|
Pamćenje/zaboravljanje u Dobu Entropije/Restrikcije
1.
„Nešto se dešava?“
Posebno poslednjih godina.
A još posebnije prethodne godine.
I poslednjih meseci.
Svako sa iole introspektivnog sluha.
Uočava da se nešto dubinski dešava i menja.
U odnosu na vremena od pre dve-tri i više decenija.
Problemi sa pamćenjem i zaboravljanjem deo su tog „aranžmana“.
U iluzionističkoj percepciji – ljudi taj fenomen, ako ga uopšte registruju, povezuju sa uzrastom ili profesijom, kao nekada.
Profesija (vezana za operisanje velikim brojem informacija) ili uzrast (vezan za starije, „senilnije“ doba) mogu samo da uslovljavaju dramatičnije manifestacije sveopšteg problema.
Nisu oni generalni uzročnici.
2.
Suviše smo kao bića („uživajući“ u KPZ-„čarima“) mentalno-intelektualno ograničeni i osakaćeni, da bismo u ovim dešavanjima pohvatali „sve konce“.
Ali možemo bar da se potrudimo da ispovezujemo ono što nam je moguće.
Na jednoj strani...
Era digitalizacije, kompjuterizacije, savremenih medija.
„Bombardovanost“, prebukiranost informacijama na svakom koraku i sa svih strana.
Um nam nije prirodno „dizajniran“ za upijanje i skladištenje neograničenih količina informacija.
To dokazuje – upravo proces zaboravljanja.
A mi se o tu činjenicu oglušujemo i ponašamo kao da je suprotno.
Te su nas "snašle" hiperprodukcija i hiperkonzumacija informacija.
3.
Da ne bi „puk'o k'o zvečka“, um nam se brani zaboravljanjem.
U nekim ranijim vremenima, kada nije bilo te hiperprodukcije/hiperkonzumacije informacija, kada su produkcija i prijem informacija ipak išli nekim laganijim tempom – proces zaboravljanja je mogao da ide neki prirodnijim i skladnijim tokom.
U „bombardovanosti“/prebukiranosti informacijama poremećen nam je, „pokvaren“ taj prirodni proces, kao kod mašine koja „pobrljavi“.
Po kojim kriterijumima je „išao“ nekada proces zaboravljanja? Ili proces „procesuiranja informacija“, čiji deo je proces zaboravljanja.
Svima nam je iskustveno jasno: PO KRITERIJUMIMA SPECIFIČNOSTI/ZANIMLJIVOSTI I BITNOSTI.
Čitate „Rat i mir“ od 1.600 strana ili gledate film koji traje dva sata.
Što je, recimo, jedna od brojnih knjiga koju ste čitali i jedan od brojnih filmova koje ste gledali.
Da li vi zapamtite sve detalje? Da li bi bilo normalno da zapamtite sve detalje?
Mi zapamtimo spontano ono što je bitno ili specifično, zanimljivo.
Ostalo, ili možda većina ostalih informacija, može biti u nekoj pasivnoj memoriji.
Pa, ako nam neka od njih zatreba, tj. beše nekad – ako nam je zatrebala, mogli smo da se napregnemo i da se prisetimo; ne obavezno u vezi sa svakom informacijom, ali - uglavnom.
4.
Delom informacija smo samim svojim funkcionisanjem u postojećim uslovima „bombardovani“.
Delu informacija dozvoljavamo, kroz ono na šta svojevoljno usmerimo pažnju, da uđe u naš um, da prostruji kroz naš um.
KROZ OBRAZOVNI PROCES (eto tog štetnog KPZ-obrazovanja!) MI NISMO NAVIKNUTI DA SVESNO RAZLUČUJEMO BITNO OD NEBITNOG.
NISMO UVEŽBANI DA IZVLAČIMO SUŠTINE I DA SE USREDSREĐUJEMO NA SUŠTINE.
Ako ti nastavnik ispredaje lekciju – predaje je „PRAVOLINIJSKI“, svaki detalj mu je bitan.
Kada te, kao učenika/studenta prisiljava da nabubaš ispredavano – opet i opet: (skoro) svaki detalj mu je sa statusom bitnog.
I tako šesnaest ili dvadeset mučnih godina programiranja u frontalnom upijanju informacija!
I VALJDA JE NORMALNO, OČEKIVANO DA SE POREMETI PRIRODNO FUNKCIONISANJE PROCESA PAMĆENJA/ZABORAVLJANJA.
Ima tu, naravno, udela individualnih faktora.
Ima onih koji „prirodno“ bolje pamte, tzv. sposobnost „filmskog pamćenja“.
Ali, ko radi u školi, ako ne spada u nastavnike-iluzioniste, može na svakom koraku da uoči kako frontalna presija na proces pamćenja/zaboravljanja remeti taj proces.
Po pravilu: upravo učenici koji se mimo redovnih obaveza više i šire upoznaju sa nekim oblastima – imaju veće probleme sa pamćenjem, potreban im je veći napor da nabubaju redovne zadatosti.
Tzv. slabiji učenici uglavnom ne čitaju obimnija književna dela, i inače su manje izloženi presiji informacija (logično – niže ocene znače bubanje manjeg obima sadržaja kroz sve godine školovanja).
I, šta kao zanimljovo može da se uoči?
Ako takav (tzv. slabiji) učenik ipak nekako pročita neko obimnije književno delo – zapamti detalje iz njega neuporedivo bolje, potpuniije, jasnije od odličnih učenika.
Logično i očekivano!
5.
E sad... svi ovi aspekti su jedna strana medalje...
Neke od njih (tih aspekata) smo imali i pre Doba Entropije/Restrikcije.
Ovo Doba neke „stvari“ pojačava do krajnosti.
Da bi se „stvari“ raščistile.
„Ovo Doba pojačava“...
Malo je verovatno da neko od Gospodara Zemlje planski i svesno izvodi ceo ovaj „Scenario“...
Takav je sveukupno sticaj svih okolnosti.
Mada ima sigurno i njihovog udela...
Kako ćete duhovno sludeti ljude, poremetiti ih u intelektualno-mentalnom funkcionisanju, u civilizacijskoj poziciji u kojoj su im sva dostupna znanja na dohvat ruke („jednim klikom“)? Kada, dakle, sva ta znanja mogu da iskoriste na svoju razvojnu korist.
Tako što ćete ih provocirati na hiperprodukciju/hiperkonzumaciju informacija.
Pa od svake oblasti napraviti informacionu džunglu ili smetlište.
I onda – brojne dobre ideje/informacije se zature, kad ih tražite, kao treba da tražite iglu u plastu sena.
A u samom procesu ljude sluđivati.
6.
Hiperpdorukcija/hiprkonzumacija informacija ima veze sa Energijom.
Sa Energijom koje nam je u ovom Dobu manje na raspolaganju.
Mada se po nekim društvenim iluzionističkim stereotipima baratanje informacijama shvata kao zabava i odmor, fizičko-praktična aktivnost se vezuje za angažovanje Energije.
Koji tip koje Energije ili energije se gde i koliko troši – ne znamo.
Ali nam je svima jasno – baratanje informacijama JESTE nužno vezano za utrošak Energije. Da li su, na primer, oni koji imaju intenzivan rad sa kompjuterima – nakon radnog vremena puni Energije i poletni? Ili pre „šlogenzi“?
Ako uopšteno imamo manje Energije na raspolaganju...
Znači da je imamo manje i za produkciju i prijem informacija.
Znači – ako se tu olgušujemo o Ravnotežu, suočavamo takođe sa problemima NeRavnoteže (nestabilnost, slaba/loša energetika, itd.).
7.
„Šta da se radi?“ U ovakvim okolnostima.
A) KAO I U SVIM DRUGIM AKTIVNOSTIMA: OBRAĆATI PAŽNJU NA SVOJU ENERGIJU!
B) Određivati prioritete u svom „IZLAGANJU“ informacijama.
C) A i pritom nastojati na suštinama.
Eliminisati sva „izlaganja“ informacijama koje nam zaista nisu potrebne ili saznajno/životno funkcionalne.
Spomenuo sam da već godinama i godinama ne gledam televiziju u nekakvim kontinuitetima (možda ponekad kada me nešto zaista zanima, ali ne duže od pola sata). Ne zato što sam na nivou spekulacija rešio tako, već, to sam dobro zapamtio – u nekom periodu pritisak informacija mi je bukvalno postajao psihološki nepodnošljiv.
U vezi sa savetom pod A)...
Taj PREKID izloženosti svakakvim informacijama imamo u opuštanju.
I uporedite sami procese u umu/svesti.
Ako jedan sat gledate neki film (za koji je pitanje od koje vam je realne intelektualne ili duhovne koristi).
I ako jedan sat budete u bilo kojoj formi opuštanja.
|
Prijava
FAQ
Pretraživač
imao sam negdje na polovini citanja osjecaj da me boli nesto u glavi, pa sam ti mislio napisat kriticki dobronamjerni komentar da previse koristis um a manje koristis osjecaj iz duse, pa si me okrenuo za 180 stepeni na kraju. Hvala na ovom iznosenju, jer dosta toga vec je tako i kod mene (samim tim i kod ostalih) samo se to uvidi u sopstevenom primjeru tek nakon citanja, a hvala Bogu pa ima neko rijecit i sa smislom da to ispise. Ne znam da li sam dobro iskazao sto sam mislio, mislio sam na to da ja nesto poput ovog citiranog osjecam, a ti to iz osjecaja pretocis u materijalno sa rijecima.