Kada bi ratnik bio na par koraka od lava u bezizlaznoj situaciji bez odstupnice sta bi uradio?Sigurno bi se bacio prvi svom snagom i odlucnoscu na njega bez obzira sto zna da u bliskoj borbi nema nikakve sanse.Mozda se lav ipak uplasi,ili ode?Ratnik ne umire kao baba ili kao kukavica.On daje sve od sebe pa sta bude.
Tako i u bliskom susretu sa Smrcu ili "Kosacem" on hrabro staje pred njega bez obzira na to sto nema nikakve sanse za pobedu.Ali tu se desava zanimljiv obrt i smrt postujuci hrabrost ratnika okrece mu ledja i ostavlja ga na miru.A on je stalno uzima za najboljeg konsultanta i nikad je ne ostavlja na miru...

Nesto slicno ja praktikujem "nesvjesno" gotovo od kad znam za sebe a ima mnogo veze sa onim stanjem koje Kastaneda definise kao "nejestivost".
Ali nejestivost ne samo za letace vec za bilo koju drugu zivotnu stuaciju, dogadjaj, mogucnost, pojavu...itd. na koju ne pristajem, sa kojom se ne slazem, sa kojom se ne poistovjecujem i u kojoj ne zelim da ucestvujem.
Jednostavno se frekvencijski ne podudaram sa tim stanjem i odbijam cijelim svojim bicem da se poistovjetim ili da to stanje izvrsi bilo kakav uticaj na mene.
Tu negdje na forumu sam jednom pisao kako me je prije nekoliko godina napao jedan pas a ja ga gotovo nisam bio ni primjetio jer sam se u mislima "bavio" necim drugim, rezultat toga je bio da se taj pas bukvalno zaustavio na samo par koraka od mene, sjeo na zemlju i samo me ispratio pogledom dok sam mirno prolazio kraj njega, a do samo par sekundi urlao je, trcao prema meni i izgledalo je da ce da me raskomada.
Svaki put u zivotu kad bih osjetio jedno takvo specificno "mentalno" stanje unutrasnje smirenosti ili ne poistovjecenosti sa bilo cime uspijevao bih da uspjesno izbjegnem svaki nezeljeni dogadjaj ili pojavu.
Svi mi, uglavnom jos uvijek samo na momente, uspijemo, s vremena na vrijeme, uspostaviti vezu sa nasim energetskim dvojnikom ili sustinom i tada iz dubine naseg bica izranja nasa svjetlost, multidimenzionalnost i cista svijest. Tada postajemo nejestivi i van dometa za sve ono sto proizilazi iz ovog 3D materijalnog svijeta a sto se vibracijski ne poklapa sa nasom sustinom.



U principu se slazem ali mislim da je za ratnika najvaznije da se uvijek i u svakom momentu baci sa najvecom mogucom odlucnoscu na samog sebe, svoje slabosti, mane i greske, mislim da je u tom poenta. Taj lav, kojeg ti pominjes predstavlja nasu slabost ili uticaj predatorovog (letackog) uma kojeg su nam dali da nas uvijek drze pod kontrolom. Taj letacki um kojeg svi imamo, i iz koga proizilaze nasi najveci neprijatelji tj. ego i samovaznost su najopasnijilavovi protiv kojih treba da se borimo.
A kad bih naisao na pravog lava...vjerovatno nebih uspio ni trepnuti a vec bih bio u njegovom zelucu , ali sad samo glasno razmisljam...da sam ja u onom gore navedenom primjeru obratio paznju na tog psa onda bih se vjerovatno uplasio, a kad bih se uplasio procjenjivao bih da li mogu pobjeci pa kad bih vidio da ne mogu onda bih pristao na borbu s njim, medjutim pristao bih ne samo na borbu s njim vec bih pristao na njega samog i njegovu frekvenciju, a ja u tom momentu jednostavno nisam htio da pristanem na njegovu frekvenciju postojanja, na njegov "poziv" da se ja uplasim, na njegovu igru da me uvuce u borbu s njim iz koje sigurno nebih izasao kao pobjednik cak da ga uspijem i ubiti...mozda sam malo zapetljao ali hocu da kazem da smo na ovom svijetu prisutni onoliko koliko mi sami zelimo i pristajemo na to.

Hajde da ne ostavljamo priču nezavršenu. U pretpostavljenoj situaciji sa lavom, strategija koja se pokazala uspešna s psom (smireno negiranje njegovog postojanja, potpuna hladnokrvnost i ravnodušnost prema njemu itd.) ne bi ti (nažalost) mnogo pomogla jer smo u početku pretpostavili da je ratnik “na par koraka od lava u bezizlaznoj situaciji bez odstupnice”.

I kako bi onda jedan ratnik (koji definitivno nije jači od lava) rešio ovaj (nerešivi) problem (zen-budistički koan) ?

Pa jednostavno. Ne bi išao na stranu na kojoj se nalazi lav.

Previse si pojednostavio.
Cinjenica je da je ipak prosao pored psa i delimicno se sukobio. I sam sam imao takvo iskustvo sa psom a pretpostavljam i svako od vas.

Zaista funkcionise ako se svojom unutrasnjom snagom zaustavi unutrasnji dijalog ili se primeni tehnika ne-rada. To definitivno zaustavlja psa ili smo samo imali srece sto je manja mogucnost.

Istu stvar je moguce upotrebljavati i pri suocavanju sa drugim problemima.

To mi lici na onu pricu o ratniku koji je bio osudjen od svojih saplemenika i osudjen na smrt. Kada je imao samo jednu sansu za spas da okrene ledja i lagano se odalji od dometa oruzija svoji saplemenika. Ono sto ga je sacuvalo je licna moc. /zaboravio sam u kojoj je to knjizi a mrzi me da trazim/

Probajte i to da okrenete ledja psu i lagano odete svojim putem. Ja sam probao - samo je stvar licne snage - moci.

PS trazi se prgav pas da se oprobam.

Hej, Sasa!
Poenta kod zen-koana i jeste paradoks.
Ratnik nije prosao pored lava. Tacka. Nema kako, nema zasto.

Ali dopalo mi se ovo. Kada ne-mehanicki delujemo (ne-rad?), kada je nase delovanje akcija a ne okolnostima, tudjim ponasanjem iznudjena re-akcija, onda i lav postane mala maca. Odnosno, postanemo prilicno neukusni.
A ako ne upali, e, onda je mozda najbolje da pored tog lava i ne prodjemo.

Ne, salim se. ’Frekvencijsko nepodudaranje sa tim stanjem i odbijanje celim bicem da se poistovetimo sa tom situacijom i stanjem’ mi izgleda kao odlican opis.

...ukratko, jedna od licnih zivotnih situacija.
Prije sedam godina radila sam na garderobi u chicaskim hotelima i tako tri zimske sezone. Ponekad bih se vracala kuci iza ponoci,obicno oko jedan sat.Posto su partije radjene za cash a mi smo bili samo servis sluzba, morali smo novac ponijeti a poslije se razduzivati.Vecina je dolazila autom a oni koji su koristili podzemnu zeljeznicu uzimali bi taxi jer se nisu usudjivali kretati sa torbom punom para.
Ne mogu vam dovoljno opisti likove koji se mogu sresti u to doba noci i koji su mnogo opasniji od pasa.Osim ljudi koji se vracaju sa posla na ulicama su vecinom crnci 'u svom biznisu' koji nikoga ne gledaju direktno a kao zivotinje osjecaju vibracije svega sto se krece.
Prvo vece koleginica ide na taxi a ja na subway.Kaze mi:jesi ti normalna....a ja mislim u sebi nisam i tako svih tih godina,u crnom elegantnom odijelu, velika kozna torba (osjecala sam da me skeniraju),para k'o salate,odmjerenim korakom,ni brzo ni sporo prelazeci ulice ne okrecici nervozno glavu lijevo/desno kao sto svi cine,prolazila sam a da me niko nikad nije ni 'krivo pogledao'.Jednostavno su znali da postujem ulicu i noc i da se samo vracam sa posla a novac nisu mogli osjetiti jer nije bilo straha.
...e sad, mogla sam birati sigurniji put(taxi)...ali nisam. (8))

Grabezljivac ce uvijek napasti slabog covjeka jos ako je asshole,nema sanse.
Ovo je apsolvirao cak i moj cetrnaestogodisnji sin koji je bijelac,najbolji u skoli a ipak ga ti crni studenti postuju i ne staju mu na put...sto je ovdje uobicajen crno/bijeli problem.
I nisam ga ja ovome poducavala kao ni njegov otac (kao ni mene moji roditelji)...dijete jednostavno >zna<....mada vjerujem da se moze vremenom samostalno nauciti.
Vjezba cini Majstora.
Toliko o djeci i roditeljima...kako kome.

Prica mirise na slobodu.



Otvorene oci za neponovljivost trenutka umesto neprestanih pitanja, a kako cu Ja, Ja, Ja reagovati

Dobro. Onda da ukomplikujem i da do kraja iscedimo slučaj pas-lav. Ono što je upalilo u slučaju (divljeg) psa ne znači obavezno da bi odradilo i kod (pitomog?) lava. Jednostavno, strategija ratnika ne GARANTUJE da uvek dobijamo željeni rezultat. Rečeno je da su ratnici u doba španskih konkvistadora masovno ginuli kao muve jer su mali mučitelji voleli da ubijaju hira radi tako da ratnike nije OBAVEZNO spasavala ni sva njihova strategija. U knjizi Toresa smo sada prvi put pročitali da je i La Gorda stradala zbog svog hirovitog i kapricioznog ponašanja. Šta bi sa svim onim hvalospevima upućenim njoj, sanjanju zajedno sa Ca.Ca, vođstvom, mudrošću i svom njenom besprekornošću ? Nema milosti ni za koga. Surovo, zar ne ? Nemojmo da sve idealizujemo i nemojmo da strategiju ratnika poistovećujemo sa uvek-pobeđujućim tehnikama kung fu i ninđža majstora jeftinih filmova. Uostalom, i Bruce Lee je platio glavom a sigurno nije ubijen na svom terenu metodama borbe u kojima je on najjači. Dakle, suština strategije je u stavu onoga koji je primenjuje. Kao u ispričanoj priči o kamenu koji ti pada na glavu dok prolaziš klancem: ne znaš da li je za tebe bolje da zastaneš za trenutak i izbegneš kamen koji pada ispred tebe ili je bolje da potrčiš i opet izbegneš kamen koji pada iza tebe. Jedino što možeš je da besprekorno vežeš pertle jer TI NE UPRAVLJAŠ OKOLNOSTIMA i može biti da ni celokupna tvoja strategija, koliko god dobra i pametna bila, ne donese rezultata. Ako donese, dobro, ako ne, opet dobro, jer ratnik je ionako uvek spreman na smrt. Niko nije rekao da mu, ako se ratnik sagne i besprekorno veže pertle, kamen OBAVEZNO neće pasti na glavu, već da je to JEDINO što je ispravno da se uradi u navedenim uslovima u kojima nemamo kontrolu ni nad čim. Ali, sam čin našeg prihvatanja te situacije tj. pokazivanje našeg stava da ne drhtimo u očaju i da smo spremni da prihvatimo i najlošiji scenario uranja nas u duh. U slučaju lava suština je da možda sistem sa psom jednostavno neće upaliti (ne kažem, možda i hoće) jer je ovo sada novi korak, teži slučaj, u kome ti možeš da dubiš i na glavi ali on će te ipak pojesti. Kao i u priči o dve mačke mi moramo uzeti u obzir sve scenarije a ne da, opčinjeni i srećni, mislimo da smo pronašli univerzalni lek za sve ljudske situacije a sa ulaganjem tako malo energije. Znači, umesto ludačke borbe na život i smrt, samo protivnika hladnokrvno odjebeš i spašen si. Da li stvarno tako rešavate sve svoje probleme u životu? Nisam siguran. Lav u priči je sinonim za hirovitog sitnog mučitelja kome, jednostavno, ne možeš da se (uspešno) suprostaviš. Istu stvar imaš u svakodnevnom životu gde poslodavci u firmama ili divljaci na ulici mogu da ti urade šta god požele PROSTO IZ HIRA bez obzira koliko si ti moćan. Naravno da ne negiram pas-lav strategiju i da sam se i sam u to, na razne načine, uverio ali osećam da je u celoj priči važan samo tvoj stav. Da li će to, čak i posle tvog besprekornog postupka, doneti (po tebe) pozitivan rezultat nije u tvojim rukama da odlučiš i ne možeš izimati kao stoprocentni mehanizam zaštite. Ali zato ti moraš da veruješ da će tako biti. Time kontrolišeš sve ne kontrolišući ništa, kako je rečeno i napisano.

Stalnim akumuliranjem takvog ponašanja doći ćeš do trenutka kada će ti nešto u tebi (tanušan glas u glavi?) reći na kojoj je strani lav pa onda stvarno i fizički NEĆEŠ OTIĆI NA TU STRANU.

Ne znam zasto uopste da bilo sta komplikujemo kad vjerujem da to sve mozemo krajnje pojednostaviti, dakle:

ja pricam o jednom mentalno-duhovno-kvantno-nuklearno-aritmeticko-dezoksiribonukleinskom stanju bica (moram malo i da se nasalim ) koje se sastoji od neprihvatanja niti tog psa, lava, tigra, poslodavca, kurca, palca...zemlje, mjeseca, vanzemaljca, paradajza, supersonicnog lovca presretaca, znaci nicega...ne prihvatam nista od svega toga i vozdra... i sta ce da mi se desi zbog toga? pa boli me ...znate vec sta , jednostavno me to ne zanima.
Imam jos jedan dobar primjer, otkad znam za sebe ne ide mi matematika, i ne ide i tacka, priznajem da se nisam nikad ni trudio da mi ide ali nisam ni zelio. Nisam nikad uzimao dodatne instrukcije jer je nisam nikad ni ucio, i sta se desava? Ajd nekako u osnovnoj skoli, nesto sam malo s vremena na vrijeme vjezbao ali to je bilo totalno neozbiljno, zbog drugih dobrih ocjena su mi stalno poklanjali prolazne iz matematike. Cesto sam gledao neke druge ljude oko sebe kako se isusovski muce s tim predmetom, uzimaju dodatne casove, uce dan i noc i jedva prodju i to na popravnom. Ja nikad u zivotu nisam otisao na popravni jer nisam pristao na tu cinjenicu, nisam pristao to sebi da dozvolim.
I kad sam dosao u srednju opet ista prica, sve cetiri godine srednje sam nekim slucajem dobio prof. iz matematike kojoj sam odmah na pocetku rekao kako ja to nikad necu uciti jer ne zelim i kako nikad necu strudirati nesto sto ima veze s tim. I vjerovali ili ne zena se slozila s tim i uvijek mi na kraju davala prolazne ocjene iz tog predmeta jer je vidjela da su mi sve ostale ocjene dobre. I tako sam i uradio, zavrsio sam faks koji nema apsolutno nikakve veze sa matematikom, i iza sebe imam 6 god. radnog iskustva u struci da mi nikad nije trebalo to specificno znanje, za sve ostalo postoji digitron.

Namjera je univerzalna stavka koja nema lice ni oblika,a opet se sva lica i oblici iz nje ispoljavaju.Ko moze ovo da dosegne taj se ne boji nicega jer nema nicega po cemu bi se pravila razlika.
U tom slucaju mi postajemo instrumenti u rukama Virtuoza,samo obrasci ocuvanja svijesti u moru mogucnosti Namjere.
Naravno nase polaziste je da ipak imamo ogranicenja u razmijerima ljudske prirode i njezinih dosega.
Kako je rekao don Huan nesaznajno niposto nebismo trebali dodirnuti jer ono nema energetski ucinak.To je nesto sto nas moze skrsiti kao sibicu!

Evo npr. vijecna dilema koja muci filozofe a moze da se svrsta u nesaznajno je pitanje dali je bila prije kokos ili jaje.
Ja sam to ovako razrijesio:TO JE KOKOSJE PITANJE

Prva znacajna stvar je da ratnik u toku dana postane svestan svog energetskog dvojnika.Kada se to desi i kada ratnik pocne da zivi svoj zivot sa "senkom" i kada pocne da oseca njom desavaju mu se neobicne stvari:ratnik shvata da se njegova senka zestoko plasi mnogih stvari za koje bi razum reko to nije strasno.Na pocetku je pocelo da se desava da se energetski dvojnik na smrt uplasi od letaca i to naravno osecajem zestokog i realnog straha.Razum bi mu govorio-ma sta te briga to su gluposti i to nije realno.Dzabe!Dvojnik se plasi i gotovo.Tada shvatimo da se on uvek plasio ali mi to nismo mogli da osetimo.Sada smo usli u pravi osecaj i sakupljanjem energije jacamo dvojnika da se odupre svim tim grabljivcima...Sto vise energije skupljene ratnickim disciplinama,manje straha...
Tako da dolazimo do psa i lava.Dokle god nismo u dvojniku ne mozemo pricati o bilo kakvoj kontroli nad situacijom i sve sto se u tim sukobima desava je potpuno nekontrolisano i nesvesno...
Jer ne zaboravimo,dvojnik je izvrsioc svih nasih akcija,i ako je slab i jos pod kontrolom neprijatelja nemamo sanse...

Da li je to baš tako? Zar je dvojnik taj koji se plaši? Dvojnik po de faultu ima više energije jer bitiše u formi diskontinuiteta za razliku od naše dnevne razumske personae koja prikuplja linearni kontinuitet. Dvojnik ima mnogo jače "nerve" u tom smislu. Njegov ambijent je energetski intenzivniji.

Hrastislaw je napisao:




U slučaju prosečne osobe dvojnik u najranijem periodu života, do uzrasta od 2-3 godine, biva nasilno potisnut u pozadinu i veoma retko mu se pruža prilika da direktno opaža svet i bude centar našeg rukovanja svešću.

Radi toga on je zakržljao i nezreo jer je neaktivan i ostaje na tom nivou deteta od 2-3 godine. U tom uzrastu on je sisitematski zastrašivan od strane grabljivaca uz svesrdnu podršku roditelja i ostalih osoba sa kojima dete dolazi u kontakt. Na taj način je pokoren i to omogućava letačima/reptilima da se nesmetano hrane jer je on naša snaga i duh i kada se reaktivira i razvije on je sposoban da se oslobodi od tog ropstva.

Kada ga pomoću ratničkih postupaka ponovo aktiviramo, on se nalazi u jadnom stanju i onda nastupa žestoka borba da se on stavi u prvi plan i da se kroz čestu upotrebu oslobodi lažnih strahova i razvije se do pune zrelosti tako da se izjednači sa našim fizičkim telom, tj. razumom.
_____________________________________________________________

Zanimljivo pojava je da se duh, namera, ponekad ispoljava kroz poeziju nekih pesnika koji povremeno bivaju njime prožeti i onda nam spontano i uglavnom nesvesno prenose njegove poruke.

Lep primer sam pronašao kod Arsena Dedića koji je na početku svoje karijere sastavio neke pesme koje odražavaju samu suštinu puta ratnika iako on o tome nema pojma.

Evo ovde skrećem pažnju na dve takve pesme:

MODERATO CANTABILE

Rijeka... donosi jesen,
dugo umire grad.
I u meni toliko ljeta,
mi smo siročad svijeta.

Reci, da li ćeš noćas
moći ostavit sve?
Svoju kuću, navike, ljude
i poći a ne znati gdje.

Neka svi mržnjom isprate nas,
ali draga, život čeka, SAD je čas.
Čitav svijet bit će tvoj novi dom,
neka kažu avantura je to...

Nikad žaliti nećeš,
stvari ime i grad.
I u praznoj sobi hotela,
bit ćeš SLOBODNA sad.

_____________________________________________________________

SANJAM TE

Jedan dio svoga srca,
jedan dio svojih želja,
s povjerenjem ja ću otkrit
ispred starih prijatelja.

Ali, nekih stvari ima,
što ne govore se svima,
što se samo nekom šapnu,
Ti znaš...

Nekog moraš,
nekog moraš i da sanjaš.

Nekog ljubiš,
i za njega život stvaraš.

Neko mora,
neko treba da te čeka,
da ti piše iz daleka
i da pisma tvoja prima sad.

Ti si tajna,
ti si smisao mog puta,
i u tami
zadnja svetiljka dok luta.

Da te nema, Ti što nikad me ne kriviš,
da te nema da ne živiš,
svi bi putevi bez kraja bili znaj.
_____________________________________________________________
Mislim da ova pesma može da govori o izvanrednoj ljubavi koju ratnik oseća prema planeti zemlji kada svoju svesnost poveže sa njom.

Čekaj, čekaj... LETAČI = REPTILI? Koliko se sećam to Kastaneda nije pominjao. U njegovoj literaturi je dat veoma precizan opis tog fenomena koji nema nikakve veze sa konvencionalnim predstavama tipa "reptili", "čili sos", "bočica za čili sos".... Oni dolaze direktno iz naguala i njihova svrha je da nose svesti Orlu. Usput, oni se hrane sjajem svesti. LOS VOLADORES shodno Kastanedi, u naš svet ulaze na jednoj tački u Patagoniji a izlaze skokovito sa vrha Popokatepetla. Nije mi jasno kako si to povezao sa pojmom REPTILA? Letači nemaju formu, apstraktniji su od svih neorganskih bića.




Pa to je Don Huanova priča, samo što je on od Kastanede tražio da mu čita neke meksičke pesnike.....




Ljubav? Šta to beše? Ne reče li Don Huan da on "ljubav" nije VIDEO?

Na koji nacin RODITELJI ucestvuju u oblikovanju UMNOSTI deteta (stvaranju uma Ne Volje);kakva je njihova odgovornost u odnosu na DUH ; koliko je opazeno da nisu voljni da priznaju bilo kakvu odgovornost ;ko od vas je u prilici da napusti sve one koji ga dobro poznaju pre svega roditelje i njihova ocekivanja i na kraju ko od NAS je u moranju da veruje da je to ucinio ,iako u stvari nije???

Ova pitanja mozda pred postavljaju odgovore ,te nam se tako svima pruza prilika.


Unutrasnji govor je unutrasnji govor , bilo da se odvija u okvirima svakodnevnih oblika, bilo da je u okvirima "carobnjastva ".


Neophodni su, narocito na forumu,jednostavniji UVIDI U VEZA SA ONIM STO JE nezaobilazno,A NE TRICAVE PRICE O POLUizmisljenim nemogucnostima.

Sta osim potrebe da se pravimo vazni postoji na ovom forumu?

Hteo bih da kazem Hrastislawu da ovde na forumu opisujem iskljucivo ISKUSTVA sa energetskim dvojnikom i uopste ENERGETSKA ISKUSTVA.
Nema nikakvih nagadjanja niti u praksi neproverenih stvari a da ih iznosim ovde.Da li su tvoje tvrdnje zasnovane na praksi (iz mog ugla nemoguce) ili su plod nagadjanja ili citanja?
Predlozio bih svakome da u praksi oproba energetske cinjenice pa da ih tek onda prihvati i uzme kao svoja uverenja i preporuke drugima.
Napisane stvari nisu uvek oprobane i osvedocene od strane nekih autora.Mnoge stvari koje je Kastaneda opisao a i sam sam se u njih uverio ne mogu a da ne prihvatim.

Sto se tice poezije ima osim Stalkera jos nekih ratnika koji su predlozili ili osetili da to bude novi stil izrazavanja ratnika kao sto je nekada bio Kastanedin akademski stil.Mozda tu bude namera...?

Hoćeš reći da imaš kontrolu nad dvojnikom i da si uspeo da prebaciš svest u dvojnika, odnosno da izvedeš manevar tzv čarobnjakovog preleta? Jesi ili nisi? Kako znaš da je to baš to?

S druge strane moje tvrdnje takodje nisu napamet, ali ne bih se usudio da kažem kako sam uspostavio kontrolu nad dvojnikom. Isto tako ne mogu reći da nisam imao iskustva sa njim. A što se čitanja tiče, svakako da sam čitao o tome ali čitanje ima svojih ograničenja pa se ne bih mnogo oslanjao na bilo šta što pročitam.

ja sam jednom imao astralno iskustvo bazirano na castanedinim tehnikama. čitao sam knjigu gdje on savladava ovu tehniku tako što pokušava vidjeti svoj dlan u snu. U svakom slučaju (zbog sugestivnosti) ja sam tu večer u snu vidio svoju ruku i tog momenta postao svjestan sebe. Imao sam izvantjelesno iskustvo (gdje sam bio poptuno svjestan sebe) koje je trajalo neko kraće vrijeme dok me nije uhvatila panika kada sam se vratio u tijelo. Tako da vjerujem da neke castanedine tehnike rade ali poslije više nisam uspio ponoviti to iskustvo i mislim da bi trebalo jako puno vremena da to savladam. Problem na ovom forumu je što ima jako malo pravih iskustava u bilo čemu.