Najpre bih želeo da iznesem jedno zapažanje.
Mnoge ljude koje sam upoznao, a koji su čitali Kastanedu, smatram da su se uhvatili u zamku koju bih nazvao - "Šta preduzeti važno, da bih ostao bez samovažnosti".
Oni to nisu glasom govorili sebi, već su instiktivno upali u zamku iz koje deluju i čine to što čine.

Osnova na kojoj leže Kastanedine knjige je sanjanje...ali san je i prva pažnja.
Osnovna važnost svakog čoveka je da je živ i zdrav; kod ratnika osnovna važnost je smrt.
Sobzirom da reči direktno utiču na reakciju čoveka, taj čovek koristi rekapitulaciju i dok se trenuci odvijajua u vidnom polju pažnje, taj čovek se preobrazi u ratnika i počne se prikradati onome što je video, i to tako gde prvo zna da je prikradati se sebi isto što i sebi zadati zadatak da se umre, da bi bezrezervno ostao nemilosrdan prema sebi.

Nemilosrdnost prema sebi vodi u tišinu a ne želja da oko nas u umu bude tišina.
Ideja smrti je donosioc tišine a ne važnost da se nema samovažnosti.

...ima o mnogo čemu da se piše na temi, sve u cilju čišćenja ili ispravljanja sebe, za dobrobit u smislu stvaranja čistog prostora u školjci radi porasta svesnosti. Svest neće da raste bez ideje smrti.
Termini i njihovo razumevanje su neki uvodni problem.
Za primer uzeću termin "važnost", na šta se odnosi taj termin...podseća me na termin "prioritet"...
Ako je neko samovažan, on taj čovek je programiran prioritetima.
Da bi ideja smrti funkcionisala, smatram da čovek mora da se zasitio uobičajenog života. Idejom smrti ne gubi se život ali se gubi ranija veza sa stvarnošču. Stvarnost je tu ali čovek nije isti, jer njegova sktpna tačka bira pored ostalog najveću važnost tj ideju da smrt reguliše brzinu delovanja.
Ne treba se zavaravati da će neko "malo po malo" doći do nemilosrdnosti jer nemilosrdnost je već tu samo se treba angažovati da je skupna tačka bira stalno, i promena na sebi se doživi odjednom.

... ...za sve je potreban svedok iz razloga da bi se učvrstila važnost poredka stvari...
Smatram, ako je važnost smrt, onda je nužno da se izlaže ono što je naučeno, da bi se sopstvenom izlaganju prikradalo. To je kao da svaki ratnik proverava svoje reči, da bi uočio kvalitet svoje fluidnosti ili možda fiksaciju.
Ako neki ratnik misli za sebe da je nemilosrdan prema sebi, on to mora da zna jer se osvedočio o tome putem svedoka.

Ne važno je objaviti svoje viđenje, onda, kada ono što je objavljeno onome koji objavljuje svoje izlaganje ništa ne znači, jer time naglašava da ni od koga ništa ne očekuje ali da mu je namera da ne bude tajanstven a samim tim i sebičan.
"Sutra" je već očekivano od spolja i planirano da postoji. Ako danas objavim svoju nameru, onda će saglasnost za sutra imati drugačiju važnost od uobičajene. "Sutra" stvara sudbinu ali "danas" je kroji.

Moram priznati da si me malo zaitrigiro ovim rjecima. Bas neki dan mi jest doslo kako je sve na ovom svjetu bezvrijedno i bezvezno i da jedina stvar koja vrijedna jeste smrt.

Svjest, svjesnost prema toj rijeci bez plasenja prema tom stanju.

No tu smo da ju cekamo pa kad dojde po nas iznenadno i hladnokrvno kroz bilo koji oblik pojave da ju prigrlimo prijateljski i bez straha od nje.

I meni se desilo da vidim kako je sve bezvredno. Ali sam takođe uočio da svest čuva sebe. Smatram, da zračenja unutar nas bolje znaju šta je potrebno za njih. Od nas kao prva pažnja, zračenja zahtevaju da na sve strane tražimo slobodu kako bi uvećali moć porastom svesti.
Smrt zavijena u svest je polazna tačka za besprekornost.

Dobro zboris.
No besprekornost je cini mi se ogromna fragmentalna cjelina.

Sta je po tebi besprekornost?

Da. Fragmentalna je celina, zato što se nemože prepričati kvalitetno u jednoj rečenici. Besprekornost je nužna potreba da bi se ostalo trezven.
Svet oko nas je pun greški i zamki...ako te ni jedna greška ili zamka ne savlada, ti znaš što živiš, jer si besprekoran.
Može se nacrtati i blok šema gde termini označavaju stanja svesti, i međusobnom integracijom sačinjavaju besprekorni odnos prema vani.
Bezgrešnost joj je drugo ime.
Uglavnom, biti kriv za nešto nije moguće jer besprekornost je nevezivanje za predmete i objekte, kao i osećaje i opise.

Na koje greske i zamke mislis, ako mozes navest neki primjer iz staze ratnika.

Ja sam svatio da je besprjekornost djelovanje bez skretanja s puta na putu znanja.
Nista te nemoze omesti uvjek si besprjrkoran prema znanju.

Loše sam se izrazio terminom "greške" ali i namerno jer reči donose shvatanje "kako se uzme" i stvaraju greške na kvadrat. Greška je termin koji izaziva žaljenje. Greška donosi gubitak. Stvara krivicu.
Ti grešiš kada kažeš da je besprekornost način delanja, iako to nije greška u jednoj tački gledišta jeste. Besprekornost je stanje svesti za preduzimanje radnje a ne za vršenje. Kada se nešto preduzima je promišljenost.
Delati prema promišljenosti stvara besprekorno delo.

Tumacenja su pomno sastavljena, na mjeru. Svaka dodana ili krivo upotrebljena rijec i sve vise nije znanje vraceva.

Treba raditi, slijediti uputu. Npr. uputu o prostoru izvan unutarnjeg dijaloga. Priušti sebi malo tisine.

Stablo npr. treba promatrati tisinom ne ga u sebi komentirati. Pratiti svaku njegovu granu, list.

Iskustva, opazanja, se sakupljaju u tišini. Bez brbljavog uma!

Mnogi su zbunjeni. Nije sve kristalno jasno. Neke deonice u knjigama upućuju na izmišljotine. Izmišljotine navode na sumnjičavost. Sumnja zahteva ili proveru ili presudu. Ako želimo proveriti, moramo se potruditi da savladamo i primenimo ono što je rečeno; a ako presudimo, onda verujemo sebi da mi znamo bolje od onoga što piše.
Ostaje jedina mogućnost da se upustimo i postanemo učenik, samo da bi smo sigurno znali šta su značile određene stvari.
Ako verujemo u svoje sumnje, opet moramo dokazati sebi kako to znamo tj na koji način funkcioniše ta svest koja zna za nas...

Sa druge strane ako verujemo da je sve istina to moramo dokazati pred svedokom. Svedok je zadužen da uoči dokazni materijal.
Malo je čitati Kastanedu po jednom, ali deset puta već steže obruč...

Čim spominješ praćenje grane, lista, ... to već znači da ne promatraš tišinom, nego samo promatraš brbljavim umom u tišini.

To je ona stara: "If you immediately know the candlelight is fire, the meal was cooked a long time ago."

U prijevodu (mojem, ne znam da li je dovoljno dobar): "Ako odmah znate da je svjetlo svijeće vatra, obrok je davno kuhan."

A da bi to što navodiš mogao tako uvidjeti, dobro je ne vjerovati, ne imati sumnje, ne dokazivati, pa i ne vjerovati da postoji tamo neka svijest koja zna ili ne zna za nas. Tko li je ona? Voli li ona "brbljavi um"?

Alf

``BESPREKORNOST je da das sve od sebe ma sta cinio.``

``Nisi besprekoran kad osecas ili delas poput bica koje ima na raspolaganju sve vreme ovog sveta.U tim trenucima treba da se okrenes oko sebe i onda ces shvatiti da je tvoje osecanje da imas toliko vremena najobicnija budalastina.Na ovom svetu nema spasenih.``

- Price o moci - 198 str.

``Sve je u principu jednostavno,
a u detalju komplikovano.
Drzimo se principa.``

...Šta to pretvara razgovor u najobičniju budalaštinu?...
Čini mi se da je to "spremnost", spremnost da se prihvati zdravo za gotovo ono što je zapisano. Ta spremnost je impulsivna brzina koja može biti oličenje samovažnosti. Hoću da kažem, da ideja "spreman sam na sve" je samovažost zato jer se ne iznose podupirači spremnosti. Svako je sebi svedok i ima svog vidovnjaka u sebi.
Biti sam spreman i biti u društvu spreman - nije isto. U društvu se spremnost ogleda prema kolektivnoj saglasnosti. Naš topic za saglasnost podrazumeva sav materijal CC. U prvom redu to znači da moramo polako živeti.

Da nebi ostali glupavi - pogasimo reflektore pa da "vidimo".

Mislim da neznas o cemu govorim.

Sto po tebi ratnik mora raditi a da bi bio besprijekoran a sto nesmije raditi.

Jer imas ti iz svojeg iskustva neke radnje koje nisi smio raditi i zbog toga nisi bio bezprijekoran.

Sta to da ``vidimo``?

Hoces da kazes da ti ``vidis`` kao sto vidjenje objasnjava Don Huan? Onda mi nije jasno sto se zamlacujes ovim prizemnim stvarima. Uzivaj u tome sto si uspeo da prevazidjes ovozemaljske budalastine.

``BESPREKORNOST je da das sve od sebe ma sta cinio.``

Da li ce cilj te radnje biti ostvaren ili ne to je vec drugo.Bitno je da si ti, ja ,svi drugi , dao svoj maksimum.Naravno kad ``ODLUCIS`` da to nesto radis.



Moj post iznad se nije odnosio na razgovor,ako si to tako shvatio.

Dati sebi komandu da nečiniš nešto da bi postao besprekoran neizgleda moguće jer besprekornost dolazi sa konstantnom idejom o smrti.
Ima stvari koje nemogu da činim. Sužava se krug činjenja. Nešto se u meni zasiti i odbacuje neka činjenja, zaustavljajući me da vidim suvišnost toga u vezi nečega. Iskustva pomažu kao tačke spram kojih svest bira bez umnog razmišljanja dali nešto valja ili nevalja i daje poziv za novo stanje svesti. Ovako napisano je bez detalja i primera, i bolje tako da ne zagađujem nepotrebnom vizijom. Ali, gledam kroz svoja iskustva to što pišem, samo što iskustva oblačim u filter neobaveznosti. Ograđujem se tako što planiram neobaveznost u svakoj nameri.