sara sa livade je napisala:



To nije ništa čudno. Osim magije pokreta, magije disanja i magije snova, postoji i magija govora i upotrbe reči. Vidovnjak koji ima moć može da reči tako složi da one imaju efekat da probude uspavane energije znanje i entuzijazam kod slušaoca ili čitaoca. To su "Priče o moći". Priče o moći imaju moć! Ovo znanje o moćnim rečima je deo veštine traganja tj, stalkinga. Ali potrebno je veoma mnogo energije da bi se primenilio. Sve su ovo demonstracije za šta je sve svaki čovek sposoban kada skupi dovoljno energije i u dovoljnoj meri očisti svoju vezu sa beskrajem i namerom. A ta veza je čisto srce i čisti um koji su u harmoniji.

Pozdrav.

ajme super ti je novi avatar. slatko, pravi stalker.

što se tiče magije riječi, znam što misliš, očito je ti se isplate sati rada na sebi.

osim toga za mnoge od nas radiš veliki posao sažimanja knjiga i znanja u par riječi pa možemo započeti, a u detalje ući polako čak i uz dnevne obaveze.
hvala ti na tome.

Slazem se.
shto je najsmeshnije ovakve se "tehnike otpushtanja" nazivaju meditacijom i prodaju se uzduz i popreko sa takvim lebelom,a sve je to samo josh jedno programiranje,samo se stari programi zamenjuju novim,lepshim,ruzichastijim,samo shto se djubre ispod tepiha gomila sve dok se dotichni "meditant" ne saplete o tu gomilu djubreta i pade licem u prashinu,na najgrublji nachin shvativshi da nishta nije odradio i da stoji u mestu,a voda(a sve je voda ) koja stoji postaje bara i zabokrechina,i shamar realnosti dolazi u pravi trenutak da se nadobudni njuejdzer rasani i suochi sa djubretom koje se nagomilalo ispod ruzichastog tepiha

U toj njuejdz hrpi modernih instant tehnika koje se nazivaju meditacijama,od ove gorenavedene,mozda je jedino gora takozvana "bunar zelja meditacija",gde je sve moguce,od ferarija do sedmice na lotou,
eto,shta se sve trpa u pojam meditacije



da,ima toga iz vishe izvora,ali za bilo koju od tih tehnika otpushtanja,dva su preduslova neophodna da bi tehnika bila uchinkovita,
to su:
DISANjE,jer sve je u dahu
i
Chiniti To iz SRCA

Svratila sam samo da vas sve pozdravim, i podelim ovu divnu pesmu sa onima koji je nisu procitali i sa onima koji su je procitali a zaboravili.

Imali smo priliku u Kastanedinim knjigama da procitamo sta don Huan misli o pesmama...

BESMRTNA PESMA
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda ce i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znaci živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaci vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka vecnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleca sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlacen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte cuðenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
vec kao stalni docek
i stalni pocetak buðenja.

2.
A onda, vec jednom ozbiljno
razmisli šta znaci i umreti
i gde to nestaje covek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ici na groblja.
Ništa neceš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajuci se nemira
i svojih bezoblicja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zaðeš
u nove slojeve razuma?
U susedne buducnosti?
Objasnicu ti to nekada
ako me tamo naðeš.
Znaš šta cu ti uciniti:
pokvaricu ti igracku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaceš me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj roðenja
i nekih sitnicavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znaci jedan život,
stvarno naiði do mene
da te dotaknem svetlošcu
i pretvorim u misao.
I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.

3.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta ce to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršace mi kroz oko.
I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
vec samo trenutnih granica.
Jedricu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtacu ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore buducnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao necujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visicu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdecu u mestu, a stizacu
i nestajacu u vremenu.
Odmoricu se od sporednog
kao galakticka jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece
ugasiti ni skratiti.
Samo cu,
obicno tako,
jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se ociju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što pocinim,
osumnjicen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
vec novom, vecom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
vec necim drukcije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muciti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom coveku.
Nigde toliko drukcijeg
kao u istim stvarima.
Proceprkaš li prostore,
iskopaceš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znaci biti rašcovecen.
Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.
A sva ta cudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su prorocanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Cega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
cudno drag.
Nocu kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
Miroslav Antic

Kiki dobrodošla na forum!

Divna pesma, baš ratnička...

Pozdrav.

Pozdrav svima!

Izuzetno sam fasciniran celom ovom temom, ne Kastanedom kao likom i njegovim delom jer bi to preslo u neku vrstu obozavanja tj. kulta, vec tehnikama koje on i njegovi sledbenici opisuju u svojim knjigama, a koliko sam mogao da procitam ovde ima dosta onih koji ove tehnike praktikuju i koji su dosta toga potvrdili u praksi. Zbog toga bih ima da postavim par pitanja svima na ovom forumu pa ko ima vremena neka mi odgovori. Idemo redom:

1. Sta je cilj svih ovih tehnika ( znam da je sloboda ali izgleda da ne mogu na nivou na kojem se sad nalazim da percipiram o kakvoj se vrsti slobode radi, energetska? )

2. Sta kada se postigne ovaj cilj? Znam da ovo iz mene progovara kapitalisticki nacin razmisljanja (vise, brze, bolje) ali me zaista zanima da li i dokle moze da se tera sa svim ovim i da li ima potrebe da se ide u neku beskonacnost ( a da se ne pretvori u gramzivost)?

3. Pomenuto je da oni koji su uvezbani (ratnici) vide nekakva energetska polja oko ljudi. Da li bi mogao neko da malo pojasni kako on ,dakle iskljucivo subjektivno, dozivljava ova polja? Kako mu se cine, koje su boje, velicine, oblika? Mozda neka improvizovana slika? Na koji nacin mozete iskoristiti opazaj ovih polja?

4. Odlucio sam da pocnem sa tenzegritetom (cekam da mi stigne DVD, hvala Stalker) i cini mi se da imam potencijala za sve ovo. Naime, moj deda je bio slep i valjda mi je od njega ostalo da imam veoma istancana cula tj. ne oslanjam se na sve ono sto vidim ( kao da imam pojacanu intuiciju ili sesto culo). Lako postizem nagomilavanje energije u razlicitim delovima tela i imam osecaj da sam to oduvek znao ( prirodno mi je ). Koliko bi trebalo vremenski raditi tenzegritet? Da li ga mogu potpuno savladati samo uz pomoc DVD-a? Sta dalje (sanjanje, rekapitualcija)?

5. Stalker je jednom naveo da je postigao da bude na dva mesta u isto vreme tj. da je uspeo da materijalizuje svoje energetsko telo. Interesuje me da li neko moze da zastrani praktikujuci sve ovo i da na primer postane zao carobnjak? Tog ne bih bas voleo da sretnem. Da li bi Stalker mogao malo da objasni ovo iskustvo?

Puno hvala na odgovorima!!!!

Evolucija
Putujući trajektom na Brač, vidim kako u istom smjeru putuju i dva galeba. Koristeći struje toplog zraka koje se dižu iz brodskih dimnjaka, lebde zrakom ne pomičući krila (voze se trajektom i to bez karte). Kad uoče ribu ili komad kruha obruše se a zatim vrate i nastave put.

Čovjek živom svijetu na ovoj planeti radi isto ono što Letači rade nama. Vrši pritisak na njih.
Neke od životinjskih vrsta je istrijebio, neke prorijedio, a neke pripitomio i iskoristio za hranu i rad. Ali medalja ima i drugu stranu.
Neke vrste su se uspješno prilagodile. Virusi i bakterije pod pritiskom ljekova stalno evoluiraju postajući sve otporniji, komarci uživaju u našoj brojnosti. Gradovi su prepuni ptica, tu imaju više hrane nego u prirodi, a o mačkama da i ne govorimo. Ovo su primjeri strategije (traganja) bez premca; živjeti u blizini najvećeg grabežljivca i još ga iskorištavati.

Članak iz časopisa Geo: ˝Čini se da ženka i mladunčad čimpanze u savani Fongoli na jugoistoku Senegala oponašaju čovjekovu evoluciju. Zubima šilje štapove i bacaju ih na žrtvu kako bi je ranili i onesposobili za bijeg. Naime, jaki mužjaci zanemaruju ženke i mladunčad pri tradicionalnom lovu i podjeli hrane, pa su se oni pobrinuli za alternativni izvor hrane, loveći noću aktivne ušate galage. Te okretne životinje danju spavaju u dubljama stabala, kada ih čimpanze ubodima onesposobe za bijeg. Do sada je bilo poznato da se majmuni služe štapom pri skupljanju kukaca, no još nije zabilježeno da ga rabe kao koplje. Otkrivena je još jedna neobičnost: za vrijeme sušnog razdoblja zadržavaju se u hladnim špiljama.˝

Podsjeća li vas ovo na početke naše vrste?

Naučnici kažu da je jedna od razlika između čovjeka i ostalih životinjskih vrsta, u tome, što iako neke od vrsta koriste oruđe (štapove, kamenje) ni jedna druga vrsta osim čovjeka ga ne oblikuje (obrađuje, prilagođava). Poznato je da korištenje ruku pri obradi i korištenju oruđa dovodi do povećanja obujma mozga i povećanja inteligencije. Dakle, ovdje je riječ o vrlo važnom evolucijskom koraku i po naučnoj definiciji ove čimpanze su upravo postali ljudi!!!
Da li ovo znači da je vrijeme naše vrste na izmaku i da su naši leteči ˝prijatelji˝ aktivirali alternativni program prehrane!?
Da li ovo znači da je i prije nas u prošlosti mogla postojati jedna ili više inteligentnih vrsta, koju smo mi naslijedili i o kojima naši mitovi pričaju kao o bogovima!?
Da li će i ove čimpanze imati slične mitove o našoj vrsti?
Bitno je spomenuti da su ovaj evolucijski korak napravile ženke čimpanze!

"Žene odlučuju", kaže on. "Ovo je njihova igra. Ja sam samo šofer s Filipina." -Intervju s Carlosom Castanedom za časopis: 'Details magazine', travanj 1994. godine.
Izgleda da je naš prijatelj KaKa (opet) u pravu!

Moglo bi se zaključiti još nešto: Ne samo da ljudska vrsta vrši pritisak na ostale vrste, nego i ljudi vrše stalan pritisak unutar vlastite vrste, po intenzitetu i okrutnosti koji se ne mogu usporediti sa događanjima unutar ni jedne druge vrste.
Dok jedni, zbog tog pritiska, otimanja i sebičnosti umiru od gladi, drugi umiru od obilja (droge, bolesti uzrokovane prejedanjima i opijanjima, saobraćajne nesreće, ...). Dakle, svi djelovi vrste su, zbog neravnoteže, pod pritiskom! A to nužno znači da će i dio ljudske vrste evoluirati (zaključak po principu analogije)!
˝Nešto u nama zna, i zato je postojala žurba kod don Juana. Imperativ, s točke gledišta prirode je očuvanje vrste, a mi nismo više zainteresirani. Mi smo zainteresirani za evoluciju, zato što je evolucija jednak, ako ne i veći, imperativ od rađanja. Jer ako ne evoluiramo, ako ne mutiramo u nešto drugo, mi ćemo stvarno sami sebe dignuti u zrak s ovog planeta, mislim nepopravljivo. Uništili smo naše resurse, totalno. Imamo li još 50 ili 100 godina u pojmu vremena, kao planet, je nebitno. To stvarno nije važno. Mi smo kao vrsta osuđeni na propast. I u tom smislu, evolucija je naš jedini izlaz. I opet, kao što naglašava don Juan, evolucija je u rukama žena, ne muškaraca.˝ - Florinda Donner Grau u razgovoru s Alexander Blair-Ewart Dimenzions magazin, veljače 1992. godine.
Tako da, još jednom, s posebnim zadovoljstvom , pozdravljam osporavatelje Karlosa Kastanede.

Oblutak, napisao si odličan post, taman za razmišljanje.
Castaneda je u svojim knjigama uvijek spominjao staru i novu lozu vračeva, što je nedvojben dokaz evolucije u njihovom učenju. Isto tako i Torresova knjiga pokazuje treću evoluciju, koju je pokrenuo Castaneda sa svojom skupinom, jer je znanje napravio dostupnim svima i samo o nama ovisi da li ćemo, kako ćemo i koliko od njega uzeti.
Mislim da je netko na forumu jednom spomenuo kako je zanimljivo kako je Castaneda malo tragova iza sebe ostavio o sebi. Mislim, bio je jako popularan i jednostavno je fascinantno kako je malo zapisa i fotografija o njemu ostalo u javnosti. Mislim da to itekako ima veze s samovažnošću koju je toliko istrenirao da ga ni popularnost nije mogla promijeniti i pretvoriti u "razmaženu zvijezdu" kakve viđamo u medijima. A da ne spominjem koliko je često bio težak trening koji mu je namijenio don Huan i ostali učitelji, primjerice višemjesečni rad u kuhinji restorana u vrijeme kad je bio turbo popularan, ili kada je hladnokrvno novinarima prilikom sadnje kaktusa rekao da tu nema Castanede. Mislim da su to savršeni primjeri traganja (prikradanja) koje je primjenjivao u svakodnevnom životu.

Nia

stalkeru jel bi mogao odg na copeova pitanja i mene to isto zanima, hvala unaprijed

Evo jos jedne ratnicke pesme koja nije ostavila ravnodusnim nikog koga poznajem.



INDIJANSKA POZIVNICA


Ne zanima me šta si po zanimanju.
Ja želim da znam, za čime čezneš,
i da li smeš da se upustiš u avanturu snova
I ostvariš čežnju svog srca.

Ne zanima me koliko Ti je godina.
Ja hoću da znam da li si spreman
Da deluješ kao budala,
zbog ljubavi i zbog ostvarenja Tvojih sopstvenih snova,
Za avanturu života.

Zaista me ne zanima,
koje planete stoje u kvadratu sa tvojim mesecom.
Ja želim da znam,
Da li si dotakao centar svoje sopstvene patnje,
i da li se izdajstvom života otvorio
ili si još više otvrdnuo i još više se zatvorio
iz straha da ne dozvoliš još jednu bol i razočarenje.
Ja želim da znam, možeš li izdržati bol,
moju ili tvoju sopstvenu, a da je ne prikrivaš,
umanjuješ ili pokušavaš da je zalečiš.
Ja hoću da znam, možeš li da uživaš u radosti,
mojoj ili tvojoj:
Da li si spreman da igraš samnom kao divljak,
do ekstaze,
ispunjen njome do vrhova prstiju,
a da nas pri tom ne opominješ da treba da pazimo
i da budemo realni
ili da nas podsećaš na našu ljudsku ograničenost.

I zaista mi je svejedno da li je priča koju mi pričaš
istinita ili ne.
Ja hoću da znam, da li možeš da izneveriš drugog,
da bi sebi ostao veran:
da li možeš da podneseš optužbe izdajništva,
a da pri tom ne izdaš svoju sopstvenu dušu.
Ja hoću da znam da li možeš da budeš veran
i time i poverljiv.
Ja želim da znam da li si u stanju da vidiš lepotu
i onda kad ona svakodnevno i ne izgleda lepa,
i da li si u stanju da u njoj
spoznaš svoje sopstveno poreklo.
Ja hoću da znam, da li možeš da živiš i sa neuspesima,
mojim ili Tvojim sopstvenim,
i uprkos svemu staneš na obalu jezera
i gledajući srebrni mesec vikneš: “Ura!”

Mene ne zanima
gde živiš i koliko novca imaš.
Ja hoću da znam, da li nakon noći tuge i očaja
možeš ujutru da ustaneš, iscrpljen i iznemogao,
i staraš se o deci, onako kao što treba.

Sve jedno mi je ko si i odakle si došao,
ja hoću da znam,
da li si spreman da u sred plamena stojiš uz mene
bez ustupka I predomišljanja .

Meni je sve jedno, gde ili šta i kod koga si studirao.
Ja hoću da znam da li možeš biti sam sa sobom,
i da li u praznim trenutcima zaista voliš da ostaneš
sam sa sobom.




Orijah Mountain Dreamer
Indijan Elder

Pitala sam se kada cu ponovo naici na tu pesmu...
Zaista je predivna.

Nevjerovatna je. Baš ti hvala LIK što si je prepisao.

Na više mesta u svojim knjigama, Kastaneda opisuje upotrebu sunca kako bi se došlo do energije i zato mislim da ovde treba reći nešto više o tome jer je to bitan deo indijanskog učenja koje je ovaj čovek opisao i sve što sam u nastavku teksta o tome napisao se zasniva pre svega na mojim eksperimentisanjima i istraživanjima tog učenja uz naravno, korišćenje i ostalih izvora dostupnog znanja.

Korišćenje energije sunca je bitan deo pripreme i podrške na putu ratnika i integralni deo ovog drevnog znanja Meksičkih vidovnjaka.

Pre neki dan, kolega moderator Arbitrium Liberum je na internom forumu poslao veoma zanimljiv post u kome je opisao fascinantno iskustvo u vezi toga. To iskustvo je toliko izazovno i zanimljivo da sam mu odgovorio i protumačio ga. Zbog važnosti informacija koje su tu iznete, odlučili smo da se ta dva posta objave na javnim stranicama foruma pa stoga evo u nastavku slede ti postovi:
____________________________________________________________

Arbitrium Liberum je napisao:

Ovde na forumu je pocelo da se prica o onom filmu "Celestinsko prorocantsvo" ja se zainteresovao, nasao film na internetu i skinuo ga. Pogledao film, koji je ostavio na mene veoma snazan i pozitivan utisak. Radio jos nesto na kompjuteru, pa negde ujutru oko pola sest, rekao ajde da legnem vise ...

Krenuo da zatvorim prozor od sobe, napolju taman pre svitanja, nebo svetlo i plavo ali jos nema sunca. Padne mi na pamet, valjda pod utiskom filma da probam da vidim onako auru i tu energiju. Legnem na krevet, malo gledam u nebo, nekako sam se bio neobicno smirio. E onda sam poceo da vidim one tackice sto onako jure, ali mnogo vise i lepse nego pre, izgleda da je stvar u tome da ih se gleda na neki odredjen nacin, pa samo one budu u vidokrugu. Tada dignem ruku naspram plavog neba i lepo vidim sebi auru oko ruke, iako sam video nesto i pre, ovo je bilo spektakularnije, totalno trodimenzionalno, kao da mi je ruka u necemu, sto se kovitla i krece, i koliko god da sam pomerao ruku, mahao, sklanjao pogled, ostajalo je. Nema veze sa onom post slikom koja ostaje u ocima, razlika kada se vidi ovo je jasna, i menjalo je boje u odnosu na pozadinu kako bih pomerao ruku.

Sledecu noc, odnosno jutro, opet oko pola sest, opet lepo vreme, nije mi djavo dao mira, pa sam hteo da probam ponovo. Legnem, smirim se koliko mogu, vidim tackice, dignem ruku . . . i nista, nema aure, probam par puta, nece. Mislim se: pa dobro, nije vazno, bar me ovo lepo odmara. Zatvorim malo oci, odmorim ih, proslo je neko vreme, otvorim oci namestim ih onako da vidim te tackice sto jure, a kojih izgleda ujutru ima najvise, i opet ih vidim al onako bas mnogo. Koncentrisem se na njih jedno vreme i onda se desava nesto neobicno, dok ih tako gledam skroz sam opusten i nekako mi deluju veselo, u jednom trenutku tacke staju, vise se ne krecu onako haoticno, nego bukvalno stanu u mestu, jako zasvetle, toliko da ne vidim nista drugo osim njih, i kao da krecu onako kao jedna prema meni, ili nekako ja prema njima, nije bas lako objasniti. I tada osecam preko grudi i stomaka nekakvu neobicnu euforiju, nema druge reci, nije sreca, nego nekako super, poprilicno neopisivo, kao da vam je neverovatno drago zbog necega da hocete da se kikocete i da placete u isto vreme, ali veoma je jako, kao neka skoro fizicka opipljiva euforija. Onda je prestalo pa sam se vratio u normalu, probao ponovo i opet doziveo to isto samo jos lakse nego prvi put, posle me jos drzalo neko vreme.

Jos jedna stvar vezana za taj osecaj, siguran sam da sam ja sam to uradio, sta li sam vec uradio, kao sto za razne stvari ne mogu da budem siguran dal sam ja to stvarno izazvao, doziveo, ili je to nesto indukovano sa strane, od nekoga drugog, ili nekim dogadjajem. Za ovo imam nekakav cudan osecaj da sam siguran da sam ja to nekako sam samcijat izazvao.

Eto, nista narocito opet, a poprilicno ludo.
____________________________________________________________

Stalker je napisao:

U želji da ti skratim muke oko traženja objašnjenja šta ti se to dogodilo, rekao bih sledeće:

Te loptice koje lete kroz vazduh i koje mnoge osobe mogu spaziti kada onako neusredsređeno i odsutno zure u plavo nebo su eterička energija sunca. O tome sam ti već ranije rekao u jednom postu na temi Aura. Ta eterička energija u saradnji sa eteričkom energijom zemlje održava sva živa bića na planeti u životu a posebno je odgovorna za rast, razvoj i zdravlje fizičkog tela većine organizama.

Sunce je, isto kao i Zemlja, džinovsko živo biće koje je svesno i inteligentno i čija svest je toliko veća od naše da mi to ne možemo ni pojmiti niti ćemo ikada moći.

Ta eterička energija sunca koja nije ništa drugo do njegova životna sila, njegova svesnost, preplavljuje zemlju i mi je možemo videti onako kako si je ti video, ali postoje i mnogo dublji i obuhvatniji nivoi viđenja.

Zbog uslova i načina života savremenog prosečnog čoveka, većina osoba na planeti ima ozbiljan nedostatak ove neophodne eteričke energije u svom telu i većina njih su navikle da žive na tom bednom minimumu.

Indijanska tradicija poznaje metode viđenja te energije i njenog apsorbovanja radi postizanja vrhunskog zdravlja, optimizma i telesnog blagostanja. Ja redovno radim te prakse a Kastaneda je opisao postupak u knjizi "Drugi Krug Moći",a i Taiša Abelar detaljno piše o tome u delu svoje knjige "Prelazak Čarobnjaka". Efekti su spektakularni, eto, baš si ti doživeo u manjem intezitetu jedan od njih koji si opisao "kao nekakvu neobicnu euforiju, nema druge reci, nije sreca, nego nekako super, poprilicno neopisivo, kao da vam je neverovatno drago zbog necega da hocete da se kikocete i da placete u isto vreme, ali veoma je jako, kao neka skoro fizicka opipljiva euforija." Neverovatno precizan i jasan opis onoga što se oseća kada se "povežemo" sa suncem i kad osetimo njegovu suštinu, a ta suština je baš ta euforija koju si opisao, energija sunca i njegovo biće je čista i neopisiva radost. Ti si u stvari opisao dušu sunca jer si je "video"! ("Videti", znači osetiti nešto celokupnim svojim bićem a ne samo očima i razumom.)

A kad nešto "vidimo" onda možemo i rukovati time. Sunce kao živo biće, nesebično i do kraja besplatno daje ogromne količine svoje eteričke energije na korišćenje i apsorpciju svim bićima na zemlji. Međutim, usled anomalija u ljudskoj svesti i umu koje su izazvali predatori, velika većina ljudi apsorbuje mizerno male količine te energije i to uglavnom preko hrane jer su biljke i životinje nabijene tom energijom. Ali i taj indirektni izvor je energetski zatrovan i namerno osujećen da bi ljudi bili slabi i poslušni, znamo kome a kako - to je posebna i obimna tema pa ne bih sad ovde o tome.

Ti si doživeo izvanrednu stvar, kao što rekoh "video" si , osetio dušu sunca i sad znaš da je ono veličanstveno i neshvatljivo živo biće, ali pošto nemaš dovoljno znanja, nisi učinio još jednu stvar dok si osećao tu neopisivu radost, a to je apsorpcija, upijanje te energije. To se vrši jednostavnim činom udisanja. Predlažem da ako ti se to ponovo desi, uživaj, opusti se i udiši jako i duboko tu energiju u sebe. Slobodno, sunce nam to poklanja besplatno! Ako tako učiniš, naknadni efekti koje ćeš osetiti na svom zdravlju, snazi i dobrom raspoloženju će te zaprepastiti...Kada sam te fenomenalne efekte doživeo prvi put, potpuno sam spoznao da sam gotovo celog života živeo na bednom minimumu te za život neophodne energije, kao u ostalom i većina ostalih ljudi. Od tada se stalno hranim suncem i više mi ne pada na pamet povratak na onaj bedni minimum. A zanimljivo je da mi radi toga treba sve manje materijalne hrane, sve manje jedem a težina ostaje ista. Ali, to su poznati efekti.Međutim, u javno objavljenoj literaturi se namerno, rekao bih, ne govori o pravom načinu "hranjenja " suncem već se serviraju neispravne i nepotpune tehnike koje samo zamajavaju ljude a efekti su slabi, postupci su mučni, dugotrajni i neefikasni. Najvažniji faktor koji ti "učitelji" izostavljaju (namerno?) je ključna uloga disanja.

Eto, rekao sam ti šta je u pitanju i šta bi trebalo činiti, znanje spašava i štiti. Zanimljivo je da ovakva energetska iskustva poput tvog neki ljudi dožive, oduševe se , ali pošto nemaju racionalnog objašnjenja o čemu se radi i kako to iskoristiti, brzo sve zaborave i zanemare jer postoje dve vrste znanja: energetsko i racionalno. Glavni cilj razvoja svesnosti je ujediniti ta dva znanja jer samo tako postižemo svoju celovitost i možemo zaista i potpuno gospodariti stečenim (ili povraćenim?) znanjem. Forsiranje samo jedne vrste znanja vodi u zastranjenje i propast i to nam pokazuje istorija a bogami i sadašnji trenutak gde se koristi samo racionalno znanje.

Kad nešto saznamo koristeći naše telo kao energetski primo - predajnik i senzor, kao što si ti učinio, potreban je i razum da to sve protumači i nađe korisnu primenu tog znanja. Na sreću, većinu tih energetskih uvida su odavno već protumačili i praktično iskoristili istraživači svesti i duha koji su živeli tokom hiljada godina pre nas tako da ne moramo počinjati od nule.

Eto toliko, nadam se da sam bio opširan i dosadan, ali ipak hvala na pažnji.

Kad već pominjete te svetleće tačkice moram da spomenem jedno moje iskustvo koje je povezano sa magičnim pokretima. Tada u to vreme pre par godina sam bio kupio knjigu Magijski pokreti, i izveo neku vežbu ne znam tačno čemu je bila služila, mada mislim da je bila za pomeranje skupne tačke. Vežba se otprilike izvodi tako što se dlanovi ruku drže pored tela paralelni u odnosu na pod a gornji deo tela se pomera levo desno tako da se što više trupom okrenemo iza sebe. Nakon što sam izveo tu vežbu, te svetleće tačke koje mene neodoljivo podsećaju na spermatozoide, a koje sam pre uvek moga da vidim samo kad gledam u nebo i sl, ovaj put sam video u zatvorenoj prostorji i to su pojedini od njih svetleli kako pre nikad nisu, izuzetno jakom čistom belom svetlošću.

kako sam i prije na temi aura naišla na ove podatke, a i u nekim knjigama se o tome govori, pokušavala sam nekoliko puta vježbati "paralelan pogled". o tome don Juan u putu u Ixtlan govori kao da svako oko vidi svoju sliku, ali istu i mi zagledamo li se u područje između te dvije slike možemo primjetiti promjene boje ili osjećati nešto.

paralelan pogled iskristaliziram gledajući u streograme, ali mi ga je teško postići gledajući u one duple slike sa papirom između očiju.
Stalkeru imaš li kakav savjet. Uskoro stižem do Drugog kruga moći, ali tvoja su mi objašnjenja jasnija i neposrednija.

možemo li udisati sunčevu pranu bez da je vidimo?
ja ako sam vidjela vidjela sam samo jednog obično i to jako velikog.

al nevjerovatno da sam prvi puta uočila polje oko ljudi, nije aura već samo prvi pranični sloj, bio baš nakon knjige celestinsko proročanstvo.

super za Arbitrium-a, zvuči okrepljujuće.

upravo dok ovo pišem lijevo od mene na istoku skviče, urliču dva orla/jastreba/sokola ne znam točno. a maloprije kad sam počela čitati o sunčevoj energiji mi je u sobu uletio stršljan i ubrzo izašao.

zanimljivo.

Draga Saro, ono što je opisao Arbitrium je viđenje energije sunca koja se nalazi u zemljnoj atmosferi tokom dana. Dakle, sve pa i vazduh je "nabijeno " tom eteričkom energijom. I, ja sam mu rekao da kada je već uspeo da je vidi, šteta što nije iskoristio priliku da je udahne i na taj način popuni svoje, da tako kažem, baterije. Ali, on tada nije znao šta se dešava.

Međutim, pravi i bolji način uzimanja energije od sunca je mnogo direktniji. To se obavlja gotovo isto kao i rekapitulacija.

Najbolje vreme za to je jutro ili kasno poslepodne kada intenzitet sunčeve svetlosti nije toliko jak.

Pre nego što počnemo, potrebno je na glavu staviti neki šešir ili kapu kako bi smo zaštitili energetski centar na temenu glave.

Nakon toga se trebamo okrenutu licem prema suncu, zažmuriti, opustiti se i i celim svojim telom osetiti sunce. Naravno, kao što sam ranije opisao, trebamo biti u svom srcu i stomaku, sa ljubavlju i strašću prema svom telu.

Isključite svoj um, nema se šta misliti, pretvorite se u čist osećaj! Osećajte sunce svim svojim telom, svim svojim bićem i volite ga. Uživajte u toj toploti i energiji, opušteno i strasno uđite u ljubavni odnos sa njim, jer ono je živo biće.

Posle toga, otvorite oči i sa trzajem glave s leva na desno ili s desna na levo - svejedno je, pogledajte u sunce i oštro udahnite njegovu svetlost i energiju pravo u stomak. Udahnite očima! He he ... Tako ponavljajte više puta, sve dok telesno ne osetite da je dosta. To ćete osetiti slično kao kad jedete hranu pa se zasitite i prestanete.

Upozoravam da je ova tehnika veoma moćna i da treba biti oprezan. Energija sunca je veoma intezivna i žestoka i ako preteramo možemo pasti u nesvest. To se desilo jednom mom poznaniku koji je preterao i povukao u sebe previše ove energije. Ako vam se to i desi, nije toliko strašno, neće vam biti ništa loše, ali postoji opasnost da kad izgubite svest padnete na glavu i povredite se. Doduše, glavu i treba povremeno lupiti jer je ona jedini izvor problema koji se javaljaju kod ljudskog duha, hehehe...

A što se tiče stereoskopskog gledanja, razdvajanja slika svakog oka, to je samo trik da nateramo naše TELO (a ne um) da shvati da smo dvostruki, da imamo i fizičko i energetsko telo. Ova vežba dovodi do unutrašnje tišine kada gledamo u prostor između dve slike i to je njena jedina svrha - zaustaviti unutrašnji dijalog. A kad se to desi, percepcija se širi i mi počnemo opažati energetska polja univerzuma.

Eto toliko pa probajte energiju sunca, nećete se kajati! Znanje štiti i spasava. A naročito praktično znanje.

Pozdrav.

da,ples loptica je charoban
jednom sam chak,u nadi da ce mi se posreciti kao pre par godina kad sam digitalcem "ulovio" auru vode,pokushao da uslikam te loptice namestivshi digitalac na XXXL rezoluciju(a shta cesh,stare navike ),ali na slici loptica nije bilo,
shto mi je,moram priznati,na neki neobjashnjiv nachin bilo milo,
nekako mi je bilo sasvim prirodno da je bozanstvena energija Sunca koja svim bicima daje zivot neuhvatljiva mrtvoj 3D tehnologiji
o vaznosti disanja smo vec prichali,pa da ne ponavljam,kao i uvek to kod mene ide nekako spontano,neshto se u stomaku pokrene,neki podsticaj da krenem udisati sve dublje i dublje,dok me spokoj potpuno ne preplavi i osetim da mi je dosta
shto se tiche pozitivnih efekata koje si nabrojao,to bih ostavio u folderu "neopisivo rechima",
a koliko mi je pomoglo sam vec napisao u temi o hranjenju Suncem,nekim ljudima hranjenje iz druge i trece ruke jednostavno manje prija,ili uopshte ne prija,ili kako bi neko rekao,nemam ti ja brate vishe stomak za to
tako da,josh od tada pa evo do danas,meditacija na zalazak Sunca i udisanje prane ostaje za mene najchistiji i najbolji nachin unoshenja energije

Mozda ce nekome biti od koristi.
Na osnovu svog iskustva moram istaci znacaj koji imaju samokontrola, disciplina, upornost, istrajnost i trezvenost. Bez toga svaki rad pada u vodu, samo jedan tren, eto toliko je dovoljno da shvatis kakvu si glupost uradio i koliko si se udaljio a godine teskog rada da bi se vratio. Sve ostalo su finese a retki dozivljaji vrlo brzo padnu u zaborav ako se gore pomenuto ne primenjuje, postaju samo neka davna lepa secanja. Tako da prepustanje, popustljivost, jadikovanje, lenjost i da ne nabrajam moraju postati zaborav. Sve to sto smo ustanju da vidimo, osetimo, je ustvari koriscenje naseg energetskog potencijala, ono sto je potrebno da radimo jeste skupljanje i aktiviranje nase energije, ona je ta zbog koje mozemo da putujemo u druge svetove, zbog nje nam se siri percepcija.
Drago mi je sto se na forumu ljudi trude da na detaljan nacin opisu to sto su doziveli i sa cim su se suocili i sto se na detaljan nacin opisuju tehnike koje upravo sluze za skupljanje energije, a ona je ta zbog koje uopste i mozemo da dozivimo te stvari.
I jos jednom na kraju, htela sam samo da skrenem paznju da se ne izgubi iz vida sustina, a to je energija, oko nje se sve vrti, pomocu nje dolazimo do direktnog znanja, ali bez samokontrole, discipline, upornosti, istrajnosti i trezvenosti, to je samo kratkotrajni uzlet do visina, bljesak koji nam pokazuje kako bi mogli ziveti svakodnevno.

baš lijep i istinit post Kiki. reci nam nešto više o sebi i svojim "bljeskovima" i što je još važnije o tome kako svaki dan ustraješ u svome radu i održavanju energije.