Organsko i (ili) anorgansko

Šta je organsko, a šta anorgansko?Dali je ovo razgraničenje jasno baš svima? Mora li se baš u tako brojnim slučajevima zameniti anorganskim? Ima li tu prostora za veći angažman nauke na pronalascima koji bi mogli proizvode od anorganske materije zameniti organskim proizvodima ?Dali se u dovoljnoj meri sagledavaju dugoročne posledice zagađenja prirode i životne sredine anorganskim otpadom? Kako promeniti svest ljudi , kako bi bolje sagledali “ šta se iza brda valja”.
Sve su to pitanja koja traže hitne odgovore. Sećam se kao “klinac” da se mleko kupovalo u staklenim flašama od litre sa širokim grlom. Imalo je drugačiji okus nego ovo današnje. Ulje i sirće su trgovci točili iz velikih bačvi u staklenu ambalažu koju si doneo u dućan. Šećer i so su odvagivani i sipani papirne kese. Sve što si kupio nosio si u kući u “cegeru” ili pletenoj mreži sa okruglim ručkama .Tekstil ni materijali su bili od pamuka, lana, kudelje i celuloze. Cipele su bile od prave kože.(Gljivice I “smrad” nogu su bili daleko ređi). U školi smo pisali olovkom, a “domaći” čeličnim perom i tintom. Knjige i sveske smo umatali u listove novina. Mahom je sve bilo od organskih materijala i sve je lako moglo istrunuti.A ono što nije lako trunulo,to je moglo dugo trajati,bez da je zagađivalo prirodu, a moglo se i jednostavno reciklirati. Nešto se ne sećam da su kamioni za odvoženje smeća sakupljali smeće nedeljno , čak ni mesečno. Jednostavno, smeća je bilo malo, a što je i bilo mogao si bez brige zakopati u zemlju gde je moglo istrunuti bez opasnosti po majku prirodu.
A onda je došla PLASTIKA! Došle su “hemijske” olovke. Došli su plastični omoti za sveske.Došli su “šuškavci” i “najlon” košulje iz Trsta. Došle su “smrdljive” patike I cipele. Došle su “najlon” kese raznih vrsta. Mleko, voda, pivo,vino i skoro baš sve u “plastici”. I sve to lošijeg ukusa i nezdravije, ali LAKŠE je tako. Ko da vuče,staklene flaše, “cegere” i mreže od kudeljnog kanapa u trgovinu.LAKŠE je doći u “PASTIČNU” samouslužnu radnju sa rukama u džepovima,izaći iz nje sa pet najlon kesa, u kojima je još deset prozirnih sa spakovanim artiklima. LAKŠE je kod kuće sve to istovariti a da nemoraš ništa prati od ambalaže.Sve kese baciš u kantu za otpad, skineš smrdljive patike, obuješ plastične smrdljive papuče i baciš se na kauč, da vidiš šta ima na “telki”.
Ima stvari gde je plastika stvarno ne zamenjiva.Daleko je više stvari gde je zamenjiva, ali lakše je sa njom i PROFITABILNIJE. Možda je već kasno za delovanje nauke kako bi se popravila silna šteta od ovoga “ZAGUŠENJA” plastikom. Jedno je sigurno: SAV TAJ PLASTČNI OTPAD KOJI SMO NAPRAVILI, DEBELO ĆE NADŽIVETI NAŠU CIVILIZACIJU.