Dvoumim se sta bih izabrao

A mozda ce ici onom standardnom procedurom, ako zelis da uvedes nesto sto ljudi nece da prihvate onda im ponudis nesto jos gore pa kad se pobune ti kao napravis kompromis i uvedes to sto ti zelis.
U ovom slucaju bi ponudili cip a na kraju uveli elektronski kod na kozi.To bi verujem prihvatio mnogo veci broj ljudi nego cip, jer su tetovaze ionako popularne medju poznatim licnostima a ova bi jos bila i korisna.
A cipovi za pracenje bi se ugradjivali u sve ostalo sto koristimo.Dodajmo tu i kamere i satelite i pogled iz 4D, i videcemo da cipovanje ljudi i nije toliko neophodno.

Nevidim zasto bi bio problem izvaditi nesto sto je umetnuto pod kozu covjeka na bilo koji nacin Skalpel,pinceta tinktura joda i režiiii

Pa moze da se napravi da taj cip ispusti neki otrov ukoliko pokusas da ga izvadis.

Da, barem ovi 3 D čipovi.

A kako "izvaditi" one energetske? One 4 D tehnologije? Njih ne možeš izvaditi kad komuniciraju direktno u skladu i funkcijama tebe - tvoje duše... Recimo, ne primjećujemo ih jer su "dio mesa", kosti ili čegagod u našim materijalnim tijelima... dakle - nedetektirajući za naše prilike!!!

Ili npr. imaš "stvar" u mozgu... kako ćeš to izvaditi? Možeš, samo odeš u 5. denzitet. I opet - sve ponovo...

ПАМЕТНЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ

Чип задире у приватност

Као што су усавршили злоупотребе платних картица, криминалци ће развити и методе злоупотребе електронских личних карата


Увођење личних карата са чипом у којем ће бити записани сви битни подаци сваког појединца јесте технолошки напредак, али се „чиповањем” грађана намећу и деликатна питања, као што је заштита података у новим технолошким условима. Личне податке у Србији и данас је тешко сачувати, без обзира на то да ли се они злоупотребљавају у политичке сврхе, или се користе за маркетиншке кампање. Тако је уочи референдума у Црној Гори у једном дневном листу објављен полицијски картон за личну карту једног политичара, а слање формулара за сумњиве игре на срећу на личну адресу више никога не изненађује.

– Верујем да ће нови систем електронских карата имати неопходне системе заштите, као и да Србија има озбиљан интерес да га уведе у употребу. С друге стране, код нас се и даље не знају границе приватности, у вези с тим питањем влада нормативни хаос који се може превазићи само усвајањем закона о заштити приватности. У сваком случају, најављени процес увођења савремених техничких решења, као што су електронске личне карте, мора се ефикасно контролисати – каже Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

А док се не утврде границе приватности, дешаваће се да се без одобрења грађана у разним именицима објављују њихове адресе и телефонски бројеви. Преко бирачких спискова објављених на Интернету може се доћи и до јединственог матичног броја сваког бирача. Сви ови подаци могу се злоупотребити.

– Убеђен сам да ће увођење електронских карата омогућити веће кршење људских права, биће то права „деприватизација” грађана. Оправдања да се тако лакше контролишу криминал и тероризам не стоје, те податке увек је злоупотребљавала власт, посебно када су у питању бирачки спискови. Као што су већ усавршили методе злоупотреба платних картица, криминалци ће тако развити и методе злоупотреба нових електронских личних карата – сматра адвокат Горан Петронијевић.

По његовом мишљењу, то више неће бити само ефикасно утврђивање идентитета, већ и контрола кретања сваког грађанина.

– Ако је могуће пратити кретање сваког власника мобилног телефона помоћу картице која се налази у њему, зашто то не би било могуће и преко личне карте са чипом? Сваки савестан грађанин носиће личну карту са собом, што значи да би се могло знати и где се налази. Уосталом, данас постоји квалитетна штампарска технологија са разним мерама против фалсификовања, што је неупоредиво јевтиније од прескупог електронског система – каже Петронијевић који је убеђен да ће од новог система бити већа опасност по угрожавање људских права, него некаква безбедносна корист.

Пада у очи да неке најразвијеније земље, као што је на пример Велика Британија, која је суочена са великом опасношћу од тероризма, немају личне карте, док Србија намерава да предњачи са техничким новотаријама. Када се уводе нека нова законска решења, уобичајено је да се направи анализа искустава других држава. Тако је, на пример, било када је МУП Србије својевремено предлагао измене Закона о оружју и муницији које су касније и усвојене. Најмеродавнији за истраживања тог типа су експерти Института за упоредно право који, како се сазнаје, нису консултовани приликом израде предлога новог закона о личним картама.

М. Галовић

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp ... 3&r=50.htm

za sve nas koji ne znamo cirilicu tako dobro:

http://www2.serbiancafe.com/lat/transliterator/

Bravo Tina!!!

Evo, provjerih kako radi... i u sekundi mi izbaci sljedeće:

PAMETNE LICNE KARTE

Cip zadire u privatnost

Kao sto su usavrsili zloupotrebe platnih kartica, kriminalci ce razviti i metode zloupotrebe elektronskih licnih karata


Uvodjenje licnih karata sa cipom u kojem ce biti zapisani svi bitni podaci svakog pojedinca jeste tehnoloski napredak, ali se „cipovanjem” gradjana namecu i delikatna pitanja, kao sto je zastita podataka u novim tehnoloskim uslovima. Licne podatke u Srbiji i danas je tesko sacuvati, bez obzira na to da li se oni zloupotrebljavaju u politicke svrhe, ili se koriste za marketinske kampanje. Tako je uoci referenduma u Crnoj Gori u jednom dnevnom listu objavljen policijski karton za licnu kartu jednog politicara, a slanje formulara za sumnjive igre na srecu na licnu adresu vise nikoga ne iznenadjuje.

– Verujem da ce novi sistem elektronskih karata imati neophodne sisteme zastite, kao i da Srbija ima ozbiljan interes da ga uvede u upotrebu. S druge strane, kod nas se i dalje ne znaju granice privatnosti, u vezi s tim pitanjem vlada normativni haos koji se moze prevazici samo usvajanjem zakona o zastiti privatnosti. U svakom slucaju, najavljeni proces uvodjenja savremenih tehnickih resenja, kao sto su elektronske licne karte, mora se efikasno kontrolisati – kaze Rodoljub Sabic, poverenik za informacije od javnog znacaja.

A dok se ne utvrde granice privatnosti, desavace se da se bez odobrenja gradjana u raznim imenicima objavljuju njihove adrese i telefonski brojevi. Preko birackih spiskova objavljenih na Internetu moze se doci i do jedinstvenog maticnog broja svakog biraca. Svi ovi podaci mogu se zloupotrebiti.

– Ubedjen sam da ce uvodjenje elektronskih karata omoguciti vece krsenje ljudskih prava, bice to prava „deprivatizacija” gradjana. Opravdanja da se tako lakse kontrolisu kriminal i terorizam ne stoje, te podatke uvek je zloupotrebljavala vlast, posebno kada su u pitanju biracki spiskovi. Kao sto su vec usavrsili metode zloupotreba platnih kartica, kriminalci ce tako razviti i metode zloupotreba novih elektronskih licnih karata – smatra advokat Goran Petronijevic.

Po njegovom misljenju, to vise nece biti samo efikasno utvrdjivanje identiteta, vec i kontrola kretanja svakog gradjanina.

– Ako je moguce pratiti kretanje svakog vlasnika mobilnog telefona pomocu kartice koja se nalazi u njemu, zasto to ne bi bilo moguce i preko licne karte sa cipom? Svaki savestan gradjanin nosice licnu kartu sa sobom, sto znaci da bi se moglo znati i gde se nalazi. Uostalom, danas postoji kvalitetna stamparska tehnologija sa raznim merama protiv falsifikovanja, sto je neuporedivo jevtinije od preskupog elektronskog sistema – kaze Petronijevic koji je ubedjen da ce od novog sistema biti veca opasnost po ugrozavanje ljudskih prava, nego nekakva bezbednosna korist.

Pada u oci da neke najrazvijenije zemlje, kao sto je na primer Velika Britanija, koja je suocena sa velikom opasnoscu od terorizma, nemaju licne karte, dok Srbija namerava da prednjaci sa tehnickim novotarijama. Kada se uvode neka nova zakonska resenja, uobicajeno je da se napravi analiza iskustava drugih drzava. Tako je, na primer, bilo kada je MUP Srbije svojevremeno predlagao izmene Zakona o oruzju i municiji koje su kasnije i usvojene. Najmerodavniji za istrazivanja tog tipa su eksperti Instituta za uporedno pravo koji, kako se saznaje, nisu konsultovani prilikom izrade predloga novog zakona o licnim kartama.

M. Galovic

Bolje bi vam bilo da krenete da je ucite.Trebace vam kada Rusi osvoje Evropu.
Pitate se otkud to?

Pa ne znam ja kako bi neko odreagovao da ga drugi ovako zajebava:

Izvod iz dvodnevnog samita G8 o energetici:

Reakcije sa B92:
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=197941

http://www.zazivot.org/

Za one koji ne znaju cirilicu radi se o uvodjenju novih licnih karti sa cipom.

U Srbiji? Ma da?
Ćirilicu poznajem slova ali nije da ju nešto tečno čitam... Šta ćeš, kad sam Hrvat.

Sta ma da?
Pa usvojeno je u skupstini da ce to uskoro da uvode. Mi smo test drzava i nakon nas ce to da uvode u Evropi. Motorola je izradila projekat.

Pa da si manje gubio vreme na sex mogao si da je naucis.

Ja latinicu i cirilicu koristim podjednako.Kada kucam na kompjuteru uvek koristim latinicu a kada pisem rukom uvek koristim cirilicu jer je brze pisati cirilicu nego latinicu.Pod ovim mislim na pisano pismo.
A da ne pricam koliko je brze kada izbacis sva ona bespotrebna slova "j". Zasto ljudi gubite vreme na to slovo?

Pa cirilica je bas pogodna za glasove u nasim jezicima. Jedan glas jedno slovo. Ko li to bese izmisli?

Evo za one koje zanimaju cirilicna slova.Ruska slova su u principu ista samo sto oni imaju jos neka dodatna i "j" im se drugacije pise.Pisano pismo se jos dodatno razlikuje.

Š - Ш
Đ - Ђ
Č - Ч
Ć - Ћ
Z - З
Ž - Ж
L - Л
Lj - Љ
N - Н
Nj - Њ
R - Р
P -П
S - С
B - Б
V - В
C - Ц
G - Г
D - Д
U - У
I - И
F - Ф
H - Х

Evo prevoda nekih tekstova sa onog sajta:


Iskusenja tehnologije i totalitarizma


Odnedavno je u „Jugoslovenskom aerotransportu“ uvedeno identifikovanje radnika putem biometrije prsta i ukucavanje licnog identifikacionog broja. Zaposleni koji su protestovali protiv ovih mera rekli su da samo policija ima pravo da uzima otiske prstiju, i napisali su pismo Zakonodavnom odboru Skupstine Srbije, trazeci zastitu privatnosti. Iz vrha firme je odgovoreno da je to „jedan bezbedan, zastitni sistem koji je dosao iz sveta, kao sto i sve nove tehnologije stizu i ne narusavaju niciju privatnost“. Na primedbu da je biometrija nepotrebna, jer je pouzdan nacin identifikacije upotreba identifikacione kartice, receno je da je novi metod jednostavniji, jer „ne morate da otvarate torbu, novcanik i da trazite svoju identifikacionu karticu“ (Revija 92, 7. februar 2006). Veoma uzbudljivo, zar ne?

Odnedavno je pocelo skupljanje podataka i o djacima i njihovim roditeljima, a u ime Ministarstva prosvete. Iza sabiranja podataka o prosvetnim radnicima, ucenicima i roditeljima, stoji Svetska banka. Cilj, po zvanicnom saopstenju Ministarstva prosvete: „Vec godinu dana u Srbiji se unose podaci o ucenicima i zaposlenima u osnovnim i srednjim skolama da se formira jedinstveni informacioni sistem koji treba da olaksa analizu i pomogne svakoj pojedinacnoj skoli i njenim ucenicima“. Prema pisanju Prosvetnog pregleda, „roditelji su ponekad reagovali burno jer su smatrali da im prosvetne vlasti zadiru u intimu. Recimo, bilo je slucajeva kad nisu zeleli da saopste ime oca deteta ili da obelodane cinjenicu da su razvedeni ili da je ocuh priznao dete kao svoje.” (Prosvetni pregled, 16. februar 2006). Medju postavljenim pitanjima, bilo je, izmedju ostalih, i ono da li deca idu na veronauku.

Nece nas elektronski nadzor podataka mimoici ni u oblasti zdravstva. Svi podaci o osiguranicima bice uneti u jedinstvenu elektronsku evidenciju, kako to najavljuje Svetlana Vukajlovic, direktor Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ciljevi (naravno) „smanjenje zloupotreba, bolji kvalitet usluge“, pregled plansko-analitickih izvestaja za nekoliko sekundi (a ranije je trebalo nekoliko dana). Od juna meseca menjaju se zdravstvene knjizice da bi bile uvedene nove, sa bar-kodom… Hoce li to smanjiti administraciju? Ne, jer je, po pisanju Vecernjih novosti (23. mart 2006), potrebno obuciti vise od hiljadu ljudi za prikupljanje, obradu i evidenciju osiguranika. U centralnoj bazi podataka stajace podaci o svim gradjanima Srbije i njihovom zdravstvenom stanju, a to su najintimnije licne informacije… I ovaj projekat su pomogle medjunarodne finansijske organizacije… Ne samo da je roba u trgovini bar-kodirana, i mi cemo biti pod bar-kodom kad odemo kod lekara.

Prema novom Zakonu o krivicnom postupku, bice uveden „kucni pritvor“, to jest mera zabrane kretanja okrivljenog. Po recima Branislava Bjelice, „istrazni sudija ce moci da nalozi elektronski nadzor radi kontrole postovanja zabrane, kroz fiksiranje uredjaja za lociranje okrivljenog na zglob ruke ili noge“ (Vecernje novosti, 12.mart 2006).

Cuveni profesor Australijskog univerziteta, Rodzer Klark, jedan od vrhunskih strucnjaka iz oblasti kompjuterskog prava i prava na privatnost, kaze da ce drzava ostvariti totalni nadzor nad svojim gradjanima ako stvori niz baza podataka za razne svrhe, poveze te baze podataka jedinstvenom mrezom i identifikuje ih na konzistentan nacin.

Dakle, vec imamo „stocnu“ bazu podataka, imamo prosvetnu bazu podataka, a imacemo i zdravstvenu bazu podataka. Uz policijsku bazu podataka i nove, najvljene, elektronske licne karte, reci Rodzera Klarka ce se ispuniti. A da je to i planirano, citamo u knjizi dr Slobodana R. Petrovica „Policijska informatika“ (Policijska akademija, Beograd 2003). Tamo doslovno pise: „Neophodna je integracija podataka, preko zajednicke baze podataka, sledecih subjekata: MUP-a, Republickog zavoda za statistiku, pravosudnih organa, Republickog geodetskog zavoda, Ministarstva za rad, boracka i socijalna pitanja, Republicke uprave javnih prihoda, Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republickog zavoda za trziste rada, Zavoda za obracun i placanja, opstine“. Ako uzmemo svaku radnjicu u Srbiji (a takve kontrole nema ni u Evropi), postaje jasno o cemu je rec…

Setimo se sta moze da nastane ako neko nedobronameran prodre u bazu podataka i, za nekoliko minuta, sazna sve o svakom od nas. Ima li ko to u vidu? Ili sve svodimo na robotiku? Hocemo li svi biti roboti koji rade na „dugme“?


Autor: Vladimir Dimitrijevic, Pravoslavlje br. 940

Integralna kritika projekta biometrijskih licnih karti na nacionalnom nivou


Autor : Oliver Subotic, Izlaganje na Zickom simposionu, 26. marta 2005. godine.


Predmet diskusije ovog strucnog skupa je problem koji je aktuelan ne samo kod nas, vec i na svetskom nivou. Iako je spolja gledano u pitanju tehnoloska problematika, sustinski je rec o problematici pravne i eticke prirode. Slicna iskusenja su svagda bila sastavni deo svetske istorije, no ono sto razlikuje danasnjicu od davnih vremena jeste sofisticirana tehnologija koja prozima sve pore drustva. Upravo taj nevidjeni tehnoloski zamah je omogucio da se problem narusavanja privatnosti i bezbednosti pojedinca razmahne do neslucenih granica. U slucaju Srbije, taj vid narusavanja su biometrijska licna dokumenta cije je uvodjenje najavljeno od nadleznih organa jos za vreme vladavine DOS-a. Za razliku od vecine zemalja u kojima su slicni projekti odmah po predlaganju parlamenta ili nadleznog ministarstva izlagani zestokoj kritici celokupne zajednice i javnosti, u Srbiji su za sada retki glasovi kritike po ovom pitanju, verovatno stoga sto ekonomska kriza namece druge probleme kao primarne ili iz razloga sustinske neobavestenosti. Necu zato pogresiti ako kazem da je uloga Eparhije zicke po tom pitanju od istorijskog znacaja jer je to jedinstven slucaj u svetu da prva zvanicna kritika dodje od naucnog skupa organizovanog sa blagoslovom jednog episkopa i u organizaciji jedne episkopije - u svetu su prve reakcije tog tipa dolazile ili od strane akademskih ustanova ili od strane organizacija koje se bore za ljudska prava.

Odmah na pocetku je korisno navesti neke cinjenice u vezi sa biometrijom.

Biometrijske metode identifikacije temelje se na osobenostima koje su razlicite za svakog coveka. Primera radi, takve osobine su otisak i oblik prstiju, raspored vena, glasovne komponente, dinamika i oblik potpisa, mreznjaca oka i slicno. Ove metode su u svom rudimentarnom obliku koriscene jos u doba egipatskih faraona kada su uzimane fizicke mere podanika. Poslednjih decenija su izrazene teznje, pre svega od strane velikih korporacija, da se kombinacijom najmodernije digitalne tehnologije i biometrijskih podataka uvede nov princip identifikacije sluzbenika. Na nivou firmi i korporacija to nije veliki problem, ukoliko su radnici pre primanja na posao informisani o bazi podataka koja ce se o njima voditi i nacinu identifikacije u okviru same firme jer se time uvazava njihova slobodna volja da pristanu ili ne pristanu na takve uslove rada. Problem nastaje pri pokusaju da se biometrijski digitalni sistem uvede na nacionalnom nivou kao opsteobavezan i iskljuciv sistem identifikacije. Nekoliko zemalja u svetu, uglavnom dalekoistocnih, je uvelo takav sistem na nacionalnom nivou kao zamenu za klasicnu licnu kartu, a neke se stidljivo spremaju zbog jakog otpora javnosti, no velika vecina zemalja ne razmatra tu opciju. Bilo je i slucajeva, poput Kanade, u kojima je drzavni aparat zakljucio da nema podrsku sire populacije za takav sistem te je odustao na neodredjeno vreme. Za nas su trenutno najbitnija dva najskorija primera po ovom pitanju.

Prvi je Slovenija, koja je od skora postala clanica Evropske Unije. Slovenci su imali mogucnost uvodjenja pametnih tzv. smart licnih karti, medjutim, odustali su od te opcije i uveli obicne plasticne licne karte sa visim nivoom zastite od falsifikovanja. Ovo je veoma bitno istaci jer ce sigurno biti onih koji ce pravdati uvodjenje biometrijskih licnih karti kao deo obavezne harmonizacije naseg drustvenog sistema sa evropskim sto, kao sto smo videli na ovom primeru, uopste nije relevantno.

Drugi primer koji je neophodno istaci je primer Velike Britanije gde vec mesecima traju zucne debate u parlamentu i medijima oko uvodjenja biometrijskih dokumenata. Vlada Tonija Blera se suocava sa izricitim protivljenjem Gornjeg doma, opozicije, organizacija za zastitu ljudskih prava i dela strucne javnosti, tako da bez dobijanja novog mandata ne moze uspeti da sprovede ovaj projekat. Osim toga, vladin Zajednicki komitet za ljudska prava je u januarskom izvestaju objavio da bi najavljeni zakon o biometrijskim licnim kartama potencijalno ugrozavao evropsku Konvenciju o ljudskim pravima. Sa druge strane, podaci studije izvodljivosti koja je narucena upravo od strane vlade govore da ovaj sistem ne pruza stoprocentnu pouzdanost i autenticnost sto je imperativ kod ovakve svrhe. Pre nekoliko dana, preko stotinu profesora i strucnih saradnika poznate Londonske skole ekonomije i politickih nauka su uputili strucni izvestaj sa zahtevom ministrima da zaustave projekat biometrijskih karti zbog ugrozavanja ljudskih prava i bezbedonosnih opasnosti koje on sa sobom nosi.

Bilo kako bilo, u svim zemljama razvijene demokratije po ovom pitanju se itekako vode javne rasprave i debate, dok kod nas nije ispostovana ni osnovna pravna procedura za skupstinsko vecanje, a o daljem i da ne govorimo. Iako na ovom skupu prisustvujem kao informaticar, duzan sam da opet naglasim da je ovo prevashodno pravni problem, a ne informacioni. Pored toga sto je projekat prosto najavljen bez ikakve pravne procedure i tendera, sa modernog demokratskog stanovista ovaj projekat je totalitaran jer u listu demokratskih prava spada i pravo gradjanina da od drzave zahteva skupljanje samo onih podataka za koje je data masovna gradjanska saglasnost. Drugi znacajan problem jeste direktno ugrozavanje prava na privatnost, jednog od elementarnih prava u demokratskim zemljama jer se kolicina i tip informacija koje drzava skuplja o pojedincu drasticno povecava. Potencijalno bi ovaj projekat mogao voditi i ka kreiranju sifriranih tajnih dosijea kao i povecavanju opsega nadzora drzave nad pojedincem.

Informaticko-bezbedonosni propusti su na sledecem mestu prioriteta u daljoj kritici. Iako se koriscenjem ove tehnologije neki poslovi znacajno ubrzavaju, to moze da ima dvostruke reperkusije. Pre svega, birokratiji se daje ogromna moc raspolaganja velikom kolicinom centralizovanih podataka koji u slucaju korumpiranih sluzbenika mogu zavrsiti u rukama raznih interesnih grupa. Slucajne ili namerne greske u centralizovanim sistemima poput ovog mogu biti egzistencijalno kobne po onoga na koga se odnose. Posebna prica jeste fenomen curenja podataka. Naime, Motorola je autor celokupnog projekta i treba odmah reci da je ta kompanija poznata po kvalitetnom kadru i resenjima, ali i po tome sto radi projekte za americku vladu i vojsku. Uzevsi u obzir negativna iskustva po pitanju operativnog sistema Windows kao i skorasnju bruku oko otkrivanja americkog spijunskog satelitskog sistema Echelon kojim je spijunirana skoro cela saveznicka Evropa, ko moze svojom licnom odgovornoscu da garantuje da ovaj sistem nema pozadinska vrata koja omogucavaju preuzimanje podataka od strane neke strane sluzbe? Posebno pitanje su hakerski upadi s obzirom na cinjenicu da je za testiranje sigurnosti ovakvog sistema potrebno da prodje bar nekoliko godina.

Licno mislim da je ovo prelazno resenje na kome se opipava puls ljudi sirom sveta za uvodjenje daleko totalitarnijih koncepata. Da ne bih isao suvise u sirinu, navescu samo dva buduca projekta koja bi nas verovatno cekala ukoliko bi ovakvi projekti bili nekriticki usvojeni i implementirani.

Naime, posle izvesnog perioda bi sigurno doslo do predloga za integraciju svih dokumenata u jedan super-dokument koji bi izmedju ostalog omogucio i automatizaciju novcanih tokova. Prva posledica tog pristupa bilo bi ukidanje anonimnosti tokova novca jer bi papirni novac bio potpuno likvidiran i koristile bi se samo elektronske finansijske transakcije. To bi dovelo do velikog dobitka u brzini i do isto tolikog gubitka u privatnosti jer bi postojala baza podataka o kupljenoj robi, vremenu, mestu i ostalim osetljivim podacima. Covek koji bi se uklopio u kupovni profil teroriste ili koji bi citao literaturu nepodobnu po vladajuci rezim bi rizikovao da bude izlozen direktnoj diskriminaciji, pracenju i torturi.

Drugi korak buducnosti bi bio krajnja minijaturizacija celog sistema u vidu jednog cipa koji bi se nosio ugradjen u neki deo odela ili bi bio prakticno istetoviran pod kozom. Vec danas u svetu takve radio-frekventne cipove dobrovoljno nose na hiljade ljudi radi identifikacije i pracenja, a u slucaju osoblja tuzilastva Meksiko Sitija, takav cip pod kozom ruke je i obavezan. U decembru mesecu, americka Uprava za hranu i lekove je dozvolila dobrovoljnu ugradnju slicnih cipova pod kozu pacijenta, ukoliko on zeli da time zameni zdravstveni karton. Inace, ugradnjom ovih cipova izuzetno je lako pratiti pojedinca bilo gde da se isti nalazi. Pored neprihvatljivosti ovog koncepta sa cisto antropoloskog aspekta, vazno je naglasiti i da cela prica neodoljivo podseca na zlokobna predvidjanja iz Jovanovog Otkrovenja i da lako moze uneti razdor medju hriscane sirom sveta koji bi imali razlicit stav po ovom pitanju. Ova pojava zahteva posebnu diskusiju i formiranje zajednickog stava.

Zbog svih ovih i mnogih drugih razloga koji mogu biti obuhvaceni samo opseznom studijom, veoma je bitno da se politicki cinioci i javno mnenje Srbije konacno ukljuci u plodnu raspravu. Propusti i opasnosti projekta biometrijskih licnih karti su suvise veliki da bi mogli biti potisnuti jer ce isplivati na povrsinu u trenutku kada to najmanje budemo ocekivali i tada ce za reakciju mozda biti prekasno. Jos uvek nije kasno da se ovaj projekat, ako ne obustavi, a ono preusmeri kao vid internog i ogranicenog resenja ili da se postavi na dobrovoljnu, a ne obavezujucu osnovu. Prigovor savesti, kao u slucaju civilnog sluzenja vojnog roka, je krajnja granica u kojoj su koliko-toliko ispostovana prava gradjana. Ostaje mi samo da kao savestan gradjanin ovog drustva izrazim nadu da ce duhovne, intelektualne i politicke elite biti svesne problema koji je pred nama i njegovo resavanje zapoceti odmah.

Elektronski konc-logor



Jos detaljnije podatke o nasoj evropskoj policiji i njenoj buducnosti dace nam, u razgovoru s novinarem “Blica” (17. novembar 2003), g. Tomas Soke, direktor Odseka za biometriju u kompaniji “Motorola”. On govori da je Srbija, bar u necemu najnaprednija u Evropi - u policijskoj kontroli svog stanovnistva. Evo njegovih reci: “Srbija uvodi najnapredniji sistem za identifikaciju gradjana i izdavanje licnih dokumenata u Evropi i jedan je od najboljih u svetu. Evropska unija i druge zemlje krecu se u pravcu biometrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavanja otiska prstiju ili osoba, ali je Srbija, po primeni, ispred njih”. G. Soke hvali biometrijske dokumente, koji ce od 2006. biti glavni uslov za ulazak u Evropsku uniju, u koju cemo, s ovakvim stanjem privrede i drustva, uci kao sto smo usli u besklasni komunizam, vodjeni samoupravljanjem. Soke veli: “Nova licna karta bice slicna plasticnoj kreditnoj kartici, a na njoj ce se nalaziti slika osobe, njeni podaci i cip u koji su, u elektronskom obliku, uneti otisci prstiju”. I g. Soke je pun hvale za novi metod rada nase policije: “Novi sistem omogucava brzo identifikovanje osoba pomocu otisaka prstiju i brzo resavanje zlocina. Pozitivan efekat savremene tehnologije osetice i gradjani kroz brzo izdavanje licnih dokumenata i brzu identifikaciju, a putovanja ljudi iz Srbije u inostranstvo bice znatno olaksana. Kompanija “Motorola” je partner u americkom projektu izdavanja biometrijskih viza i Srbija je u prednosti zbog uvodjenja ovakvih dokumenata. Nije moguce falsifikovanje, jer ne postoje dve osobe sa istim otiscima prstiju. (…) Gradjanin ce doci kod sluzbenika policije, bez potrebe da nosi sopstvenu sliku. Na skeneru ce mu uzeti otiske, fotografisace ga digitalnom kamerom, ostavice licni potpis, a sluzbenik ce u racunar uneti njegove podatke. Procedura traje desetak minuta, informacije se unose u centralni racunar, a osoba ubrzo dobija dokumenat. Slika je posebnim postupkom urezana u plastiku i nije je moguce falsifikovati, kao ni elektronski cip.

Jos nije poznato koliko ce gradjane kostati ovaj proces. (…) Legitimisanje gradjana, odnosno provera identiteta, bice moguce u policijskim stanicama, na granicnim prelazima, carinskim terminalima i drugim mestima koja poseduju odgova- rajuce stanice, kao i na ulici od policajaca. Licna karta ili pasos se postavlja u terminal za proveru, a gradjanin stavlja prst na skener za uzimanje otiska. Ti podaci se uporedjuju s podacima upisanim na dokumentu i tako se utvrdjuje identitet, a provera je skoro trenutna. Ukoliko se otisak prsta gradjanina ne poklapa s otiskom upisanim na cipu njegovog dokumenta, policajci za desetak sekundi mogu da pretraze bazu podataka od deset miliona gradjana Srbije i utvrde o kome se radi. Na isti nacin postupak ce se obavljati i u policijskim stanicama i na ulici, jer policajci ce nositi sa sobom uredjaj laksi od pola kilograma koji ce se radio-vezom povezivati s centralnim kompjuterom. (…) Srpska policija dobila je centralni racunarski sistem koji se sastoji od sest takozvanih mecera - kompjutera u kutijama visokim oko dva metra i u njima ce biti smesteni svi podaci. “Motorola” ce MUP-u isporuciti i 1200 radnih stanica za uzimanje podataka i identifikaciju gradjana koji ce sluziti za civilnu upotrebu i bice rasporedjeni u policijskim odeljenjima u drugim mestima u Srbiji. Osim toga, srpska policija ce dobiti i 300 radnih stanica koje su nesto slozenije i sluze za upotrebu u kriminalistickoj policiji. Naruceno je i 660 malih rucnih uredjaja koji ce nositi policajci na ulici i u patroli. Radovi na postavljanju sistema bice zavrseni za nekoliko dana, a do kraja meseca ce sve biti spremno za upotrebu. (…) Centralni racunarski sistem, 1.500 radnih stanica i 660 prenosnih uredjaja s ugradnjom “Motorola” je isporucila za 20 miliona evra. Placanje je odlozeno na pet godina i bez drzavne garancije. Srbija je izuzetno povoljno dobila najsavremeniji biometrijski sistem jer ce, poredjenja radi, u Velikoj Britaniji troskovi zamene licnih karata kostati pet milijardi funti. (…) Baza podataka u centralnom racunaru imace tri dela - civilnu, kriminalisticku i bazu tragova. U civilnoj bazi bice smesteni podaci o svim gradjanima, a u kriminalistickom delu informacije o ljudima s kriminalnom prosloscu. U bazi tragova bice smesteni svi otisci poznati ili nepoznati, koji su ikad ranije pronadjeni na nekom mestu zlocina. Uporedjivanjem podataka iz ovih baza bice moguca brza identifikacija pocinilaca i resavanje kriminalnih slucajeva. Obicno, kada u nekoj zemlji postavimo ovakav sistem, policija u prvoj nedelji upotrebe resi nekoliko slucajeva koji stoje pet-sest godina. Nijedan covek ne moze tako brzo da pregleda i uporedi veliki broj otisaka prstiju kao sto to cine racunari”.


Autor: L.V., casopis Geopolitika

Razotkriven Spajdermen!
15. jun 2006.


Strip heroj Spajdermen učinio je nezamislivo: u poslednjem izdanju „Marvelovog” stripa skinuo je masku čoveka-pauka i javnosti otkrio svoj strogo čuvani identitet! „Ponosan sam na ono što jesam, i ovde sam da bih to dokazao”, kaže u stripu Spajdermen na konferenciji za novinare na njujorškom Tajms Skveru pre nego što skine masku i - ispostavi se da je reč o fotoreporteru Piteru Parkeru. „Ima li pitanja?”, nastavio je Spajder-Parker, dok su oko njega sevali blicevi. Kompanija „Marvel”, koja je, osim Spajdermena, „vlasnik” još 5.000 izmišljenih likova, ocenila je u saopštenju da je razotkrivanje legendarnog Spajdermena „verovatno najšokantniji događaj u istoriji stripa”. Inače, taj „šokantni događaj” desio se zbog „novih zakona” u zamišljenom svetu stripa kompanije „Marvel univerzuma”: pošto se pokazalo da u obračunima superheroja sa superzlikovcima često stradaju stotine nedužnih civila, „vlada” je donela Zakon o registraciji superheroja (Super-Hero Registration Act). Po tom zakonu, svi superheroji moraju da otkriju svoj identitet i da se registruju kao „živo oružje za masovno uništenje”.

U „Marvel univerzumu” je povodom tog zakona došlo do podele superheroja na dve frakcije, za i protiv razotkrivanja: najpoznatiji u grupi „za razotkrivanje” upravo je postao Spajdermen, dok grupu protivnika predvodi „Kapetan Amerika” (Captain America), koji kategorički odbija da otkrije svoj identitet.

Priča o zakonu je, inače, glavna tema najnovijeg „Marvelovog” serijala od sedam izdanja, pod nazivom „Građanski rat” (Civil War), preneo je AFP. (Mondo)


Da li iko osim mene misli da se ovim stripovima mozda priprema teren za nesto?

U zadnje "vrijeme" se nekako puno filmova snimilo na bazi Marvelovih stripova... s obzirom da su sad "moderniji" filmovi nego stripovi... tko zna?!

I meni je to potpuno normalno mada ne i ovi poslednji stripovi.
A tek kada pogledas Fantastic four nesto ce ti biti poznato.

Mozda i jeste slucajnost, mada kada pogledam kako Fema priprema klince za buduce vanredne dogadjaje i kada i sam znam kako deca vole da se ugledaju na svoje superheroje nesto mi cudno mirise...

A za uvodjenje NWO je vec isplaniran Gradjanski rat u Americi gde ce mnogi biti protiv cipovanja, kao sto je protiv Kapetan Amerika ( stara Amerika vs NWO ? ).

Savetujem ti da pogledas ove linkove pa da mi kazes da li ti nesto od onoga zvuci poznato:

http://en.wikipedia.org/wiki/Civil_War_(comics)

http://en.wikipedia.org/wiki/Registration_Acts_(comics)

http://en.wikipedia.org/wiki/Illuminati_(Marvel_Comics)

Meni se neke stvari mnogo ali bas MNOGO podudaraju sa ovim o cemu mi diskutujemo na forumu.
Hteo sam nesto da citiram ali ima toliko toga da bi mi trebalo nekoliko strana.

Gledao sam Fantastic Four odavno... hehe... da.

Nego...


Sad više neće krivotvoriti isprave, već će "seljaci" početi rezati i nečije prste da bi negdje mogli ući. A oni sofisticiraniji će izraditi otisak od silikona i na svoj prst pričvrstiti. ovo se već odavno - odaaaaavno radi kod raznih špijunskih poslova. Ko da je samo jedamput neko nekom odrezao prst da bi ušao u neku zaštićenu ustanovu... užas.

Oni koji hoće ući - ući će na bilo koji način. Nije uopće potrebno identificiranje u vezi zaštita protiv TAKVIH ljudi ( ili drugih entiteta koji samo liče na ljude... ).

Kak ljudi "puše"... užas.