. Jer je tvoj izbor i izbor tog Jednoga. Jedno želi promenu, jer je to način na koji ta Jednost živi. To nije neka beskonačnost uhvaćena u stazis, u okviru kojeg ti biraš prethodno izmišljene presete istovremeno traumatizujući druge jedinke koje navodno treba da "rastu, uče lekcije" koje im neki "zakon privlačnosti i karme" dodeljuje - što je modus operandi unutar klupka. Ne to, nego večni život - dinamičan, živ iznutra. Takav kakav jeste, a jeste onakav kakav hoće (ne samo u smislu volje) što je uvek u skladu sa Jednim - a ne jednim. Zato je to Život - a ne život.
Shvataš li razliku?
Prijava
FAQ
Pretraživač
[/quote]
Bilo mi je super što je Galaksija bila nekako pošteđena takvih kaj mašu biblijom i pokušavaju obratit nas pogane, ali eto otkrili su i ovaj kutak svemira 
) i da su plasirani od strane new age-a kao laz da ljudi misle da je moguce vrlo lako.U principu rekli su da je matrix konstruisan da ne mozes da pobegnes, bukvalno.E sad mislim licno da je moguce preci u vise dimenzije ali treba jako puno rada,nije sigurno da cu odredjenog datuma dobiti superljudske moci kako neki kazu,E sad rekli su da ima 1 izlaz, taman kad sam se razoro i reko "fuck" rekli su da ljudi treba da organizuju ekspedicije da nadju ulaz u unutrasnjost zemlje jer znamo da su glavni ulazi npr.antartik strogo kontrolisani i nema sanse niko tu da udje.Uglavnom rekli su da je unutrasnjost zemlje prelepo mesto za zivot za razliku od ovog naseg punog ratova i svega(da li moze gore od ovoga? kontam uvek moze gore), treba jako puno ljudi sto ce biti jako tesko s obzirom na kom nivou je svest.Tvrde da 2012 nije donela nikakvo budjenje svesti kako se plasira, mada moram priznati kako da niko do sada nije rekao da nemamo sanse(cak i ta koju oni imaju je samo potencijalna) i one koje se nude su neostvarive ili gotovo neostvarive.Jedini za koga sam cuo da je moc iluminata jednaka moci celog univerzuma prema jednom coveku il tako nesto, je velimir abramovic.Naravno on se razume u ezoteriju i nije bilo ko.E sad to je to, ovo je vrlo moguce sto tice da je nemoguce se uzdignuti tako da netreba ocekivati previse od toga.Ako dodje uz rad dobro,ako ne nista.Eto toliko.Zavisi ko je na kojem nivou svesti ce razumeti ove informacije, neko ce reci da sam ja i oni ludi, neko ce reci da je istina, itd. uglavnom vase miljenje je vase.
stvari na površini se počinju polako, ali temeljito mijenjati. Više nećeš biti isti, iako ćeš neko vrijeme pokušavati da se vratiš na staro." Rezultat" ulaska u Prazninu i izlaska iz nje, jest povećana Svjesnost a ona prirodno, bez ikakvog svjesnog napora nosi sobom i životni stav prihvatanja većine stvari i ljudi oko sebe onakvima kakvi jesu i nalaženja "peace and contentment". Naravno, i dalje postoji borba za ostatak onog što ne možeš još uvijek da prihvatiš, ali ideš polako prema tome. Zato, postaješ " less susceptible to the glamour of a quick fix." Jer, ova prva izjava o stanju u kome osjećaš lažnu ljubav i svjetlost i jeste vrsta duhovnog fiksa iz kog se neki tragaoci godinama ne probude. Sjećam se da sam čitala u nekoj od knjiga koje su opisivale duhovne tragaoce u Indiji, da su učitelji mlade učenike koji bi dospjeli u ovo stanje opijenosti ljubavlju i svjetlošću ili jednostavno dobrom pozitivnom energijom, morali vraćati u pređašnje stanje raznim načinima, a ponekad i udarcem između plećki, (ne znam zašto baš tu) i dovoditi njihov mentalni, duhovni i energetski sklop ponovno u stanje ravnoteže,. a to znači vraćanje tih učenika u stanje u kome su bili prije nego su počeli doživljavati lažnu ljubav i svjetlost. ,I da završim, ne radi se baš o lažnom osjećaju ljubavi i svjetlosti, ljudi se zaista tako osjećaju ispočetka, ali često neki od njih misle da je to plafon i da je to sve što imaju postići. Nosi ih godinama ta "dobra vibra", oni uvijek nasmijani, sve prihvataju, čak i kad im neko saspe kantu govana na glavu, a iznutra ustvari vrište za uzvraćanjem udarca, i tako žive - sve dok se ne dogodi nešto značajno na njihovom duhovnom putu što ćeš ih osvijestiti i vratiti istinskom stanju bića u kome realno jesu, bez lažnih ružičastih naočala.