|
Metafizički omaž preminulom kolegi
(omaž, u sklopu teme o Patnji)
- Umro, u sedamdeset i nekoj... jesu neke poznije godine, ali – suština je u sklopu okolnosti u kojima se to desilo.
- Bio je, dok je radio, kao što se kaže – veseljak, duhovit, može se reći – omiljen kod kolega.
- Živeo je sam, nije imao decu, pre nekoliko godina mu je umrla supruga; uzgred, ne kao bitno – bio je sasvim solidno finasijski situiran.
- Metafizički posmatrano: situacija potpune Slobode. Ali, kao što bi se, upravo metafizički, reklo: ono što je Sloboda jednome, teret, često nepodnošljiv, je drugome. Tako je to udešeno u KPZ-Mrcvarilištu.
- U tom smislu... ranije sam navodio primer (iz jedne tv-reportaže, od pre nekoliko godina) čoveka sa preko osamedeset godina, koji živi... tj. živeo je tada, negde na planini, potpuno sam, u skoro pa samodrživom domaćinstvu. Kada ga je reporterka, vidno sažaljivo, pitala: a što se ne preseli nekoliko kilometara niže, da živi uz svoje rođake, on je odgovorio: „Ovaj raj na Zemlji ne bih menjao ni za šta na svetu“.
- Dakle, taj kolega... pre desetak meseci odjednom je, na čuđenje svih, počeo mnogo da pije (da se opija). Toliko, da je to bila očigledna samoubilačka namera. Tako da je pre mesec-dva dobio cirozu jetre, pa i druge zdravstvene komplikacije, pao u komu, itd.
- Dakle, metafizička Sloboda, bar u spoljašnjem smislu, koja bi bila raj za jednoga, za njega, za njegov mentalni i ko zna sve koji sklop – bila je nepodnošljiv teret. Može se samo zamisliti... tj. slutiti nepodnošljiv TERET PATNJE koji je morao da pritiskuje takvu dušu, dušu takve osobe, koja je kroz ceo život bar spolja demonstrirala vedrinu duha.
- „Jadan, oslobodio se svojih muka!“ Kaže se često za nekoga ko umre, a zna se da je, makar pred smrt, imao težak život. PITANJE JE! Golemo planetarno-kosmičko pitanje! Šta se dešava sa „dušama“ ili sa nekom nefizičkom suštinom (a ima indicija da o tome, o takvoj suštini, govorimo) – nakon smrti kao što je u slučaju ovog kolege.
- Postoji metafizički ili kosmički princip, za koji takođe ima indicija da nije podvala (a gde je zapisan – nema šanse da se setim!): čovek dobija teške zadatke, svakakva opterećenja, koje kao prepreke treba da savlada, ili da se sa njima uspešno suoči. Ako u jednoj tački, „danas“, poklekne, „sutra“ će mu taj isti zadatak biti dat u još težem „izdanju“. (Kao ono sa učenicima: ako danas pobegnu sa nekog testa, „mudri“ nastavnici im daju teži test kada dođu u školu, „da se opamete“ i da više ne beže.) Ako i "sutra" poklekne, opet ga čeka teži vid zadatka, itd.
- Postoji princip, čini mi se da ga je „Tamnjak“ Krouli zabeležio, a što je, valjda, rukovodeće načelo za iluminate: „Izdržati do kraja! Izdržati po svaku cenu!“
- Da, Patnja svakako, načelno, kali Čoveka! NAČELNO! Ali u širokom rasponu toga „načelno“: toliko je varijabli, faktora, aspekata...
- Npr: dozirano pojačavanje Patnje – svakako može da vodi kaljenju i ojačavanju. U KPZ-Mrcvarilištu imamo „zatrpavanje“ ljudi nepodnošljivim dozama ili intenzitetima Patnje. I toliki, na ovaj ili onaj način, bukvalno ili indirektno, podlegnu, kao što je, sudeći po svemu, slučaj sa kolegom o kojem pišem.
- Pa: faktor svesnosti i samosvesti... Ili mehanizam Distance u odnosu na Patnju. Ne u tom smislu da mehanizam Distance može nešto da olakša tešku Patnju, već u smislu shvatanja „statusa“ Patnje, njene funkcije u našim životima ili u životu u KPZ-Mrcvarilištu. Bez te Distance: Patnja porinjuje Čoveka, njegov um-duh-svest, u okean Besmisla i Beznađa, i tu Čovek na razne načine potone i poklekne.
- Patnja bi trebalo da vodi Čoveka otrežnjenju od hipnotisanosti KPZ-Iluzijom, i svakakvim ovozemaljskim iluzijama. Izgleda da je ona, od te nekakve izvorne funkcionalnosti (opet govorimo u smislu indicija, jer ne znamo o čemu se zapravo radi), u KPZ-Mrcvarilištu distorzirana u mehanizam crne rupe koja usisava um-duh-svest ljudi.
|
Prijava
FAQ
Pretraživač
kome smeta... ne mora da prisluškuje...
