Rekapitulacija života donosi energiju, pa stoga, da podržim ovaj forum ili podforum u nameri kojom smo obavešteni.
Pristup informacijama o meni može se koristiti protiv mene i toga sam svestan pa da spomenem baš da bih bilo svesno ono što ispovedam ili propovedam. Pošto imam prava na ovu akciju u vezi tematike, najpre ću odati moje pojave na Galaksiji: ja sam bio ACA SAVEST, Kintar Ana, dorokusai i sada robotix.
Dozvolićete da pišem kad stignem i koliko mogu na način koji me nadahnjuje da pišem i stilom koji odgovara mome duhu.

Moj život je bio jedna velika glupost. To je zato (utvrdio sam) što je moj otac godinama pričao da je napravio glupost što me je napravio. Znate, u mnogome ima veze kada se pravi dete. U mom slučaju ja sam pravljen pre braka ali sam rođen u braku.

Moguće je da neću linearno davati ispovesti zato što verujem da smo mi jedna kružnica tj mehur svesti, pa su informacije smeštene ne-linearno.

ABRAHADABRA

Obrisano zbog totalne nebitnosti.

Sećam se bio sam malecki nekih 3-4 god. i imao sam komšiku (isto godishte) i često smo se igrali “tate i mame“, i “doktori“. Zaista neznam ko nam je rekao kako se sve to igra, ali znam da je ta Sneža imala vodeću inicijativu u igrama. Vrlo često smo vodili ljubav. No ja nisam imao oformiranu spermu tako da nikada nisam imao tečne ejakulacije. Mnogo sam voleo da me vozaka u jednim neobičnim drvenim kolicima dok me je prozivala svojim detetom - osećaj biti njezino dete je ustvari bilo nešto posve novo za moju psihu.
Sneža je bila stručnjak za sve, a ja samo posrednik. Ne sećam se da smo ikada bili u svađi.

Moji roditelji nisu baš voleli Snežu i ona skoro nikada nije dolazila kod nas. Imali smo jednu melodiju zvižduka ustima kojom smo se dozivali, tipa: fiju, fi-fiju, fiju, .. fiju, fi-fiju, fiju.
Postoji jedna slika u mom albumu sa njom, tečom i tetkom.

U predškolskom sam takođe bio sa Snežom. Ali ona je tada postala lezbejka i pokazala mi je svoje novo društvo. Sve manje smo se

Sve manje sam se družio sa Snežom...Tetka Gaga me je naučila put do škole. Škola je bila nešto vrlo interesantno. Odmah sam se zaljubio u prvom razredu u Violetu, no nismo ni dve reči razmenili. Violeta je počelja da džiglja tj mršavi tako da mi se više nije sviđala. Zaljubio sam se potom u Ljilju. Ona je bila mnogo pogodnija mojoj konfiguraciji svesti jer je podsećala na južnu ženu kod don Huana. Počeo sam da pevam u školskom horu od V-VIII, i upoznao malo sveta van grada a i nove žene u svom životu
Dragana iz mog odeljenja a i hora je ipak bila moja nova nesuđena ljubav. Sećam se Draganinih poleda, no u meni se oformirala neka sramežljivost a i strah koju mi je otac usadio.
Otac me je tukao od malih nogu. Čak sam pristupio triku da bih zadobio njegovu pažnju tako što sam sam sebe šamarao pred njim, nebi li bio blaži u svojim agresijama nadamnom.

Obrisano zbog nebitnosti takvih iskustava.

Obrisano zbog nebitnosti

Obrisano zbog nebitnosti iz života.

Obrisano zbog nebitnosti

Obrisano zbog pogrešnog shvatanja teme

Obrisano zbog nebitnosti iz života.

Obrisano zbog izliva samosažaljenja...

...Ovde sam pisao pod jednim od napada besa, pa da izbrišem da ne zagađujem prostor.

Obrisano ovde, jer sam zašo duboko u ludilo.

Obrisano jer nisam razuman.

Ovde pisah u nekom ludilu, pa bolje da obrišem ovaj deo.

Obrisano zbog nebitnosti.

Obrisano zbog gluposti.

Da se vratim malo u prošlost posle bolnog prisećanja.

Prvu knjigu koju sam pročitao o onostranom bila je knjiga ““Paralelni svet““. Ostavila je na mene snažan utisak. Pročitao sam je dan-dva pred odlazak u vojsku.

U vojsci sam bio tenkista i na svu sreću naša četa nije išla na ratište.

Od malena se bavim muzikom. Moja mama je terala mene i sestru da pevamo i snimamo na magnetofon. Bilo je interesantno i zavoleo sam samo način snimanja. Kasnije sam učio skrečovanje ploče. Napravio sam muzičku grupu i vežbali smo izvođenje tehnodance muzike. Potom smo prerasli u rep grupu sa socijalnom tematikom, ali eto nikad nismo ozbiljno bili plasirani već smo svirali za nas.

Prvu cigru koju sam zapalio bio je Malboro 100s , i to veoma slučajno...bio sam požarni u kasarni (nešto kao straža) oko 13h, a jedan vojnik me je zamolio da ode preko žice da kupi nešto vani...kada se je vratio, prišao mi je i ponudio pljugom. Neznam šta mi bi i krenuo sam rukom da se poslužim. Pušim ja tako prvu cigaru i negde do pola cigare počne da mi se vrti u glavi. Priđoh klupici i sedoh. Odbacih cigaru.
I tako nisam pušio ni pijo kafu sve do posle vojske.

Prvo što su me pitali u vojsi kada sam došao, bilo je dali hoću da služim vojsku. Neznam što su me to pitali. Voleo sam da budem u vojsci.
Dani u vojsci neobično drugačije teku. Napravio sam mašinicu za tetoviranje i tetovirao neke dok mi je jedna pogan nije ukrala.
Za ljubomoru sam tek saznao u vojsci. Jedan ljubomorni vojnik je čak hteo da puca na mene jer sam izlazio u grad kod babe...imao sam dozvolu ali taj vojnik je mislio da sam pobegao pa je repetirao pušku i postrojavao me na kapiji.

A sad malo o drogama

Još pre vojske društvo iz naselja je počelo da duva bronzu, pa tako i ja. Bronza se sipe u kesu, a bočica je za 4čoveka. Uglavnom smo bili u obdaništu u jednom uvučenom delu i stajali smo. Drugari su uvlačili isparenje na usta, dok je meni odgovaralo na nos jer je tako slađe delovalo. Ulazilo se u halucinacije. Glasovi su se činili čarobni.

Posle vojske sam probao prvi džoint i bilo je neponovljivo. Smejao sam se neprekidno dva sata na bilo šta što pogledam.
Neznam kako ali neka sila je grčila moj stomak i implicirala da moram da se neodoljivo smejem. Prolazili su neki talasi kroz mene.
Pušili smo kad kod smo mogli, a mene je uvek obuzimalo ispitivanje tih neobičnih stanja svesti.

I naravno probao sam i herion, ali je to ostavilo neki strah na mene zato što se je niodkuda stvarala neka panika...bio sam u prilikama da vidim kako se zbog dopa ljudi svađaju...kada sam saznao da ga mešaju i sa pudingom i peskom, znao sam da to ne treba više koristiti.