interesantno, mozda ipak ne bi bilo lose prouciti implikacije koje naziv Nephilim ima, na kraju krajeva nije zabadava ona nomen est omen

sto se tice mog nicka to je duga prica ali ako te zanima mozes je desifrirati na mom blogu

Pa otprilike onako kako je netko citirao neki odlomak iz knjige "Polje"... ( možda baš ti ? ). Recimo, svi mi ljudi, pojedinačno, smo mali dio jednog velikog polja, skupine vibrirajućih frekvencija ljudi, ili, možda to nazvali - grupnom dušom... i svatko vibrira za sebe, kao pojedini muzičar u jednom veeeeelikom ansamblu iliti orkestru... Sad, kako orkestar svira u cjelini - tako se i ispoljava generalno, prema van, prema "publici" ( ovi koji sjede na valu u prvom redu... ). Eh, ako netko pojedinačno, malo i "skrene" i "odsvira drugačiju notu", možda to u ovom velikom orkestru i nije toliko bitno jer se ne čuje u odnosu na sve ostale. Gadno je ako većina krivo svira ( falš ) pa se to i čuje i nije "ugodno za uši".

Dakle - svi zajedno imamo generalni nastup, kao cjelina, prema ostatku svemira, ma štogod on bio. Pojedinci i nisu toliko važni, ako su u manjini. Kolektivne odluke se broje.

Što se svi prije "usviramo", to ćemo prije i ispoljiti tu našu konačnu odluku i vibrirajuću frekvenciju i rezonirati s određenim realitetom koji nosi te frekvencije. Naravno, to ne znači da svi isto mislimo, već da imamo sličan/isti duhovni napredak i orijentaciju.

To bi bilo otprilike to...

Lijepo objašnjeno na temelju orkestra.
No upravo drukčije odsvirana nota daje više originalnost nego odstupanje. Npr. Isus, Buda, oni su uvelike drukčije svirali svoje glazbalo, no toliko lijepo, istinito da su mnogi htjeli svirati poput njih. Mnogima nije uspjelo makar je to svima bio cilj.
Uistinu bi bilo predivno da svi ljudi nađu zajedničku čistu i produhovljenu frekvenciju. No danas je to iznimno teško, rekao bih nemoguće jer postoji masa. Največi problem mase jest nemogućnost njenog kontroliranja. Osim toga mnogi su odavno krenuli krivim putem i prisvojili ga kao ispravan i apsolutan. Njihove umove, razmišljanja ne mogu se promijeniti. U njihovim vlastitim svijetovima stvorenima krivom perspektivom i neznanjem oni su "bogovi" a ostali nevažni čovječuljci koji mlate slamu. Razlog nemogućnosti promjene jest osim ostalog ograničenost, no največi problem jest svakako nedostatak volje.

mislim da sam pomenula da smo svi deo jednog veeeeeelikog bubrega. ovo sa orkestrom zvuci mnogo poeticnije. i ustimovanije

Ne bih se slozio sa ovim, mislim da problem "mase" upravo i jeste velika mogucnost kontrole i podloznost raznovrsnim manipulacijama. Masa kao takva ne odlucuje nista, odnosno ona nema kontrolu sama nad sobom, i svi "postupci" mase kao celine su iskljucivo mehanicke prirode te samim tim funkcionisu po predvidljivim "sablonima" iliti "mentalnim programima", koji ostavljaju veliku mogucnost za dugorocno planiranu manipulaciju u svrhu postizanja "skrivenih" ciljeva odredjene manjine, koja ima mogucnost da manipulise/kontrolise masu.

U stvari, postavlja se pitanje zasto bi neko uopste imao zelju za kontrolisanjem mase a da nema "skrivenih" namera?
Mislim da "kontrolisanje" kao takvo ne moze ni na koji nacin dovesti do "spiritualnog" osvescenja, ne samo mase nego i onih koji imaju zelju da kontrolisu, pa makar ona bila radi zelje za "podizanjem" svesti mase, jer kontrola kao takva predstavlja sustinsko krsenje "slobodne volje".

Pozdrav

U potpunosti se slažem. No kad sam rekao da je najveći problem mase nemogućnost njezinog kontroliranja mislio sam na masu kao jedinku koja nije kontrolirana ni od kakve manjine uključujući bilo kakvu stranu inteligenciju. Znači masa nema mogućnost samokontrole sama za sebe. Iako ljudi djeluju žive po šablonama, veoma su slični, no suštinska razlika jest u svakoj jedinki posebno opredjeljena. Njihova esencija i shvaćanje egzistencije uvelike se razlikuju. Kao što sam već naveo javalja se i nedostatak volje koji spriječava i potencionalne svijesne ljude da djeluju, tj. realiziraju misli u djelo. Upravo radi toga masa nema mogućnost samokontrole. Zamislite ribe ili ptice u jatu. Svaka ptica slijedi jednu predvodnicu, tako da sve lete istim putem formirajući jednu vrstu kolektivne svijesti. Kod ljudi također postoji ta kolektivna svijest no upravo radi složenosti čovjećeg uma teško da će ikada biti moguće uštimavanje sa zajedničkom frekvencijom "istinskog" orkestra.

Opasno je kada indigo èovek nije svestan svog zadatka na ovom svetu i kada se pokušava uklopiti u masu drugih ljudi i poistovetiti se sa njima, to se uvek završava neuspehom, frustracijom i depresijom. Onda se raða neverovatan bes prema drugim ljudima, sistemu i povlaèenja u sebe. To je bio sluèaj sa mnom. Mogu slobodno reæi da sam prošao u životu sa svojih 17 više nego što su neki za ceo život, takoðe sam ceo zivot bio svestan da sam predodreðen za vekike stvari i dela, èesto tešim ljude kojima je teško i savetujem ih i razumem uvek neèiju tugu i uvek pokušavam da pomognem drugim ljudima, meðutim loša strana je što sam stvorio odbrambene mehanizme zbog nesvesnosti zasto sam na ovom svetu, to se odražava kao veliki bes prema autoritetu i drugim ljudima, bio sam u situaciji da bacam stolove i stolice po uèionici u školi, èesto da se potuèem zbog male uvrede, da budem u problemima sa policijom, neverovatan bes i velika impulsivnost, a sa druge strane èesto volim da boravim u prirodi i pomažem drugim ljudima kada god mogu. Pokušavam da radim na sebi puno, ali kada osetim bilo kakvu vrstu nepravde u meni je toliki bes da sam jednostavno stanju sve da uradim. Rano sam krenuo lošim putem, kao što je konzumiranje alkohola i lakših vrsta droge, pušenje, svega sam se okanio osim cigareta, èesto sam padao u lakše oblike depresije...Meðutim puno knjiga sam proèitao u životu, sa svojih 7 godina sam proèitao celu bibliju 2 puta zaredom, pokušavajuæi da shvatim suštinu postojanja, u školi ne uèim ono što smatram nepotrebno i banalno, uèim samo ono što smatram da ima smisla, stalno tragam za odgovorima i provodim puno vremena razmišljajuæi, pokušavam da proniknem u suštinu postojanja, meðutim moram mnogo da radim na sebi, svojom voljom mogu skoro sve da postignem, da promenim odluke drugih ljudi, kada se usresredim na nešto svom svojom voljom uspem da postignem ciljani rezultat. Uglavnom ono što sam pokušao naglasiti, jeste da ljudi koji oseæaju da su predodreðeni za više ciljeve, budu toga i svesni, jer ako krenu pogrešnim putem to može stvoriti èoveka opasnog po sebe i okolinu...

Kad netko kaze da postoji masa i recimo da masa treba da se promjeni, treba se upravo zapitati je li se on/ona doista promjenio do savrsenstva da moze pricati o promjeni drugih ljudi i znati sto oni u sebi trebaju savladati da bi se eventualno promjenili.
Da li u stvari , covjek poznaje sebe dobro do srzi da zna sve svoje unutarnje limitacije, blokade i otpore koje treba prevazici da bi bio u stanju razumjeti kompleksnost tog procesa i znati rijesenje za drugoga koje ne zna za sebe.
Ili kad netko kaze da su neki predodredjeni za vise ciljeve, koji su to visi ciljevi ? i iz koje perpektive je taj cilj i kom kordinatnom sistemu.
Svaki covjek ima svoj visi cilj bio ga svjestan ili nesvjestan i nacin ucenja i ispoljavanja u ovoj materijalnoj kreaciji, ma koliko on za nekog drugog bio beznacajan ili smijesan.
Pa eto i pitam se gdje su bili ti sva ova stoljeca, predodredjeni za vise ciljevi i sto su uradili, ili je bio problem sto nisu mogli prevazici SEBE pa time nisu mnogo pomogli ni Svijetu.
A onda kad je neko pomenuo orkestar zar svako prvo pojedinacno ne doprinosi skladu tog orkestra , tj. nemoj ti prvo krestati , pa onda razmisljaj o onome pored sebe.
Da , mnogi od nas se ne uklapaju u vjestacke norme ovog svijeta ili ti neka pravila, ali sa druge strane te su norme i pravila samo jedna iluzija koju Ego dozivljava kao tezak teret a u sirem smislu nemaju nekog znacaja, odnosno mi smo slobodni , onoliko koliko dozvolimo da smo pogodjeni tim normama i zakonima.
A ako netko ima neke posebne sposobnosti , pa i da promjeni odluke drugih ljudi, sto i nije neki veliki problem, s obzirom da ljudi i nisu svjesni da misli su rijetko kada njihove misli ALI zar se ta osoba sa takvim sposobnostima ne zapita da krsi jedan od osnovnih zakona, zakona slobodne volje.
Cini mi se da Indigo djeca ili vec kako god su definirana imaju jako izrazene obe strane i dobru i losu i da trebaju da nauce da naprave balans izmedju njih da bi bili korisni i sebi i onima oko sebe.

Svi imamo jedan "viši cilj" a to je buđenje i borba sa samim sobom, kud ćeš viši cilj od toga.

Načelo djelovanja

Načelo djelovanja svaki čovjek nosi u sebi samome. To ne određuju geni, okolina niti odgoj. To je duh koji je u nama stalno prisutan i oblikuje nas.
Gledajuči mnoge svoje prijatelje od djetinjstva uvelike sam se razočarao u njima. Sječam se mladosti kada smo svi bili sretni, trčali livadom i trenirali maštajuči o zvijezdama. Bilo je to poput bajke, toliko čisto, neokaljano. No danas, par godina nakon ti moji «prijašnji» prijatelji upali su u degenerirano društvo. Izlaze van, opijaju se, glupiraju, zapuštaju se.... Nije li to toliko žalosno. Njihov smjeh, čisti duh unakažen je. Preuzima ih okolina, nagon, krenuli su krivim putem.
No moj duh, moje tijelo, moje srce i dalje trči zelenim dolinama, sve je tako čisto i jasno. Istina je blizu. Žao mi je što je ne mogu podijeliti sa roditeljima, prijateljima.
Možete li me čuti u mračnoj daljini?
Oj moji davni prijatelji, moji dragi roditelji?
Da ste barem slobodni,
Da ste barem uz mene.

U svakoj jedinki postoji načelo djelovanja, taj neopisivi duh. U svima postoji lijek od samoga početka za sve bolesti. Mnogima je normalno, prirodno i jedino izvjesno krenuti pogrešnim putem. Oni su u velikoj zabludi ali ipak sa vremena na vrijeme su sretni- no to je plitka sreća. Takvi ljudi ne razmišljaju o bitnim stvarima i upravo odatle proizlazi njihova sreća. Oni imaju svoje malo, ograničeno kraljevstvo. Svoj mali život brbljavca i meteža.
Šta sam propustio dok nisam bio uz vas? mjerilo degeneriranog čovjeka.

Dio teksta iz moje knjige koja će uskoro biti objavljena.[/color]

Tacno tako!

U vezi sa masom i njenom kontrolom: masa sa jedne strane ima sopstvenu, unutrasnju dinamiku razvoja. Ova nivelizacija se odvija silaznom linijom, svodjenjem na najosnovnije instinktivno razmisljanje i ponasanje. Masa tezi ujedinjenju i kolektivizmu, pojedinac se gubi u njoj, jer oseca snaznu potrebu za pripadnoscu grupi, stapa se. Tesko je zamisliti nesrecnije stvorenje od pojedinca koji se sa punom individualnom svescu zadesio u masi, u kojoj su poceli da deluju unutrasnje-dinamicki procesi fuzioniranja. Strasno.

Masom se upravo zbog toga veoma lako da upravljati. Svi represivni sistemi su brizljivo gajili kolektivisticki duh i kaznjavali svako odstupanje. Danas se to radi znatno sofisticiranijim metodama – niko vas nece spaliti na lomaci – ali ne manje efikasnim. Naprotiv.

U vezi sa individualnom svescu: Da, izgleda da svako mora da pronadje svoju sopstvenu notu u najdubljoj tisini i miru sa samim sobom. Sam samcijat. I onda, nekako nadjemo tu sopstvenu notu i ona nam u miru naseg unutrasnjeg prostora zvuci bozanstveno. Na zalost, cini se da je to tek deo zadatka. Drugi deo je znatno tezi. Ljudi zive u zajednici i to nije nikakva nasa kazna, vec prirodni poredak u Univerzumu. Nismo izolovane jedinke vec smo sustinski povezani sa sveukupnoscu zivota oko nas. Sve je u vezi.

To je izgubljena nevinost covecanstva, koju ponovo treba steci na svesnom nivou sa kristalizovanom, individualnom dusom. Nas ton mozda jeste bozanstven sam za sebe, ali ono sto cujemo oko sebe je krcanje, pa i taj nas ton vremenom pocinje da krci. Ne pomaze beg od sveta, jer ce nas mudriji delovi nas samih isterati na cistinu i ponekad veoma grubo suociti sa stvarnoscu oko nas. Bez greske. Ne pomaze menjanje sveta i drugih ljudi. Kad god to pokusamo, suocimo se sa cinjenicom da je disbalans u stvari u nama samima. Da, da, svet je neobicno mesto.

Svi smo delovi Jednog i ako se vracamo kuci, vracamo se da bismo se u nekom dalekom trenutku slili u bozanstvenu simfoniju, ne da bismo svirali svako za sebe. I mozda to ucimo u malim koracima: dozvoli mi da cujem tvoj ton, hajde da cujemo kako zvucimo zajedno... mozda cemo morati malo da prilagodimo taj nas tesko steceni/ pronadjeni/ iskomponovani ton/melodiju da bismo postigli sklad, mozda cemo morati da ga zaostrimo, da bismo postigli zeljeni kontrast, mozda je neki nesklad (konflikt) trenutno najbolji nacin da se postigne slozenija harmonija. A mozda u trenutku kada odustanemo od namera da svoj ton nametnemo po svaku cenu i nalozimo celom orkestru da svira nasu numeru, odjednom cujemo i druge lepe tonove oko sebe i pozelimo da se uskladimo sa njima. Ko zna

I opet, nekako, moje je iskustvo da su mi upravo neki neprijatni ljudi, ljudi kojima sam sklona da zalepim etikete, doneli najvrednije lekcije u zivotu. Danas operisem idejom da su se zadesili tu (bili privuceni u moj zivot?) da bi mi pomogli da otkrijem i osvetlim neka sopstvena „tamna mesta“, „energetska cvorista“, karmicke zapise, kako vec ko to voli da zove. Tako mi izgleda.
Naravno, svakom njegova slobodna volja

mozes li nam reci koje su bitne stvari o kojima razmislja tipicno indigo dijete?

ljudi previse se lako pecate na new age zvake i gubite sustinu.Dok je pisao ono sto ne volimo da cujemo bio je: portal koga koriste hiperdimeznionalni majstori (bilo je i tezih reci cini mi se) sada kada se prepodobio pa pise ono sto je uhu milo postade ucitelj i eto radi svoju indigo ulogu ( a radi je kako god da obrnete)

Gde vam je pamet?Jesmo to opet u ljubicastim balonima?

@Nefil, upotrebi svoju bogatu inteligenciju i shvatices da u ovome mom pisanju nema nista protiv tebe.

bas ti hvala na upozorenju
da se ti sad ne pojavi moje uho bi i dalje uzivalo u zvucima te melodije

OK, to je prvi cilj, a drugi dolazi posle prvog i tek tada može da se radi na njemu, drugi cilj je za svakog èoveka jedinstven. Smatram da duhovno buðenje nije najviši cilj, jer kada se èovek duhovno probudi ne može jednostavno sedeti i èekati smrt, veæ da proèita svoje zadatke koji su utisnuti duboko u duši

Mozda kada se duhovno probudi moze da bira donekle svoje zadatke? Zasto da ne?

Ne bih rekao. Po mojim istraživanjima i intuiciji, te zadatke smo mogli da biramo pre života na ovome svetu, naime zadatke koji æe nam pomoži da preðemo na viši stupanj svesnosti, ako zabrljamo u ovome zivotu, mozemo pokušati u sledeæem... Meðutim to usporava napredak...

Da, da. Istrazivanja i intuicija su dve dobre reci. Cime zameniti „ja mislim“... da dusa potpisuje neku vrstu ugovora, bira svoje lekcije i svoje zadatke, koji su - cini mi se - povezani na mnogo misteriozniji i dublji nacin nego sto to mozda izgleda na prvi pogled.

Cela priča oko Indigo dece je farsa i laž. Potura se naivnom narodu da bi roditelji sami prijavili decu koja imaju neke specifične sposobnosti a do koje Iluminati nisu dospeli u svojoj kampanji programiranja i kontrole celog sveta. Ako se ispostavi da imaju neke sposobnosti, ova će deca biti oduzeta od roditelja kasnije, milom ili silom, biće odvedeni na obuku i programiranje i korišćeni protiv ljudi kao posebna jedinica za NWO. Drako-Iluminatima su potrebni ljudi izuzetnih sposobnost da služe njima, a ne da postanu njihovi protivnici.

Pozdrav drugari!
Masa se naravno ne menja sa stavom: "Ja sam NAD CO'EK i puno talenata duhovnog posedujem!" Masu kao pojedinac ni ne mozemo promeniti,nikada! Menjajuci sebe(iako ovo zvuci kao otrcana fraza) mi menjamo ovoj svet! Treba se samo truditi da ga menjamo na bolje!!!
To da li je moja aura indigo,bele, kristalne ili zelene boje sa crvenim tufnama,to je apsolutno nevazno(osim u ovom poslednjem slucaju:D )! Bitno je da zajedno hodamo na svom putu ljubavi i savrsenstva i da na njemu, sto bi lepo rekao Buda, ne zastajkujemo.
Svako na ovoj planeti ima svoj zadatak!!! Moj je, mozda, da perem komsinici tepih(Mici:lol: ), i ako ga ja operem sa sve ljubavlju i znanjem koje posedujem, pa ja sam na svom putu i jos,sto bi moja baka rekla, i na konju i na putu!
Drugome je zadatak,mozda, da spusta odredjen kvalitet energije na ovu ravan i lagano priprema ovaj svet za prestojece globalne promene! Ako on ovaj pos'o obavlja sa isto onoliko ljubavi i znanja kao i ja svoj, pa sto se zadatka tice, mi nemamo sta da brinemo!!! Obojica funkcionisemo u skladu sa svojom "misijom"!
Znaci:
I:"Dobar dan, ja sam Indigo!"
PT:"O, dobar dan Indigo, ja sam Perac Tepiha, drago mi je da sam te upozn'o! Kojim ste putem vi krenuli, ako smem da priupitam?"
I:"Mojim putem Svetlosti,putem Ljubavi i Savrsenstva!"
PT:"Eto, sto je mali svet, ta i moj je bas taki! 'Ajd'mo sada da nastavimo istim!"

I tako su "PT" i "I" nastavili obojica da koracaju ka svetlosti ne osvrcuci se na to ciji je posao "bolji"!

p.s.:"I" se kasnije malo hvalio, ali neka ovo ostane medju nama!