De-mistifikacija „metoda opuštanja“!

1.
Opuštanje jeste bitno!
Čak IZUZETNO!
Presudno bitno!
Za Ravnotežu.
Za stabilnost.
Za dobro funkcionisanje.
Tela-uma-duha.
I dalje u nizu.
Za toliko toga!
Psihološkog.
Intelektualnog.
Psihosomatskog.
Duhovnog.

2.
Upravo zato!
I očekivano distorziranje.
(Što bi rekao Ra.)
Abnormalno mistifikovanje.
Često prava parodija.
Jednostavnog.
Normalnog.
Prirodnog - opuštanja!

3.
Čega tu sve nema!
Na gomili!
Specijalne procedure!
Specijalni uslovi!
Specijalna obuka!
Specijalni položaji!
Specijalne tehnike!
Specijalni opisi!
Sve specijalno!
Relax-specijaliteti!

Od Realnosti/realnosti što dalje!
U „živo blato“ iluzija!
Što dublje...!


4.
Grandiozna „logistička podrška“!
Fascinantna.
Obećavajuća.
Kad pogledaš...
Šta ti sve donosi.
Rešava - opuštanje.
Kako da ne proradi placebo?

5.
A efekti?
Svakako ih ima.
Čim se krene.
Sa ma kakvim opuštanjem.
Ali...
Realni.
Neplacebo dometi?
Efekti koji se opisuju.
Obećavaju.

Ko da se time zamara?!
„Vozi“ odabranom metodom!
„Vozi, Miško!“
Vezanih očiju.
Ne gledaj.
Ni levo, ni desno.

5.
Opuštanje/relaksacija.
„Bezbroj“ metoda.
Drevnih.
Modernih.
Inovativnih.
Egzotičnih.
Svakakvih.
Potreban ti katalog.
Da bi se snašao.
Ako ti zatreba.
Najobičnije opuštanje.

6.
- Meditacija
(stotinak varijanti),
- joga
(stotinak varijanti),
- abdominalno disanje,
- progresivna mišićna relaksacija,
- vizuelizacija smirujuće scene,
- vođena imaginacija,
- autogeni trening,
- biološka povratna informacija tela,
- lišavanje čula,
- smirujuća muzika,
- itd, itd, itd!.

7.
Zanimljiv paradoks!
Sva ova metodologija.
Vidimo – dosta konfuzna.
JESTE ZAISTA EFEKTIVNA!
Jer „igra na kartu“ relativnosti.
Pojmovi napet – opušten.
Relativna su „stvar“.

Izuzetno umoran i napet.
Ako izvodi neke lake aktivnosti...
Imaće osećaj opuštanja.
Ko je radio teške fizičke poslove...
Ako uzme da čita knjigu...
To će mu biti relaksirajuće.
Onome ko satima čita...
Čitanje – daleko od relaksirajućeg.
A zato njemu...
Možda slušanje muzike...
Jeste opuštajuće.
Kao što je ono naprezanje...
Za nekoga ko je u toj profesiji.

Te finese...
Ti prepleti faktora...
Mislite da neko obraća pažnju?!
Od „promotera“ metodologija.
Relaksirajućih.
Svaka metoda...
Prikazuje se kao univerzalna.
Za sve situacije.

8.
A U STVARI!
Ako odbacimo iluzije.
Sluđujuće komplikovanosti.
Mistifikacije.
Ponekad i podvale.
Svesne, nesvesne, svejedno.

Ako nam je cilj...
A trebalo bi da je...
Opuštenost.
Prava.
Prirodna.
Dubinska.

Onda se upravljamo...
Po dva kriterijuma.
Ili orijentira.

9.
I
Najobičnije.
Najnormalnije.
Najprirodnije.
Sedenje/ležanje.
Sediš/ležiš.
Ćutiš.
Žmuriš.

A možeš i da gledaš.
U zid, ormar, drvo, nebo...
Šta ti je „pri ruci“.
Ili pred očima.

10.
II
ODBACIVANJE...
SVAKE DIREKTIVE!
Odbaciti...
Svaku autosugestiju.
Upravljanje pažnjom.
Na-vođenje procesa.
Očekivanja...

Tako se „ide“...
Najdubljoj opuštenosti.
Nema tu prekih puteva!
Ni „instant“-načina.
Sediš/ležiš-čutiš-žmuriš.
I pustiš da se dešava...
Šta se dešava.

I videćeš vremenom...
Kako dublje zalaziš...
U opštu opuštenost.
Kako se postupno „sležu“.
Sve unutrašnje.
Psihološke.
Psihosomatske.
Pa i fizičke.
„Uzburkanosti“.
Koloplet misli.
Emocija.
Naboji.

11.
Dakle, na nivou metodologije...
Stvar je savršeno jasna.
Savršeno jednostavna.
Tu mistike nema!
Osim kod onih...
Koji vole mistifikacije.

Ali tačno je...
Sveukupno posmatrano.
Fenomenološki.
Opuštanje jeste misteriozno.
I uz praktikovanje...
Izloženih jednostavnih postupaka.
Da ne kažemo – metoda.
Tek se suočavamo...
Sa misterijama.
Pravim misterijama opuštanja.

Obrazovanje – najcvetnije polje iluzija

1.
Retke su oblasti...
Sa toliko zahvalnim tlom...
Za procvat iluzija.
Kao – obrazovanje.

2.
Druge oblasti...

Postoje aktivnosti.
Postoje efekti ili rezultati.
Vidljivi, merljivi.
Ormar, veš-mašina, kuća...
Moraju biti napravljeni.
Vidljivi.
Ako ih ne napravimo...
Ne pomažu prazne priče.
O našem izgaranju.
U radu na njima.

3.
U obrazovanju može:
- „okruglo, pa na ćoše“.
I ovako, i onako.
Kako se kojem sistemu „ćefne“.
Naravno!
Postavi svaki sistem.
Obrazovni.
Svoja „pravila igre“.
Svoje shvatanje efekata.
Tzv. obrazovno-vaspitnog rada.

Da li ih u pravom smislu proverava?!
Da li zaista želi da ih proveri?

4.
Suštinski...
Svako obrazovanje...
Treba da osposobljava mlade za život.
I za odabranu profesiju.
Stara latinska:
„Ne za školu...
Već za život učimo“.

5.
Kako ćete proveriti?
Da li su i koliko?
Učenici stekli znanje.
Znanje „za život“.
A to znači:
- stabilno, tj. trajno znanje.
Ostavimo po strani...
Druge, složenije aspekte.
Razvoj sposobnosti.
Intelektualni razvoj.
Funkcionalnost znanja.
Itd.

6.
Proverićete...
Savršeno lako i jednostavno.
Na savršeno logičan način.
Proverite „STANJE“ sa znanjem.
2-3 i više godina.
Nakon završetka, npr, srednje škole.
TAKO SE PROVERAVA!
Stabilno, trajno znanje.
PRAVI OBRAZOVNI EFEKTI!

Nije mi poznato...
Da se u nekom sistemu...
Rade takve provere.
I da se na osnovu takvih provera...
Koriguje sam sistem.

7.
A vrsta provera...
Na hiljade.
I nacionalnih.
I internacionalnih.
Provera znanja.
Kod učenika.
DOK SU U ŠKOLI.

Ispada...
Da je suština školovanja u tome...
Da se ima znanje dok si u školi.
Da bi ga pokazao.
I dobio ocene.

8.
Formalno.
Ili – iluzionistički.
U školi stičeš znanje za život.
A u životu...
Niko ti ne proverava.
Šta ti je od tog školskog znanja ostalo.
Šta ti je od njega u životu zaista korisno.
Primenljivo, upotrebljivo.

9.
Ako bi rezultati bili poražavajući...
(A garantujem da bi bili...!)
Onda je „debelo“ pitanje:
- čemu tolika m-učenja,
- višegodišnja,
- i stresiranja,
- i šta sve ne?!
U procesu školovanja.

10.
Sa metafizičkog stanovišta...
Stvar nam savršeno jasna!
Obrazovanje...
Ključno polje distorzija.
Školovanje obuhvata...
Proces sazrevanja.
Mladih bića.

Očigledni cilj.
Gospodara Zemlje:
- deformisati Čoveka.
U toj ključnoj fazi razvoja.
A uz iluzije pomaganja.
U razvoju i sticanju znanja.
Što čak ispada kao cinizam...!
Ali, takav je stil vladanja...
Gospodara Zemlje.

Šta Realno/neiluzionistički znači:
„veština pozitivnog mišljenja“?

1.
Bavljenje nimalo pozitivnom realnošću...
Ne znači negativno mišljenje.
Već – shvatanje te realnosti.

2.
Pozitivno mišljenje nije:
- nesuočavanje sa tom realnošću.

3.
Pozitivno mišljenje se demonstrira:
- nastojanjima na promenama,
- težnjama u ostvarivanju ciljeva.

A podrazumeva se...
Da ih progresivno-razvojne postavimo.

Umor od metafizike/duhovnosti

1.
Duhovna sinergija.
Duhovna komunikacija.
Međusobno bi nas ojačale.

2.
U tom smislu...
Prividno...
Internet.
I kompjuterska tehnologija.
Rajski ambijent.

3.
Međutim...!
„Zlo...
Nikad ne spava“!

4.
Navelo vešto.
I duhovno zainteresovane.
Razbacane po svetu.
Na hiperprodukciju.
Hiperkonzumaciju.
Informacija, znanja, ideja...

5.
Trajalo to desetak godina.
(Pa i više.)
Sajtovi, blogovi, forumi...
Za duhovnost/metafiziku.

6.
I sada...
Kada bi sinergija.
I komunikacija.
Bile od najveće koristi.
Sa najboljim rezultatima.
Osećaj istrošenosti.
Otupelo interesovanje.

7.
Sad svako „vozi“.
Sam za sebe.
Na svoj način.
Uz osećaj...
Da sam sve najbolje zna.
Da mu je put – najbolji.

8.
Ili je posledica:
- potpuno odustajanje.
Uz razočaranost.

9.
Pa se ne zna...
Koja je varijanta...
Gubitničkija...

Doba Čišćenja
(individualnog)

1.
Pretpostavimo.
Iz nekih visina.
Nekoliko njih.
Usmerenih ka duhovnosti.
U određenoj oblasti.
Izgledaju - kao svetleće tačke.
Razbacane.
Izolovane.
Bez povezivanja.
Komunikacije.
Svaka se snalazi.
Kako zna i ume.

Da uspostavljaju mrežu.
Svetlosnu mrežu.
Komunikacije.
Sinergije.
Drugačiji protok Energije.
Bio bi u tom slučaju.

2.
Međutim...
Ako se ima u vidu.
Osobenost vremena.
Ispada.
To i nije primarno.
Za sada.

3.
Ako pretpostavimo...
Da svako od nas.
Ima podsvest.
„Podrum“ svog bića.
Recimo...
Da su tu „paketi“ u DNK.
Informaciono-energetski paketi.
A oni mogu biti...
Iz ko zna kojih vremena.
Pa kako se određuje...
Da li je neki narod...
Potekao od nekog drugog.
(Što su naučničke besmislice.)
Ili, što je pokazao B. Lipton.
U DNK zabeležena...
Razna kolektivna dešavanja.
Gladi, nesreće, blagostanja.
Preko jakih emocionalnih reakcija.
Svako od nas individualno...
Nosi to u svojim genima.
A svaki gen...
Obim infomacija.
500 tomova.
Sa po 500 stranica.
(Poređenje T. Terzina.)

4.
Ako pretpostavimo...
Da je svako duhovniji...
Postigao nešto dublju opuštenost.
Opštu.
Nezavisnu od dnevnih oscilacija.

Dublje opuštanje...
Kao dvostrani proces.
Logično...!
Kako drugačije i da bude...
U svetu dualnosti?!

5.
Ponekad pri dubljem opuštanju...
Bude prijatnih stanja.
Uzvišenih misli i ideja.
Nešto nalik na mini-nirvanu.

6.
A ponekad pri dubljem opuštanju...
Otvaraju se „kapije podsvesti“.
Ili vrata „podruma“.
Ili „Pandorina kutija“.
Počnu da izbijaju u svest.
Informaciono-energetski paketi.
U vidu teških stanja.
Teških emocija.
Teških misli, slutnji...

7.
Kada koje dešavanje...
Pri opuštanjima „ide“.
Ne zna se.
Bar za sada.
Neznana nam formula.

8.
Šta i kako sa njima?
Sa svim tim težinama.
Kada one budu na redu.

SMIRENO IH ISTRPETI.
Smireno suočavanje.
Tako se te energije.
I/ili delovi nekakvih programa.
„Istutnje“ i RAZGRADE.
To je i naučno pokazano.
Dž. Raskin.
U „Emocionalnom pročišćavanju“.

9.
Ti „paketi“ su OPTEREĆENJE.
Za naše biće, psihu, telo, um.
Njihova postupna razgradnja.
Znači PROČIŠĆAVANJE.
Rasterećivanje.
Postupno, vrlo postupno.
Telo se čisti.
Od postojećih.
Ili potencijalnih oboljenja.
Rezonovanje i percepcija.
Postaju sve bolji.
Realno napredovanje.
Tela-uma-duha.

Naravno!
Ako je propraćeno.
Naporom uma.
Na osvešćivanju celog procesa.
Uopšte.
Na duhovno-metafizičkom.
Širem shvatanju.
Svega postojećeg.

10.
Ali tih „paketa“...
Na hiljade.
Proces nimalo naivan.
Nimalo lak, kratkoročan.
Ali, prekog puta.
Za čišćenje i uspon.
Tela-uma-duha.
Nema.
Prekih puteva.
Preko blaženih stanja.
I bivanja u „pozitivi“.
Nema.
Sve dok je Zemlja...
Karantin-Pakao-Zatvor.
I sve dok svako od nas.
Pri inkarnaciji.
Upada u postojeće DNK-sklopove.

11.
Dakle...
Svaka od tih rasutih tačaka.
Svetlosnih.
Ima svoj lični posao.
U suočavanju sa tim „paketima“.
U sopstvenom Čišćenju.
A u njemu...
Komunikacija sa drugima.
Drugim svetlosnim „tačkama“.
Bila bi savetodavno korisna.
Ali niko joj ne može pomoći.
U ličnom suočavanju.
Svako je tu sam sa sobom.
I mora da se snalazi.
Kako zna i ume.
Glavni orijentir:
- smireno, stoičko suočavanje.
Ne bežanje.
Kukavičko.

Težina koja izbija...
Izbija iz nas samih.
Iz naših dubina.
Ne dolazi nam.
Od nekog drugog.

Ima svakakvih Zlotvorskih uticaja.
Koji su teški-preteški.
Ali, takvi uticaji su mogući...
Ako imaju bazu.
„Lokatore“.
U tim našim „paketima“.
Što više tih „paketa“ razgradimo...
Smanjujemo dijapazon uticaja.
Štetnih, nepoželjnih.

12.
A taj Proces...
Možda potraje i duže.
Ali, recimo...
Ne duže...
Od još godinu-dve.
U najtežem delu.

13.
Pretpostavimo da je tako.
A ako ne pretpostavimo...
Onda i nije tako.
Onda je nekako drugačije.
Dešavanja se intenziviraju.
Pa će nam sama otkriti kako je.
Kome nije do pretpostavljanja...
Neka samo sačeka...

To je to, cekamo i spremamo se za nesto sto jos ne shvatamo trenutno ali naziremo polako. Uskoro ce biti sve drugacije, i ovo sad danas je vec to drugacije medjutim samo pocetak.

Uputstva za upotrebu lekova.
Za "psiho"-lekove...
Ta uputstva - pravi čaršavi (plahte).

I tamo obično piše nadugačko...
Kako čoveku dosta dugo može biti loše.
Nakon što počne da ih koristi.
A biće mu loše...
Da bi mu kasnije bilo bolje.
Sve bolje i bolje.
(Joj, miline sa tim lekovima!)

Tako i ovde.
Sa ovim sadašnjim dešavanjima.
Teško je i loše...
Da bi se u nekom trenutku napravio "presek".
Preokret.
I bilo bolje.
Svima koji su spremni za bolje.

farmakomafija
vlada
zomboidima
mitjo;;;;
a svi
znamo
za te
izvrnutee
luciferijance
sun=nus

Ma... to je samo usputna analogija.
Sa lekovima.
Tj. sa propratnim uputstvima.
A jesu oni tema.
Posebna, i ne baš nebitna...

Krivi put sa Iluminatima, Reptilima, itd.

1.
Primer...
Kako nam se podmeće.
Podmeću velike teme.
Velika pitanja.
Da bi nas se skrenulo.
Na krivi put.
Na bavljenje besmislicama.
A da nam se odvrati pažnja.
Od pravih pitanja i tema.
Za nas suštinskih.

2.
Te priče/teme (iz naslova).
Ne smatram da su bez izvorišta.
Bez realnih povoda.
Pravo je pitanje...
Zašto bismo se bavili?
Nečim nedokučivim.
Bar za sada nedokučivim.
Transcendencijom.
Jer nam je sve to skupa...
S onu stranu našeg iskustva.

3.
A na svakom koraku...
Bukvalno se saplićemo.
O toliko pitanja/problema.
Našeg funkcionisanja.
Realno-praktičnog.
Koliko poznajemo sebe?
Svoje funkcionisanje?
Uslovljavajuće faktore?

4.
Koji su nam izvori saznanja?
O njima (iz naslova)?
Ono što su neki pisali.
Što je neko negde rekao.
Zapisao, opisao, tumačio...
POSTOJI LI IZVOR?
Ovozemaljski.
Pisani, govorni, video...?
Kojem možemo verovati?
U KPZ-Ambijentu...
Sa sveprožimajućim:
- mahinacijama,
- manipulacijama,
- podvalama.
A da se oslonimo na sebe?
U promišljanju Reptila, itd?
Tek tu nemamo oslonce!

5.
Imamo mi jasne odraze.
Zlotvorskih delovanja.
Na Zemlji, na nama.
Jasno kao dan.
I jasno...
Radi se o moćnim bićima.
Više od toga...
Ne možemo da vidimo.
Da shvatimo.
I što bismo se naprezali?
U tom smeru?

6.
Ali možemo...
Da se pozabavimo sobom.
Svojom Ravnotežom.
Stabilnošću.
Energijom...
Nabačenim programima.
I tolikim sličnim pitanjima.
Na to da se fokusiramo.
Tu da tražimo...
„Kopamo“...
I otkrićemo/naći ćemo...
Dosta toga korisnog.
I praktično upotrebljivog.

I prosvetljenje – „mačka u džaku“! (1)

1.
Kao i možda svi.
Zainteresovani za duhovnost.
Tokom godina.
Iščitavao sam.
Sve i svašta.
I o ovoj temi.
Iščitavao.
I pozaboravljao.
Uglavnom.

2.
Baviti se morima tih detalja...
Nije mudro.
Zato ovde...
Osvrt.
Na neke suštinske aspekte.
Onako kako ih ja vidim.
Danas.

3.
Prosvetljenje...
Istočnjački termin.
Recimo...
Kao oznaka.
Za najviše postignuće.
U sferi duha.
Rasta svesti.
Najviši nivo.

4.
Mora tih opisa.
Tumačenja.
„Svedočenja“.
Dočaravaju nam.
Pokušavaju približiti.
Predstaviti.
Kako to stanje izgleda.
Kako do njega stići.

5.
Što je sve skupa...
Jedan od fenomena.
U KPZ-Ambijentu.
Koji nije podložan proverama.
Princip očiglednosti?
Ništa od njega.
Neprimenljiv.
Na prosvetljenju.

6.
Ostaju nam priče.
Priče prosvetljenih.
Koji su govorili da jesu.
Ili za koje su drugi govorili.
Da jesu, prosvetljeni.
I imamo drevne prikaze.
Iz drevnih dela.
Duhovnih.
Ako ih prihvatamo.
Sa poverenjem.
Apriornim...
Ubedljivi nam.

7.
Sve je lako.
I jednostavno.
Dok nismo Budni.
A biti Budan.
Može se...
Jedino za Zemlju kao:
- Karantin-Pakao-Zatvor.
Budnost znači...
I svest, svesnost.
Svih mahinacija...
Manipulacija.
Mehanizama.
Za energetsko iscrpljivanje.
Za programiranje.
Za degradiranje.
Za držanje u Ropstvu.
A osobito i najviše...
Sves(nos)t:
- Iluzije i iluzija.

8.
Uz takvu Budnost.
I Sves(nos)t.
Više verujete.
Praznom tanjiru.
Pred sobom.
Na svom stolu.
Nego ubeđivanjima.
Na televiziji.
Da vam je tanjir pun.

9.
Sa Buđenjem.
Pravim.
Sve jasnije i jasnije.
Vidite Realnost/realnost.
I tamo.
Gde drugi ubeđeno...
U Iluziji/iluzijama.
Vide punu Realnost/realnost.
(Već sam davao.
Neke konkretnije prikaze.
Biće ih još.)

Zbog bavljenja duhom/Duhom.
Koji nam je najneodređeniji.
Upravo sfera duhovnosti.
Jeste najzahvalnije tle.
Za uzgajanje iluzija.
(Uz obrazovanje.)
Što znači...
Možete u njoj.
Da „prosipate“...
Koje god hoćete priče.
A da nikome ništa ne „dugujete“.

10.
Još samo osvrt.
Na dva ključna momenta.
Koji se gube iz vida.
Koliko se sećam.
Iz svih priča.
O prosvetljenju.

11.
Prvi...
Ova naša priča.
O surovoj Zarobljenosti.
Celo ustrojstvo.
Karantina-Pakla-Zatvora.
IMA UZROK.
Generalni uzrok.
U Energiji.
Nekome/nekima.
Nad nama.
Naša Energija.
Od životnog je značaja.
Svi KPZ-mehanizmi.
U funkciji su...
Eksploatacije.
Naših iscrpljivanja.

12.
Logično!
Problemi funkcionisanja.
Našeg.
To znači.
I distorzija.
U percepciji/mišljenju.
Posledica su...
Problema sa Energijom.
Ići prekim putevima.
Ka prosvetljenju.
A ne razmrsivati...
Klupko problema sa Energijom.
Prava duhovna bajka!

13.
Sitan detalj...
Ako praktikujete meditaciju.
Uglavnom...
„Sveti“ put.
Ka prosvetljenju.
Ispada da je svejedno.
Koliko dnevno je praktikujete?
Izdeljeno po seansama?
Koliko dugim?
Ili kontinuirano?
Višesatno svakodnevno.
Da li i šta između toga...
Nakon toga...
Radite...?
Pitanja deluju...
Kao banalno nebitna.

A sa stanovišta Energije.
I Ravnoteže.
I stabilnosti.
Elementarnih uslova.
Za funkcionisanje.
Elementarno normalno.
Sve nabrojano.
Krucijalni su momenti.
Fundamentalni.

Da to ima razmere...
Ne duhovnih podvala...
Nego pravih parodija.
Duhovnosti i prosvetljenja.
Pokazuje Ošoov primer.
Tj. primer nekog prosvetljenog.
Kojeg on navodi kao uzor.
A tom "uzoru"...
Od silnog meditiranja...
(Bili) atrofirali mišići nogu.
Kosmička svest...
U nefunkcionalnom telu!

Ne komplikujte stvari koliko se ne mora.Nije li rečeno da je sve u jedinici i nuli!

Možda je drugima jasno.
(A sumnjam...)
Meni nije.

Ne znam šta to "komplikujem"?
Nastojeći sa fokusom na suštinama.
Čak pre postoji opasnost...
Od pojednostavljivanja fenomena.
Preteranog pojednostavljivanja.

"Komplikovanje" vidim u tonjenju u detalje.
U nepregledno dno sistema...
Na čijem vrhu su opštije ideje.
Suštine.

Koliko je pojednostavljivanje moguće...
Moguće je sa fokusom na suštinama.
Ali to ne znači da su suštine jednostavne.
I da se mogu mehanički pojednostavljivati.
Formulama "tipa": "sve je u jedinici i nuli"...
Deluje to - do komičnosti naivno.
(U mom viđenju.)

Ali, ko se opredeli za takvu percepciju...
I rezonovanje...
U redu je.
Što bi mi smetalo?!

(Mada ne bih rekao da je tako...
I na drugoj strani.
Jer se ne iznosi sopstvena impresija.
Da nešto nekome deluje kao komplikovanje.
Već se TRAŽI...
ODREĐUJE MI SE...
Kako da mislim/pišem.
"Ne komplikujte!")

P.S.
Uostalom...
Indirektno...
Potvrđuje to i sam komentar.
Dve rečenice...
Tobože kazuju sve.
I svakome je sve jasno.
A da bi zaista bilo jasno/jasnije...
Komentar bi morao da bude širi, potpuniji.
Dakle - KOMPLIKOVANIJI...!

I prosvetljenje – „mačka u džaku“! (2)

14.
Drugi momenat.
Svako naše funkcionisanje.
Pa i mišljenja.
Stanja svesti.
Oscilira.
Između dva pola dualnosti.
„Zaglaviti“ se...
Samo u jednome...
Moguće u iluziji.
Realno nemoguće.
Kao ni da pri ljuljanju.
Na ljuljašci.
Ostanete da visite.
Na jednoj krajnjoj tački.
Da prosvetljeni...
Nadiđe svet dualnosti...
Neka nadiđe...
Za one koji su raspoloženi.
Za rog umesto sveće.
Realno...
Može se i pokazati...
Takva priča...
„Ne pije vodu“.
(Ponešto sam i pokazivao...
Na negdašnjem „4D portalu“.)

15.
Visoki uzleti misli.
Stanja duha.
Svesti, psihe...
Velike ideje...
Neminovno se „plaćaju“.
Dubljim „padovima“.
U „podrum“ podsvesti.
Tj. aktiviranjem.
Proporcionalno teških.
Energija, stanja, „paketa“.
Čije izbijanje...
Stoički treba istrpeti.
Razgrađivati ih.
I pomiriti se...
Sa tim stalnim oscilovanjem.

16.
Pa takav se „očisti“ sasvim?
U nekom trenutku.
Bilo bi...
Da „stvar“ nije komplikovanija.
Ne - verovatno.
Vrlo očigledno.
Kada raščisti „svoj“ „podrum“...
Teške energije dolaze.
„Rukavcima“.
Iz zajedničkih „podruma“.
Familijarnih.
Društvenih.
Po principu „spojenih sudova“.
Što je logično.
I sa stanovišta DNK.
Svako je...
Kao vrh piramide.
I što dublje zalazi...
Ka „dnu“...
Kojeg kao da i nema.
Dospeva...
Na sve širi plato.
On je dobio DNK-materijal...
Od oca i majke.
Svako od njih...
Od svog oca i majke...
I tako do ko zna kojih vremena.
Unazad.
I sve te „pakete“.
Nosimo u svakoj DNK.
Svake svoje ćelije.
Mi „idemo“ u „kosmičku svest“.
„'Ladno“, opušteno...
A telo nam obremenjeno...
Svim tim teretima?!
Suviše lako i lepo...
Da bi bilo realno!

17.
Konačno...
Više uzgred.
Što je zahvalna tema.
Samo po sebi.
Mišljenje.
Paradigma.
Logika.
Mišljenja.
Prosvetljenih.

18.
Mnoge ideje.
Mnogih prosvetljenih.
Sasvim su OK.
I dobre, i prihvatljive.
Ali, obratimo pažnju...
Na logiku/paradigmu.
Mišljenja/rezonovanja.
Zapisano/izrečeno...
Otkriva nam ih.

19.
To je uobičajeni...
„Pravolinijski“ niz.
Kretanja kroz detalje.
Izlaganje ideja u nizu.
Onako kako im dolaze.
Kao i svakome od nas.
Neprosvetljenih.
Što je, čini mi se...
Greška u mišljenju.
Podmetnuta nam.
Mišljenje...
Koje sam odavno nazvao:
- fraktalnim.

20.
Od najrazvijenije svesti...
Očekuje se, logično...
Viši tip mišljenja.
Ne ove ili one ideje.
Lepše, zanimljivije.
Fascinantnije.
Nego: viša logika/paradigma.
Sistemsko mišljenje.
Hologramsko mišljenje.
Ili nešto slično.
Nešto bitno drugačije.
MNOGO OPERATIVNIJE.
Misaono moćnije!
Prodornije!
Stvari koje odavno slutim.
Ali im nisam „u posedu“.

21.
O čemu se radi...?
Malo konkretnije.
Izložiću kasnije...
Na primeru obrazovanja.
A gde ćete jasnije...
OPAKIJE...
Sistemski utemeljeno.
Pogrešno rezonovanje.
Od obrazovanja?!
Već sam naznačio...
Otkuda to i zašto.
Baš u sferi obrazovanja.

Dualnost vuče napred

1.
Dualnost.
Iz našeg sveta dualnosti.
Široka priča.
Ovde...
Jedna mala „crtica“.
A nadovezuje se...
Na spominjanje dualnosti...
U vezi sa prosvetljenima.
Kao nedostajući uslov...

2.
Dualnosti.
Mehanizam.
Tajna.
Sila.
Kako to već nazvati?
Nešto...
Što je možda ključni pokretač.
Ili jedan od ključnih.
„Motor“ koji vuče napred.
U rastu svesti.

Meditacija.
I slične metodice...
U poređenju sa tim...
Čista igrarija!

3.
Jedan pol dualnosti...

Dubinsko opuštanje.
Alias...
Stoičko suočavanje.
Sa sadržajima.
Energijama.
Itd.
Koje nosimo.
Negde u sebi.
„Podrum“ posvesti.
DNK.
Nebitno šta i odakle.
I kako izbija.

4.
Drugi pol dualnosti...

Paralelno.
Ili naizmenično.
Napor/napon.
Na shvatanju.
I tih dešavanja.
I svega.
U sebi.
Oko sebe.
Shvatanje...
Osvešćivanje.

5.
Zaglavljenost.
U jednom od njih.
Znači propadanje.
Svaki pol – ima svoj vid.
Tonjenja u „živo blato“.

6.
Samo...
I previše opušanja.
Enegije/sadržaji „podruma“...
Uzimaju čoveka „pod svoje“.
Pad u „ralje“ depresije.

7.
Zaglavljenost.
U shvatanju.
U konceptualizovanju.
U idejama.
Znanjima.
Iz sfere duhovnosti.
Ispada na isto.
Kao i gomilanje znanja.
Iz bilo koje druge oblasti.
Gomilanje...
Koje ne menja svest.
Ne „vuče“ u promene.
Već samo ostaje...
U sferi intelekta.
Kao – „mrtvi kapital“.

8.
Kada je u pitanju dualnost...
Koja vuče napred.
Osvrt na „Kočije“.
Tarot-kartu.
Uz napomenu...
Kritički osvrt na tarot...
Već sam dao.
Rekoh već...
Ne smatram ga lošim.
Ali ne i pokretačem...
U rastu svesti.
Kao što ga Ra „protežira“.

9.
„Stvar“ je tu suprotna.
Ne pomaže tarot...
Da bolje shvatimo...
Sebe, svet, Postojanje.
Već nakon pomaka.
U svesti...
Izvedenih...
Na gore opisan način.
Mi bolje shvatamo...
Sebe, svet, Postojanje.
I to možemo da prepoznamo...
Ili primenimo.
U tarotu.

10.
Tumačenje...
Svedeno na suštinu.
Detalji, naravno...
Služe za zamajavanje.

11.
Čovek...
Borac/ratnik...
Tu i tamo.
Manje bitno.
Borac u sferi duha.
Dakle...
Napušta grad.
Zidovi - ograničenja.

Zaglavljenost.
Pažnje.
Shvatanja.
Energije.
U ograničenjima.
U nekoj užoj sferi.
Profesije, nacije, itd.

12.
Izlazak u širinu.
U šire shvatanje svega.
Šire viđenje.
Šira slika sveta.

13.
A bitno...!
I tu je poveznica...
Sa temom ovog teksta.
Kočije vuku:
- dve životinje.
Crna i bela.
DAKLE...!
Dva pola dualnosti.
Vuku napred.

14.
Što su uz to i sfinge...
Tajne...
Manje bitno.
Dualnosti imamo svuda.
U sebi i oko sebe.
I nisu nam baš neke tajne.
Same po sebi.
Jesu kao mehanizam.
U naznačenom smislu.

Uloga uma u rastu svesti

1.
Brojna duhovna učenja.
Posebno istočnjačkog „tonaliteta“.
Dostizanje „unutrašnje tišine“.
Preko forsiranog opuštanja.
Veza sa Sebstvom, sa Bićem.
Dospevanje u zonu Sveznanja.
Vrhunski rast, kosmička svest.
Zaobići um, um je od ega.

2.
Paradigma Zemlje Dembelije!
Ležite! A pečene kokoške...
Padaju vam u usta, direct.
Napredovanje i rast, razvoj...
Nisu posledica naprezanja.
Dakako, mudro izvođenog.
Nego – posvećenog opuštanja.

Izmešani lončići – par exellance!
Iluzije najzahvalnije cvetaju...
U zoni neodređenosti duha.

3.
U ovoj podmetnutoj podvali.
„Razbijen“ ključni kompleks.
Temeljni trougao telo-um-duh.
(Dobar koncept Ra-podvaldžije.)
Sa dušom u središtu trougla.
Ako imate ovakvu jednu spregu...
Podrazumeva se međuuslovljenost.
Međuzavisnost i povezanost.
Ne može jedan aspekt da raste.
Do neba. A drugi baš da atrofira.
Kao što je jasna i suprotna postavka.
Međusobno potpomaganje u rastu.
U rastu celog tog kompeleksa.

4.
Um ima rukovodeću ulogu.
Duh je opštost, visina šire slike.
Telo je bazično fizičko „vozilo“.
Koje omogućuje funkcionisanje.
U okviru zakonitosti ovog sveta.
Telo nosi i „podrum“ podsvesti.
Koji treba postupno raščišćavati.
Um osvešćuje, nas i svet oko nas.
Umom shvatamo, konstatujemo.
Što ne shvatamo, ne osvetlimo umom...
Nije deo repertorara naše svesnosti.

5.
Tačno je da postoje opasne zamke.
Um koji je bez prave veze sa duhom...
Vrti se u krugu sužene slike sveta.
Svaka nauka, svaka oblast delatnosti...
Takva je sužena slika zemnog postojanja.
Čak i u okviru filozofije, ista priča.
Mada ona treba da teži najširoj slici.

Tačno da um bez usidrenosti u duhu...
Plete hodnike lavirinata u kojima se gubi.
Očita distorziranost funkcionisanja uma...
Ne znači ona sama po sebi – štetnost uma.
Kakvim ga prikazuje koncept „tišine uma“.

6.
Opuštanje i dubinski mir – nezaobilazni.
Ali ne sami za sebe, faktori po sebi.
Već u oscilaciji sa naprezanjima.
U Formuli Ravnoteže, stabilnosti.
Naprezanje uma - na shvatanjima.
Svega postojećeg, dostupnog nam.
Ali u okviru kompleksa telo-um-duh.
Uz nadređenu moć/orijentire duha.

Tek to je prava Formula rasta svesti.

Učenje i mišljenje

1.
„Bubanje“...
Bez (pravog) shvatanja.
Mentalno otupljuje.

2.
Shvatanje pročitanog.
Niži vid mišljenja.
Pasivno mišljenje.

3.
Razmišljanje...
Povodom pročitanog.
A pogotovu kritičko mišljenje.
Viši vid mišljenja.

4.
Kad smo kod mišljenja...
Šta mislite?
Šta od nabrojanog dominira?
UBEDLJIVO!
U planetarnom obrazovanju.

5.
Koji vid mišljenja?
Vam potreban.
Da biste odgovorili.

U planetarnom obrazovanju dominira nizi stepen misljenja, a za odgovor koji upravo pisem sam dozirao pola pola tj neki medjustepen jer zelim da pises dalje...

Constantine!
Pitanja su više retorička.
Odgovori nam jasni.
I bez odgovaranja.

Samo sam hteo...
Da skrenem pažnju.
Na neke mehanizme.
Na neke instrumente.
Uz koje nam se mišljenje:
- u temelju distorzira,
- navodi na surogate,
- oduzima mu se moć.

A nije samo obrazovanje.
Oblast tih iskrivljenja.
Potpuno ista stvar...!
I u sferi duhovnosti.
Videće se iz posta u sledu.

Hvala na praćenju.
Neka je i samo jedan...
Pa je dovoljno vredan.
Da se "nizanje" nastavi.

Ova ovde rezonovanja...
Dosta su u raskoraku.
Sa duhovnim pričama.
Na koje smo navikli.
Pa je za očekivati...
Da nema interesovanja...

Ovo pisanje: „zašta to i čemu“?
Ili: pisanje u OPD i OPS-formatu

1.
Decenija-dve.
Internet-dostupnosti.
Duhovnih ideja.
Teorija.
Učitelja.

2.
Čitanja i pisanja.
Te pričanja i slušanja.
Do iznemoglosti.
Do prezasićenosti.
Malaksalo se.

3.
Pisati i dalje.
Uporno.
Ne deluje normalno.
Takav, retki, eventualni...
Ispada kao čudak.

4.
A ja pišem.

5.
Jasno mi i samom.
Ispada besmisleno.
Posebno bez interakcije.
Komunikacije.
Sinergije.
A pišem i dalje.

6.
Nešto/neko me tera.
Što se kaže:
- ili đavo,
- ili Bog.

7.
I zaista.
Pritisak jak.
Iznutra.
Impulsi jaki.

8.
O čemu se radi?
Ne znam.
I neću da se zamaram.
Nagađanjima.

9.
Bitna mi...
Praktična strana.
Ispravno se postaviti.
Uklopiti.
Sve elemente.
Sva znanja.
Sopstvena.

10.
Imam pisanje.
Zapise.
Uvide.
Ciljeve.
Svoje.
Za sebe.

11.
Racionalno...
Ispada...
„Puna kapa“!

12.
Šta tu?!
Pisanje za druge?!
Bezizgledno.
Beskorisno.

13.
Delovalo tako.
I meni.
K'o i drugima.
Dok mi se ne uklopi.
Ne poveza.

14.
Polovi dualnosti.
I Ravnoteža.
Kao tačka.
U preseku.
Brojnih „linija“.
Jedna od njih:
- OPS,
- OPD.

15.
Iluzije.
Distorzije.
Sveprožimajuće.
Između ostalog...
Obojile.
I tu opoziciju.
OPS – OPD.
Orijentisanost:
- prema sebi.
Orijentisanost:
- prema drugima.

16.
Kaže se...
Ljudi se dele.
Po tome.
Jedni su OPS.
Drugi su OPD.

17.
Zamršene te stvari.
Još uvek nam.
Ono što nam jasno...
TO JE DUALNOST!
Dva pola.
Ili dva aspekta.

18.
Idealno je...!
Da budu:
- u Ravnoteži.
Malo jednog.
Malo drugog.
Koliko jednog.
Toliko drugog.

19.
Tačno je...
Kod jednih...
Dominira jedno.
Manje ili više.
Kod drugih – drugo.

20.
Što ne označava.
Dve „vrste“.
Ljudi.
Već...
Dva tipa:
- NeRavnoteže.

21.
Razmislimo sami.
Slobodno.
Bez „sugestija“.
Iz brojnih dela.
Duhovnih.

22.
Ko brine.
Samo o sebi...
Ne živi u šumi.
Već zavisi.
Od drugih.
Ako ih tiraniše...
Iscrpšće ih.
Seče granu.
Na kojoj sedi.

23.
Ko brine.
Samo o drugima.
Ispada budala.
Energetski propada.
Time otpada...
I briga o drugima.

24.
Stoga...
Zarad Ravnoteže...
Dva pola dualnosti.
Pišem i pišem.
I ovde.
Dok me, možda...
Administratori...
Ne „ugase“...

25.
A pisanje ovo.
I svako slično.
Može da ima funkciju.
Smisao.
Ali to ne zavisi.
SAMO!
Od pis(a)ca.