Potreba za duhovnom sinergijom i komunikacijom

**Miros Lav** · **Postano:** čet jun 15, 2023 1:04 pm

Horizontalno i vertikalno uopštavanje

1.
Horizontalno uopštavanje.
Uopštavanje ovozemaljskih iskustava, događaja, informacija, činjenica…
Vremenski i prostorno.

2.
Vertikalno uopštavanje.
Ka Transcendenciji, od Transcendencije.
Metafizička linija.
Metafizička simbolika/simboli.
Odgonetanje odraza Transcendentnog u svakodnevici.
Povezivanje horizontalnog i vertikalnog uopštavanja.

3.
Ciljevi:
a) nastojanje na shvatanju/tumačenju,
b) upotreba uvida/zaključaka.

4.
Upotreba uvida/zaključaka:
a) pronalaženje ispravnog postavljanja, reagovanja, životne/duhovne strategije/taktike,
b) nastojanje na Razvojnim promenama (u meri u kojoj su moguće).

5.
Upotreba samog modela horizontalnog/vertikalnog uopštavanja:
a) za lične duhovne/metafizičke potrebe,
b) u svim naukama.
U Novom svetu sve nauke bi morale da se zasnivaju na ovakvom nekom modelu.
Na modelu koji ima u vidu i metafizičku/nadfizičku perspektivu.

6.
Kako se, konkretno/praktično izvode ta uopštavanja?
A)
Ona će, koliko je to moguće, biti ubuduće demonstrairana u ovim tekstovima.
Mada u priličnoj meri i jesu do sada, u nekom rudimentarnijem vidu.
B)
Ovakva, i ne samo ovakva, uopštavanja treba da su predmet školske obuke.
Predmet dužeg uvežbavanja.
U kretenizujućim obrazovnim sistemima predaleko smo od toga.
C)
Za sada… onome ko uopšte dođe u svojim duhovnim/metafizičkim „kretanjima“ do ove tačke, sa slućenjem značaja horizontalnog/vertikalnog uopštavanja: ostaje da se nekako sam snalazi.
Kao što nama, koliko-toliko duhovnijima, i inače jedino preostaje da se sami, kako znamo i umemo, snalazimo u ovom mračnom Dobu Turbulencije.

7.
Okvirni orijentiri…
A)
Svako od nas ima brojne „linije“ u svom životu.
„Linije“ ponavljanja nekih situacija, dešavanja, susreta, itd.
Uzmite jednu od njih i izvucite (uopštavanjem) opšti model.
Uočavajući NZS (matematički – najmanji zajednički sadržalac): set aspekata koji se u (skoro) svim tim pozicijama (dešavanjima, situacijama, itd) ponavljaju.
Tako formirate opšti model za tu „liniju“.
B)
Taj opšti model je „tačka“ na koju se nadovezuje vertikalno uopštavanje.
Dakle, potom nastojite da metafizički/nadfizički shvatite taj model.
Šta bi to metafizičko/Transcendentno moglo da bude odraženo u tom modelu.
Ili u toj liniji sa ponavljanjima takvih situacija, dešavanja, itd.
C)
Koliko ćete biti vešti u tom vertikalnom uopštavanju – već zavisi od uvežbanosti u takvim uopštavanjima.
Kao što od uvežbanosti zavisi i koje ćete pouke i strategije/taktike iz toga izvući, i/ili šta nastojati da menjate (ono što se da menjati) i u kojem smeru.
Zato sam i naglasio: ovo je stvar uvežbavanja, dakle – stvar nekog novog obrazovanja (u nekakvom Novom svetu, ako nas bude snašao).
S tim što je jasno da niko od nas u postojećim uslovima nije dovoljno pouzdan („majstor“) u svemu ovome.

8.
Blic-ilustracija, lična.
Jedna linija, vezana za elemenat vode.
- U ranom detinjstvu (7-8. godina): zamalo da s udavim (u jednoj posve banalnoj situaciji).
- U zrelom dobu: prva poplava (u kući u kojoj sam skoro sav nameštaj sam izrađivao).
- Nakon desetak godina, posle ličnog sređivanja i izrade novog nameštaja: druga poplava.
- U stanu, u koji sam/smo prešli: dve manje „poplave“, sa višeg sprata, nakon problema sa kanalizacionim cevima.
- Tu takođe problemi sa vodomerima i sa vodovodnim cevima, problematične situacije koje su izazivale na oticanje Energije u angažovanjima (problemi koji još nisu sasvim rešeni, ali su nešto manjeg inteziteta).

9.
Metafizičko odgonetanje je komplikovanije od prethodnog „brzog“ pregleda.
Da navedem samo dve komponente.
A)
Prva poplava je svakako imala, uz svu traumatičnost i dramatičnost, duhovno Razvojnu funkciju.
Da je sažeto-neprecizno iskažem ključnim rečima: Pomirenost/Nevezanost.
B)
Ostale su apsolutno bez ikakve Razvojne funkcionalnosti.
Tj. apsolutno u funkciji Mrcvarenja, u okviru ambijenta KPZ-Mrcvarilišta:
- energetsko iscrpljivanje,
- izazivanje stresogenih reakcija, preko ugrožavanja elementarnih uslova za opstanak tela,
- preko svega toga atak na funkcionisanje uma i duha, svesti, itd.

slika

**Miros Lav** · **Postano:** ned jun 18, 2023 11:42 am

„Okreni se veri!“

1.
Priča jedna osoba…
Desilo se jedanput da je u snu, u nekoj teškoj situaciji, došla poruka, više puta ponovljena: „Okreni se veri!“
Učinila je to (na javi).
Usledio je period u kojem je zaista stiglo nekakvo olakšanje.
Kao da je dobila nekakvo više uporište.

2.
Videli smo objašnjenje dve perspektive: a) horizontano uopštavanje, b) vertikalno uopštavanje.
Taj model smatram najneiluzornijim modelom težnje ka Višem, fokusom ka Višem.

3.
Za mnoge religije sam u brojnim ranijim analizama izvodio zaključke: SVE se zasnivaju na duhovnim podvalama.
U smislu prave težnje Višem – sve one skupa su u dugoročnoj perspektivi vođenje duha ka stranputici, ili stavljanje duha i duhovnosti u funkciju raznih KPZ-Zarobljeništava i mahinacija.
IPAK…!

4.
U postojećoj totalno smućujućoj/sluđujućoj situaciji Doba Turbulencije/Entropije/Preobražaja: fokus ka veri (u okviru bilo koje religije) jeste kakva-takva zamena za nekakav napredniji vid težnje Višem.
I može dobro da posluži kao privremeni duhovni oslonac u nekoj srednjoročnoj perspektivi, u postojećim i nadolazećim najtežim dešavanjima, dok se malo više i jasnije ne raspetljaju/iskristalizuju planetarna-scenska dešavanja.
U nekoj laganijoj planetarno-energetskoj situaciji MOŽDA će i ljudi malo da progledaju, u smislu duhovnosti i Višeg, bilo kao individue, bilo u smislu dobrih podsticaja za radikalnije reforme samih religija (mada su sve one tako nepovratno okovane konzervativizmom/dogmatizmom, da je teško i zamisliti takav scenario).

5.
Ali, za sada… vera/religija može da bude koristan surogat za pravu težnju ka Višem.
Bez toga, bez makar i takvog surogata – čini mi se da će ljudi sve teže i teže da se suočavaju sa nepodnošljivo turbulentunim spoljašnjim dešavanjima.
Uz totalni fokus samo na spoljašnjem.
Na postojećem modelu spoljašnjeg koje sve više „bledi“ i urušava se.

**Matrona** · **Pridružen/a:** sub mar 02, 2013 9:59 pm **Postovi:** 70

Potreba za duhovnom sinergijom i komunikacijom ... Imala sam je juče ... ali nemam s kim da je podelim u realnom zivotu .. do ovde ..

Ja sam u Nemačkoj trenutno. U gradu je festival " Burger fest " Bear fest itd talalala ... traje nekoliko dana, Švabe to pedantno organizuju kroz pešačku zonu u centru grada. Brojni štandovi sa pivom , kobasicama ( koje ne mogu da priđu Leskovačkoj roštiljijadi) , razne drangulije i zanimacije i tri bine s muzikom , koje ne ometaju jedna drugu zbog udaljenosti i opšte gungule.

Prvi dan je bila neka muzika - Keltski rok lokalnog benda .. podnošljivo slušljivo, kad Nemac peva na engleskom. Uglavnom nije mi bilo dosadno jer je to deo posla kojim se bavim , tj brinem se o jednoj starijoj Nemici u invalidskim kolicima. Čini mi se da je ona imala više volje i energije za tim paradama nego ja.. ( koja precrtava dane , kad će kući )

Što ovo sve pišem... Pratila sam svoje osećaje u toj guzvi , koji nisu bili nešto aktivni to prvo veče, dok sam posmatrala različite outfite ljudi raznih godina, dobrostojećih, opuštenih, bezbrižnih itd Nemaca. Možda sam podigla obrvu kad je jedan, vidno pijani Nemac lego ispod bine i odozdo uzivao u muzici, otišo je iz guzve posle desetak minuta, bez incidenta.

Ali juče sam bila zatečena. Ja i Nemica smo došle ponovo na fest, oko tri sata popodne . Na programu je bio flamenko , kantri muzika i neka Ukrajinka , pevačica . Flamenko u izvođenju Nemica, me nije posebno facinirao, više sam istraživala gde mogu da se sklonim od vrućine. A onda je na scenu izašla Ukrajinka. Pevala je na ruskom jeziku o ljubavi , o DUŠI ... slava rodu ...

Moje grlo se steglo, osetila sam svu mizeriju bola slovenske duše pritisnute vekovnim nevoljama, trenutnim bezumnim ratom, svu patnju gastarbajtera i iseljenika u tuđu zemlju, među tuđincima... svu njihovu žaslost što su napustili rodnu zemlju i doši ovde da žive da bi njihvoj deci bilo bolje, njihovoj deci koja sada govore nemački jezik i koji , ako se roditelji ne potrude, lako postaju Nemci u trećoj generaciji. Posmatrala sam ljude u gomili oko te pozornice. Nemci su bili ravnodušni i nekocentrisani na pesmu, jer prosto nisu razumeli o čemu ona peva, iako su perfektno indokrinirani vestima da treba da mrze Putina i sažaljevaju Ukrajince, bez ikakve ideje o slovenskoj duši itd .

Morala sam da izvadim i stavim naočare za sunce da ljudi ne vide da plačem. Onda je pored mene prošla uplakana mlada majka koja je gurala kolica s bebom i još jednim detetom koje je hodalo pored njih i u čudu gledalo u svoju majku, ne shvatajući zašto plače.

Sreća, pa je ukrajinski program trajao samo dve pesme, druga je bila neka grupa žena u narodnoj nošnji koje su međusobno komunicirale na nemačkom a pevale neku pesmu tipa Lepa Brena, pa je čarolija nestala. Njih je smenio flamenko - pa sam mogla da se smirim , emocije su mi splasnule i povratio mi se normalan izraz lica.

Posle svega , pitam se zašto su Sloveni toooooliko podeljeni i toliko stradali kroz istoriju o kojoj zapravo ne znamo ništa. Nedavno sam pročitala da je skoro cela Nemačka bila slovenska zemlja i da su Sloveni proterani ratnim osvajanjima a njihovi gradovi preimenovani u postojeće ..

Koje su razlike među rasama i velikim nacijama ? Kroz obrazovanje i propagandu stekneš stav da to nije bitno, ali moje emocije su mi juče govorile nešto drugo. Osećaj duboke pripadnosti rasi , slovenskom plemenu postoji sam od sebe, aktiviran muzikom preplavio je moje biće.
Taj osećaj zajedništva i pripadnosti imali smo skoro svi mi rođeni u SFRJ , bez obzira na krvave temelje na kojima je počivala ta zajednica. Ili je bar to bilo izgrađeno na prirodnoj potrebi za pripadnošću naciji ili prvobitnom plemenu.

O apsurdima koji upravljaju našim životima u postojećim slovenskim drzavama neću sada da pišem, ali pretpostavljam da je internet duhovnost nekako zamrla , jer smo prevazišli fazu buđenja koje je praćeno otuđenjem od okruzenja. Stagnacija je evidentna, jer smo se zasitili čitanja duhovnih sadrzaja i aha momenata , a došlo je vreme za implementaciju u svakodnevni život .. i mozda povratak plemenu.
Traume i bolesti su nastajale i nastale u relacijama sa drugima , pa tako isceljenje i napredak mora da se odvija u interakcijama sa drugima a ne u izolaciji u kojoj se nalaze ( dobrovoljno) mnogi koji hodaju duhovnim stazama.

**Miros Lav** · **Postano:** ned jun 18, 2023 9:41 pm

Hvala na podeljenom iskustvu!
Mada i ja imam, kao i svako duhovniji ili duhovnijem težeći, davljenja i ometanja u svakodnevici, između ostalog i u vezi sa ovim pisanjima...
Ako mi bude neki makar manji manevarski prostor: pokušaću na materijalu koji ste dali da primenim model o kojem sam pisao - horizontalno/vertikalno uopštavanje.
Čak je zahvalno primeniti ga na tuđem iskustvu ili na ponuđenoj ilustraciji. Tek onda može biti nešto jasnije o čemu se radi, tj. o kakvom "instrumentu" razmišljanja i/ili duhovnog snalaženja.

**Miros Lav** · **Postano:** ned jun 18, 2023 9:43 pm

Izdržati i nadjačati!

1.
U nekima od tzv. objava (onostranih poruka) iz osamdesetih godina (možda E. Valentajn, V. Esen) kaže se (navodim po zapamćenom smislu): Čovek je bio veličanstveno svetlosno biće; pa je u nekom trenutku podvrgnut ometajućim frekvencijama Negativnog Zraka; pa je Čovek počeo da se „skvrčava“ i urušava; to je bio tzv. Pad; onda je moralo da mu se konstruiše fizičko telo; itd.

2.
Naravno, objave – podvaldžijska džungla.
Ali, kao i u ovozemaljskim duhovnim podvalama – provuku se tu, tu i tamo, iskrice istine ili iskrice korisnih analogija. Bilo da je laž nemoguće poturiti bez nekog nukleusa istine, oko kojeg se onda „odmotavaju“ lavine laži. Bilo da se iskre istine ili sitni dobri tragovi nehotice provuku.

3.
Onda se dalje, u tim istim objavama ili u nekim drugim ezoteričnim delima, objašnjava…
Da bi se krenuo uzvratnim putem ka višim vidovima Postojanja, iz kojih se palo kroz tzv. Pad – mora se izdržati, mora se pokazati rezistentnost na ono isto što je dovelo do Pada ili do Degradacije.
Jer to je put demonstriranja Moći i nadjačavanja onoga što je u nekom trenutku bilo jače i „oborilo“.
Ideja/princip koji ima svoju logiku.

4.
Opet u nekima od tih dela kaže se (navodim po pamćenju smisla, a i u sopstvenoj interpretaciji): Moć stiče onaj ko uspe da održi fokus na Višem, uz sve pritiske i ometajuće vibracije.
Naravno, to je nemoguća misija, ali koju uz svu neizvodljivost treba izvesti, ili je bar neko mora prvi izvesti. Potom je lakše drugima kada vide da je moguća i kada vide kako je moguća.

5.
Ovo su neodređene načelne metafizičke/duhovne „odredbe“.
Ja uvek u ovakvim opštostima imam u vidu i konkretno-praktičnu taktiku, ali ona je u vezi sa ovim posebna tema.

6.
Da li je tačno ili nije ovo što je navedeno po idejama iz tih nekih objava ili ezoteričnih spisa – neproverljivo je i nebitno.
Ja prosto pokušavam da sledim jednu logiku kojoj vidim praktične konsekvence u sadašnjim dešavanjima, odnosno, koja dolazi unekoliko kao orijentir za snalaženje.

**Miros Lav** · **Postano:** uto jun 20, 2023 9:49 pm

Vibracije i Masa/Stado

1.
Zvučna viljuška „od“, recimo, 500 Hz, druga od 400 Hz. (Razlika u frekvenciji zavisi od, podrazumeva se, veličine, blizine „vilica“, itd.)
Uz drugu je priljubljena lagana loptica, tako da se preko njenog pomeranja detektuju vibracije (kada ima ili nema).
Kada jednu zavibriramo (udarcem) – druga miruje.
Kada su viljuške istih frekvencija: kada jedna zavibrira – i druga takođe.
Tu su viljške „jedan na jedan“.

2.
Više zvučnih viljuški ukrug.
Jedna u sredini.
Udarcima zavibriramo sve u krugu – nedirnuta u sredini takođe zavibrira.
Tu je više viljuški „na jednu“.

3.
Ovakve pojave u prirodi ili u svetu oko nas…
Svakako su više od metafora i analogija.
Možda su nam pravi kodovi za shvatanje nas samih, naše pozicije u svetu, pozicije duhovnijih u Masi.
U smislu u kojem je (duhovni podvaldžija) Imanuel rekao (otprilike): da odgonetamo dešavanja u prirodi, u njima imamo objašnjenja o Stvaranju.

4.
Kao i zvučne viljuške, i mi smo svakako, međusobno, po svom biću, mislima, svesti – na različitim vibracijama/frekvencijama.
Uzmimo misli…
Misli viših i nižih vibracija.
I stanje uma/duha/svesti sa dominacijom misli određenih frekvencija u nama.

5.
Po čemu bismo razlikovali frekvencije misli?
Po tajnaškom modelu ili kriterijumima?
Pozitivne misli – više frekvencije, negativne misli – niže frekvencije?
Šta se od tajnaša, ili PREKO tajnaša, očekuje do – podvala?!

6.
Misli o novom autu, o provodu na letovanju, o dobijanju velike količine novca…
Jesu pozitivne.
Ali – mogu li biti viših vibracija?
Ili bi pre viših vibracija bile misli o domenima koji pripadaju duhovnosti i metafizici, ili domenima uopštavanja koja sežu iznad uopštavanja u okviru nauka, domenu upućenosti fokusa ka Višem, ma kako/koliko ono bilo maglovito shvatano?

7.
Misli o Zemlji kao Karantinu-Paklu-Zatvoru, kao klot-negativne misli, jesu li i nižih vibracija?
Bar ukoliko su u okviru napora na odgonetanju Zemaljskog Postojanja?
Ili su to misli daleko viših vibracija od misli o novom autu, „velikom“ novcu, kao nesporno tzv. pozitivnim mislima?

8.
Vratimo se na interakcije zvučnih viljuški…
Na interakcije njihovih vibracija/frekvencija.
I prenesimo ih na naše, ljudske, interakcije.
Na naše interakcije u okviru Mase/Stada.

9.
Znamo već, ako ne iskustveno, a ono po onome što postoji kao napisano u duhovnoj/metafizičkoj literaturi – duhovnijima je teško u Masi/Stadu.
Jer Masa/Stado je na nižim vibracijama.
Masa/Stado ne samo da je konzervativna, konzervatorska po prirodi, već je i usmerena ka najprizemnijem nivou življenja.
Za duhovnije – biti u Masi/Stadu, biti primoran na interakciju sa njenim pripadnicima: zaista je bolno i teško.
Masa, jer ima sinergiju,i jer je preko nje moćna, prisiljava na vibriranje na sopstvenim frekvencijama.

10.
Bežanje duhovnijih iz Mase, bežanje od interakcije sa njom – normalna je, prirodna, spasonosna potreba.
Zato su duhovniji kroz istoriju (nezavisno od toga o kojem duhovnijem rangu da se radi), a i danas, naravno – i bukvalno bežali iz Mase.
Bežali u usamljenički život.
Kao pojedinci, ili bežali u duhovnije kolektive (manastiri).

11.
Sa kojom se duhovnom/metafizičkom zamršenošću tu suočavamo?
Begom od problema problemi se ne rešavaju.
Samo se rešavanje odlaže.
„Rešavanje odlaže“ – na nekom kolektivnom planu, i u nekoj perspektivi promene polariteta Mase.

12.
Da li su tzv. duhovni majstori, prosvetljeni, itd. sa bežanjem od Mase zaista postajali duhovni „majstori“?
Oni se jesu spašavali od muka življenja u Masi, od „bombardovanja“ teškim, duhovno urušavajućim vibracijama od strane Mase.
ALI TIME NISU POSTAJALI MAJSTORI! Da se ne lažemo! Kao što su nas oni lagali, ili oni koji su ih tumačili, i kao što nas se lagalo kroz istoriju duhovnosti.
MOĆ SOPSTVENIH VIBRACIJA SE NE DEMONSTRIRA TAKO ŠTO SE POBEGNE OD UGROŽAVAJUĆIH UTICAJA!
Već tako što se ostane unutar ugrožavajućih uticaja, tako što se oni istrpe, TAKO ŠTO SE POSTANE REZISTENTAN NA NJIH. (Dakle, ovde povezujemo prethodnu i ovu temu…)
Tako što se postane moćniji od njih…? To je već preambiciozno! Bar za vreme u kojem smo.

13.
Ja zavidim svim tim TZV. duhovnim majstorima na mogućnostima koje su im dopuštale da pobegnu od ogavne Mase, i ja bih već sutra učinio isto.
Pa šta me sprečava da to na neki svoj način ne učinim?
Sprečavaju me programi u kojima sam!
Sprečavaju me Zarobljenički aranžmani!

14.
I sprečava me to što shvatam da se od programa i Zarobljeničkih aranžmana NE BEŽI, jer je to bežanje od problema.
Shvatam da se oni moraju istrpeti i „odraditi“, ali uz obavezan uslov: da se pritom teži SVOJIM ciljevima, da se svest, duh i misli održavaju na SVOM dostignutom nivou.
Jezivo nemoguće, ili skoro pa nemoguće, ali, garantujem, drugog ispravnog, tj. neiluzionističkog puta nema!

15.
Tu je i jedno davnašnje (mi) uočavanje…
Ovakvom duhovnom/metafizičkom strategijom/taktikom programi/Zarobljeništva se nekako postupno „krune“, ublažavaju.
Kao da im se oduzima snaga, ili se jednostavno intenzivnijim tokom privode kraju.
I tu bi bio „portal“ Izbavljenja, ne – u BEKSTVU!
Ali, to je posebna tema.

16.
I, naravno, čista je glupost da neko ide/srlja u slamajuće programe i Zarobljeništva – svojevoljno, duhovnog kaljenja radi.
Jednostavno: u programima/Zarobljeništvima je u kojima je, misija mu je da se sa njima suočava, da ih na opisani način razgradi/okonča.
Može pritom da se koristi raznim veštinama – eskiviranjima, otaljavanjima, taktiziranjima, itd, kada je to moguće, ali, suštinski, ono što vidi/sluti da se na silu ne raskida – ne bori se da raskine.
Npr. možda je nekome duhovnijem teško-preteško u porodičnom/društvenom kontekstu u kojem je, možda bi najradije pobegao iz njega, u neku divljinu ili u manastir, ali – ako time izaziva patnju kod bližnjih, znak je da prisilno i duhovno/metafizički „nezakonito“ raskida neke „ugovore“ ili programe/Zarobljeništva.

17.
Za mene nisu u tom smislu najlepši/najpoželjniji primeri, recimo: T. Mikušina, Muđi, i slični.
Već „modeli“ npr. K. G. Junga i S. N. Lazareva: imali su periode (od po, recimo, mesec-dva ili nekoliko meseci) boravka „u divljini“, i periode uobičajenog funkcionisanja u porodičnim/društvenim uslovima.
Naravno, kao poželjni „modeli“ za slučajeve kada ih programi/Zarobljeništva dozvoljavaju…

18.
Priča o nastanku dijamanta…
Postao je od običnog parčeta uglja, ali uz neke „sitnice“ – bio je u dubini zemlje podvrgnut visokim pritiscima i temperaturi.
Otužna/patetična duhovna alegorija, jer uz izloženost pritiscima i „temperaturama“ kojima su duhovniji danas izloženi – izvesnija je varijanta potpunog slamanja, nego nekakvog preobražaja u „dijamante“.
Ali, izgleda da je „kod“ Procesa upravo takav… surov, ali takav!

**Constantine** · **Postano:** sri jun 21, 2023 9:40 am

Da se osvrnem na tačku šesnaest predhodnog posta: kad je već tema takva, da li bi se moglo reći da ako pratiš tu 'misiju' -> igraš po diktatu KPZa = opet si u problemu o kojoj je suštinska riječ ove teme.

Iz ovog posta se da vidjeti da je autor subjetkivan i da reflektuje sopstveni život kroz alegoriju, da sumiram: iz ovoga se može izvući da si, ili i dalje imaš, potrebu za osamljivanjem međutim, nisi imao muda za taj korak i sad činiš klasičnu ljudsku manipulaciju sebe tj opravdavaš.

Samo dvije stvari za tebe:

1) Don't overdo things.

2) Razlika između želje i volje: želja - uradiš nešto što želiš, volja - imati snage da uradiš ono što ne želiš.

**Matrona** · **Pridružen/a:** sub mar 02, 2013 9:59 pm **Postovi:** 70

Pisala sam o izolaciji ljudi koji se kreću duhovnim stazama ...
Šta sve to uopšte znači ..

Prvo - šta je duhovna staza ? Po meni je to neko stremljenje da se istraže dublje, mehanizmi po kojima se život odvija , zašto se odvija kako se odvija, koje više sile upravljaju sudbinom( na primer) koja je svrha postojanja ... šta smo mi , ljudska bića , zapravo itd ...

Kad posumnjaš da je ceo tvoj zivot prevara ili počiva na nekim prevarama i prinudama i počneš da skupljaš one mrvice dobrote, ljubavi i požrtvovanosti uz koje si odrastao i zapitaš se gde je sve to nestalo ... zašto su ljudi sada toliko neskriveno zlobni, odvratni, sebični, plitkopametni, povodljivi, uobraženi,naivni, isprogramirani , ukolotečeni .... zavisni, ucenjeni itd itd itd ...

Kad kreneš da istrazuješ alternativne izvore i teme koje te zanimaju i kad osetiš da rezonuješ sa onim što čitaš , da je to najbliže istini ili osećaš da je istina ... Izolacija nastaje vremenom, kad se tvoje oduševljenje i želja da podeliš sa bližnjima - obije o zid njihove indiferentnosti i posvećenosti ustaljenim modelima i zakonima. Kad razgovor zamre sa tvojim bližnjima , jer ti više nisi raspolozen da slušaš gluposti , obmane i ostale kerefeke , tračeve , crne hronike, propagandu na makro nivou ili abrove i spletke na mikro nivou ... i kad vidiš da ljude oko tebe ne zanima ono što tebe zanima, do te mere da su vrlo lako spremni da te proglase za ludaka ili opasnog teoretičara zavere ,,

jer danas sve može da se spinuje... ( izokrene ) postoje čitave horde online dzabalebaroša koji za dzabe ili za sitne pare po ceo dan kontriraju ljudima na društvenim mrezama ili špijuniraju za stranku i brane njihove "stavove" i fejk proklamacije i obećanja...

I onda polako ukapiraš da ti je bolje da ćutiš i ne tražiš sagovornike niti pomažeš bilo kome da razreši uzroke svojih problema, jer svako je na svom putu, bilo on duhovan ili svetovni , svejedno.

Ja sam stvarno zahvalna, što sam uhvatila taj neki prvi talas interneta kad su duhovni forumi bili zaista aktivni i sprijateljila sam se sa puno ljudi koje su zanimale slične teme kao i mene , ali od pojave fejs buka , sve se razvodnilo i ljudi su prestali da posećuju forume ... pravo je čudo da ovde postoji i ovolika aktivnost .. Pre desetak godina je vrvilo od postova ...

Budi promena , koju želiš da vidiš oko sebe ... je jedini recept za povratak u društvo , takvo kakvo je.. Zalosno je što imamo više pristupa moronima i iritantnim osobama , nego istomišljenicima.

U Beogradu se i dalje odvijaju protesti protiv nasilja, inspirisani željom da se u korenu saseče pojava school shutinga kod nas .. i na te proteste ide veliki broj ljudi , čak veoma veliki broj, što svedoči da ipak nisu svi ovce i nezainteresovani da nešto menjaju.

Daleko smo od idealnog društva i tamne sile , očigledno istrajno rade na tome da nas drze podalje od idealnog društva i sistema u kome bi svima ili bar većini sve bilo potaman ..

I pošto svi nešto tapakmo po mraku, samo nam tako izgleda , jer nema neke dobro poznate organizacije u koju bi mogli da se učlanimo da ne bi bili izolovani ...

**Miros Lav** · **Postano:** sri jun 21, 2023 9:16 pm

Constantine je napisao/la:

Da se osvrnem na tačku šesnaest predhodnog posta: kad je već tema takva, da li bi se moglo reći da ako pratiš tu 'misiju' -> igraš po diktatu KPZa = opet si u problemu o kojoj je suštinska riječ ove teme.

Iz ovog posta se da vidjeti da je autor subjetkivan i da reflektuje sopstveni život kroz alegoriju, da sumiram: iz ovoga se može izvući da si, ili i dalje imaš, potrebu za osamljivanjem međutim, nisi imao muda za taj korak i sad činiš klasičnu ljudsku manipulaciju sebe tj opravdavaš.

Samo dvije stvari za tebe:

1) Don't overdo things.

2) Razlika između želje i volje: želja - uradiš nešto što želiš, volja - imati snage da uradiš ono što ne želiš.

Ajoj! Slažem se! Svakome:
a) ko nije dubinski spozn'o neopisivu moć KPZ- Iluzije,
b) ko ne uočava izuzetnu moć sinergije Mase,
c) i ko ne uočava/shvata strašnu moć programa/Zarobljeništava u koje inkarniranjem uskačemo...
NJEMU JE SVE LAKO I SVAKI CILJ LAKO OSTVARLJIV!
Naravno, uz iluzije o kojima nema sves(nos)ti!
Ili uz nevidljive posledice koje sačekaju iza ćoška.
I JA sam za aktiviranje svojih/naših moći, I JA sam za Oslobađanje...
Ali sam bar skromno svestan da je ka tim ciljevima put užasno trnovit!
I više volim da se držim tog trnovitog puta, ali bar prilično uspešno zaobilazeći klopke/zamke iluzija.

**Miros Lav** · **Postano:** pet jun 23, 2023 10:15 pm

Lavirinti simulacija i podvala

1.
I na planetarnoj sceni, i u svakodnevici svakoga od nas.
Opravdano teško ili nešto teže orijentisati se, snalaziti se.
I okrenutima Progresu, pa i duhovnijima.

2.

Citat:

U Beogradu se i dalje odvijaju protesti protiv nasilja, inspirisani željom da se u korenu saseče pojava school shutinga kod nas .. i na te proteste ide veliki broj ljudi , čak veoma veliki broj, što svedoči da ipak nisu svi ovce i nezainteresovani da nešto menjaju.

3.
Politika i politička dešavanja – kao nedostojni duhovnog/metafizičkog bavljenja?
Smešno!
U svakom detalju svakodnevice – održanenost metafizičkog i Transcendencije.
Razrada/disperzija/konkretizacija impulsa/programa iz Transcendencije.

4.
Fenomen (predsednika) „Vučića“.
I iracionalna mržnja prema njemu u delu naroda.
I kod mnogih u balkanskom okruženju.
I davnašnja averzija prema Srbiji i Srbima.
Intenzivirana/eksternalizovana od 90-ih godina.
Istrajna do današnjih dana.
Puka slučajnost?
Ili prilično čitljivi metafizički impulsi iz bliže/Zlotvorske sfere Transcendencije?

5.
Zaobilazim banalizaciju Mase/Stada: biti za ili biti protiv.
Politički se opredeljivati.

6.
Nivo metafizičkih skeniranja.
Nema tu svrstavanja.
Ni političkih, ni inih.
Tu postoji zdravo kritičko mišljenje.
A) Uočavanje i dobrog i lošeg.
B) Shvatanje suštine.

7.
Aktuelni protesti u Srbiji.
U režiji TZV. opozicije.
Oni su u funkciji manipulacija.
Predvode je manipulanti.
To lako uočava svaki slobodnomisleći.
(Ne mora da je metafizičar.)
Samo ako razumno posloži sve činjenice.
U vezi sa protestima.
I ponašanje i izjave manipulanata-vođa.

8.
Cilj manipulanata?
Svrgavanje vlasti.
Da bi uzjašio Murta.
I to mimo izbora.
Jedan od njih snimio selfi-video na ukrajinskom Majdanu.
Slučajno?
Sam objašnjava da nije slučajno.

9.
„Obojene revolucije“…
Autori/izvoznici: Kaubojske SAD i Truli Zapad.
„Revolucije“ u: Irau, Libiji, Ukrajini, itd.
Ili: „izvoz demokratije“!
Sadašnji protesti u Srbiji…
Pokušaj sa takvim modelom.

10.
Aspekt tog modela: simulacija.
Simulacija borbe za demokratiju.
Simulacija borbe protiv nasilja.
Kako?
Npr. tako što maltretiraju ljude (blokadama autoputeva).

9.
Mini-Masa/Stado je u ovim protestima.
Maksi-Masa/Stado podržava (predsednika) Vučića.
(Na izborima je dobio oko 60% glasova.)
Dakle, u oba slučaja imamo: Masu/Stado.
I njena već navođena svojstva:
A) sleđenje vođe/vođa,
B) kompaktnost/uniformnost (odstupanje –„crna ovca“),
C) prizemni (ili nemetafizički) ciljevi.

10.
Svojstvo Mase je i konzervativizam.
Konzertvativizam i polaritet Mase.
I uz konzervativizam može biti u dubini Razvojnog polariteta.
Dalekosežno Razvojnog.
Tako je sada sa maksi-Masom u Srbiji.

11.
Razvojnog polariteta…
Na strani dešavanja/snaga koje menjaju svet.
Koje deluju u pravcu Novog sveta.
Rusija, Kina, BRIKS, ČOS, itd.
Za početak bi to bio – primitivni Novi svet.
Ali – Novi svet!
Nedvosmisleno!

12.
I otuda averzija prema Srbiji i Srbima.
I averzija/neprijateljstvo Kaubojske SAD i Trulog Zapada prema zemljama donosiocima Novog sveta.

**Miros Lav** · **Postano:** sri jun 28, 2023 12:50 pm

(Mali dijalog sa dopunskim objašnjenjima...
Na blogu, ispod prethodnog teksta, postavljen je sledeći komentar, a sledi i moj odgovor...)

Citat:

„Davnašnja averzija prema Srbiji i Srbima“, „averzija prema Srbiji i Srbima“. Miroslave?!
Ab ovo – Poslije velikih seoba Srba, prostor Srbije naseljava amalgam nacija i naroda koji nemaju nikakve ili vrlo male veze sa starosjediocima imaju. I ta nesrećna kombinacija, kao i sve amalgamske kombinacije širom svijeta, donose nesreću sebi i onima oko sebe. Ne volim nikakve generalizacije, ali od ovoga ne mogu da pobjegnem. Pobjednici koji slave poraze, nadmoćni koji su stalno ugroženi, svih osvajača ponizni robovi koji tuđu slobodarsku istoriju svojataju… Je li to u suštini ili u nadgradnji, ne mogu da procijenim. Izuzetaka, naravno, ima.
Neka nada svih nas u okruženju je u činjenici da Vučić nije osvojio 60% glasova građana, nego 60% od izašlih 58,63% glasača, a to je 35% ukupnog biračkog tijela. Time je, uzgred budi rečeno, tradicija Trulog Zapada više nego ispoštovana – predsjednik je predsjednik manjine, ambiciozna osoba sa narcisiodnim poremećajem i nizom očiglednih mentalnih problema, a premijerka je, blago rečeno i bez namjere da vrijeđam, autistična lezbijka. Nada je slaba, jer ne izgleda da su mnogo bolji oni koji predstavljaju alternativu njima, ali…
Kakva crna Kina, Rusija, BRICS – Iznogudi koji zauvijek ostaju Iznogudi jer su sami izabrali da to budu.
Pisao bih još, ovako zbrda-zdola, ali znam da nema smisla. Vi se držite vašeg sistema i osjećam da se on ne može uzdrmati.
Za sve što pišete kao prosvjetni radnik, iskreno sam vam zahvalan. Znam da tamo negdje postoji osoba sa kojom dijelim uvjerenja i koja mi, jasnim iskazivanjem onoga što ne umijem sam da definišem, daje snage da nastavim da radim.
Za ono što pišete na ovom blogu, imam sumnje koje ranije nijesam imao. To je ljekovito za mene.

...Sve što se tiče metafizike, i pripadajuće joj duhovnosti, nezamislivo je komplikovanije od onoga što vam izaziva sumnju u vezi sa ovim blogom.
Komplikovanije, neodređenije, nedorečenije…

Lakše je u vezi sa tim sumnjati, negirati ili izbegavati, nego pokušavati u tome kako-tako plivati.

Metafizika predstavlja najvišu perspektivu, Himalaje u uopštavanju Zemaljskih dešavanja. Preko nje se zalazi u zonu Transcendencije iz koje tek možemo da slutimo impulse i uticaje koji nam se otelotvoruju u našoj svakodnevici.

Mudrije je priznati vrtoglavicu od tih visina, nego nastojati da se te visine spuste na neki prizemniji, konkretniji i jasniji nivo, što je nemoguće, jer se time izlazi iz zone metafizike.

Ne pobijaju se teze iz metafizike tezama iz politike… Odnosno, sagledavanjima iz zone politike ne opovrgavaju se konstatacije iz zone metafizike, u tome se ovde ne razumemo.

Obrazovanje, kao i politika, jedna je od nižih zona u odnosu na metafiziku. Suvereno detektovanje svih idiotizama u obrazovanju moguće je, najzahvalnije je upravo sa utemeljenošću u zoni metafizike. Bavljenja obrazovanjem, čak i kod najboljih stručnjaka u ovoj oblasti, ako nemaju iskorake naviše, ostaju tapkanje u mestu, bez iskoraka ka potpunijem detektovanju i rešavanju podvala u sferi obrazovanja.

Itd, ako se na ovom terenu (ovde) ne razumemo – ne razumemo se ni nakon svih detaljnijih dodatnih objašnjenja.

Onda ostanimo da se razumemo u nižoj zoni, u okviru obrazovanja… (Ovo niža-viša nije u vrednosnom smislu, jednostavno su u pitanju različite perspektive sagledavanja.)

**Miros Lav** · **Postano:** sri jun 28, 2023 8:44 pm

Metafizički kodovi/motivi u političkim dešavanjima

1.
Slučajno (a možda i ne) – teren političkih dešavanja (u Srbiji) kao podloga/tema.
I pokušaj metafizičkih (ili polumetafizičkih) skeniranja.
A u skladu sa ranije istaknutim stavom/principima:
- metafizikom (kroz metafiziku) težimo najvišim uopštavanjima, tik do „tampon-zone“ prema Transcendenciji,
- u naizgled banalnoj svakodnevnici, bremenitoj detaljima, detaljisanjima i morima informacija – odražena je metafizika, metafizički kodovi/motivi, odraženi u smislu u kojem se opšti pojmovi razrađuju i kao lepeza šire ka dnu sistema na kojem su pojedinačni pojmovi.

2.
Metafizičko odgonetanje svega što imamo u svojoj svakodnevici i u svom životu – svakako da mora češće da bude tema, jer su tu ključevi za shvatanje nas samih i života na Zemlji.
U ovom slučaju – da se nadovežemo na već „načetu“ temu sa političkim dešavanjima u Srbiji, pa da neki od tih postupaka metafizičkog odgonetanja vidimo na terenu tih konkretnosti.

3.
Generalna mapa kretanja je već objašnjena u pretprošlom tekstu…
Ovde neka dodatna objašnjenja.

4.
Osnovni metafizički kod je jasan:
a) u nastojanjima i delovanju Vlade i predsednika (Srbije) imamo Progresivan smer,
b) u nastojanjima i delovanju tzv. opozicije imamo manipulacije i težnju ka retrogradnosti, ogoljeni egoizam, itd.
U prvom slučaju (pod a) – naravno da smo daleko od neke savršene čistote u motivima i postupcima, od toga da se sve izvodi na najbolji mogući način, ima tu za postojeći svet podrazumevanih vrludanja i ne uvek najmudrijih poteza, ali – generalno je kao što je konstatovano.

5.
Oba metafizička uopštavanja proizilaze iz, naravno, brojnih detalja i pokazatelja, ili suprotno – metafizički smer se u oba slučaja razlaže i disperzivno grana kroz mnoštvo detalja i pokazatelja.
U prvom slučaju, a posebno upoređeno sa periodom kada su upravo oni koji sada predvode tzv. opoziciju i proteste bili na vlasti imamo:
- grade se/otvaraju se fabrike,
- grade se autoputevi i putevi, klinički centri, itd,
- rast BDP-a, rast plata, jednom rečju – privredni zamah, itd.
Što su objektivni pokazatelji koji se ne prenose kroz tumačenja predstavnika vlasti.
Naravno, daleko smo od nekog idiličnog stanja, od željenog stanja, ali – generalni smer/motivi su jasni i bez metafizičkog pogleda sa visine.

6.
Relativizovanja od strane tzv. opozicije ili mrzitelja vlasti/predstavnika vlasti su ponekad skoro komična…
Kao: da, gradi se, ali našim novcem!
Pa naš novac je bio i u vreme kada su sadašnji predvodnici protesta bili na vlasti – pa je taj novac završavao u njihovim džepovima, fabrike su zatvarane, ništa se nije gradilo, ekonomija je jezivo urušavana…
Ili: da, otvaraju se nove fabrike, ali u njima se izrabljuje naša radna snaga.
Pa to je priča svekolikog sadašnjeg ustrojstva na Zemlji! Nađite zemlju u kojoj imate pravedno komunističko ustrojstvo sa radnim neizrabljivanjem ljudi.
I to je TEK metafizička priča o Zemlji kao zoni Parazitizma.
Ali, vi možete/morate da težite Progresu jedino u postojećim okvirima, poštujući postojeću logiku ove civilizacije. Ne mimo tih okvira, logike.
Kada se civilizacija bude izmenila – možete da očekujete/zahtevate neke radikalno drugačije odnose i radne postavke.

7.
Na strani opozicije: ceo jedan čudesan mozaik od spletki, podvala, distorzija u mišljenju i percepciji, preinačavanja činjenica, itd.
Recimo: započelo se sa masovnim ubistvima kao povodom, a zašlo se u čisto političke igre i zahteve. Tako da su u pravu mediji koji vođe ovih protesta nazivaju političim „lešinarima“.
Ili: čista besmislica sa zahtevom za smenom ministra policije, kao – odgovoran je za masakre. Zabrinjavajuće neinteligetno rezonovanje! I kada je gospodin Karajlić umesno primetio da ne vidi da vlast ima bilo kakve veze sa ovim masakrima, iz tzv. opozicije su se osuli na njega. Tj. da dopunimo: pa ovakva ili slična masovna ubistva se dešavaju u svim zemljama, pa nikome nigde nije palo na pamet da za to okrivljuje ministre policije.
Ili: traže da se ugase dva medija koja su tobože predvodnici u „promociji nasilja“. Pa koji to mediji u današnjem svetu ne prikazuju nasilje, od aktuelnih vesti do svakakvih filmova? Pa i sami mediji čiji su vlasnici neki od predvodnika ili inspiratora protesta nisu u tom smislu izuzeće. A manipulatorski motivi ovih zahteva su jasni: upravo ti predvodnici/inspiratori žele da se domognu nacionalnih frekvencija upravo ovih televizija koje žele da ugase.

8.
I tako dalje!
Znam da je i ovo malo više nabačenih detalja previše zamorno i dosadno svakome ko ne živi u Srbiji.
Niko i ne mora u te detalje nešto ozbiljnije da zalazi, važno je da se uoči metafizička poenta.
Smer praćenja metafizičkog koda/motiva od naviše ka konkretizacijama „na dnu sistema“ života na Zemlji, dakle – u našoj svakodnevici ili u društvenim kontekstima u kojima smo.
Nije suština u tome da se iscrpljujemo u analizama tih detalja i konkretnosti, već – da uopštavanjima dopremo do metafizičkih akcenata.
Ili do metafizičkih/Transcendentnih impulsa koji su se u tim detaljima i konkretnostima razgranali ili „operacionalizovali“.

9.
A pokazaćemo, nadam se, na konkretnostima iz naših ličnih života, kako to izgleda van „škakljive“ sfere politike…
P. S.
Gore su minijaturno posložene neke od činjenica koje su „građa“ za uopštavanje (nasumice navedeni kako su mi padali na pamet; neko ko ovde živi u takvim konkretnostima ima mnogo više, na svakom koraku, pokazatelja/detalja za uopštavanje).
Ovde se otvaraju dva velika pitanja, koja bi trebalo da dođu na red za obradu:
a) ne-pronicljivost kojom se ne/uočavaju laži i podvale,
b) NE-SPOSOBNOST UOPŠTAVANJA.
Kada se oba fenomena povežu dobijamo široke lepeze različitih shvatanja/tumačenja istih dešavanja, u vezi sa kojima ne bi trebalo da bude bar većih razlika.

**Miros Lav** · **Postano:** čet jun 29, 2023 8:19 pm

Metafizička uopštavanja: benefiti i paradoksi

1.
Metafizička uopštavanja, odgonetanja kodova.
Na osnovu svakodnevice.
Na osnovu konkretnosti, detalja, dešavanja u svakodnevici.
Na dnu sistema Zemaljskog Postojanja.
Jer ka vrhovima ide se ka metafizici, i dalje ka Transcendenciji.

2.
Konkretna dešavanja, detalji, pojedinačnosti…
Jasni su, očigledni, tu, pred nama…
Možemo ih različito doživljavati, shvatati, ali – tu su, pred nama.
„Punoća“, živopisnost, očiglednost, lepota konkretnosti.

3.
ALI…!
U utopljenosti u konkretnostima…
Radi percepcija…
Radi um…
Duh je na „stendbaju“.
Jer duh se aktivira u zonama uopštavanja.
U višim zonama u odnosu na zonu konkretnosti.

4.
Uopštavanja… da „ponovimo gradivo“…
Uopštavanja po horizontali.
Uopštavanja iz brojnih situacija koje se ponavljaju.
Izvlačenje jednog opšteg modela.
Ili scenarija… ili sklopa detalja/konkretnosti.
Ali u tom uopštavanju smo još uvek na dnu sistema Zemaljskog Postojanja.
Kao što su na tom dnu i sve nauke.
Ma koliko visoko u svojim okvirima uopštavale.
Ukoliko ostaju u zoni horizontale.
Ima, naravno, sporadičnih iskoraka u mnogim naukama.

5.
Uopštavanje po vertikali.
Linija metafizike/duhovnosti.
Izdizanje ka „plafonu“ „Tampon zone“.
Između Zemaljskog Postojanja i Transcendencije.
Transcendecnije… iz koje nam dopiru ili „silaze“ opšti impulsi koji se na dnu sistema Zemaljskog Postojanja konkretizuju ili operacionalizuju.
Pri čemu: u konkretnostima/dešavanjima/detaljima možemo da odgonetamo kodove Transcendencije, tj. impulsa iz nje.

6.
E sad…! U čemu je tu začkoljica, ili šta rađa paradokse?
Metafizička uopštavanja ili odgonetanja… neodređena su, „vazdušasta“.
Što je i zamka simbolike (a već je ranije ukazano na vezu ovih uopštavanja i simbola/simbolike).
Istu konkretnost – možete da shvatite kao oznake za razne apstraktnosti, kako vam se „ćefne“.
Osim ako ne postoji prećutni/implicitni „društveni dogovor“, pa se zna: golub = mir, krst = hrišćanstvo, lisica = lukavstvo, itd.

7.
A opet…!
Utopljenost u konkretnostima… može da bude iha-zanimacija za um, ali i – mrtvilo za duh.
A pravog/potpunog shvatanja konkretnosti nema bez uočavanja, iz više metafizičke perspektive, konteksta u kojem je konkretnost, nema bez šire/više slike.
Dakle, nema bez pomoći umu od strane duha (duh – metafizičke opštosti).
Snaći se/orijentisati u tim paradoksima/začkoljicama – muka živa.
I razumljivo je zašto pripadnici Mase/Stada ostaju na sigurnom, ostaju u "živom blatu" konkretnosti, eventualno uz manje „ekskurzije“ po horizontala-uopštavanjima. A najčešće ni to ne, pokazao sam u jednom davnijem tekstu o jednom kraćem bivanju u Masi na selu…

8.
Šta u vezi sa tim reći, koju posluku porati… poruku poslati?*
Snalaženje… kao i u svemu drugom… zavisi od stečene veštine… a ona zavisi od uvežbanosti.

9.
Mada… tu postoje i zamke „na suprotnoj strani“…
U zamke „na suprotnoj strani“ upadamo ako smo metafizički preambiciozni.
Spomenuta je svojevrsna „Tampon-zona“ između vrha sistema Zemaljskog Postojanja i Transcendencije.
U toj Zoni još i možemo da slutimo štošta… i možemo da se ne izgubimo u tim slutnjama.
A to su… tu su teme, recimo: o „dubokoj vladi“, o iluminatima…
Pri čemu pretpostavljamo da neki na Zemlji u toj Zoni imaju neke… nekakve malo jasnije/očiglednije kontakte sa Transcendencijom.
Ali baviti se Transcendencijom kao metafizičar… baviti se uz stav da je poznaješ kao svoj džep… e, to je pad u sferi metafizike, pad „ranga“ ljosnuti sa visine svom težinom na patos.

10.
Oduži se tekst…
Pokazaću obe „stvari“ na posebnim primerima, u posebnim tekstovima.
A) Paradokse/začkoljice sa metafizičkim/po vertikali uopštavanjima, a na primeru svoje Zarobljeničke Ćelije – obrazovnog sistema.
A dobra ilustracija mogu biti i sama ova beskorisna pisanija, impulsi za njih… svejedno šta od toga…
B) Zamke „superiornog“ tumačenja Transcendencije sa stilom meritornosti „poznavati kao svoj džep“. Na nekom nasumice odabranom primeru…
Pokazaću… ako me Zlotvorski Stražari ne smetnu u nameri…
*

**Miros Lav** · **Postano:** sub jul 01, 2023 9:15 am

Metafizički pogled na obrazovanje

1.
Jedan od pogleda…
Iz jednog ugla.
Tih pogleda i uglova je više, naravno.
Jedan pogled… samo da bi se uočilo, kao što je najavljeno, kako izgleda ukrštanje na polju obrazovanja horizontalno i vertikalno uopštavanje.

2.
Sva planetarna obrazovanja u istom su košu, logično, jer sva su, i svi mi sa njima, u istom planetarnom Karantinu-Paklu-Zatvoru.
A sva u istom košu… suštinski sa istim KPZ-profilom, jedan od važnih aspekata tog profila konstatovao je Dž. T. Gato: nastojanje svih obrazovnih sistema je na formiranju poltronskog mentaliteta građana.
Balkanska i slična obrazovanja (recimo – pogledati španski film „Pravo obrazovanje je zabranjeno“) su sa ogoljenijim problemima jer su u njima jače-konzervativno zadržani aspekti starih obrazovnih vrednosti.
Balkanski… kao, zar nema tu evropejskih, recimo – Hrvatska, Slovenija…? Pa svi sada prelazimo po Eu-propadajućem diktatu na tzv. nastavu orijentisanu ka ishodims/standardima, svi postajemo unificirani, težimo tome. Pompeznim, unapred propalim, sa kojim nikako da se krene, projektom državne mature rukovodi – Slovenac Mohorčič, tobože, da nam prenese slovenačka uspešna, tj. „uspešna“ iskustva.
Negde je obrazovna priča sa humanijim karakteristikama, kao u skandinavskim slučajevima, ali – sumorna KPZ-priča na delu je svuda podjednako, a u mnoštvu specifičnih varijacija.

3.
Neki aspekti horizontalnog uopštavanja…
Sveprožimajuća simulacija, imitacija, foliranje i samofoliranje.
Simulacija sticanja znanja, sposobnosti (tzv. kompetencije), itd, simulacija vaspitnog delovanja na učenike.

4.
Simulacija sticanja znanja se svodi na usiljeno memorisanje/bubanje uglavnom velike količine informacija.
Znanje se primarno i shvata kao izmemorisana uglavnom velika količina informacija.
Mišljenje (kritičko mišljenje je neumesno i spominjati!), tj. podsticanje učenika na mišljenje i razmišljanje – folirantski inicirati tu i tamo, na nekim marginama bubanja i zasipanja/zatrpavanja učenika rekama/morima informacija.
Samo usput, ilustracija… da se vidi koliko se u savrmenim uslovima zabrazdilo/zabasalo u obrazovne distorzije…
Još pre dvesta godina (pre dvesta godina!) nemački pedagog Disterveg je definisao tri principa normalnog obrazovanja:
a) od mnogog znanja (od džungle izmemorisanih informacija) samo se postaje gluplji,
b) umesto toga – učenike zaposliti samo suštinama,
c) navoditi učenike da što više razmišljaju o tim suštinama.

5.
Elem, simulacija sticanja znanja…?!
Kako ćete proveriti svoju uspešnost u prenošenju (ili podsticanju na sticanje) i učeničku uspešnost u sticanju znanja?
Savršeno jednostavno, bar to je u pedagogiji (koja je sva 80-90% u nebulozama) lepo definisano: proverite nakon nekog družeg vremena tzv. stabilno znanje. A stabilno znanje se proverava bez najave, bez obnavljanja i pripremanja učenika za provere.
Logično je zašto je to stabilno znanje! Pa nakon završavanja škole niko od nas ne ide da redom obnavlja gradiva iz svih srednjoškolskih predmeta!
Dakle, vrlo lako i jednostavno, proverite kako/koliko vam učenici ovih dana obrađenih desetak lekcija znaju: za šest meseci, za godinu dana, za 2-3 godine (čak i da ne idemo dalje).
Izvestan procenat zaboravljanja je normalan, ali ovde nije normalno to što se znanje koje ostaje maltene svodi na nekoliko procenata. Što su programi pretrpaniji (kao u Srbiji) – to je ova pojava očiglednija: već nakon mesec dana učenici ubedljivo pozaboravljaju većinu onoga što su ovih dana uspešno odgovarali.
Naravno, ostanu neki dronjci od znanja/izmemorisanih informacija, naravno da se ne zaboravi bukvalno sve.
Ali to što je zapamćeno daleko je od nekog znanja u pravom smislu.

6.
Tu dolazimo do drugog aspekta horizontalnog uopštavanja: učenici stiču znanja… naterani da stiču znanja iz sistema znanja (znanje u svakom predmetu je u formi sistema), a niko… nijedan učenik ne ovladava znanjem kao sistemom!
Učenik može da se seti nekih detalja, nekih definicija, nekih informacija, ali nema šanse, uz sve sadašnje načine i modele rada, da učenik vidi sisteme kojima pripadaju te definicije, detalji, informacije.

7.
A memorisanje/bubanje svega toga je jedan psihološki gadan, mučan proces, nećete čuti da bilo ko od učenika govori sa simpatijama o učenju/bubanju kao o prijatnom procesu. Može da govori o tome kako voli da čita štošta iz predmeta koje voli, ali ne i o lepoti bubanja.
Onda bi se tu razuman čovek zapitao (da glas zdravog razuma nije napustio većinu onih koji su u obrazovanju): a čemu onda sve to. Toliki sati i sati tobožnjeg rada i nastavnika i učenika, toliko muka, toliko stresova, itd. Zašto?! Da bi se „u konačnici“ za koji mesec ili za koju godinu ako ne baš sve, a ono većina toga pozaboravljala?!
Rekli biste: nemoguće da nastavnici, koji godinama takoreći svakodnevno komuniciraju sa učenicima, ništa od toga ne uočavaju, ne uočavaju to bedno i prevarantsko naličje obrazovanja i/ili sticanja znanja!

8.
E, tu dolazimo do sledećeg aspekta: sujeta, golema-pregolema sujeta onih koji rade u obrazovanju (tj. svakako kritične mase njih, svakako da ima dosta trezvenih koji nisu skloni samofoliranju).
Nastavnici ne žele da uočavaju simulaciju prenošenja/sticanja znanja – jer bi se time urušila slika koju imaju o sebi: slika o svojoj uspešnoj obrazovno-vaspitnoj misiji!
Našta bi to ličilo da ja priznam, kao što ja lično bukvalno i priznajem: da radim nešto beskorisno, čak u dubljem intelektualnom i psihološkom smislu i štetno po učenike?!
Neee, ja sam uspešan u prenošenju znanja i vaspitavanju učenika, ja, fraza koja se često može pročitati na društvenim mrežama: uspešno „izvodim na put“ generacije i generacije učenika.
Pa onda tu uglavnom sledi i, kao što sam stavio u naslovu poslednjeg teksta u jednoj prosvetnoj grupi (a naćušene reakcije se podrazumevaju!): „horska kuknjava“ – a društvo nas ne ceni, jadni mi!

9.
A tek simulacija vaspitnog uticaja škole…! Ovaj uticaj kao simulaciju shvataju čak i nastavnici sa najjačom sujetom.
Našta se svodi foliraža sa vaspitnim uticajem? Na neke otužne demagoške pričice ili pouke, tu i tamo kada iskrsnu neke situacije.
Lupi Mali Perica Malom Simici čvrgu na času, a učiteljica odmah vaspitno reaguje:
- Mali Perice, ne sme se udarati čvrga svom drugu! Ono što ne želiš da neko tebi uradi, nemoj ni ti njemu. Jesi li razumeo?
Mali Perica klimne glavom:
- Da, učiteljice!
A onda, kad budu na ulici, neće u školskom dvorištu, da ga ne bi tužio kod učiteljice, Mali Perica šutne u zadnjicu Malog Simicu, pa mu možda lupi i šamar.
Možda ovo deluje kao preterano karikiranje… u zgradi sam koja je u blizini osnovne škole, u prilici sam da ovakve scene bukvalno vidim i čujem.
Dakle, rezultat vaspitnog delovanja škole – porast agresivnosti i/ili nasilja u školama ili među učenicima?

10.
A tek sistemski dokumenti…! To je krcato simulacijama, foliražama, glupostima… da je iole razumnom čoveku mučno i da ih čita, tj. može da ih čita ako ume/uspe da isključi zdrav razum.
Neki nasumice odabrani citati…
Naše obrazovanje (u Srbiji) kod učenika obezbeđuje:

Citat:

10) razvoj svesti o sebi, stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije za učenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja;

Šta kod nas učenik za peticu zna/ume/može?

Citat:

1) primenjuje znanja, uključujući i metodološka, u složenim i nepoznatim situacijama; samostalno i na kreativan način objašnjava i kritički razmatra složene sadržinske celine i informacije; procenjuje vrednost teorija, ideja i stavova;

A šta učenik koji završi rednju školu kod nas zna i ume u okviru srpskog jezika i književnosti? Između ostalog, između mnogo toga ostalog:

Citat:

2СЈК.3.1.2. Излаже у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом о темама из области језика, књижевности и културе које су предвиђене градивом; има развијене говорничке (ораторске) вештине; претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и невербалну реакцију саговорника односно аудиторијума и томе прилагођава свој говор.

Ili u okviru istorije:

Citat:

2.ИС.2.2.2. Анализира предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге видове пристрасности у тумачењу историјских појава у историјским и савременим изворима информација и уочава њихове последице.

Itd, itd, itd!
U opkladu da su ove gluposti očigledne i osrednje inteligentnom laiku!
Osrednje inteligentnom laiku jesu, ali superinteligentnim „stručnjacima“ koji „brinu“ o obrazovanju – nisu. Da jesu – ne bi ni kreirali ove obrazovne nakaradnosti koje su u koliziji sa realnošću.

11.
Vertikalno/metafizičko uopštavanje.
- Obrazovanje je jedna od ključnih oblasti društva, jer znači uticaj na formiranje i sazrevanje mladih, dakle – celog društva, znači njihovo osposobljavanje za funkcionisanje u društvu, u krajnjem sledu – pomoć/uticaj na duhovni ili rast svesti.
- Podrazumeva se zašto bi obrazovanje bilo pod posebnom „prismotrom“ ili posebna sfera uticaja iz Transcendencije.
- Shvatiti sve te/tolike izvitoperenosti u obrazovanju (a ovde je dočaran samo delić) – nemoguće je u okviru bilo koje fizičke, „zemaljske“, tj. nemetafizičke discipline. Pedagogija je, kao što rekoh, oko 90% u magli i glupostima i sama, kao i obrazovanje (uostalom – i očekivano, ona je naučna osnova obrazovanja ovakvog kakvo je), tek sociologija ili sociopsihologija tu ne mogu da donesu neka trezvena objašnjenja.
- Ceo smer izvitoperenosti/distorzija sa obrazovanjem se svodi na simulacije: sticanje znanja se svodi na mučno memorisanje reka nefunkcionalnih informacija, čime se znanje samo „spamuje“, ceo mučan proces ispada kao presipanje iz šupljeg u prazno, odnosno, ceo proces ispada kao intelektualno otupljivanje i, kao što reče Gato – kao formiranje poltronskog mentaliteta mladih/građana, itd.
- Ostaje kao funkcionalno/efektivno profesionalno osposobljavanje u mnogim oblastima/profesijama, a podrazumeva se zašto: treba imati sposobne pojedince za energetsko izrabljivanje u radnim sistemima.
- Ustrojstva obrazovnih sistema su takva da se obezbeđuje „reprodukcija klase same sobom“ (Marks). Tj. obezbeđuje se ciljano programiranje i mladih kao budućih građana, i samih nastavnika koji treba da profesionalno programiraju mlade. I pre nego što završe fakultete za rad u školi, za programiranje mladih – nastavnici su prošli i sami kroz dreševe programiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja, isprogramirani su… recimo, da je znanje izmemorisana velika količina informacija, da se znanje prenosi pričanjem priča učenicima, a da se proverava učeničkim papagajskim ponavljanjem/odgovaranjem tih istih sadržaja, itd. I tako dolazimo do toga da im je razumno i normalno ono što je zdravom razumu nerazumno i nenormalno.
- Ko je ustanovio takav sistem ili takve sisteme? U nekim ranijim vremenima mogli ste jasnije da uočite „prste“ države ili upravljačkih državnih struktura, recimo u pruskom obrazovnom sistemu iz 19. veka, iz kojeg nam je suštinski ostao model savremenih obrazovnih sistema (po istraživanjima Dž. T. Gatoa); ili u socijalističkom obrazovanju u kojem je jasno istaknut cilj: "razvoj svestrane socijalističke ličnosti". Danas ne možete da uočite takve direktne veze i zle namere: svaka država (ne računajući autoritarne) zaista i želi da kod učenika postiže kao iskreno najbolje ono što ispada da je simulatorski/folirantski zakonski određeno, želi da škole rade na dobrobit učenika, mladih, itd. Zašto/kako sve ispada kontra?
- Ako idemo iznad i iznad, tražeći kreatore/uzročnike, ako idemo naviše po liniji metafizike – dolazimo do „Tampon zone“, dakle, zalazimo u zonu Transcendencije. Neko/neki iza Planetarne Scene, iz Transcendencije, mora da bude/budu generalni kreatori ili inspiratori ovakvog dehumanizujućeg i distorzitivnog, suštinski kretenizujućeg obrazovanja.
- Onda dolazimo do Parazitizma kao sveprožimajuće karakteristike života na Zemlji, odnosno do uočavanja Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora, te do nekih Zlotvorskih/Parazitskih bića kao Gospodara Zemlje i Transcendencije koja je u prvoj zoni Transcendencije oko ili „oko“ Zemlje (budući da nemamo predstavu o nekakvim fizičkim relacijama). Da bi se sveprožimajući Parazitizam i kontrola Mase čovečanstva održali – morate imati nesvesna i tupava ljudska bića, a poželjno je da ona, ne samo da toga nisu svesna, nego im treba omogućiti iluzije svega suprotnog: intelektualnog rasta, rasta duha i svesti, itd. Iluzije postizanja svega toga samo drže u još jačem klinču Zarobljenosti i Parazitskog „zagrljaja“.

**Miros Lav** · **Postano:** sri jul 05, 2023 10:25 am

(Kad smo već/još kod obrazovanja... evo dela teksta za prosvetnu grupu, a u kojem je na ilustracijama iz književnog dela objašnjen mehanizam iluzionističke percepcije realnosti i distorziranog rezonovanja na njoj zasnovanom.)

Don Kihot i Sančo Pansa u naše doba

1.
Don Kihot i Sančo Pansa - mnogo više od dvojice književnih junaka iz, posle Biblije najštampanije knjige.
Oni su arhetipovi, simboli za dve vrste percepcije (doživljavanja) realnosti, za dve vrste rezonovanja koja se zasnivaju na toj percepciji, za dve vrste kontakta sa realnošću.

2.
Pedesetogodišnjem plemiću Don Kihotu od silnog čitanja viteških romana, sa nebuloznim dešavanjima… oni, kao što kaže pisac – „udarili u glavu“, tj. sasvim mu poremetili percepciju realnosti i – on je izgubio zdrav, normalan kontakt sa realnošću.
U nekom težem vidu – to bi bio put ka šizofreniji, ali – on je ostao u zoni koja ipak nije psihološki poremećaj.
Za njega su, mnoge od tih scena ili događaja su naširoko poznati, vetrenjače divovi, ovce vojska, na sve njih on juriša, itd.

3.
Sančo Pansa je trezveni seljak kojeg je on unajmio za svog slugu.
Trezveni seljak mu trezveno tumači realnost, odvraća Don Kihota od, kao što kaže – „ludorija“, tj. postupaka koji proizilaze iz Don Kihotovog opisanog poremećaja u kontaktu sa realnošću.
Ali – uzalud! I tu je jedan veoma bitan momenat ovog psihološkog fenomena!
Koliko god da mu Sančo Pansa dokazuje i ubeđuje ga u svojoj trezvenoj percepciji realnosti, koliko god da nevolje koje Don Kihota snalaze zbog njegove iskrivljene percepcije i postupaka na osnovu njih (klepi ga krilo vetrenjače, premlate ga čobani, itd) – Don Kihot ostaje istrajan sa svojim uvrnutostima, i ne samo da ostaje istrajan, nego uvek i uvek nađa načine i nekakvu uvrnutu logiku kojom naizgled pobija Sančo Pansine trezvene argumente.
Npr. nakon što je Don Kihota klepilo krilo vetrenjače, pa mu potom Sančo previja modrice i objašnjava: „Ta, gospodaru, lepo sam vam rekao da su to samo vetrenjače, kakvi divovi! Niste me poslušali i eto šta vam se desilo!“ A Don Kihot se ne da, ne da svoju uvrnutu percepciju realnosti: „E, Sančo, vidi se da se slabo razumeš u viteške romane! Ti ne zanš da čarobnjaci u poslednjem trenutku, da bi ponizili vitezove, divove pretvore u vetrenjače!“
Dakle, tu polemika, dokazivanja i argumentacija ne pomažu!
Čak postoji opasnost po onoga ko je u takvoj polemici trezven i u izvesnom smislu mudar, da ga sugestivnost onoga ko „lebdi u vazduhu“ poljulja, maltene pridobije, pa tako Don Kihot uspeva da ubedi Sanču da će mu, ako mu bude verno služio – dati na ime zasluga osvojeno ostrvo da bude gubernator na njemu, jer se tako radi u viteškim romanima.

4.
Od naših dela neku sličnu varijantu imamo u „Balkanskom špijunu“ .
Ilija Čvorović ima špijunski iskrivljenu percepciju realnosti, maestralno iskazanu u maksimi: „Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste“. Te je za njega njegov podstanar opasni špijun koji podriva državu, i niz detalja koji su nam uglavnom poznati, jer se radi o popularnom filmu snimljenom na osnovu ove komedije.
Supruga Danica je u početku trezvena, kao i Sančo Pansa, ali – vremenom Ilija vrši „presiju“ svojom uvrnutom logikom i – pridobija je za svoju uvrnutu percepciju realnosti.

5.
Ovo su ekstremna „izdanja“ iskrivljene percepcije realnosti i iskrivljenog rezonovanja na njoj zasnovanog.
Ovaj psihološki mehanizam u nekim manje ili više blažim vidovima imamo kao često prisutan u nama i oko nas, tj. u ljudima oko nas.
On je u takvim blažim oblicima toliko prisutan da ga i ne uočavamo kao poremećaje u percepciji/rezonovanju. Uzimamo ih kao normalna odstupanja u shvatanju realnosti, kao različite stavove o njoj.
6.
Obrazovanje nam je malo carstvo ove iskrivljene percepcije!
Kod nas na dnu sistema (nastavnici i učenici) – tu i tamo, zavisi od individualnih profila. Mada mi se čini da je i kod nas zastupljena u nekoj kritičnoj masi.
Što idemo naviše ka vrhovima sistema – ne da je iskrivljena percepcija realnosti sve zastupljenija, nego postaje i obavezno svojstvo, preduslov za napredovanje u sistemu.
Maheri u primeni/demonstriranju iskrivljene percepcije/rezonovanja su upravo ljudi na vrhu sistema!

7.
Kako se manifestuju ta iskrivljena percepcija realnosti i rezonovanje na njoj zasnovano?
Na hiljadu i jedan način! Prosto je zabavno „loviti“ i opisivati te načine, kao što je zabavno čitati opise Don Kihotovih „pustolovina“. Tj. u našem slučaju, u slučaju aktera u našem sistemu – to je i zabavno i žalosno, jer su ozbiljne „stvari“ u pitanju – obrazovanje ili „obrazovanje“ mladih.
Recimo…
- Percepcija sopstvene obrazovne uspešnosti u okviru trulog sistema ili sistema sa trulim sistemskim postavkama. To je prosto contradictio in adjecto (gadna protivurečnost). Ali, ko hoće, opredeljen je da tako doživljava rezultate svog rada – ima široko polje za potkrepljivanje tog doživljaja, kao što ga je imao i Don Kihot. Realno-trezveno: vi/mi možemo govoriti o uspešnosti u taktiziranju između opakih sistemskih zahteva prema učenicima i teške pozicije u kojoj su učenici u sistemu, i o nekakvom/kakvom-takvom obrazovno-vaspitnom uticaju ili delovanju.
- Ili uvrnutosti iz više/sistemske perspektive: školski timovi odlično/efektivno rade i doprinose poboljšanju kvaliteta rada škola; stručni seminari nemerljivo stručno osposobljavaju nastavnike; ishodi i standardi se uspešno ostvaruju; kriterijumi za ocenjivanje učenika (zvanični, iz Pravilnika), koje možda većina nastavnika nije ni pročitala – primenjuju se „samo tako“; itd.

**Miros Lav** · **Postano:** čet jul 06, 2023 8:14 pm

Metafizika… sa obema nogama na zemlji

1.
Metafizika, kao nastojanje na nadfizičkom sagledavanju/shvatanju ovozemaljskog Postojanja.
Duhovnost, nekako kao sinonim… ako bi uzvišenosti, Više, opštosti bili područja stremljenja… ispada na slično/isto… a bez akademskih raspetljavanja oko definicija.
Vidi se to u usmerenjima religija koje možemo uzeti kao primitivne (uz to i distrziorane) vidove metafizike/duhovnosti.
Religije se vezuju za duh i duhovnost, a usmerenje im je ka Bogu (svejedeno kojem i kakvom), ka Višem, a sadrže i kakva-takva tumačenja ovozemaljskog iz takve ili nekakve Više perspektive.

2.
U nekakvim ovde traganjima došli smo do koncepta/ideje sa postupnim izdizanjem fokusa ili perspektive viđenja naviše, a to znači vertikalna uopštavanja.
Ili uopštavanja kojima se pokušavamo izdići iznad fizičke ravni i nju samu pokušavamo da vidimo/shvatamo iz takve Više perspektive.
Više i uopštavanje, po vernoj analogiji sa sistemima (a sve jeste satkano od sistema).
Na vrhu je opšti pojam, najopštije, naniže ka dnu sistema ide se u sve šire razrade/raspršivanja sa konkretnostima i pojedinačnim.

3.
E sad…! Ako se ovozemaljsko Postojanje i Čovek/čovečanstvo u njemu shvate kao samostalni i samodovoljni – onda poistovećujemo filozofiju i metafiziku.
Onda su i filozofija i metafizika kao neobavezne igrarije, uopštavaš i tumačiš kako ti se ćefne.
Uostalom, ako prođete kroz filozofiju – lako uočavate da bukvalno i jeste tako: intelektualne igrarije sa neoređenostima uopštavanja.
Ima tu svakako dosta posvuda rasutih pojedinačnih ideja koje su na tragu dobre metafizike, ali – uglavnom je onako kako uočavamo i kod filozofa (radio sam sa nekoliko kolega filozofa, isti mentalni/intelektualni model): veština poigravanja principom „okruglo pa na ćoše“.

4.
Prava metafizika je nešto drugo, trebalo bi da bude… da teži tome da bude nešto mnogo-mnogo ozbiljnije i važnije.
Ona treba da teži Transcendenciji, tj. odgonetanju Transcendencije u meri u kojoj je to moguće po njenim odrazima u našoj svakodnevici.
I već u tome ona se zapliće u paradokse, ali – to je neminovnost, takva joj je priroda: kako odgonetati ono što je van našeg iskustva (transcendentno)?

5.
Već je bilo objašnjavano u kojem smislu: odgonetanje onostranog/Transcendentnog – na osnovu ovostranog, ovozemaljskog.
Odgonetanje odraza Transcendentnog u ovozemaljskom, u nama samima, u našoj svakodnevici.
Ali kako mi uopšte možemo da znamo da nekakvo Transcendentno utiče na život na Zemlji, na nas, na našu svakodnevicu?
I to je pokazivano! Ako idemo sa naviše uopštavanjima (eno na poslednjem primeru sa obrazovanjem) – dođemo do „plafona“ sa ovozemaljskim uzročnicima. A tako da dešavanja ne možemo da shvatimo/objasnimo bez dozvoljavanja pretpostavki o nekim uzročnicima koji su van/iza/iznad tih ovozemaljskih uzročnika.
I tu je zakoračivanje u sfere Transcendencije.

6.
I tu zalazimo, kao što je naznačeno – u šipražje paradoksa.
Mi nastojimo da ovozemaljsko/svakodnevno shvatamo/tumačimo kao odraze iz Transcendencije (bića, sila, energija, programa iz Transcendencije, ko zna čega) – a nikako ne možemo da budemo sigurni da smo na dobrom putu, nikako ne možemo da znamo da li imamo dobra/prava shvatanja/tumačenja. Jer je u pitanju – Transcendencija!
Da ostavimo po strani deo u kojem sve to zavisi od naših individualnih uvežbanosti ili veština…

7.
A) Uz sve neodređenosti naš napor svakako mora da bude usmeren u tom pravcu, jer prosto je osnovna razumna pretpostavka da ovaj Zemaljski svet nije mogao da nastane sam od sebe, da iza svih programa i sistema od kojih se sastoji život na Zemlji, logično – moraju da stoje nekakvi kreatori sistema/programa.
Dakle, osnovni razumni napor je da imamo usmeren fokusa ka Višem kako bismo iz njega odgonetali „Niže“, tj. nas i naš ovozemaljski život.
Što nismo u poziciji da u tome budemo uspešniji i sigurniji… ograničenja su nam sa kojima se moramo pomiriti.

8.
B) Dakle, u pravoj metafizici naglasak je na odgonetanju refleksa iz Transcendencije u ovozemaljskom Postojanju. A ne filozofska poigravanja uopštavanjima bez pretenzija ka Transcendenciji. A filozofija je sebi postavila takva ograničenja u ime naučničke podvale sa egzaktnošću (koja sama po sebi ima smisao, ali ne onaj koji joj se daje u naukama).

9.
C) Utopljenost svesti/uma u ovozemaljskom, posvećena fokusiranost samo na ovozemaljsko, tj. bez pretenzija ka Transcendentnom – znači smrt duha (to se i kaže u mnogim duhovnim radovima), njegovo nepovratno tonjenje u „živo blato“ ovozemaljske materijalnosti.
Kakvo-takvo batrganje da se fokus podigne ka Višem/Transcendentnom je koristan, blagotvoran. Uz sve neodređenosti koje se prostiru tim putem, a koje uz to i obeshrabruju.

10.
A tu su i tolike zamke u nastojanju na bavljenju metafizikom, ne slučajno – ovo je zona ekstremno jake (KPZ-)Iluzije.
Jedna od zamki je naširoko prisutna (ako mi pođe za rukom, vreme, Ravnoteža, itd, da na nekom primeru iz literature konkretnije pokažem).
Plodotvorno bavljenje metafizikom ima za osnovu dobro… kako se u samim tim radovima kaže – „uzemljenje“ ili usidrenost u ovozemaljskom („biti obema nogama na zemlji“).
Tip iskušenja kojem, već je rečeno, filozofija uveliko podleže, karakteristika koja je takoreći sama njena priroda: oplesti/raspredati sa neodređenostima „bez pardona“.
A u metafizici je to u svim slučajevima u kojima se Transcendencija opisuje „kao svoj džep“. Bilo da se autor da u svoje slobodne maštarije, bilo da preuzima nečije tuđe, od nekog kao-autoriteta slične maštarije. A opet i taj autoritet je ili imao neka specijalna „viđenja“, ili je metafizičke maštarije preuzimao iz nekih „tajnih škola“, itd.
Onaj ko je shvatio opasne/izuzetno vešte zamke KPZ-Iluzije: mora da bude krajnje oprezan u vezi sa bilo kakvim tajnim/tajnovitim „izvorima“ ili sa uvidima koji dolaze iz stanja svesti kojima se pouzdano ne vlada ili koja ne dolaze uz stajanje „na obema nogama na zemlji“.

11.
Tako da dobra metafizika mora da bude „čardak ni na zemlji ni na nebu“, tj. da lebdi između neba i zemlje: zemlju/Zemlju nadilazi svojom perspektivom, a Nebo joj je daleko, jer je daleko ljudskom iskustvu/znanju.
I bavljenje metafizikom bi bilo takvo vešto laviranje: između najviših uopštavanja iz ovozemaljskog Postojanja, i neodgonetnute Transcendencije, čiji odrazi/impulsi u ovozemaljskom Postojanju se pokušavaju odgonetati.

12.
A baviti se metafizikom sa obema nogama na zemlji…
Znači biti „uzemljen“…
Telo je osnova našeg Postojanja u ovoj zoni Postojanja.
Telo se ispoljava/održava/razvija pomoću fizičko-praktičnih aktivnosti.
Fantazirati u vezi sa Transcendencijom (izmišljati svakakve konstrukcije/maštarije do iznemoglosti), a ne biti usidren u shvatanju „bedne“, metafizički neotmene svakodnevice – znači, poput Don Kihota, baviti se fantomima koji nam samo distorziraju um.

**Miros Lav** · **Postano:** ned jul 09, 2023 12:01 pm

Komunikacija/interakcija kao nedostajući uslov

1.
„Potreba za duhovnom sinergijom i komunikacijom“…

2.
Komunikacija i interakcija imaju svoje međusobno saglasne domene ili primerene nivoe, da kažemo i – adekvatne vibracije na kojima se odvijaju/zasnivaju.

3.
Pripadnici Mase/Sada, dakle – ljudi slabije razvijene svesti/svesnosti: nemaju problem sa interakcijom/komunikacijom.
Upućeni su jedni na druge, isti sa istima, i – milina od praktikovanja ravnopravne/recipročne interakcije/komunikacije!

4.
Tu je i fenomen koji me je odavno čudio, kao nešto što je u Masi/Stadu sveprožimajuća karakteristika, a koja mi je sada jasna.
Tolika potreba ljudi da pričaju, ali uglavnom da pričaju koještarije, da se prepuštaju nizanju (slalomu) asocijacija do iznemoglosti, do faze u kojoj tek neka jezik landara. Kao što reče jedna koleginica: „Više mi jezik ne prati mozak!“

5.
U problemu (sa komunikacijom/interakcijom) su svesniji/duhovniji.
Nemaju adekvatne sagovornike.

6.
Da ne zalazimo u „priče“ o opštem značaju… suštinskom značaju interakcije/komunikacije za naše funkcionisanje i stabilnost (da dodamo – i za dobru energetiku).
Uostalom, koliko se sećam nekih radova iz neklasične biologije – sve ćelije u našem telu na nama mistične načine komuniciraju i zahvaljujući tim mrežama komunikacije mi funkcionišemo. Što je više od puke analogije.
Dakle, za Čoveka je komunikacija jedna od osnova stabilnosti.

7.
Ako duhovniji/svesniji nemaju uslove (a ko bi im takve uslove u KPZ-Mracvarilištu dozvolio?!) za uobičajenu komunikaciju/interakciju – onda im preostaju neuobičajeni vidovi komunikacije.
Ne uklapaju se u standardnu predstavu o komunikaciji, ali – potrebu za komunikacijom svakako zadovoljavaju: čitanje dela (tekstova, knjiga, itd) iz oblasti duhovnosti i metafizike, u naše doba i – slušanje video-zapisa iz istih oblasti.

8.
Gde bi bila, izgleda, nekakva tri nivoa:
a) samo čitanje i usvajanje tuđih ideja, njihov tretman kao sopstvenih ideja/stavova,
b) čitanje i usvajanje uz komentare/prigovore kojima se izdvajaju sopstvene razlike ili neshvatanja, skoro u smislu različitih ukusa,
c) ravnopravo polemisanje (ili implicitno polemisanje) sa bar nekim idejama/stavovima autora koji se čita; pri čemu je nebitno da li je čitalac/slušalac superiorniji u svojim nazorima; jednostavno – on demonstrira samostalnost; odnosno – može da se radi o demonstriranju dobrog kritičkog mišljenja (čija suština i uloga su na više mesta naglašavani: uočavanje i dobrog/pozitivnog i lošeg negativnog, ili nedostataka, nastojanje da se dopre do suštine, davanje predloga za poboljšanje/korekciju).

9.
A sinergija?
U ovakvoj komunikaciji je nema.
Za to treba sačekati promenu polariteta Mase/Stada.
Za individualnu stabilnost ona nije ni nužna.
Potrebna je ako se žele izvoditi neke šire promene.

**Miros Lav** · **Postano:** ned jul 09, 2023 1:34 pm

Komunikacija sa „Inicijacijom“ (1)

(Komunikacija sa delima iz duhovnosti/metafizike.
Nasumični izbor…
Tj. baš Štajner… jer mi je od onih koje sam još ranije čitao – ostao zapamćen kao intelektu i duhu mi najbliži.)
slika

1.

Citat:

U svakom čovjeku drijemaju sposobnosti pomoću kojih može steći spoznaje o višim svjetovima.

Možda… ne znamo…
Stanje svesti pripadnika Mase/Stada, tonjenje njihovog duha u materijalnost kao u živo blato, odsustvo naznaka o uzletima uma/duha ka visinama metafizike/Transcendencije – ne daju nadu u tom smislu.

2.

Citat:

Mistici, gnostici, teozofi govorili su uvijek o svijetu duša i o svijetu duhova, koji je za njih jednako stvaran kao i ovaj svijet koji se može vidjeti fizičkim očima opipati fizičkim rukama.

Zanimljive sintagme/ideje: “svet duša” i “svet duhova”.
Zanimljiva i postvaka: ti svetovi se mogu videti/percipirati ukoliko “u sebi razvijem određene snage koje danas u meni još drijemaju”.
Mada… u ovakvoj formulaciji – ispada da je cilj sam po sebi ovakva otvorena percepcija, kao nekakva atrakcija.
Gubi se iz vida “format” Zemlje kao Karantina-Pakla-Zatvora i Zarobljenički aranžmani u kojima Čovek živi. U tom slučaju – apsolutno mu je irelevantno ako vidi nekave svetove koji se ne vide uobičajenom percepcijom.
U tom slučaju lično Oslobađanje i transformacija Zemlje u bolji “format” za život – grandiozno su važnije misije od ovih atrakcija sa viđenjem tih svetova.

3.

Citat:

Upute za to mogu dati samo oni koji u sebi već imaju takve snage. Otkad postoji ljudski rod, uvijek je postojalo školovanje u kojem su oni koji su imali te više sposobnosti davali upute onima koji su upravo takve sposobnosti tražili. Takvo školovanje naziva se tajno školovanje, a obuka koja se tu obavlja zove se tajnoznanstvena ili okultna obuka.

Da zanemarimo, kao što je već rečeno, da su sposobnosti na nivou atrakcija koje nisu presudne za naš status u KPZ-Mrcvarilištu…
Uzmimo da su u pitanju neke moći koje nam mogu biti krucijalne za Oslobađanje… za početak, za naše lično, individualno Oslobađanje…
Zanimiljiva je ideja da ima… da je bilo ljudi koji su imali nekakve posebne sposobnosti i da su oni “davali upute onima koji su upravo takve sposobnosti tražili”.
Kako bi divno bilo da tako što imamo i danas!
Danas smo daleko-predaleko od toga!
Da li je današnje vreme unikatno, sa enormnim naprezanjima, Doba Entropije/Haosa/Hibernacije, u kojem je sva mudrost imati elementarnu stabilnost i preživeti, a neke više sposobnosti su pravi luksuz?!
Ili su te više sposobnosti i nekada bile debela iluzija, budući da je i nekada, u znanoj nam istoriji, Zemlja bila Karantin-Pakao-Zatvor, možda – ne zna nekada žešći KPZ?

4.
Ideja o “školovanju u tajnim školama”… zanimljiva je, svakako…
Možda je takvo “školovanje” i bilo izvodljivo u nekim ranijim vremenima kada je na Zemlji bilo… pa… recimo do milijardu ljudi.
Kada i nije bio problem pobeći u neku “divljinu” i formirati samoodrživu zajednicu.
U današnjim svakakvim uklještenostima savremenog Čoveka, i u sistemima, i u mrežama/koncentričnim krugovima Mase/Stada, i u zavisnostima u elementarnim uslovima življenja, itd… takav model više deluje kao priča iz (duhovne) bajke.
Možda poslednji takav nešto ambiciozniji pokušaj koji je meni poznat: formiranje takve zajednice od strane T. Mikušne, u nekim zabitima ruskog Sibira. Pri čemu vi uočavate podvaldžijski postament takvog poduhvata, duhovni postament u tzv. objavama koje je ona primala od “Hijerarhije Bića Svetlosti”, čijim analizama sam se koju godinu bavio (od faze posvećenog /lakovernog/ prihvatanja do kritičkog raskrinkavanja).

**Miros Lav** · **Postano:** ned jul 09, 2023 8:18 pm

Komunikacija sa „Inicijacijom“ (2)

1.
„Spoznaje o višim svetovima“…
A šta ako se te spoznaje mogu odnositi na:
- Zemlju kao Karantin-Pakao-Zatvor,
- sveprožimajući Parazitizam,
- Zarobljeničke aranžmane?

2.
Odnosno na Transcendenciju iz koje ja na Zemlju „sišlo“ i operacionalizovalo se, disperzivno „razlilo“ ovakvo KPZ-Mrcvarilište.

3.
Šta bi u odnosu na to bio „niži“ ovozemaljski svet?
Možda – iluzija… golema planetarna Iluzija normalnog Zemaljskog života?
Iluzija o Božanski savršenom uređenju Zemaljskog života.
Iluzija o savršenstvu prirode.
Odnosno: slepilo ljudi za sve to, hipnotisanost u kojoj je blokirana realna percepcija KPZ-Mrcvalilišta.

4.
A ideja/koncept o “školovanju u tajnim školama” – kad bi se odnosila na aktiviranje moći ili Moći pomoću kojih Čovek (za početak individualno) može da postigne one vidove Oslobođenja kojima teži, koji su u datim uslovima postiživi…

**Miros Lav** · **Postano:** uto jul 11, 2023 11:06 am

Komunikacija sa „Inicijacijom“ (3)

1.
Više sposobnosti ili sposobnosti spoznaje o višim svetovima, tajno školovanje i obuka u vezi sa tim…

Citat:

Čovjek dolazi u kušnju da povjeruje kako nije bilo potrebno od toga praviti tajnu. Jer, ukoliko je to pravo znanje, moglo bi ga se priopćiti javno i njegove prednosti učiniti pristupačnim svim ljudima.

Objašnjenjem koje Štajner potom daje – opet se eskivira percepcija KPZ-Mrcvarilišta.
I ceo problem se prebacuje na “teren” odnosa posvećenog i posvećenika.
Sa dva momenta:
a) nečija potreba za višim sposobnostima,
b) spontano pronalaženje “učitelja” ili posvećenog koji će posvećenika voditi kroz proces, a što se dešava, njihov susret, kad kucne čas; posvećenik mora iznutra da bude “pozvan” na put posvećenja, nakon toga “prirodnim putem” on pronalazi posvećenog ili učitelja.

Citat:

Možeš uživati u srcu, u ljubavi posvećenog u punom smislu, ali on će ti povjeriti svoju tajnu tek kad za to budeš zreo.

Imaju logike ova objašnjenja, samo…
Bar u vremenu/svetu u kojem živimo – predaleko smo od takvih scenarija. Pretpostavljam da za ovo nisu ni potrebna dodatna objašnjenja i ilustracije…

2.
A u vezi sa tajnovitošću… jasno je zašto je ona neophodna.
Ustrojstvo KPZ-Ambijenta je takvo da je on sam po sebi ProtivRazvojnog karaktera.
Ljudi se drže u otupljenosti.
I u totalnoj porinutosti fokusa u materijalnost, prizemnost, banalnost, itd.
Logično: suzbijaju se razvojne vibracija ili uticaji, delovanja.
Ako i dođe do proboja Razvojnih iskri – nastoje ili da se uguše, ili da se distorziraju i stave u ProtivRazvojnu funkciju.
Zato okrenuti duhu/Duhu i Razvoju moraju… morali su da rade u tajnovitosti i u tajnosti da prenose jedni drugima svoja znanja.

3.

Citat:

Izvjesno osnovno raspoloženje mora oblikovati taj početak. Tajni istraživač to osnovno raspoloženje naziva stazom dubokog štovanja, devocije prema istini i spoznaji. Samo onaj tko ima to osnovno raspoloženje može postati tajni učenik.

Duboko poštovanje, ljubav prema istini i spoznaji – dobro naglašeno svojstvo…
Uz napomenu – ono se mora odnositi na najviša, metafizička ili duhovna uopštavanja.
Mogu se imati ljubav/poštovanje unutar bilo koje oblasti ili nauke, bez uzleta uma/svesti/duha ka visinama nadfizičkog uopštavanja ili viđenja i samih tih oblasti iz metafizičkih visina – nema uslova za bilo kakve više spoznaje.

4.
A eto i primera kako ide model distorziranja u KPZ-Ambijentu, a tako da se “voda navede na sopstvenu vodenicu”.
Takoreći svako ljudsko biće na Zemlji prolazi kroz proces driblovanja i kretenizovanja u obrazovnom sistemu.
Ako kod nekih i postoji poštovanje/ljubav prema istini i spoznaji – ili se oni izvitopere i preokrenu ka utapanju u interesovanju za domen određene oblasti/nauke, sa sasvim podsečenim krilima za metafizičke/duhovne uzlete, ili se vremenom, uz sve džungle tobožnjih znanja (informacioni šljam) koja se moraju nabubati – ogadi i sam proces učenja ili spoznaje.
Dakle, sistemski/sistematski je u današnjem svetu onemogućena ta štajnerovska idila sa devocijom, sa poštovanjem i ljubavlju prema spoznaji i istini. Što ne znači da je apsolutno isključena, ali – sasvim izopačena i deformisana jeste.

5.

Citat:

Ako ne razvijemo dubok osjećaj da postoji nešto više nego što smo mi, nećemo smoći snage da se razvijemo u nešto više. Posvećenik je samo time što je svoje srce uronio u dubine strahopoštovanja, devocije, stekao snagu da se glavom vine do više spoznaje.

Odlična konstatacija, ova u prvoj rečenici.
Ali opet moramo da se vratimo na surovu KPZ-Realnost, koja, bar danas, radikalno odstupa od idilične slike koju nam nudi Štajner.
I opet dolazimo do epohalno jezive uloge koju u ovakvom svetu, KPZ-Mrcvarilištu, igra obrazovanje, tzv. formalno/državno obrazovanje.
Zasnovano formalno na svemu što je dobro, poželjno, Razvojno, u praksi i suštinski postojeće/propadajuće obrazovanje je simulacija svega toga.
Pa ispada kao cinizam: kao kad vam neko govori da vam želi najveće moguće dobro i blagodet, a radi sve da vam nanese zlo i napakosti. To je priča o postojećem/propadajućem planetarnom obrazovanju.
Do kojih granica/visina seže u obrazovanjima taj “dubok osjećaj da postoji nešto više nego što smo mi”? Do brdašaca koja čine znanja u okvirma nauka, umetnosti, itd, a koja su prizemna zona u odnosu na pravo Više koje se u Štajnerovoj konstataciji, a i van nje, ima u vidu (zona metafizike sa iskorakom ka Transcendenciji).
Postojeće/propadajuće obrazovanje je jedno surovo kolektivno potapanje duha/svesti ljudi u žabokrečinu prizemnosti!

Prijava

Potreba za duhovnom sinergijom i komunikacijom

Online