Ogroman si korak učinila osvještavanjem svih tih procesa. Sad je vrijeme da preuzmeš kontrolu nad "svojim vozilom" i sama počneš donositi odluke. To je prekrasan dio procesa.
Baš sam radostan zbog Tebe.

Ovo je Bog i batina za svaku kontrolu iz 1,2,3,4,5,6,7..D:

http://www.ivantic.net/Gurdjijev/Jednos ... Nicoll.pdf

evo i mene opet...pozdrav svima...da se javim sa jednim pitanjem, znači nerijetko mi se znalo događati da kada bih pokušao meditirati, raditi vježbe opuštanja i otvaranja 3.oka i vrlo dobro i brzo bih napredovao u tome, međutim sljedeći dan bi mi se događale loše stvari u fizičkom životu, odnosno onom izvan astralnog

Tako je i meni bilo, pred spavanje bi radila vezbe opustanja i sve super i sutra katastrofa, svaki put kad bi radila te vezbe, desavale bi mi se gluposti.

Vise ih ne radim .

Ne znate osnovni zakon napredovanja. Šta biste hteli, da sve bude kako vama odgovara? Kada stvarno napredujete u duhu onda vam biva sve kako treba, a ne kako vama odgovara. Da ste pažljivije razumeli to loše što vam se događalo posle "meditacija", videli biste da je to uvek bio neki izazov važim slabostima, navikama i pogrešnim radnjama kojima ste čuvali svoj mali ego.
Istinsko napredovanje uvek sadrži ta iskušenja koja nastupaju odmah, čim se malo uzdignete iznad dotatašnjeg stanja. Odmah morate i praktično da se dokažete da pripadate tom višem stanju, inače padate natrag. Svest mora da se dokaže u akciji i iskušenju. Ako to izbegavate onda se samo vrtite u fantazijama koje sebi predstavljate kao "duhovni rad".

Po kom principu se događaju ta iskušenja?
Po tome što uvek kada čovek pomoću meditacije krene ka Sebi, ka svom Sopstvu, koje je Apsolut ili Božanska svest, onda i Apsolut krene ka njemu, počinje komunikaciju sa čovekom putem događaja i pouka, to se događa odasvuda, preko ljudi i situacija. Kada Duh pokazuje svoju nameru nije nimalo apstraktan, u svemu je apsolutno konkretan. Ništa se tada ne događa slučajno, čovek mora pažljivo da osluškuje i prepoznaje znake Duha.
Čim neko odbije te pouke koje Duh izražava kroz događaje, ne prepozna ih i automatski krene da brani svoje stare navike i stavove, onda ih doživljava kao neprijatne (kao što je vaš slučaj).
Kada ih prepoznate i prihvatite kao zaslužene lekcije one se pretvaraju u blaženstvo. (Tu pomaže učenje Ho Oponopono)

Tako se odvija pravi rad, i prava promena. Koliko unutra toliko i spolja. Gore sam vam postavio link sa uputstvima za rad. Tu se spominje Pomoć koju čovek dobija kada počinje da se budi.

Takođe postoje sile u astralu koje nas ometaju da napredujemo. I one mogu da vrše sabotaže, ali sve što one rade u sklopu je namere Duha i ne prekoračuje meru koja nam je potrebna da nas natera da se opametimo i promenimo.
Osim u nekim izuzetnim slučajevima kada je neko programiran, ali i to su sve iskušenja i učenja, samo malo veća.

Nikako se ne bih složila s tobom da su sabotaže u sklopu dobre namjere.....ovo što savjetuješ navodi ljude da prestanu biti oprezni i razmišljaju svojom glavom. No, obzirom da si na jednoj drugoj temi isto tako objasnio i Newtona i njegov rad koji bi trebali prihvatiti bez kritičkog promišljanja - ne čudi da i ovdje nastavljaš po istom obrascu.

Tema je kontrola iz 4D, ali ako se ovoj temi pristupa iz tvog ugla gledanja - sve je točno tako kako treba biti. Točlnije, čak i ta kontrola ako postoji - tu je da mi naučimo, da se opametimo ili promijenimo.
I tako stalno smo u poziciji da ovisimo o nekome/nečemu što nas vodi, a po tebi sve to trebamo prihvatiti i ne samo to - kad te netko "sabotira" još mu trebaš reći: Oprosti mi, volim te itd......

Oslanjati se samo na vjerovanje kako Duh sve zna i brine za nas je vrlo neoprezno i na koncu odmiče te od toga da se pozabaviš sam sa sobom.

A i taj Duh o kome ti pričaš, nakon svega što si napisao teško da može biti Duh koji poštuje barem osnovni zakon slobodne volje. Koliko je ljubavi prisutno u riječima: "da nas natera"?

Alf

Ja sam sve napisao na osnovu iskustva, a ti sudiš na osnovu zamišljanja kako bi to trebalo da bude. Ne prihvataš činjenicu da je ovaj život samo igra, ali malo grublja igra od dečije igre, kada te neko "ubije" onda stvarno umireš i ideš dalje. Igra se nastavlja ali u mnogo širem, grubljem i realnijem kontekstu. Ipak sve je to igra božanskog uma.
Tako ti i namere Duha u vezi sabotaže ne izgledaju "dobre" ali u tom širem kontekstu kosmičke igre jesu dobre, samo ih ti ne vidiš jer igru zamišljaš kao dečiju igru gde niko stvarno ne umire, gde je sve samo fantazija. Nisi spremna da stvarno umreš da bi videla ceo kontekst igre koji nadilazi jedan život i ego u njemu.

Ta knjiga Maurice Nicoll-a, (gnosticki pristup), i ova na kojoj ti se od sveg zahvaljujem ,
http://www.ivantic.net/Moje_knjige/Sankhya.pdf, su odlicne smernice za rad na sebi. Nekom ko je na pocetku procesa ce bolje leci jedna, nekom druga. Najdelotvornije je praktikovati ova znanja objedinjena.

Da bi se pravilno razumelo ono sto je Pantelija izneo, neophodno je imati dovoljno sirine. Kada to kazem, mislim na prostor srca, jer covek ne moze duhovno istinski kvalitetno napredovati ukoliko se oslanja samo na um. On jeste, doduse, od neke minimalne pomoci (u retkim trenucima cistog, jasnog razmisljanja), ali zbog njegove teznje da prati osecajne procese koji su uslovljeni raznim programima, u sustini- covek sam sebe sabotira.

Da bi se prostor srca prosirio, neophodno je cesto i dosledno ulaganje svesnih napora u tom pravcu, koji su vodjeni dusevnom teznjom. Na svakome od nas je da je prepoznamo. To moze biti teznja ka Istini, Slobodi, ka spajanju sa Izvorom, sa Bozanskim... bilo koji plemeniti cilj, jer sve to cini Tvorca.

Oni izazovi koji dolaze neposredno nakon svakog naseg odskoka, nisu sabotaze, kako to um pokusava da nam predstavi, u svojim pokusajima da stanje ostane nepromenjeno, nego samo provera nase dostojnosti, postignutog kvaliteta transformacije. Nista drugo. U pocetku to covek ne moze lako da uvidi, ne sagledava sliku sire, iz prostog razloga sto se, jos uvek, nije dovoljno prosirio. Vremenom, dolazi do promene percepcije. Vremenom, nase poverenje (vera) u ispravnost svega sto (nam) se desava, produbljuje se i manifestuje se kroz osecaj dubokog mira, spokoja, a kasnije, kada se to stanje ucvrsti i blazenstva.

Do tada, um je koristio nas, a od tada, mozemo reci, da mi koristimo um.

Tema jeste kontrola iz 4 D, ( mada bi se isto tako mogla zvati iz bilo kojeg D), i poenta ne bi trebala biti samo uzivljavanje u tematiku, vec i osvescivanje i pronalazenje nacina da se tim uticajima odupremo. Sve to je potpuno u skladu sa bozanskim planom, i tu je upravo zbog nas, i to individualno vrlo precizno dozirano, nista manje i nista vise od onoga sto je svakome od nas neophodno za odskok i samoostvarenje, i konacno oslobodjenje od tih uticaja.

Ja, evo, priznajem, da sam potpuno ovisna o svojoj ideji vodilji, prozima me celim bicem, a sta licnost ima da izjavi po tom pitanju (moja, tudja), ni najmanje me ne zanima.

I ja sam sve napisala na "osnovu iskustva" - da nije tako ne bih niti pisala!

I ne zamišljam kako bi trebalo biti već dozvoljavam da može biti i drugačije.

Niti tvrdim da sam u pravu, niti ti mogu dati dokaze, niti ti ih dajem.

No, ti činiš upravo to - pišeš kao da je to točno tako, baš kao program zacrtan i postavljen na način da ga nitko ne može osporiti.

Dakle, ovdje se radi o mom mišljenju i tvom vjerovanju.

I teško da ćemo se sporazumijeti, no to ne znači da neću i dalje imati svoje mišljenje, a ti svoje vjerovanje.

A razlika između mišljenja i vjerovanja je ogromna.

Alf

Moje je mišljenje da nitko ne može reći što se može pravilno razumijeti, a što ne. Može se eventualno samo kritički nešto pokušati objasniti, ali to znači da treba izaći iz okvira u kojima se koriste riječi pravilno ili nepravilno. I tada opet, to će biti samo mišljenje, a ne tvrdnja da je to baš tako i nikako drugačije.
Dodavati na to još i specifikaciju o širini i poimanju srca i duhovnosti je krajnje nezahvalno. Kako odrediti tko je koliko ili nije u pravu?

Naravno da svi možemo biti u pravu i u krivu, ali zato valjda i djelimo iskustva!?

I tema je kontrola iz 4D, a ne iz bilo kojeg D. Tu je i da naučimo kako i sama kažeš "oduprijeti se", međutim, nisam sigurna da se možemo oduprijeti ičemu ako to događanje promatramo kroz kako kažeš "sve je to potpuno u skladu s božanskim planom".

Radi ove sam premise i odgovarala Panteliji, jer se s time ne slažem i moje je mišljenje da je vjerovanje kako je sve to dio božjeg plana koji se provodi u svrhu našeg duhovnog boljitka - upravo bit ove teme: a to je Kontrola iz 4D!

I to je moje mišljenje.

Ni mene ne zanima tuđa ličnost, a sa svojom bih mislim trebala postići tokom života ravnotežu, a ne je ignorirati. Jer, ako me moja ne zanima, to znači da je nisam upoznala. I kuda će me to odvesti? Ravno u naručje Tvorcu ili?

A što se tiče ideje vodilje, ona je nešto što nije uklesano u kamenu, elastično je i promjenjivo.

Bar u mojem slučaju.

Alf

Isto i ja to radim i nisam primetila nista slicno. Jednostavno, ne ocekujem nista nakon budjenja 3.oka. Ne ocekujem apsolutno nikakve zasluge za svoj rad. Zato mi "uspeh" dolazi sam, ali uz mnogo vise truda i odricanja nego kod drugih ljudi. Ulazem sve i dobijam sve, ali ne ocekujem nista. I po mom uverenju, to je jedini iskreni, istinski izvor srece.

P.S. Ala se ova tema razvila

Alf. Nema mesta odredjivanju ko je, i ko nije u pravu, pod uslovom da istinski pratimo sebe. U pitanju je percepcija. Kako se svesnost razvija, covek sve manje "ima misljenje" ili "verovanje" o necemu. On jednostavno, zna, jer je putujuci kroz sebe i boraveci u stvarnosti, to iskustveno, svim bicem, spoznao.

Do istinske stvarnosti dolazimo kroz osecaj povezanosti sa sopstvenim bicem, (prostorom srca), a za pokretanje procesa, potrebno je uloziti napor volje. I disciplinu. Licnost tezi dizanju ruku od takvog posla. Tu su, naravno i uticaji, sto spoljasnji, sto unutrasnji, iz nizih nivoa postojanja. Ideja vodilja, nije promenljiva, kada je spoznamo, samo se moze prosiriti.

Upoznavanjem (osvescivanjem) svoje licnosti, cinimo da se ona razgradjuje, omeksava, te se njen (odn. uticaj ega) na nas zivot postepeno smanjuje, i time se stvara prostor za upliv odredjenih uvida, uz pomoc kojih, se sirimo. Grc emotivnog tela slabi i na taj nacin, lagano, dolazi do promene percepcije. Dalje, iz te tacke, jer smo, iskustveno, vec stekli najbitnije uvide, sve klizi, ipak lakse, ma koliko se spolja cinilo da su izazovi teski.

Sloboda se osvaja. (sto bi rekao jedan mudar covek)

Ako je 4D ono što nazivamo astralom tamo ima svega i svačega i naravno da se manipuliše nama koliko se god može od svih njih. Takođe je ačno da mi isti i nijesmo baš tako naivni i bespomoćni tamo,u svakom slučaju nama je to nerazumljivo. Ako je 4D neki drugi svijet u koji će mo mi sami biti i onda je jasno da ćemo uticati sami na sebe dok smo bili idioti u nižem svijetu. Veliki problem je što mi sve to dijelimo na dobro i zlo a sami ne znamo o čemu se radi. Zapravo kad izađemo iz tijelasve nam je mnogo jasnije ali dok smo ovđe potpuni smo idioti za sve. Važno je da je glavna kontrola od samih nas kad nijesmo u tijelu. Naravno u svemu tome moramo biti oprezni jer postoje i druge vrste koje nas ne vole. Istina ne mogu načiniti kardinalnu štetu ali mogu pojedince o jadu zabaviti.

Moj "slucaj" se vrlo podudara sa slucajem Beti u knjizi Taken. U mnogim stavkama.

Taj trenutak je kod Beti izazvao najveće uznemirenje, a posebno se uplašila kada je on izneo dve duge, tanke igle i objasnio da treba da izvrši neke „korekcije“ na njenom bubregu i jajniku. Umetnuo je igle u oblast gde se nalaze ti organi i Beti je osetila toplu vibraciju. Čovek je rekao da je to neophodno, da bi njene žlezde doveli u stanje koje više odgovara onome što oni žele da ona uradi „u službi čovečanstva“. Dugo su govorili o promeni ljudske „vibracije“.

Zatim je ušla mlada žena, po izgledu slična onom muškarcu, i počela da čisti Betino telo sunđerom i tečnošću. Ona ju je otpratila u prvu sobu, gde je čovek nastavio da joj objašnjava neke stvari.

I meni se ovo ISTO dogodilo. Moram li dodati da sam u dosadasnjem zivotu imala problema jedino sa bubrezima i jajnicima... A pre sat vremena cula sam korake u praznoj kuci.

Samo dan-dva nakon sto sam "objavila" na internetu svoj "slucaj" posete OPS entiteta, desetine vojnih helikoptera pojavilo se neobicno blizu iznad moje kuce. Bili su tu, s vremena na vreme, dan ili dva i otisli. Mahala sam im.

Ma upitno je što mi uopće ovdje možemo spoznati. Osobno ne mogu izjaviti da nešto znam i da je to tako, mogu i dalje samo reći da postoji mogućnost da je tako. Kako "znati" sve ovo o čemu pišeš u ovom vremenu gdje se stvari mjere prošlošću, sadašnjošću i budućnošću?

Poštujem da je sve iznešeno tvoje iskustvo i ono je za tebe istinito, ali ono nije moje. Moje iskustvo vidim kao nešto što mislim da neću do kraja odgonetnuti u ovom postojanju, ali dozvolit ću sebi da slobodno promišljam i o svim ostalim mogućnostima, sa i bez tvorca, sa i bez ličnosti...itd....

Kad bih se oslanjala samo na tumačenje svojih iskustava kroz napisana učenja drugih ljudi, zatvorila bih sebe u izboru da možda može biti i drugačije.

I slažem se, nema mjesta za određivanje ko je i ko nije u pravu, pa o tome sam i pisala. Nema mjesta za upute kako pravilno razumijeti što je netko napisao.

A istinski pratiti sebe je isto dio nečega o čemu možemo samo debatirati. Možda među nama i žive oni koji su to stanje dostigli, ali neki od njih šute i nisu do sada progovorili, za razliku od onih koji su dali kroz svoja djela svoje znanje, a mi smo im povjerovali i vođeni njima prihvatili da je to put.

Ali i dalje ostaje činjenica da je to njihov put, a ne moj.

Osobno - sve podvrgavam "čišćenju", jer postoji li garancija da su sva ta "znanja" zaista to?

I kad se događa nešto što nazivamo kontrolom iz 4D - nekako znaju nagrabusiti i oni koji teže ka tome da istinski upoznaju sebe i saznaju tko su, možda ih baš zato i malo "stisnu". Isto tako, postoji mogućnost da se ta kontrola odvija i na način da postaješ uvjeren kako znaš znanje, a ono to nije.

Zato sam rekla na početku, teško je ovdje gdje smo u ovoj poziciji do kraja spoznati. Ali možemo biti na određeni način upozoreni.
Pa to i je bit dijeljenja informacija, a kako će tko istu obraditi unutar sebe - e to je već individualan pristup, koji može i ne mora biti podvrgnut kontroli iz 4D.

I to je to. Novčić ima dvije strane, ja volim vidjeti obje. Bar dok sam ovdje i dok vidim novčić.

Ništa više niti manje.

Dakle, rad na sebi i težnja za spoznajom je izvrsna, ali nije zaštita u punom smislu te riječi.

Naravno, ako u obzir uzmemo mogućnost da je kontrola nas moguća.

Alf

Repliciracu samo na ovaj citat:



O pracenju sebe nema smisla mnogo diskutovati, jer bez prakse, to je samo obicno palamudjenje i mlacenje prazne slame.

Medju nama zive (ne mozda, nego zaista) ljudi koji su to stanje dostigli, i zive ga punim plucima, a ima ih (ne)iznenadjujuce mnogo. I sto je najlepse, lako se prepoznaju. I, uopsteno, mnogo toga lako prepoznaju i u drugima, jer su spoznali sebe.

Sam zivot je banalno jednostavan, i najveci je problem, sto ga ljudi, prateci vrtesku u svojoj glavi, dodatno sole i bibere komplikacijama, unoseci dinamiku svakakve vrste, plaseci se zaustavljanja. Jer, kada bi stali, sta bi onda radili? Cime bi se bavili? Samima sobom? Sve- samo to- ne.

Eto, toliko od mene, sto se tice odgovaranja na tvoje komentare.

Lepse bi bilo ostvariti komunikaciju na nivou bica, ne bakcuci se mnogo sa licnostima.

Uff, ja sam potpuno

Da. slazem se da je to veliki problem,toliko veliki da je pametovanje u koje ovakve diskusije uvek zastrane takoreci neizbezno i sasvim ochekivano
kao shto je sasvim ochekivano, posle postova kao shto je ovaj gore Pantelijin pojavljivanje reaktivnih postova koji nalikuju terminoloshkom bosanskom loncu u kome su i babe i zabe i jabuke i krushke bachene onako na gomilu bez ikakvog obzira i omjera
kad se na to doda i uporno i ciljano umovanje ,eto zbrke i belaja
nema veze ,lichnost ionako radi samo ono shto ume da radi


P.S. hvala Sigmi i Panteliji na lepim postovima




edit:
P.P.S.

.

Onaj ko se budi vidi da ne postoji ništa pogrešno. Ceo univerzum ne bi mogao da postoji kada bi i najmanja sitnica u njemu bila pogrešna. Zato je sve Celina i Jedno.



Nikako ne uviđaš da si ti taj Duh (osim ako nisi organski portal) i da ničeg drugog nema.
Otuda je buđenje sve što se događa, a ne neko postizanje nečeg novog.
Upravo to te navodi da se baviš samo sobom sa potpunom odgovornošću. Inače svu krivicu za neuspeh svaljuješ na spoljne sile.
Da ti već nisi To, nikada To nebi mogla da budeš.
Ni buđenje ni oslobođenje od spoljnih uticaja nikada ne bi moglo da se dogodi nijednom čoveku da je po tvome, da je to realno po sebi i samo spolja. Da sve prepreke nisu u tebi, nikada ne bi mogla da ih savladaš. Sve što možeš da učiniš je samo u tebi. Samo zato što si mikrokosmos, to što postigneš u sebi delovaće i spolja. I samo tako možeš da deluješ spolja. Nikako drugačije.
Svako oslobođenje čovekovo je samo aktuelizacija slobode koja već jeste u njegovoj biti.
Sva duhovna učenja potvrđuju oslobođenje kao uklanjanje iluzije, a ne postizanje nečeg novog.
Svako učenje koje daje realnost spoljnim uticajima i navodi na postizanje "duhovnosti" kroz izgradnju nečeg novog, zapravo samo pripremaju teren za porobljavajuće uticaje iz 4D.
Spoljašnjost deluje na nas, ali samo kao ogledalo. Kako gledamo tako ćemo se i videti. Kako bivamo tako će nam i biti. Koliko sami dajemo realnost spoljnjem, toliko će ono i biti realno za nas. To samo znači da se odričemo svoje snage. Ono spolja je tačno onoliko jako koliko smo mi slabi.

alf, sve je onako bas kako jeste odnosno ono sto je istina i treba da bude istina. al to "treba" nema nikakvu moralnu vrednost, nego matematicku. dakle sve sto jeste - tako i treba - jer je tako ispalo po kosmickom zakonu uzroka i posledice
mislim da svaku neminovnost treba postovati, jer se u njoj uvek krije neka visa istina, il smisao, kako god. a ne postovati sadasnjost je isto sto i ne priznavati postojanje sebe..

inace, i ja sam uzivao u postovima Pantelije i sigme.. i vidis alf, mogu i tebi da zahvalim na tome