|
Prekinuta komunikacija između tela i uma, primer: MBT
1.
U okviru duhovnosti, bavljenja duhovnošću, tolika čudesa na svakom koraku: “kontakti” sa “Višim Ja”, sa “Sebstvom”, sa “Univerzumom”, sa “Bićima Svetlosti”, itd, itd, itd.
Rasna, otmena, aristokratska duhovnost/metafizika!
2.
“Jado jadni!”, što bi se reklo u nekim krajevima… Takav Čovek “na duhovnom putu”: kao “jado jadni”!
Mi, tj. naš um – nema(mo) elementarni kontakt sa sopstvenim telom (što deluje kao neshvatljivi paradoks, um/mozak je u telu, zahvaljujući telu mi postojimo u ovom svetu), a ovamo tobože komuniciramo, neki od nas, duhovno “napredni”, sa nekim tamo sumnjivim tzv. entitetima ili “suštinama”, a u stvari – sa mačkama po džakovima.
3.
Noviji automobili… imaju mini-kompjutere u sebi.
Desi se kvar… majstor (automehaničar) – zađe u kompjuter u autu i – kompjuter mu detektuje kvar.
To je primer dobre “komunikcije” između “uma”, kompjutera u autu, i “tela” samog vozila…
4.
KOD ČOVEKA (DANAŠNJEG) TA VEZA, TAJ KONTAKT NE POSTOJI. Tj. ima je/ga (npr. jasno se shvataju PRIZEMNI signali/informacije tela: “gladan sam”, “hladno mi je”, itd), ali – to je u nekim marginalnim… ili bar ne u nekim najsuštinskijim domenima
5.
Nije u pitanju samo prekunuta komunikacija tela i uma. Već i svih elemenata trijade ili kompleksa telo-um-duh. Podrazumevano: kako nam ne komuniciraju telo i um, tako ni ova dva aspekta sa duhom. Mi smo, naprosto, nosioci kompleksa u kojem smo “rascepkani”, u kojem se svaki od njiih “snalazi” sam za sebe, kako zna i ume.
Nama tek predstoji veliki poduhvat na “objedinjavanju” naših razdvojenih delova. I to je DUHOVNI PODUHVAT, a ne tandaramandarije kojih je uzduž i popreko puna literatura…
6.
U kojem suštinskom smislu su prekinuti taj kontakt/komunikacija (prvenstveno tela i uma)?
A)
Najpre u vezi sa detektovanjem smetnji, problema, “kvarova”, tj. oboljenja. Veza, videli smo slikovito u ilustraciji, kako odlično “radi” kod auta.
Um samo uopšteno može da uočava, zaključuje kako se telo, i on sam, ne osećaju dobro, da su loše, da negde postoji neki problem u telu. I – ništa više, ništa dalje, ništa dublje od toga!
Da bi došao do uzroka i ishodišta – Čovek mora da se ispomaže “VOLŠEBNOM”, "čudesnom" medicinom! Medicina TOBOŽE ima znanje, medicina ima aparate i – tobože: skoro pa je nepogrešiva, ili se svakako postavlja da je skoro nepogrešiva u DIJAGNOSTIKAMA, u detekcijama u vezi sa problemima tela. Ona, takva, “moćna”, propisuje terapiju, a tek u vezi sa terapijama ti je da svestan Čovek sedne i kuka danima…
“Moćna” medicina… Jeste, činjenično, da je ona mnogo napredovala u odnosu na znanja o telu (i zdravlju ili bolestima) pre, recimo – 1.000 godina. Jeste činjenica da ona pomaže Čoveku mnogo uspešnije nego pre 1.000 godina.
Ali…! Činjenica je i da ona još uvek u suštinskim “stvarima” tumara po mraku, zalazi u ćorsokake. A najgadnije pritom je da su naučnici u ovoj oblasti, medicinari, nadobudni, sa stavom veeeelikih znalaca, “majstora svog zanata”, sa stavom punog poverenja u samu tu nauku, kao – njen sud je konačan.
7.
B)
Prekinuta komunikacija tela i uma u našoj običnoj svakodnevici, u našem svakodnevnom funkcionisanju.
Telo nam šalje signale koji imaju jedno značenje, mi neadekvatno reagujemo ne shvatajući uopšte te signale/informacije. Ne shvatajući ih – jer je prekinuta komunikacija, pa ispada kao da naše telo i um “govore” različitim jezicima.
8.
C)
Ili, recimo, vezano za is-hranu…
Čovek, u individualnom smislu… tj. Čovekov um… nema komunikaciju sa telom u vezi sa hranom koju koristi, bilo uopšteno, bilo u samom aktu uzimanja hrane.
Čovekov um ne ume da osluškuje… ili ne razume informacije/signale koje telo šalje: šta je od hrane poželjno i korisno, a šta nepotrebno i štetno.
U eksternom vidu to se ispoljava na dva možda najprisutnija načina: a) preko prejedanja, b) preko prekomernog konzumiranja tzv. slatkiša, preko UŽIVANJA u nečemu što praktično nije Čoveku od (neke veće) koristi.
9.
Kako izgleda, kako se manifestuje presečena komunikacija između tela i uma? Fenomen u kojem jedno od njih (telo) udara u klin, drugo (um) u ploču.
Da smo kroz duhovne priče i “velika” duhovna učenja navođeni na uočavanje tog nedostatka – uočavali bismo ga na svakom koraku u svom svakodnevnom funkcionisanju.
10.
Recimo – mehanizam koji je ovde već navođen: MBT (malaksalost-bezvoljnost-težina; težina – osećaj težine, kao da se nosi neki nevidljvi teret).
Pritom je naglašeno: MBT je naša veza sa Hibernacijom, ali, što je bitnije, i sa Homeostazom, “sarađivati” sa Hibernacijom/Homeostazom znači “uvažavati” MBT.
MBT je primarno mehanizam tela. Naravno, uspostavlja se tu, kao i u svemu drugom, sprega sa umom, “preliva” se MBT na um.
11.
Međutim, kako um razume informacije koje mu telo šalje preko MBT-e?
Razume - kao nešto loše!
Pogrešno shvatajući informacije tela – um preduzima korake koji su kontraproduktivni. Čovek se napreže da prevaziđe pad Energetike. Bilo u bukvalnom naprezanju, ili uz pomoć “svemoćne” medicine. Odlična ilustracija za poslednje iz susedstva: žena išla na operaciju srca – jer u dužem periodu oseća kako se lako/brzo zamara, kako, jednom rečju, nije više produktivna kao što je bila. Na medicinskim pretragama se pokazalo da nešto sa srcem nije u redu, i – odmah na operaciju, da bi se vratila u stanje pređašnje efikasnosti.
12.
A U STVARI…!
MBT JE MEHANIZAM TELA – MEHANIZAM PRISILNOG OPUŠTANJA/ODMARANJA, opuštanja/odmaranja “u hodu”. Čovek sa Energetikom zabrazdio na stranputicu, često na zlokobnu stranputicu, često na put bez zdravstvenog povratka. MBT se aktivira da ga zaustavi. Ako se čovek bori protiv ovog mehanizma, umesto da sarađuje – gotovo je sa dobrim stanjem Energetike, gotovo je sa moćima Homeostaze (da “stvari” popravi i vrati u pređašnje stanje, koliko je to moguće).
13.
Uzgredno/umetnuto podsećanje: problem je, kao i svi drugi u vezi sa našim funkcionisanjem, mnogo-mnogo komplikovaniji. Jer je povezan sa faktorima Ravnoteže, sa ne-mogućnostima primene Formule Ravnoteže u pravom smislu, itd.
14.
Spominjano je ovde da je MBT prosto nužnost u postojećim uslovima:
a) i zbog naših planetarno sveprožimajućih Zarobljeništava u kojima nas niko ne pita za Ravnotežu, već, naprotiv, nastoji se da nas se iscrpljuje, energetski opustoši što više/dublje,
b) uz sva naša čak eventualna znanja i nastojanja na postizanju i bivanju u Ravnoteži – to nam izuzetno teško polazi za rukom.
15.
Da preciziramo: MBT NIJE NUŽNI ASPEKT Doba Hibernacije.
Nije – u slučaju da… ili – u slučaju da mi možemo dosledno ili bar doslednije da primenjujemo Ritam Ravnoteže, a on orijentaciono znači, kao što je ranije rečeno, okvirnu proporcionalnost naprezanja i opuštanja (mada ovako uopšteno ta Formula nije od neke koristi, treba je tek individualizovano precizirati).
U tom slučaju telo i nema potrebu da aktivira mehanizam MBT.
Ako nismo u prilici, čak i ako bismo hteli, da primenjujemo dosledno/doslednije Formulu Ravnoteže, MBT se aktivira i – treba da je (MBT) naš um shvata KAO DOBAR, KORISTAN, SPASONOSNI MEHANIZAM.
16.
Ovo sa MBT-om je samo jedan od x-primera loše komunikacije uma i tela… ili – tela i uma.
Ko je bar na tragu slutnji presečene komunikacije – i sam može da pronađe tolike druge primere…
A pravi duhovni/metafizički cilj bi bio: PONOVO USPOSTAVITI KOMUNIKACIJU TELA I UMA. Ponovo – uz pretpostavku da je izvorno ta komunikacija odlično funkcionisala, budući da je nemoguće da nekakav Izvorni Tvorac Čoveka u toj vezi omane, odnosno – uopšte, na svemu u nama i oko nas se uočavaju distorzije kojima je Čovek podvgrnut, kada je telo u pitanju, ja bih rekao – primarno preko narušavanja Čovekove Energetike.
17.
I da se vratimo na početak teksta, a do stava koji sam već navodio.
Više (Čovekove) moći, komunikacija sa višim sferama, sa nekim entitetima iz Dalje/Razvojne Transcendecnije – sasvim su u redu, sasvim su legitimni duhovni/metafizički ciljevi.
Ali je duhovno/metafizički naopako da se tim ciljevima teži, da se duhovnjaci batrgaju da im teže – nezavisno od spoznatosti tajni tela, tajni funkcionisanja tela (ponavljam po n-ti put: koje nam je osnova postojanja u ovoj ravni).
Telo nam je “repetitor”, tek preko njega, tj. uspešne komunikacije uma i tela (a um je “produkt” mozga, koji je deo tela) – mi uopšte možemo da ostvarujemo POUZDANE neke više vidove komunikacija, tj. više moći. Pouzdane – u tom smislu da ne budemo “laka meta” Transcendentnih manipulacija, Transcendentnih i ovozemaljskih distorzija, itd.
18.
Dolazimo do jedne od glavnih posledica prekinute komunikacije tela i uma: jedna od glavnih distorzija, iščašenosti Čovekove civilizacije, tj. civilizacije koju su mu/nam imputirali KPZ-Gospodari, Transcendentni Zlotvori-Paraziti.
A ta distorzija/iščašenost sastoji se u pomeranju fokusa sa onoga što je normalno, bitno i zdravo, na ono što je nenormalno, nebitno i oboljujuće, umesto primarne usmerenosti na Ravnotežu i funkcionisanje Čovekovog tela – imamo opsesivno fokusiranje na aktivnosti, poslove, ciljeve u vezi sa njima, na dinamiku realizacije… Tako da, najjednostavnije rečeno: Čoveku uopšte nije bitno kako se oseća dok radi, kako funkcioniše dok radi, već isključivo: BITNO JE DA SE URADI SVE ŠTO SE TRAŽI ILI SVE ŠTO SE (IS)PLANIRA.
A taj iščašen fokus je povezan, u sprezi, sa jednim Zlotvorskim mehanizmom: SA SILOM INERCIJE, u bukvalnom i/ili prenesenom značenju – kad upadne u inerciju, recimo, angažovanja, Čovek kao da upadne u kovitlac kojim mu se, takoreći kao iznutra, traži još-i-još. Iako ga ta inercija vodi Energetskom kolabiranju Čovek ČESTO čak zapada u iluziju da UŽIVA u takvom/tolikom angažovanju (ekstremni primer tzv. radoholičara).
19.
Ispravni percepcija/rezonovanje, odnosno, ispravno, produktivno usmeren fokus znače sledeći logički niz:
- rad, angažovanje, aktivnosti – samo su TAS NA VAGI RAVNOTEŽE,
- što znači da je Ravnoteža FUNDAMENTALNI (temeljni) CILJ,
- a tek na njemu može da se nadograđuje CILJ SVIH CILJEVA: Rast/Razvoj.
|
Prijava
FAQ
Pretraživač
