Neophodni su, narocito na forumu,jednostavniji UVIDI U VEZA SA ONIM STO JE nezaobilazno,A NE TRICAVE PRICE O POLUizmisljenim nemogucnostima.

STALKER je napisao:




Čekaj, čekaj... LETAČI = REPTILI? Koliko se sećam to Kastaneda nije pominjao. U njegovoj literaturi je dat veoma precizan opis tog fenomena koji nema nikakve veze sa konvencionalnim predstavama tipa "reptili", "čili sos", "bočica za čili sos".... Oni dolaze direktno iz naguala i njihova svrha je da nose svesti Orlu. Usput, oni se hrane sjajem svesti. LOS VOLADORES shodno Kastanedi, u naš svet ulaze na jednoj tački u Patagoniji a izlaze skokovito sa vrha Popokatepetla. Nije mi jasno kako si to povezao sa pojmom REPTILA? Letači nemaju formu, apstraktniji su od svih neorganskih bića.


STALKER je napisao:




Pa to je Don Huanova priča, samo što je on od Kastanede tražio da mu čita neke meksičke pesnike.....


STALKER je napisao:



Ljubav? Šta to beše? Ne reče li Don Huan da on "ljubav" nije VIDEO?

"Oni su veliki, tamni, spljošteni, odvratni govnari sa likom aligatora, koji žele da osiguraju da ostanete lepi i mekani i “njam-njam,” tako da mogu da nastave da vas jedu do nivoa nožnih prstiju, dok ne umrete. Oni jedu sjaj vaše svesti, svetlost koja okružuje vaše energetsko telo. Oni vas pojedu do nivoa nožnih prstiju tako da vama ne ostaje ništa drugo, osim razmišljanja o samome sebi. JA, JA, JA!”

‚‚Život ratnika nikako ne može biti hladan, usamljenički i lišen osećanja, jer se zasniva na njegovoj ljubavi, odanosti i požrtvovanju prema njemu najmilijem. A ko je to, zapitaćete, njemu najmiliji?...

‚‚Henarova ljubav, to je ovaj svet. Maločas je grlio ovu ogromnu zemlju, ali budući da je tako mali, mogao je jedino da pliva po njoj. No zemlja zna da je Henaro voli i zato mu posvećuje pažnju. Zbog toga je Henarov život ispunjen do vrha i zato će, ma gde bio, on biti pun. Henaro luta stazama svoje ljubavi i, magde bio, on je celovit.

Don Huan je čučnuo ispred nas. Nežno je pomilovao zemlju.

‚‚ Ona je ta izuzetna ljubav dvojice ratnika‚‚ reče on. ‚‚Ova zemlja, ovaj svet. Za ratnika nema veće ljubavi....Jedino ako voli ovu zemlju s nepokolebljivom ljubavlju, čovek se može rešiti svoje tuge‚‚ reče don Huan. ‚‚Ratnik je uvek radostan, zato što je njegova ljubav nepromenljiva i što ga njegova najmilija, ova zemlja, grli i daruje mu nepojmljive poklone. Tuga pripada samo onima što mrze nju koja pruža utočište njihovom biću.‚‚

Don Huan ponovo nežno pomilova zemlju.

‚‚Ovo divno biće, koje je živo u u svim svojim najskrivenijim kucima i koje razume svako osećanje, umirilo me, izlečilo moj bol, a kad sam konačno potpuno shvatio da ga volim, naučilo me da budem slobodan.‚‚
Zaćutao je. Tišina oko nas bila je zastrašujuća. Vetar je tiho zviždao i odnekud iz daljine donosio lavež usamljenog psa.

‚‚Oslušni taj lavež‚‚, nastavi don Huan. ‚‚ To je način na koji mi moja voljena zemlja pomaže da ti sad iznesem poslednje što imam da ti kažem. To lajanje je nešto najtužnije što čovek može da čuje. Taj pseći lavež je sneni glas nekog čoveka‚‚, reče don Huan. ‚‚Dolazi od neke kuće u onoj dolini prema jugu. To čovek kroz lavež svog psa, budući da su združeni u robovanju za ceo život, urla svoju tugu, svoju dosadu. Moli smrt da mu dodje i oslobodi ga teških i mukotrpnih okova života...Taj lavež i samoća koju on stvara govore o osećanjima ljudi‚‚ nastavi on. ‚‚Ljudi čiji je život bio kao jedno nedeljno popodne, popodne koje, sve u svemu, nije bilo bedno, ali zato vruće, dosadno i neprijatno. Znojili su se i mnogo nervirali oko sitnica. Nisu znali kuda da idu, šta da rade. Njih je to popodne ostavilo jedino sa sećanjem na tričava uzrujavanja i jednoličnost, i onda se primaklo kraju; već se spustila noć.‚‚

Protivotrov tom otrovu jeste u njoj‚‚, reče don Huan milujući zemlju. ‚‚Objašnjenje vračeva ne može nikako osloboditi dušu. Uzmimo vas dvojicu. Dobili ste objašnjenje vračeva, ali to što ga znate, uopšte ne menja stvar. Usamljeniji ste više nego ikad, jer bez nepokolebljive ljubavi prema biću koje vam pruža svoje okrilje, samoća je usamljenost.

Jedino ljubav prema tom veličanstvenom biću može osloboditi ratnikov duh; a sloboda je radost, sposobnost, i prepuštanje uprkos tome što joj se čovek suprostavlja. To je poslednja lekcija.‚‚...

Clan sam mnogih foruma i vrlo dobro znam koja pravila postoje i prosto ne mogu da vjerujem da citam ove silne prijetnje i upozorenja... Zasto mi ucesnici teme o Castanedi moramo da slusamo takva stvari....Modernator moze jednostavno da brise ono sto misli da treba ili privatnom porukom da upozori nekoga.Ovako to zvuci surovo i sirovo ,Ne znam da li je to potrebno za jedan metafizicki forum gdje se ipak ne dogadjaju nekakvi ispadi.

“Samovažnost je naš najveći neprijatelj. Razmisli – slabima nas čini osećanje uvređenosti zbog onoga što su učinili ili nisu učinili naši prijatelji. Naša samovažnost traži da veći deo svog života budemo uvređeni zbog nekoga.”

“Novi vidovnjaci preporučuju da se učini najveći mogući napor kako bi se samovažnost iskorenila iz života ratnika. Ja se držim tog saveta i uložio sam naročit trud da bih ti pokazao kako smo bez samovažnosti nepovredivi.”

“Samovažnost nije nešto jednostavno i naivno”, objasnio je. “S jedne strane, ona je srž svega što je u nama dobro, dok je, s druge strane, srž svega pokvarenog u nama. Potrebno je strateško majstorstvo kako bi se čovek otarasio pokvarene samovažnosti. Tokom vekova, vidovnjaci su odavali najviše poćasti onima koji su u tome uspeli.”

K.Kastaneda "Unutrašnji Oganj"

“Mi smo kao zakržljale ptice. Rođeni smo sa svime što nam je potrebno za let; međutim, mi smo stalno prisiljeni da letimo u tesnim krugovima oko našeg vlastitog ja. Lanac koji nas sputava je samovažnost.“

“Put koji menja obično ljudsko biće u ratnika je vrlo težak. Naš osećaj kao bića koje je u centru svega i mora uvek da ima poslednju reč, zauvek nestaje. Mi se osećamo važni. A kada je neko važan, svaki pokušaj promene je spor, komplikovan i bolan proces.”

“To osećanje nas izoluje. Kada ne bi bilo tog osećanja, svi bi smo plovili po moru svesnosti i znali bi smo da ‘ja’ ne postoji samo za sebe, njegova sudbina je da hrani Orla.“

“Osećaj važnosti raste u detetu dok usavršava svoje socijalne veštine. Mi smo istrenirani da sastavimo svet saglasnosti prema kojima možemo da se usklađujemo, kako bi smo mogli da se međusobno sporazumevamo. Ali ovaj dar uključuje grozan dodatak: našu ideju o ‘ja‘. Ego je mentalna konstrukcija, on nam dolazi spolja i vreme je da ga se otarasimo.”

“U procesu nastajanja socijalnog bića, dete koje raste stiče lažnu predstavu o svojoj važnosti, i ono što je u početku zdravo osećanje samoodržanja završava pretvoreno u sebični vapaj za pažnjom.”

“Od svih darova koje smo primili, samovažnost je najokrutnija. Ona pretvara čarobno, snažno stvorenje u jadnog, arogantnog, opakog đavola.”
Pokazujući na svoja stopala, rekao je da nas osećanje važnosti prisiljava da činimo besmislene stvari.

“Zbog naše samovažnosti, postali smo ispunjeni gorčinom, zavišću i nezadovoljstvom. Mi dopuštamo sebi da budemo vođeni osećanjima ugodnosti i bežimo od zadatka upoznavanja samih sebe sa izgovorima kao što su ‘ne mogu da se uznemiravam’ ili ‘kakva dosada!’ Iza svega toga, krije se zabrinutost koju pokušavamo da ućutkamo pomoću unutrašnjeg dijaloga koji je više usiljen nego što je prirodan.”

Karlos je počeo da objašnjava kako se samovažnost hrani istom vrstom energije koja nam omogućava da sanjamo. Prema tome, njeno uklanjanje je osnovni uslov nagualizma, zato što se tada oslobađa višak energije koji možemo koristiti; takođe i zato što bez te predostrožnosti put ratnika može da nas odvede u zastranjivanje.

“To je ono što se dešava mnogim učenicima. Dobro započnu, čuvajući energiju i razvijajući svoj potencijal. Ali ne shvataju da kako povećavaju moć, oni takođe hrane i parazita koji se nalazi unutar njih. Ako smo krenuli da se prepuštamo pritiscima ega, preporučljivo je da to činimo kao obični ljudi, zato što je čarobnjak koji sebe smatra važnim najbednija stvar koja postoji.”

“Imajte na umu da je samovažnost podmukla; ona može biti prikrivena iza fasade skoro savršene poniznosti zato što se njoj ne žuri. Nakon celog života truda, njoj je potrebna samo minimalna nepažnja, sitna greška – i, evo je opet, kao virus koji je sazrevao u tišini, ili poput onih žaba koje godinama čekaju ispod pustinjskog peska i sa prvim kapima kiše se bude iz svoje uspavanosti i razmnožavaju se.”

“Samovažnost je smrtonosna, ona zaustavlja slobodan protok energije i to je fatalno. Ona je odgovorna za naš kraj kao pojedinaca, i jednog dana će nas dokrajčiti i kao vrstu. Kada ratnik nauči kako da je odgurne u stranu, njegov duh se oduševljeno otvori, kao divlja životinja koja je oslobođena iz kaveza i puštena na slobodu.”

“Protiv samovažnosti se možemo boriti na razne načine, ali prvo je neophodno da shvatimo da je tu. Ako imate manu i prepoznate je, već ste obavili pola posla!”

“Dakle, pre svega, shvatite to. Uzmite tablu i napišite na njoj: ‘Samovažnost ubija’, i okačite je na najuočljivijem mestu u kući. Čitajte tu frazu svakodnevno, pokušajte da je se setite dok radite, meditirajte o njoj. Možda će doći trenutak u kome će njeno značenje prodreti u vašu unutrašnjost i vi će te odlučiti da preduzmete nešto. Samostalno doći do toga je velika pomoć, zato što borba protiv ega stvara svoj sopstveni podsticaj.“

“Shvatite da je samovažnost neumoljivi otrov. Mi nemamo vremena; hitnost je ono što nam treba. Sad ili nikada!”

“Način da shvatimo samovažnost je da je razumemo kao projekciju vlastitih slabosti koje se izražavaju kroz odnose sa drugim ljudima. To je nalik krikovima i postupcima u slučaju opasnosti kojima pribegavaju neke male životinje kako bi sakrile činjenicu da u stvari nemaju nikakvu odbranu. Mi smo važni zato što smo uplašeni i što je veći strah to je veći ego.”

“Međutim, na sreću ratnika, samovažnost poseduje slabu tačku: ona zavisi od podrške koje je održava. Ona je poput zmaja kome je potrebno strujanje vazduha da bi se podigao i ostao visoko; u suprotnom, on će pasti i slomiti se. Ako ne poklanjamo bilo kakvu važnost važnosti, ona je gotova.“

“Znajući ovo, učenik prepravlja svoje odnose. On uči kako da izbegne one koji utvrđuju njegovu važnost a traži one kojima nije stalo do bilo čega ljudskog. On traži kritike a ne laskanja. Čineći ovo često, on počinje novi život, briše svoju prošlost, menja svoje ime, istražujući nove ličnosti i poništava gušeću istrajnost svog ega. On stavlja sebe u situacije u kojima je njegovo istinsko ja prisiljeno da preuzme kontrolu. Moćni lovac nema samosažaljenja; on ne traži odobravanje u bilo čijim očima.“

“Kada nemamo nikakvog sažaljenja prema sebi, mi možemo da se elegantno suočimo sa udarom naše vlastite smrti. Smrt je sila koja ratniku daje trezvenost i umerenost. Samo gledajući kroz oči smrti mi možemo da primetimo koliko smo nevažni. Tada smrt postaje naš prijatelj i počinje da nam govori svoje tajne.”

“Dodir sa nepromenljivom prirodom smrti ostavlja neizbrisiv trag na ličnost učenika. On shvata, jednom za uvek, da je celokupna energija univerzuma povezana. Ne postoji svet objekata, povezanih međusobno preko zakona fizike. Ono što postoji je predeo svetlećih zračenja nerazdvojivo svezanih zajedno, unutar kojih možemo da pravimo tumačenja onoliko koliko nam snaga naše pažnje dopušta. Sve naše akcije su značajne zato što izazivaju lavinu u beskonačnosti. Zbog tog razloga, niko nije vredniji od drugoga, niko nije važniji od bilo koga.”

“To viđenje uništava našu sklonost da budemo popustljivi prema sebi. Pošto se osvedočio u tu sveopštu povezanost, ratnik postaje žrtva suprostavljenih osećanja. Sa jedne strane, u vezi svega toga postoji neopisiva radost i najviša i bezlična naklonost. Sa druge strane, postoji osećaj neizbežnosti i duboka tuga koja nema nikakve veze sa samosažaljenjem; tuga koja dolazi iz srca beskraja, udar usamljenosti koji ga više nikad neće napustiti.”

“To pročišćujuće osećanje daje ratniku umerenost, oštroumnost i tišinu koja mu je potrebna kako bi se usudio da stigne tamo gde svi ljudi smatraju da je nemoguće doći. Pod takvim okolnostima, samovažnost ne može da opravda samu sebe.”

Armando Tores "Susreti sa Nagualom"

Sve cestitke i postovanje prakticarima magiskih pokreta. Ali zelim da mi se jave oni kojima je citava prica oko magiskih pokreta na staklenim nogama. Stvarno ne zelim da ulazim u polemiku sa onima kojima je to neophodna oblast. Posle dugo godina izucavanja tvrdim da je praktikovanje pokreta vazno za duhovnog tragaoca - ratnika, kao i vaznost imanja tablete Bensedina uvek kraj sebe pri susretu sa znanjem.

Voleo bih da mi se jave oni koje slicno misle i to ih zanima (privatnom porukom jer stvarno ne zelim dijalog na tu temu preko foruma, jer pretpostavljam da cu naci veoma mali broj istomisljenika, a veliki broj onih koji ce osuti kritike na moj racun, pa de ne dizemo bespotrebno prasinu).

KAKVE SU OVO PODELE ?! KAKVA JE OVO UNIFORMISANOST ?!

NA STA OVO LICI ! NIKO NI REC DA KAZE O ZAJEDNISTVU,O UDRUZENOSTI !

OH,MI SMO SILNI,MI MOZEMO SVE SAMI,JEBES UDRUZIVANJE NAMERE,JEBES KRITICNU MASU,JEBES PRAVILO NAGUALA I OSTALE BAJKE! SVI SMO UCITELJI,SAVETODAVCI,POKROVITELJI I PRODAVCI,SVOJIH STAVOVA, MISLI I ZAMISLI;NOVOSVESTENICI PREDSTAVE O 'SLOBODI',NETRPELJIVI I VELIKI U SVOJIM MISLIMA,UVEK SPREMNI DA KAZEMO:"NE ! TI SI TAJ KOJI SE PRAVI VAZAN,A NE JA ! JA IMAM DUGACAK DUHOVNI STAZ,JA BOLJE ZNAM ! JA SAM SA DUHOM SEDEO U ISTOJ KLUPI U SKOLI !"

KOJA JE RAZLIKA IZMEDJU TI I JA ?

ZAR GOVOR NIJE NAJPOGUBNIJI MOGUCI RITUAL ?

MOZEMO LI MI,OVDE, DA GOVORIMO TAKO DA NE PRICAMO O SEBI !

UZALUD SVAKO ZNAJNE,AKO OVDE NEMA RADOSTI I LJUBAVI ?

ZAR SMO TOLIKO SEBICNI,

I JA I TI, I MI I VI