a koliko puta mislis da im treba dati bilo kakavu informaciju ovog tipa?
meni iskustvo kaze da treba reci samo jednom i onda cekati da nastane neki veci problem pa im onda (ako potraze pomoc naravno) dati linkove pa ko oce nek cita i nek se menja...
a ko nece... siroko mu polje

ras
Slažem se i ne mislim na osobno nagovaranje ili slično.
Pošto je u pitanju veliki broj ljudi koji su u dnevnoj rutini i vjerojatno neće ni primjetiti letak ili će ga baciti s rečenicom xxyyxxyyzzz.,nemogu procjeniti koliko puta.

Evo zanimljiv video Glenna Becka u kojem se navodi kako FED nije vladina organizacija niti ima ista s vladom (SAD-a). Ovo se nalazi na osmoj minuti videa. Glenn Beck radi emisiju za CNN i ovo je medju rijetkima izjavama ovakvog tipa na nekom mainstream mediju.

http://www.mmashare.com/mma-live-stream-free.html

Lijep pozdrav!

Zanima me jel gosp.stojan nenadovic našao prijatelja i njegovu knjigu?

http://www.magazin-tabloid.com/srp/clan ... 4&clanak=6

Piše: Branko Dragaš

Krah

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su mrtvi. Niko ozbiljan njih više ne sluša.
Ako hoćemo da spasimo Srbiju (ovde moze da stoji ime bilo koje zemlje cak i ime same planete), moramo da pobedimo vladajući neoliberalizam.
Mora da se stvori jedinstven državotvorni, nacionalni, evropski, ekonomski i građanski blok za pobedu nad političkom oligarhijom i tajkunima koji sprovode neoliberalizam.
Zajednički imenitelj tom bloku je prosperitetna, bogata i socijalno uravnotežena Srbija (planeta).

Mislim da je jedini Putin otvoreno u jednoj rečenici objasnio suštinu nastale nevolje.
On je rekao da ne može cela svetska privreda da zavisi od jednog zavoda (PRIVATNOG ) za štampanje novca.
I to je sama suština.
Ponoviću ukratko ono što sam već izneo na ovim stranicama ranijih godina. Sjedinjene Države su zadužene 120.000 milijardi dolara, pola prema inostranstvu, a polovina su domaći dugovi.
Svaki američki građanin duguje 400.000 dolara, dok 40 miliona nema nikakvu socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Amerika je finansijski bankrotirala i nikako to da objave.
Najveća istorijska prevara je napravljena od 1971. godine kada je ukinut zlatni standard. Od tada administracija i Vol Strit neprestano štampaju novac bez pokrića.
Nobelovac Milton Fridman, monetarista koji je guru neoliberalizma od 1988. godine, podržavao je da se dolar štampa bez pokrića i da se za njega kupuje nafta.
On je izjavio da takav dolar ne predstavlja opasnost sve dok se ne vrati u SAD. Ali za dve decenije hiljade milijardi dolara je štampano bez pokrića i pušteno je u svet.
Došlo je do zasićenja tržišta, dolara ima u svetu u izobilju i počeli su da se vraćaju kući. Svaki dan u SAD dođe oko tri milijarde dolara koji održavaju sistem da ne bankrotira.
Kina ima 1.600 milijardi dolara u SAD i plaši se da ih ne izgubi ukoliko dođe do bankrotstva SAD.
Saudijska Arabija ima 900 milijardi, a Rusija 160 milijardi.
Nagli krah SAD bi uništio njihov kapital.
Zato ove države mudro vode politiku da ne dođe do naglog kraha, kako bi one dobile dovoljno vremena za rezervne strategije.
Rezervna strategija se već ostvaruje jer državne kompanije ovih zemalja kupuju zlato, srebro, dijamante, rudnike, minerale i plodnu zemlju svuda po svetu.
Nekada su za Vizantiju govorili da je bolesnik na Bosforu koja je, sve do pada 29. maja 1453., umirala sigurno više od 450 godina.
Sada se imperija u rastrojstvu nalazi u stanju opasne bolesti.
U ranijim napisima sam nagovestio šta se sve može dešavati. U ovom trenutku je važno da je neoliberalizam u svetu poražen.
Ali, na žalost, neoliberalizam u Srbiji je na vlasti. Tržišni fundamentalisti terorišu našu državu, naciju i sve građane. Oni su spremni da sve rasprodaju da bi uzeli provizije i ispunili naloge svojih gazda.

Pošto sam oduvek imao o Branku Dragašu najbolje mišljenje, prvo sam njemu ponudio teoriju o nekreditnom novcu, kada je jednom prilikom bio u mom gradu Sremskoj Mitrovici. Kada je drugi put došao i sreo se sa mnom
rekao mi je: "Mi smo mala siromašna zemlja, ne možemo mi menjati svetski poredak". To je bio izgovor da ne preduzima ništa, na propagiranju nekreditnog novca, iako je on imao pristupa medijima, televiziji i štampi. Time je on nastavio da služi svetskom poretku kreditnog novca, koji sada s pravom kritikuje. Ja sam teoriju nekreditnog novca objavio još 1980.godine, što se sve može videti na mojim sajtovima. Regan je vodio politiku koja je bila suprotna politici koju je predlagao Fridman. SAD su pobedile SSSR u hladnom ratu, provodeći politiku budžetskog deficita i zaduživanja, u kojima se stihijski stvarao nekreditni novac, pod okriljem tradicionalne teorije. U nominalnim iznosima ostvarivala se tradicionalna teorija a u realnim iznosima moja. Sada je tome došao kraj. Novac se mora puštati u opticaj po formuli koju sam japredložio i sav novac u opticaju biće realan novac, bez inflacije.

Najvažnija stvar u sadašnjem trenutku finansijske krize u svetu je to što je Google objavio Konkurs na www.project10tothe100.com za objavu ideje koja će doneti najveću korist ćovećanstv, i daje nagradu od deset miliona dolara za tu ideju. Konkurs je otvoren do 20. oktobra, a žiri će objaviti ko je dobitnik nagrade u februaru 2009.godine. Konkurisao sam sa idejom o nekreditnom novcu. Ako ta ideja pobedi na tom konkursu, doživeće takvu promociju, Google je objavio da će finansijski pomoći realizaciju pobedničke ideje, tako da očekujem da Svetski poredak kreditnog novca bude ukinut i da se uspostavi Svetski poredak nekreditnog novca. Banke će ostati da čuvaju ušteeni novac i daju kredite iz tog ušteđenog novca, ali će im biti zabranjeno da novi novac emituju u obliku kredita. Kreditni novac će uskoro biti zaboravljen, kao jedna kratka epizoda u istoriji čovečanstva, a novac će se zvati jednostavno NOVAC ali će svi znati da je to nekreditni novac, koji je sada nazvan tim imenom da bi se podvukla razlika u odnosu na trenutno vladajući poredak kreditnog novca. Uskoro će mo videti šta će biti.

Ova kriza je namerno izazvana. Samo naivni misle da je spontalno nastala, jer novcem već hiljadu godina vlada iste sila i sigurno da već odavno zna SVE o tome pa im se omaške ne događaju. Sve velike krize berze su bile namerno i planski izazvane.
I ova je izazvana s nekim ciljem (Googlanje tu sigurno neće pomoći), verovatno da se ubrzaju njihovi planovi uvođenja - ni kreditnog ni nekreditnog već - elektronskog novca.

Ja mislim da i elektronski novac može biti ili kreditni novac ili nekreditni novac. Prema tome, ako govorimo o novcu uopšte govorimo o nečem što se odnosi takođe i na elektronski novac. Sačekajmo da vidimo šta će se desiti.
Google ne zaslužuje da se prema njemu odnosimo sa omalovažavanjem. Videćemo kakve će nagrade dodeliti, pa tek onda možemo nešto reći.

Pošaljite im ponovo vaš predlog ali sa naglaskom na definitivni prelazak na elektronski novac.
Siguran sam da će vam šanse da dobijete nagradu biti mnogo veće.
Meni za ovaj predlog možete dati jedno milionče.

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusi ... tra.html?6

Sistem kako banka stvara novac je jednostvan i isti je svuda od Vatikana preko Israela Sudijke Arabije i Kine do Srbije, USA etc. Isti je princip sve su ostalo nijanse.
Banka nema novac. Ona kreira nepostojeci novac kada se potpise dug.
Ta kopija od duga se salje u Državnu banku tzv Centralnu Banku.To je Narodna Banka Srbije.
Narodna banka Srbije onda istampa novca za glavnicu duga koliko pise na ugovoru od Duga. Interest kamata ide iz dzepa duznika.
Ne samo to što novac nije novac bilo koje srpske banke već državni novac. Zapravo zakon brani banku kao da je to licni novac od te banke.
Ako duznik ne može da plati dug banka može od duznika na silu, sudom izmiriti taj dug ili ako je polozio kucu nekretninu kao tapiju da mu oduzme ili da mu stavi zabranu na platu.
Ono šta Srbi neznaju je da su bankama koje su registrovane u srbiji dali pravo zakonom da pozajmljuju državni novac a ne svoj i na tome naplacaju interes.
To je parazitizam. Paraziti.
Dakle Srbi u Srbiji su izglasali takav zakon i dozvoli bankama da to rade. Zato Srbi nemaju nikakvo pravo da kritikuju vatikan, Saudijce ili bilo koji narod ili religiju.
Gore se vidi da je Kjucna reč ZAKON.
Banke nemaju to pravo dano Bogom .
Taj zakon je izglasao pralament. Od istih poslanika od kojih su vecina Srbi.
Ovo što se deslilo u Americi nije se deslilo sto duznici nisu platili mortgage. Ne to je samo dno piramide.
Desilo se zato što su banke od tih dugova kreirale složena finasijka sredstva, papire i na kretanju, prodaji i kupovini tih papira su se kockali.
To se zovu derivati banke i kreiraju tim kockanjima swaps . Naravno oni to ne zovu kockanje već zauzimanje pozicije, ali po svim definicijama to je kocka.
Sa jednom razlikom.
Banke se nekockaju svojim novcem već tudjim ili državnim ili od ulagaca a nikada svojim.
Kada padne osnova tog kockanja, a to je placanje zajma za kucu, cela piramida kolapsira.
Ceo sistem je pogreshan moralno, religijski i eticki.
I promene neće biti sve dok se banke zakonom ne zabrane
I parlament ne peruzme funkciju da kreira novac koji može bez interesa da daje komunama u zajam a ovi preduzecima i gradjanima.
To je nacionalizacija moći da se kreira novac i pospesuje ekonomski rast preko kredita.
Judaizam većinom i Hrišćantvo većinom su pali po tom pitanju da se aktivno bore protiv banaka iako interes pozajmljivanja je strogo zabranjeno po bibliji .
Islam se fiktivno bori.
Niko ne shvata da su ovaj ekonomski i finasijki sistem osnova ljudske patnje i ekplotacije.
Nije privatna svojina problem već privatizacija moći da se kreira novac.

Da, upravo tako, to je nazalost istina koju samo nekolicina razumije. Primarna emisija novca za za obvezu duga koju centralna banka emitira se nikada ne vraca nazad i jos je k tome opterecena kamatom. Tako da je u optjecaju uvijek manje novca negoli ukupan dug iznosi - tj. dug se nikada ne moze isplatiti u novcu, nego jedino u materijalnim stvarima - kucama, zemlji, prirodnim bogatstvima. I taj emitirani novac nema nikakve osnove, na taj nacin bi svatko mogao izdavati novac i na tom fiktivnom novcu zaradjivati. Medjutim, to pravo zadrzavaju samo povlasteni, kojima je parlament i zakon dao tu mogucnost. U dugom roku, to znaci samo da ce taj emisijski centar (centralna banka) po ovom sistemu, jednostavno "proguati" ostatak svijeta, jer ce biti opterecen kamatom, koja se u dugom roku gomila. Ista stvar je kao kad uzimate stambeni kredit na recimo 30 godina. Na kraju vracate vise nego duplo vrijednosti koju ste posudili. Sada to primjenite na cijeli svijet i povecajte vrijeme na 100 godina (ili vise).

Uvodjenjem derivativa ili izvedenica financijskog trzista, stvar postaje jos kompliciranija. Prema procjenama, svjetsko trziste derivativa vrijedi oko 560 trilijona dolara. Ovdje se radi o prodavanju postojeceg duga trecoj strani kako bi se prikupila dodatna vrijednost novca. Da bi se shvatila ogromna velicina i implikacije problema koje ovaj sustav nosi, potrebno je spomenuti frakcijski sustav depozita. Jedan od oblika derivativa je mogucnost banke da izrazi vrijednost svih posudjenih kredita npr. gradjanima. Onda sa trecom stranom sklopi ugovor (kolateral) kojoj prodaje obvezu gradjana prema banci toj trecoj strani za neki iznos (nesto manji iznos od stvarne vrijednosti kredita). Banka dobiva gotovo istu kolicinu novca koju posudjuje, koju zatim po frakcijskom sustavu rezervi depozita moze ponovno posudjivati i kroz taj sustav kreirati novi novac i to do 9 puta vise novca nego sto ga stvarno ima (dakle 9 puta vise od prvobitne emisije je vec kreirala, sada jos 9 puta vise na temelju derivativa). Ciklus se naravno moze ponavljati unedogled i zato je trziste derivativa toliko ogromno. Pitanje je tko kupuje derivative?

Kupuju ih investicijske banke i fondovi i svi zainteresirani investitori. Obicno su to institucije koje skupljaju ustedjevine obicnih ljudi kako bi te ustedjevine ulozili i povecali im vrijednost. Derivativi obecavaju relativno visok prinos, medjutim zbog iluzivne prirode samog svog postojanja, sa sobom nose visok rizik naplate. Upravo tu se ukljucuje kriza hipotekarnih kredita, kada su zbog nemogucnosti vracanja kredita, banke bile u nemogucnosti isplatiti potrazivanja za derivative. Trece institucije koje kupuju derivative (a to su mahom institucije koje su pod patronatom samih banaka) vise nisu imale prinose, postale su insolventne, poslovale su s gubicima i na kraju propadale. Pridodajmo k tomu i psiholoski faktor panike na financijskom trzistu, obicni ljudi su ili povlacili svoje udjele u takvim institucijama ili nisu zeljeli vise ulagati. Upravo zato su prve propale investicijske banke poput Bear Stearnsa, Meril Lynch i sl.

Medjutim, prave banke imaju mogucnost kreiranja novca, a naplata neplacenih kredita se vrsi oduzimanjem imovine. U uvijetima umjetno stvorene krize deregulacijom financijskog trzista, posebice na polju rizika, i insolventnosti investicijskih banaka, prave banke za djelic nekadasnje vrijednosti kupuju te investicijske banke i ponistavaju derivative jer se cjelokupna bilanca novopripojenog drustva konsolidira tj. brisu se obveze. Nadalje, na trziste se izbacuje novih 700 milijardi dolara, FED dobiva mogucnost izravno otkupljivati udjele i u manjim tvrtkama, snizavaju se kamatne stope (sto znaci nove primarne emisije novca centralne banke) - dolazi se do logickog zakljucka kako sav taj novac, koji debelo premasuje trilijon, a mozda i dva trilijona dolara, ceka frakcijski sustav rezerve depozita, pa ce isti taj novac ubrzo postati 10ak trilijona. Problem insolventnosti ce se rijesiti, trziste ce se primiriti, a iza ce ostati jedna od najvecih pljacki obicnog naroda koju je svijet ikad vidio.

Ovo je jedan od najsavrsenijih planova koji je um ikad izmislio. Suptilan, naoko kompliciran, a u biti vrlo jednostavan - iskoristava psiholosku potrebu covjeka za natjecanjem, a time i napredovanjem. Covjek nije sam po sebi zao, ali je kompetitivan. To je razlog njegova napretka. Medjutim, u postojecem monetarnom sustavu zbog novca koji uvijek nedostaje, ljudi svoju kompetitivnost mjere u novcu, i borbu umjesto u umnom radu, istrazivanju i neprestanom ucenju, vode na drugim poljima - zavisti, ljubomori, sabotazi drugih kako bi osigurali veci dio u iluzivnoj ogranicenoj ponudi novca. To je prica o Kainu i Abelu - konkurencija. Bog je vise volio Abela jer mu je ovaj dao janjetinu (oprostite na mom cinizmu) i zapoceo povijest konkurencije. Posto ga je Bog nagradio, Kain ga je ubio. Isto je i danas, samo se svaki napredak nagradjuje novcem, moci, popularnosti. A upravo zbog takvih povlastica koje nosi ovakav sustav, ljudi stavljaju svoj uspjeh u prvi plan i pod svaku cijenu. Svaki probitak jednog covjeka, nuzno sa sobom nosi gubitak nekog drugog. I dok je to na svakonevnom planu neizrazeno i neprimjetno (ako si ti dobio posao, netko drugi nije), na visim razinama je ocito - propast jedne tvrtke vodi uspjehu druge. Nemojte me krivo shvatiti, tako je kroz cijelu povijest ljudske vrste - od Kaina i Abela do Busha i Wall Streeta. Prije su to bili kraljevi i carevi, vjerski poglavari, a odnedavno su bankari.

I sto se moze uciniti kako bi se sustav poboljsao? Gotovo nista. Kriticnu masu populacije koja moze nesto uciniti je jako tesko postici. Vecina ljudi je ovog nesvjesna. Da nema interneta, i ja i vecina vas bi takodjer bila nesvjesna. Nije stoga ni cudo da se priprema plan pretplate na internetske servise, tj. da ce Internet biti ogranicen na samo nekoliko mainstream "podobnih" stranica koji ce korisnike informirati o "pravom" svijetu. Ljudi koji su nesvjesni su vrlo pasivni i nespremni prihvacati tako radikalne ideje da postoji struktura mocnika koji grade svoju moc na iluziji i obicnom papiru. Svojom pasivnoscu odrzavaju status quo i direktno pogoduju sustavu kakav jest. Ali i ja, kao i vi, nadam se da ce promjena doci, da ce se uskoro zapaliti iskra promjena. Cijena koju ce covjecanstvo pritom platiti, bojim se, nece biti mala, ali nadam se da nece biti niti prevelika.

Lijep pozdrav!

da nije sva ova frka napravljena da bi se vrlo brzo preslo na jos "fiktivniji" elektronski novac koji ce da "resi sve probleme"
bice vrlo tesko imati elektronski nekreditni novac...
te elektronske stvari su cudo... sad ih vidis, sad ih nema... k`o onaj ciganin sa sibicama, nema lazi kugla se trazi
ma znaju dobro mangupi sta rade... ko nam je kriv

Slažem se za elektronski novac. U najmanju ruku, sve ide u tom pravcu.
Elektronski novac čini banku neophodnom, ona postaje potpuno neizbežan član između dve strane koje ulaze u bilo kakvu novčanu transakciju.

Da li se sećate zakona ili propisa – iskreno, ne znam ni kako je to na kraju regulisano – kojim se preduzeća obavezuju da platu zaposlenima isplaćuju preko tekućeg računa. Zabranjen je bilo kakav promet kešom kada je reč o odnosu između poslodavca i zaposlenog. To konkretno znači da ne možete zarađivati za život bez otvorenog računa u banci.

Ljudima to u stvari ne odgovara. Godinu dana sam radila u jednoj ustanovi, koja zbog statusa nije podlegala ovom propisu. Imali smo mogućnost da izaberemo tekući račun ili keš i niko, dakle nijedan zaposleni, se nije odlučio za banku. I sasvim smo dobro svi funkcionisali.

Obrazloženje za ovu uredbu je bilo da ona ima za cij da zaustavi sivu ekonomiju.

Naravno, u praksi je sve malo drugačije. Može se ostvariti promet kešom i uspostaviti slobodan odnos među pojedincima, davanjem/primanjem usluga i plaćanjem u kešu. U ukupnoj sumi, taj promet jeste mali, ali pruža mogućnost ostvarivaja izvesne nezavisnosti. Zamislite potpuno ukidanje gotovog novca i potpun prelazak na elektronski. To bi značilo da se svi oni sitni privatni poslovi, koji mogu da nam obezbede kakvu-takvu finansijsku/egzistencijalnu autonomiju (od banaka i sistema) tipa automehaničarke usluge, prevodi, lekture, frizer, PC-usluge, itd. itd. jednostavno ukinu.

Uzgred, podjednako je interesantna bila uredba o ukidanju čeka na poček (doduše, oni malo mogu da se koriste, pa onda ne mogu, neki ih primaju, većina ne). To je bilo neposredno pre „bankarskog buma“ u Srbiji, dolaska ogromnog broja stranih banaka. Ako se neko seća, obrazloženje da se smanji promet čekovima je bilo velika zaduženost građana. Ovaj argument zvuči zaista komično naočigled sadašnjeg zaduženja.

Pored očigledne želje za uspostavljanjem kontrole i protežiranjem rešenja koja nisu u opštem ovde je reč o tome da dve strane u jednom odnosu nemaju slobodu da svoje odnose urede po sopstvenom nahođenju, ne ugrožavajući pri tome nikoga, već im se nameće rešenje, (koje im po pravilu ne odgovara), od strane nekoga ko u celoj priči nema nikakav sopstveni doprinos, ali je sebi prisvojio pravo da donosi odluke i pri tome uposlio malu armiju ljudi (u čijem interesu te odluke takođe nisu) koji će kontrolisati sprovođenje tih odluka i finansijski kažnjavati prekršioce.

Pošto je očigledno da su banke bez novca, iako je neprestano rasla količina novca u opticaju, jasno je da se brzina opticaja novca neprestano usporavala, zbog porasta racionalnosti potrošnje, iako su reklama i proizvodnja proizvoda lošeg kvaliteta bezuspešno pokušavale da tome pariraju. Zato danas spasavanje banaka može da reši samo obimna emisija nekreditnog novca, koja će krizu pretvoriti u blagostanje a neće izazvati inflaciju. Zato sa nadom očekujem da Google u februaru proglasi da je na njegovom konkursu pobedio nekreditni novac. To bi dovelo do najvećeg preokreta u istoriji čovečanstva. Google je na www.project10tothe100.com .

Ideja i zamisao je odlična.

Ali morate znati da je Google postao velika korporacija ,kojoj je cilj profit i koju kao i skoro sve ostalo kontroliraju bankari.

Tako da sam siguran da če neka glupost pobjediti na tom natječaju,a sigurno ne ideja koja bi to zaslužila.

NEznam dali je poznato svima,ali navodno Google prati sva pretraživanja ,i sprema sve rezultate u bazu podataka.

Google drži moje sajtove na prvih pet mesta među grupama sajtova koji su označeni kao non credit money, noncredit money i non-credit money.

Od nedavno, na novom domenu, postoji moj dvojezični srpsko-engleski blog o nekreditnom novcu. To je sad moj glavni sajt koga možete pogledati na sledećem linku:
http://noncredit-money.org/

Da Vas obavestim kakvih ima novosti sa nekreditnim novcem. Najpre je to da Google neprestano odlaže objavljivanje svojih rezultata. Drugo je da se otkriva da je tajna kineskog privrednog uspeha u nekreditnom novcu, koji se zove "non-performing" loans, ali je to realno nekreditni novac. To se može videti na http://www.chrismartenson.com/forum/non ... ight/16116

Treće, 23.aprila na Kpitol Hilu. Američki Monetarni Institut (ami), kojem je direktor Stephen Zarlenga, autor knjige The Lost Science of Money, predstavlja američku verziju nekreditnog novca, kao American Monetary Act, i poziva birače da utiču na kongresmene da podrže ovaj Act. monetary.org
Četvrto, Bagio Bossone, koji je predstavljen kao koordinator radne grupe koja priprema Nacrt svetskog poretka za Samit G-20, u članku od 8.marta je napisao: "Da rešimo sadašnju krizu, izvadimo misao iz boksa. Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Ovaj članak je sklonjen sa sajta samita (voxeu.org i nema ga u Arhivu ( postoje datumi 7.marta i 9.marta, ali nema 8.marta) i ovaj predlog nije bio na dnevnom redu Samita, ali se nadamo da bude na dnevnom redu Samita G-20 koji je zakazan za jesen.

Kako to? Da li su to oni radili neko istrazivanje ili sam ja pogresno razumeo?