Ali zasto verovati uvek samo u los ishod, lose namere ili lose vanzemaljce?
Ako verujem da postoji i dobro i zlo, zasto da verujem da samo zli vanzemaljci postoje? Zar samim takvim verovanjem ne bih privukla lose a odbila dobro?
Tesko mi je da poverujem u takvu neravnotezu stvorenog.
Mislim da je opasno potenciranje nase bespomocnosti i beznadja , i da je moguce i da je to vanzemaljska dezinformacija onih koji se hrane nasim strahom.
Sa druge strane, treba prepoznati i laznu nadu... ali ako se postojanje pozitivnog strpa u isti kos sa njom, opet ne valja.
U svakom slucaju, da ljudi vise veruju u pozitivno ( pa i pozitivne vanzemaljce) i samim tim imaju i pozitivnije misli- manje bi bilo dato prostora zlu, i samim tim i ovaj nas fizicki svet bi najverovatnije sada bio malo drugaciji...

Osobno sam sklon zaključku kako je bilo kakva "potreba za vjerovanjem" (nauštrb - provjeravanju)
ustvari dezinformacija (sad dal vanzemaljska ili zemljačka ili nešto treće - to još uvijek provjeravam) koju treba prepoznati.


Poz

E ovo ti je glavni problem sa ljudima u odnosu sa problemom/ima.Mozes imati pozitivnih misli na kilo ali problem nece nestati.Pogledaj religije,New Age kuda ih vodi vjera.Nije da pozitivnost sama po sebi nije losa ali treba obratiti paznju i na realnost.Koliko je samo prevarenih samo zato sto su vjerovali u nesto,nekome(ali opet ne treba biti ni paranoican).Dobar balans ili zlatna sredina je je u mom slucaju ispravan put za mnoge stvari.

Da. Ne treba ni u sta verovati samo zato sto neko drugi "veruje". Ali, cak i razlicita iskustva ( situacije gde se moze "proveriti" ) u stvari dovode do istog nivoa spoznaje pre ili kasnije.
Evo , koliko sam puta ja odbacila neke stvari ( pogotovo dok sam negirala intuiciju), ali kada sam sama dosla do tog nekog zakljucka ( ne nuzno na nacin kao neko drugi), onda bih to i prihvatila... ali sam prihvatila zato sto sam nekim iskustvom to "proverila". Onda sam pocela vise da verujem i intuiciji. Naravno, i nju proveravam iako je uvazavam .
Meni je veoma interesantno bas to sto nemaju svi isti nacin... da postoji samo jedan pravi nacin spoznaje- onda bi mi bilo sve jako sumnjivo- jer bih tek onda mislila da nemamo ni zrnce slobodne volje. Ali ako mi mozemo da odlucujemo o nacinu- meni je to ipak neki znak da nismo bas u potpunosti potcinjeni i bespomocni, i da postoje neka vrata za izlaz iz "zacaranog kruga" ako bas zelimo da "izadjemo".
Naravno, uz sva moguca ometanja- jer nekima odgovara ovakvo stanje na Zemlji.

Ovo se lepo nadovezuje. Balans bas moze biti u proveravanju o kome smo pricali. Ali, ne mozemo "proveriti" a da se ne nadjemo u nezgodnoj situaciji...ko proverava, nece biti daleko od realnosti... samo ne valja sve videti ili beznadeznim ili poverovati u svaciju pozitivnu pricu. Zato i kazem da ne treba imati ni laznu nadu.
Ali ako se neko plasi da "proverava" licno- a voleo bi neki "bezbolni" nacin- mislim da je vec ogranicen strahom ( a znamo kome treba nas strah). A svaki pokusaj u pravom smeru ce proci uz neko "lupanje po glavi" od onih kojima ne odgovara da se osvestimo- da bismo odustali... zato su mi neobicne rasprave o tome - zasto mi na Zemlji patimo, osecamo bol, zasto je to dozvoljeno ako postoji dobro, itd... pa zar treba ocekivati da ti samo pozelis, a npr. "dobri vanzemaljci" sve odrade za tebe i ispune ti zelje, dok ti sedis ispred tv-a i gledas omiljenu seriju ili povremeno odes u crkvu da narucis i platis oprostaj grehova ? Izgleda da mnogi samo tako shvataju posedovanje neke moci...ja ne bih rekla da je bas tako. I naravno da se tako nece uveriti u postojanje "dobrih", jer postavljaju subjektivne uslove za to.Takvo razmisljanje mi tek deluje kao dezinformacija ( vanzemaljska), i negira "cinjenicama" postojanje dobrog.