Kao što sam već rekao, osnovna iluzija čoveka je njegovo ubedenje da on može DA ČINI. Svi ljudi misle da oni mogu činiti, svi ljudi žele da čine i prvo pitanje koje svi ljudi postavljaju je: šta treba da čine. Međutim niko ne čini ništa i niko ne može išta da učini. To je prva stvar koju treba razumeti. SVE SE DEŠAVA. Sve što se čoveku dešava, sve što on radi,sve što dolazi od njega — SVE SE TO DEŠAVA. I to se dešava na potpuno isti način kao što kiša pada kao rezultat promene temperature u višim predelima atmosfere ili okolnih oblaka, kao što se sneg topi pod zracima sunca, kao što vetar diže prašinu.
Čovek je mašina. Sva njegova dela, akcije, reči, misli,osećanja, ubedenja, mišljenja, i navike, rezultati su spoljašnjih uticaja, spoljašnjih utisaka. Čovek ne može iz sebe proizvesti nijednu misao niti akciju. Sve što on govori, radi, misli, oseća — sve se to dešava. Čovek ne može ništa otkriti, ništa izmisliti. Sve se to dešava.
Da bi učvrstio ovu činjenicu u sebi, da bi je razumeo, da bi bio uveren u njenu istinitost, znači oslobađanje od hiljadu iluzija o čoveku, o njegovoj kreativnosti, o tome kako on svesno organizuje sopstveni život itd. Ništa slično ne postoji. Sve se dešava — čuveni pokreti, ratovi, revolucije, promene vlada, sve se to dešava. I to se dešava na istovetan način kao što se sve dešava u životu jedinke. Čovek se rađa, živi, umire, gradi kuće,čita knjige, ali ne onako kako on to želi, već kako se dešava. Sve se dešava. Čovek ne voli, ne mrzi, ne želi — sve se to dešava.

„Čudesno” je veoma teško definisati. Za mene ta reč ima sastvim određeno značenje. Odavno sam došao do zaključka da nema bekstva iz lavirinta protivurečnosti u kojima živimo, osim, sasvim novog puta koji je u potpunosti drugačiji od svega do sada znanog ili upotrebljenog. Nije mi bilo moguće reći gde je počinjao taj novi ili zaboravljeni put. Tada sam već znao, kao nepobitnu činjenicu, da iza tanke koprene lažne realnosti postoji druga realnost od koje nas je iz ko zna kog razloga nešto odvojilo. »Čudesno« je bilo prodiranje u nepoznatu realnost. (13)

Kada sam krenuo, već sam znao da ću tražiti ŠKOLU ili ŠKOLE. Pre mnogo vremena sam došao do toga. Shvatio sam da su individualni napori nedovoljni… To sam razumeo; međutim, ideja o školi se veoma izmenila za vreme mojih putovanja i na neki način postala jednostavnija i određenija, a opet sa druge strane nekako hladnija i udaljenija. Hoću da kažem da su škole izgubile dosta od svog bajkovitog karaktera. Kada sam kretao na put još uvek sam priznavao mnogo toga fantastičnog u odnosu na škole. »Priznavao« je možda prejaka reč. Bolje bi bilo reći da sam snivao o mogućnosti ne-fizičkog kontakta “na drugom planu”, da tako kažem. Nisam to mogao jasno obrazložiti, ali mi se činilo da bi čak i početak nekog kontakta sa školom mogao biti ČUDESNE PRIRODE. (14-15)

o školi koja je izučavala hemiju ljudskog tela, te da se uvođenjem ili uklanjanjem određenih supstanci može izmeniti čovekova moralna i psihološka priroda.
- Ima još jedno pitanje koje me veoma interesuje, rekao sam. Postoje supstance koje jogini uzimaju da bi proizveli određena stanja. Nisu li to, u određenim slučajevima narkotici? Vršio sam i sam brojne eksperimente u toj oblasti i ono što sam čitao o magiji sasvim mi jasno dokazuje da su sve škole u sva vremena i u svim zemljama uvele široku upotrebu narkotika za stvaranje ovih stanja koja čine 'magiju' mogućom. - Da, rekao je G., u mnogim slučajevima te supstance su one koje zovete 'narkoticima'. Međutim one se mogu upotrebiti na sasvim drugačiji način. Ljudi u tim školama uzimaju ih zarad samoizučavanja, da bi videli ispred sebe, da bolje upoznaju svoje mogućnosti, da vide 'unapred' ono što će kasnije postići kao rezultat dugotrajnog rada. Kada čovek vidi da ono što je učio u teoriji zaista postoji, tada svesno radi, zna kuda stremi. Ponekad je to najlakši put uverenja u istinsko postojanje tih mogućnosti koje čovek često naslućuje da ima u sebi. Određena hemija se odnosi na ovo. Za svaku funkciju određena supstanca. Svaka funkcija se može ojačati ili oslabiti, probuditi ili uspavati. (…) Ove supstance koje se upotrebljavaju u tim školama nisu samo 'narkotici' kako ih vi zovete, mada se mnoge od njih spravljaju od droga kao što su opijum, hašiš i druge. Osim ovih škola postoje i druge koje upotrebljavaju ovakve i slične supstance, ne za eksperimente i proučavanja, već da bi dobili konačno željene rezultate, za kratko vreme. Veštom upotrebom takvih supstanci čovek može određeno vreme postati veoma jak i pametan. Kasnije, naravno, umire ili poludi, ali to se ne uzima u obzir. Postoje i takve škole. (19-20)

Svideli su mi se njegovi pokreti koji su odavali izvesnu sigurnost u sebe i dostojanstvo; čak i u svom ćutanju razlikovao se od ostalih. (21)

(Nakon sastanka sa G(urđijevim) i njegovim učenicima…) Iz stana sam izašao sa jednim mladim čovekom. Osećao sam se veoma čudno — to dugo čitanje koje nisam baš sasvim razumeo, ljudi koji nisu odgovarali na moja pitanja, G. sa svojim čudnim ponašanjem i uticajem koji je imao na svoje ljude, proizvodili su u meni neočekivanu želju da se smejen, da vičem, da pevam, kao da sam pobegao iz škole ili školskog pritvora. (23)

Svaki član je plaćao hiljadu rubalja godišnje za mogućnost rada sa njim, dok bi u isto vreme nastavljali sa svojim uobičajenim životnim aktivnostima. Primetio sam da je hiljadu rubalja možda malo prevelika suma za mnoge ljude koji nemaju privatnih sredstava. G. je odgovorio da ne postoji nikakav drugačiji mogući sporazum, jer zbog prirode posla ne može da ima mnogo učenika. Istovremeno, nije želeo i NIJE TREBALO — ovo je naglasio — da troši sopstveni novac na organizaciju rada. Njegov rad nije i ne može biti dobrovoljne prirode, a njegovi učenici moraju sami pronaći sredstva da bi se iznajmili apartmani u kojima će se sastajati, za eksperimente koje će vršiti itd. Osim toga, dodao je, promatranje pokazuje — ko je slab u životu, pokazuje slabost i u radu.

Postoji i druga strana ovog problema, rekao je G. — Ljudi ne vrednuju ništa za šta nisu platili. (25)

konvencionalnom razgovoru o “altruizmu”, reči o “radu za dobrobit čovečanstva” (25)

Ako je zaista na Istoku pronašao vidljive i dodirljive tragove skrivenog znanja i želeo da nastavi traganja u tom pravcu, tada je jasno da njegov rad zahteva sredstva, kao bilo koja druga naučna ustanova, kao svaka ekspedicija koja ide u nepoznati deo sveta, kao za iskopavanje prastarog grada ili za brojne fizičke ili hemijske eksperimente. Zaista je bilo nepotrebno uveravati me u ovo.