Kako magicni pokreti koji dovode do unutrasnje tisine,koja beskrajno opterecuje strani um,mogu pomoci istom da nas drzi u pokornosti ? Mozda sam ja glup, pa ne razumem,ali, da su mrvice jedino sto su carobnjaci tokom vekova dobijali oni nikada ne bi ni videli grabljivce,a kamoli ih odgurnuli,i mi
nikada ne bi ni culi tu pricu.

Prilikom jednog predavanja Kastaneda je rekao:"Neko me je prosle veceri pitao kakva je disciplina potrebna da bi se zastitili od Letaca.To je ono cemu vas ja ucim:Tensegriti.Samo vezbajte Tensegriti i disciplinujte sebe dok se ne poveca vasa svest.Onda cete videti energiju.Letaci ce vas jesti i dalje,kada povecate vasu svest.Jesce vas cak i vise,ali vi cete imati vise resursa."

Ne zelim biti ikakav zastupnik Karlosa Kastanede,vec zelim samo da sve mogucnosti uzmemo u obzir.Nije iskljucena mogucnost daljeg prilagodjavanja svih umeca koja su otkrivena,a za koja verujem da imaju samo jedan cilj:
osposobljavanje ljudskog bica za cin nameravanja svega sto je na putu znanja neophodno,do konacnog dosezanja slobode.Svako od pomenutih umeca u sebi nosi upravo tu nameru.
Era ciste preraspodele i nove uoblicenosti je pocela.Na nama je da joj se prikljucimo.Nameravajmo to.Svi za jedno.Na taj nacin,svakodnevica vise nece biti zatvor svesti, vec odskocna daska do slobode.Toliko dugujemo i sebi i duhu,odnosno sebi u duhu,i duhu u sebi.

Sve sto sam rekao na ovom forumu ima osnovu u mom uporistu izvan svega zamislivog.To sto ja vise nemam snage da stanem iza mojih tvrdnji ne znaci da je ovo laz,zelja za slavom,prodavanje mudrosti,isticanje ega i sl.
Moja teznja je bila da sabijem sve rijeci u jednu rijec,citav zivot u jedan trenutak i tad bi se stvari pokrenule u zeljenom pravcu.
Nisam zadovoljan dok vas posmatram kako gubite dragocijeno vrijeme na intelektualne nedoumice,a sve je tu pred vama, tako jednostavno a opet gotovo nedostizno.
Nasa situacija je otprilike ovakva:mi zivimo u jednoj kuci koja se nalazi usred beskrajne poljane i unutar njenih zidova se odvija citav nas zivot.Ona naizgled nema ni prozora ni vrata jer smo mi sve oblozili ogledalima u kojima se odrazava nas vlastiti lik.
Ali izlaz postoji samo treba razbiti lik,ogledalo cak i ne postoji.
Napolju je krajnja neizvijesnost ali i zestina avanture misterije postojanja.

O DUHU

Nova sintaksa

Duh je don Huanu i Kastanedi izrazio jasnu nameru da se hiljadugodišnja tajna znanja o čoveku i univerzumu otkriju celom čovečanstvu i Kastaneda je preko svojih knjiga, predavanja i javnog podučavanja tenzegriteta ispunio svoj zadatak pokretanja tog procesa. Ali, on kaže da je “samo potpalio iskru i trebaće vremena da se ona proširi u veliki požar.” (Armando Tores, Susreti sa Nagualom).

On je najavio pojavu novog soja vidovnjaka koje je nazvao “savremeni vidovnjaci”- vidovnjaci nove ere, kako bi napravio razliku u odnosu na “nove vidovnjake” kojima je pripadao don Huan i njegova loza. Ti savremeni vidovnjaci kojima i sam pripadam imaju zadatak da nastave Karlosove napore na omasovljenju znanja koje mu je preneto.

Kako bi smo uspeli u tome, Karlos nam je pre svega dao zadatak da se otarasimo arhaične sintakse i metafora koje su koristili novi vidovnjaci, jer je sve to nerazumljivo i neprilagođeno savremenom čoveku tako da se proces masovnog širenja znanja odvija sa velikim poteškoćama. Taj zadatak pronalaženja novog izraza za drevno znanje je imperativ za nas i svaki savremeni ratnik mora da se potrudi da uzme učešća u tome. Sve to u stvari znači potrebu da se pronađe nit koja spaja savremenu nauku sa tim znanjima. Moramo pokušati da te stvari što je više moguće objasnimo terminima savremenih prirodnih i društvenih nauka i da ih klasifikujemo i složimo na način koji odgovara stanju svesti modernog čoveka. Zato Kastaneda insisitira da savremeni vidovnjaci steknu akademsko obrazovanje.

Različiti aspekti energije svesti

U jednom skorašnjem postu (“O Dvojniku”), pokušao sam da razjasnim značenje termina energija koji koriste vidovnjaci, kao energiju svesti. Tu kosmičku silu tradicija don Huana naziva sledećim terminima:

Duh, Namera, Volja, Orao,Tamno More Svesti, Nagual, Tonal.

Veoma je važno pitanje zašto ta tradicija koristi tako začuđujuće mnogo izraza za naizgled istu stvar. Ta pojava je jedan od glavnih uzroka što savremeni čovek teško ili čak uopšte ne razume ovo učenje. Odgovor na to pitanje je jednostavan: svaki od ovih termina označava jedan poseban aspekt ili osobinu energije svesti.

Pa, da krenemo po redu:

Termin Duh definitivno označava inteligenciju, znanje, informaciju, svrhu, tj. ono što se u nekim drugim učenjima naziva kosmički um. To je beskrajno i bezlično znanje. Postoji opšti i individualni Duh. To je aspekt energije svesti koji može da komunicira sa nama pod uslovom da je naš individualni duh oslobođen od paralize koju izazivaju letači/reptili. Duh neprestano struji kroz nas i “govori” nam, ali većina nas to uopšte ne primećuje. On nam govori i preko spoljašnjih događaja, “sudbine”, što nas dovodi do sledećeg termina ili aspekta svesti koji glasi: Namera.

Namera označava kretanje svesti, promenu i večno strujanje i dinamiku ove energije. To je onaj vid energije svesnosti koji je u vezi sa konkretnim događanjima i praksom, sa akcijama i upravljanjem. Ona takođe ima dva vida, univerzalni i individualni. Kada se ispolji preko spoljašnjih događaja, ona stvara ono što don Huan naziva “građevine namere” ili “apstraktna jezgra” koja uvlače vidovnjaka ali i obične ljude u akciju. (Kastanedina knjiga “Moć Tišine”.) I tako smo stigli do sledećeg termina - do Volje.

Individualne akcije vidovnjaka su pokrenute ličnom namerom koja je nazvana volja. Ta snaga izvire iz centra našeg tela, iz oblasti oko pupka, oko 2 cm. iznad ili ispod njega, kako kod koga. To je naša moć upravljanja energijom svesti, moć nameravanja. To je jedan od najvažnijih aspekata svesnosti za ratnike jer samo pomoću te snage uspevaju da pobede letače/reptile i da dođu do slobode. Tenzegritet veoma jača volju i omogućava da je postanemo svesni, pa zato Kastaneda kaže da nam on izuzetno pomaže da oslobodimo svoj duh od tih predatora. Kao što se izvor volje nalazi u središtu našeg fizičkog/energetskog tela, tako i njen opšti vid - namera- ima svoj izvor. To nas dovodi do sledećeg aspekta energije svesti koji se naziva Orao.

Orao je neshvatljivi i nepristupačni izvor iz koga energija svesti stalno eksplodira i neograničeno se širi. Pošto je on izvor svesti, logično je da je on njen (i naš) gospodar. Ta neprestana eksplozija stvara beskrajni okean svesti u kojem plivaju živa bića i eto nas kod sledećeg aspekta: Beskraj ili - Tamno More Svesti.

Ovaj termin označava da je energija svesti neograničena, beskrajna i nema stalni oblik jer je fluidna poput vode. Voda zauzima oblik suda u koji je sipana. Ovde treba razjasniti zašto je to more “tamno”. Većinu osoba to asocira na zlo, mračne stvari, na nešto grozno, demonsko. Međutim to nema nikakve veze sa značenjem ove fraze. To je povezano sa percepcijom, opažanjem. Celokupna energija svesti od koje je sačinjen univerzum ima bezbroj nivoa i različitih stanja. Međutim, u svetlećoj lopti ljudskog bića se nalazi samo određeni broj tih različitih vrsta energije svesti. Preciznije, ima ih sedam. Zato je naše opažanje ograničeno samo na ono što imamo u sebi tako da ne možemo da opažamo ostatak beskrajnog spektra energije svesti koji sačinjava to more. Područje energije svesti koje možemo da primetimo i u njega uđemo je samo beskrajno mali delić celine, tako da nikada nećemo moći da vidimo to more u potpunosti. Ono što ne možemo da vidimo, doživljavamo kao tamu. Ali ta tama nije prazna, ona je do vrha ispunjena. Kada ugasimo svetlo u sobi, ona i dalje postoji a što je najvažnije, i dalje možemo da se krećemo kroz nju. Zato vidovnjaci svoja putovanja u sanjanju nazivaju “putovanja kroz tamno more svesti”.

Sledeći aspekt energije svesti vidovnjaci nazivaju Nagual. Taj termin označava sve gore navedene aspekte kada se posmatraju kao jedinstvena celina. To je njihova sinteza u jednu jedinu nedokučivu silu, silu postojanja. Na individualnom planu, to je čovek koji ima urođenu sposobnost, posebnu energetsku konfiguraciju koja mu omogućava da ujedini različite energetske tipove ljudskih bića u družinu koja postaje jedinstveno biće. Ovde bih skrenuo pažnju na jedan pravac u psihologiji koji se naziva geštalt psihologija, a koja se približila ovom konceptu jer je primetila da kada ljudi udruže svoje svesti dolazi do stvaranja kolektivnog bića koje poseduje osobine koje nemaju pojedinci što ga sačinjavaju. Takođe bi bilo zanimljivo razmotriti koncept K.G.Junga o kolektivnom nesvesnom, i teorije sociologa o socijalnom biću.


Energetska Dihotomija

Kada energiju svesti posmatramo u svim njenim vidovima, možemo da primetimo da se ona sastoji od dve suprotne sile koje nisu u sukobu već se dopunjavaju. Tu dihotomiju tradicija naziva Tonal i Nagual. Tu se otvara široka oblast za poređenja jer mnoga učenja, stara i nova, govore o tome koristeći razne termine. Na primer, od savremenih učenja zanimljivi su Kasiopejci sa podelom na OPS i OPD principe i bića i ja toplo preporučujem proučavanje ove objave iako ima nekih detalja koji nisu u skladu sa onim što je otkrila tradicija starih i novih vidovnjaka.

Tonal je osobina energije svesti da stvara stabilne i čvrste forme. To je sila reda, strukture i zakonitosti. Zanimljivo je da su savremeni fizičari posmatrajući svemir otkrili njenu manifestaciju kao silu singulariteta koja teži da sve sabije u jednu tačku. To se ogleda u fenomenu koji oni nazivaju crne rupe, tačke u svemiru u kojima je materija sabijena do beskonačnosti. Na žalost, još uvek nisu povezali taj kosmički princip sa energijom svesti. Po mom mišljenju to je ono što Kasiopejci nazivaju OPS (okrenutost prema sebi) princip. Ta sila daje oblik i trajnost raznim tvorevinama svesti tako da je sve na svom mestu i funkcioniše. Kada je ova strana sile prenaglašena i dominantna dolazi do narušavanja ravnoteže tonala i naguala i onda imamo entropiju, pad intenziteta, umrtvljavanje i blokadu energije svesti. Ovakvo stanje na opštem planu proizvodi svetove (denzitete, rekli bi Kasiopejci) koji su hladni i na vrlo niskom stepenu vibracije. Drugim rečima, tako nastaju materijalni svetovi.

Iz individualnog aspekta, to je snaga koja učvršćuje skupnu tačku na njenom položaju. To je volja. Ratnik koji postane svestan volje, opaža je kao silu koja sve uvlači ka području njegovog pupka, poput nekog magneta koji ka sebi privlači ceo svet i teži da ga sabije u jednu tačku. Verujte mi, kada toga postanete svesni to je vrlo zanimljivo (i korisno) iskustvo. Na taj način se uspostavlja red u našoj percepciji sveta. Kada je ova sila previše naglašena, nastaju grabljiva bića, predatori ili u žargonu - “usisivači”.

Nagual je druga strana medalje, sila ekspanzije, promene i stvaranja. Ona stalno ruši stare forme energije svesti i stvara nove. To je jedno uzavrelo ključanje i haos iz koga se rađa sve živo. To je kosmička materica, ženski princip.To je sila koja ne trpi nikakva ograničenja i prepreke. Nasuprot tonalu, muškom principu, to je sila koja eksplodira iz jedne beskrajno male tačke i širi se u beskraj. Rekao bih da to odgovara OPD principu kod Kasiopejaca. I opet, savremeni fizičari su posredno otkrili manifestaciju te sile u materijalnom svemiru preko teorije o nastanku svemira - “velikom prasku” ili “Big Ben-u”.

Kada je ona previše naglašena, imamo svetove krajneg haosa bez ikakvog reda i poretka, a u matrijalnom svetu eksplozije zvezda – supernove.

Na individualnom planu, to je snaga koja svesna bića tera na promene i dinamiku, na otkrivanje novih horizonata, avanture putovanja svesti i na borbu za njeno oslobađanje. U ljudskom telu, sedište ove sile se nalazi u očima. Vidovnjak pomoću svojih očiju rukuje namerom tj. nagualom. Postoji u njima neka vrsta neshvatljivog sjaja pomoću kojeg on to čini. Malo se može govoriti o tome jer se to rečima skoro uopšte ne može objasniti. Ali ratnik koji postane svestan tog sjaja zna o čemu se radi iako to ne može da objasni. Međutim to ga ne sprečava da nauči kako da praktično rukuje ovom silom. Čak suprotno od toga, što se manje trudi da je razume on efikasnije njome rukuje. Zato oči vidovnjaka imaju mnogo jači sjaj od očiju prosečnog čoveka čije oči imaj nekako slab i zamućen sjaj – njegova veza sa namerom je slaba. Kada je ova sila prenaglašena onda imamo ludake i ljude koji žive haotično i teško zavode red u svoje opažanje i tumačenje sveta. Jeste li primetili da ludacima oči intenzivno sijaju?

U slojevima univerzalne svesti u kojima je tonal dominantna sila, svesna bića pokušavaju da podignu vibraciju svoje svesti kako bi povratla narušenu unutrašnju ravnotežu između ove dve sile. Što je biće bliže savršenoj ravnoteži tonala i naguala, to je intenzivniji sjaj svesti. “Ali, šta mu je, do đavola,sad taj sjaj svesti?” – upitao bi neko.

Sve sile i pojave koje se tiču energije svesti imaju svoj odraz na ovom materijalnom planu, u svetu svakodnevice, pa tako takođe i sjaj svesti. Elektična energija je najbolji primer. Dakle, tu imamo istu dihotomiju kao i kod energije svesti, postoji pozitivni i negativni elektricitet a kod naizmenične struje imamo fazu i nulu, to su dve suprotne strane te energije. Svaka od njih sama za sebe ne proizvodi ništa, statična je. Ali, kada ih sastavimo, recimo kada dodirnemo dve elektrode, događa se bljesak! Stvara se svetlost. Znači, dve sile rađaju treću, novu silu koja ima različite osobine i kvalitet od tih sila iz kojih je nastala. Isto tako, na nivou energije svesti, dodir tonala i naguala rađa sjaj svesti, treću i najvažniju silu. Silu života. Tu silu tradicija naziva Duh. Ali, pri tome te dve sile koje daju treću ne iščezavaju već postoje u zajednici sa onom trećom. Izraženo matematički, to je sledeći obrazac: 1+1=3! To je tajna matematika piramide o kojoj savremeni naučnici nemaju pojma, ali to sada nije tema pa ne bih govorio o tome. Možda ću na tu temu detaljnije pisati u nekom sledećem postu. Zato Kastaneda kaže da vidovnjaci veoma cene broj tri i zato sve što rade čine u znaku tog broja. On odražava ustrojstvo univerzuma.

Da bi sjaj svesti postigao maksimalan intenzitet, potrebno je da tonal i nagual budu u savršenoj ravnoteži, tj. tačno u odnosu pola-pola. Međutim, kod većine ljudskih, bića zbog groznog uticaja spoljnog faktora, to jest letača/reptila, preteže tonal i to skoro do krajnosti, što sjaj svesti svodi na minimum. Oni onemogućavaju potpuno unutrašnje spajanje te dve sile.

Jačanje te ravnoteže pojačava sjaj svesti što donosi osećanje sreće i ispunjenosti, veću inteligenciju i kontrolu nad opštom energijom. Konačna svrha života svakog ljudskog bića je da se uravnoteži ili da umre. Ne postoji treći izbor.

Kada svesno biće pomoću disciplinovanog rada na sebi postigne savršenu unutrašnju ravnotežu ovih dveju sila, istog trenutka se njegov sjaj svesti pojačava do beskonačnosti i tada se dešava ono što tradicija naziva “unutrašnji oganj”, “totalna svest” ili “totalna sloboda”, a zanimljiva je i fraza “treća pažnja”. Prva pažnja + druga pažnja = treća pažnja. Dakle, 1+1=3.

Nova sintaksa

Kako bi smo uspeli u tome, Karlos nam je pre svega dao zadatak da se otarasimo arhaične sintakse i metafora koje su koristili novi vidovnjaci, jer je sve to nerazumljivo i neprilagođeno savremenom čoveku tako da se proces masovnog širenja znanja odvija sa velikim poteškoćama. Taj zadatak pronalaženja novog izraza za drevno znanje je imperativ za nas i svaki savremeni ratnik mora da se potrudi da uzme učešća u tome. Sve to u stvari znači potrebu da se pronađe nit koja spaja savremenu nauku sa tim znanjima. Moramo pokušati da te stvari što je više moguće objasnimo terminima savremenih prirodnih i društvenih nauka i da ih klasifikujemo i složimo na način koji odgovara stanju svesti modernog čoveka. Zato Kastaneda insisitira da savremeni vidovnjaci steknu akademsko obrazovanje.
_____________________________________________________

Ovo je bitno jer udara u pleksus a trebalo bi da nadje kompenzaciju u glavi!

Udarac u pleksus je iskustvo, znaci vidjenje a kompenzacija u glavi je visok stupanj obrazovanja pomocu kojeg se se ovo moze interpretirati na nov nacin.
Vjerujem da zasad ima malo onoh koji vide i imaju akademsko obrazovanje.
Mene zaista nervira kad se koriste stari termini jer mi to lici na politicare kad citaju umjesto da govore iz svje glave.Dakle to nije originalno vec neka vrsta lazi,to nije to.
Ja sam na primjer to nase kruzno kretanje nazvao Vrzino kolo,sto je sigurno nekima smijesno,ali to mi je jedino palo na pamet.Ja cak neznam sta je vrzino kolo osim da je to nesto sto se vrti i vrti....,ali to su moje interpretacije.

Mislim da bi Njemci mogli obaviti preformulacije jer oni su po meni naj razumniji,najtrezveniji.Mi balkanci smo vise emotivci ponesu nas osjecanja,nemamo hladnu glavu.

Evo šta je napisao jedan praktičar nakon nedavnog Kastanedinog seminara pod nazivom "Koja je tvoja noćna mora?":

"Ovaj mi je seminar bio posebno iskustvo. Na neki način ostavio me više sa raspoloženjem nego sa rečima ili mislima.

Kada smo počeli da zapisujemo naše strahove na majice, moj sin me zapitao "Tata, koji su tvoji strahovi?" Zaustavio sam se i prvo nisam znao šta da mu kažem - kasnije sam shvatio da sam se bojao da mu razotkrijem moje strahove. Bojao sam se pokazati mu moje slabosti. Uostalom, ja sam njegov otac i moram da budem snažan i primer pravog muškarca koji se ničega ne boji.

Nakon šta sam stavio na sebe majicu sa mojim strahovima, prijateljica koju sam poznavao godinama, zaustavila se i rekla 'daj da pročitam tvoje strahove'. Osetio sam se pomalo postiđeno - kao da su otkrivene moje najveće tajne, ali onda ih je pročitala i ja sam pročitao njene i osetio sam olakšanje pokazujući moje najveće strahove svima okolo. Moji najveći strahovi su bili vani i nije bilo ničega da se krije - osetio sam se lakše i radosnije. Onda sam počeo da čitam majice oko sebe - izgledalo je kao da provirujem u duše praktičara oko mene - video sam moje strahove ispisane posvuda: ljubav, smrt, novac, 'ljudi me ne vole' - bilo je to poput zapisa na zidu koji te iznenada lupi a da nisi znao da li si to video već negde drugde.

Prišao mi je sin i kazao: "Tata ja nemam nikakve strahove." Znao sam da ih je imao i da je želeo da mi pokaže da je snažan - a to je trebalo da znači da nema straha. Od mene je naučio da sakriva i ne gleda na svoje strahove, pretvarajući se da je to simbol snage. Bilo je vreme da mu pokažem svojim primerom da je skok u ambis naših strahova mesto gde leži prava snaga."
http://www.castaneda.org

Milarepa je rekao:




U ovoj izjavi se otkriva tipičan primer haotičnog stanja svesti tj. nedostatka snage koja kristališe stvari – volje, a sa druge strane, primećuje se prevaga suprotne sile – namere. Radi toga Milarepa teži da, kao što kaže, “sabije život u jedan trenutak” kako bi sam sebe uravnotežio. Ali kako se čini , to mu ne uspeva. On pokušava da uravnoteži svoju SVEST. Jer, kako može neko ko ima “uporište izvan svega zamislivog” govoriti o tom nezamislivom na ovom forumu? Ono što je nezamislivo ne može biti ni izgovoreno a kamoli napisano… Ipak je sve to apstraktni oblik samovažnosti. JA, JA, JA - pokušava da se prikaže kao nešto neograničeno. Međutim, taj ego je sila koja je izvor i suština svekolikog ograničenja i blokade energije svesti. To je primer neravnoteže između sile ekspanzije i sile kompresije koje kada se udruže stvaraju svest. Nas su letači/reptili dresirali da stalno idemo u krajnost jedne od te dve sile koje sastavljaju našu svesnost. To je suština njihovog uspeha. Ali, niko nije kriv zbog toga. Ovo je samo svet u kome vladaju grabljivci kao savršeni pokretači evolucije i napretka individualne svesnosti. Svaka im čast, mada nisu baš uspešni u tome, ali, to je njihov zadatak koji im je dao Duh kako bi i oni sami mogli da evoluiraju i povećaju svoju svesnost… JA, Ja, jadan ja, od srca im se zahvaljujem na tom podsticaju koji me je pokrenuo. Svest se razvija i raste samo i isključivo pod prinudom. To je kosmički zakon svesnosti ili kako kažu vidovnjaci: Pravilo.

To “izvan svega zamislivog” koje spominje Milarepa se u stvari spušta kroz vrh ili šiljak piramide i donosi sjaj u njen centar koji nije u matematički tačnom položaju, već je spušten malo niže zbog uticaja svesti planete na kojoj i zbog koje živimo. To je “silazak Duha” o kome govori don Huan - “Moć Tišine.”

Prema tome, spoljna sila stvara uporište a ne mi sami. Ipak, treba naglasiti da je piramida muškarac. Kod žena je ista stvar samo što je sve to okrenuto kao u ogledalu. Zato žene insistiraju na ljubavi jer je ljubav piramida koja je naopako okrenuta, iz jedne tačke se energija širi na sve strane. Ljubav je davanje, ispoljavanje ili, jednostavno, toplota vatre koja nas greje u hladnim noćima.

Naša energija svesti ima oblik lopte, ali snaga koja tu loptu drži na okupu ima piramidalni karakter. Drevni vidovnjaci su to uspeli da predstave preko kamenih piramida koje su sagradili pomoću čiste svesnosti tih principa. Međutim, to je bilo spektakularno traćenje energije jer su na taj način pokušali da daju večnu formu nečemu što nema formu, energiji svesti koja je kao voda, struji, teče i zauzuma oblike prema sredini kroz koju trenutno putuje kada je slobodna. Oni nisu umeli da razdvoje predstave koji njihov um ima o stvarnosti od stvarnosti.

Odraz sveta nije taj isti svet. To je samo odraz.

Ja samo pišem o onome čega sam svestan a ne o onome što smatram da je ispravno.

Dve sile čiji dodir izaziva iskru svesnosti stvaraju treću silu zahvaljujući kojoj možemo da komuniciramo. To je suština Duha. Duh je ogledalo, energija je svesna same sebe i to je njen vrhunski i glavni kvalitet. Samosvest. Jačanje te snage je put ratnika.

Ali šta vidimo u ogledalu?

Pravi odraz, koji je neopisiv, neograničen i slobodan i običnim ljudima deluje kao praznina ili ništavilo jer su slepi da primete Duh, ili idiotski film koji nam neko pušta?

Taj neko nas je "ljubazno"ubedio pomoću prijateljske pretnje smrću dok smo bili slaba i bespomoćna deca da smo mi ta projekcija.

OK.Neko je ovjde lud pa cak mogu da prihvatim da sam to ja,ali daj mi nesto izvan retorike,nesto sto definise Stalkera kao svemirskog igraca.
Mozes li manipulirati Namjerom,daj nam definiciju NAMJERE i kako je uopste prepoznati.
Sta znas o namjeravanju pojavnosti kako ovozemaljske tako i onostrane.Jel postoji razlika?
Na kraju krajeva reci ko si ti zaista,dali si zaista dorastao da se nosis sa izazovima nepojmljivog.
Po meni ti bis trebao biti orac koji je zaorao brazdu i nikad se nije osvrnuo!

To je besprijekornost!Abraham je bio prvi ratnik jer on nije imao dilema da zrvuje svoga sina kad je bog to trazio od njega.On naprosto nije imao nikakvih posjeda pa nije imao ni sta izgubiti.
Imas slucaj jednog crnca koji je studirao u ex-yu,ali je bio sin poglavice i jednog dana mu je stigao telegram da mu je otac umro.
Mora se vratiti kuci da naslijedi tron,ali i sve oceve zene medju kojima je bila i njegova majka.
Pitali su ga kako ce sada uspijeti pomiriti to sto je stekao obrazovanje i vidio svijeta sa nekom zabiti u srcu Afrike.
Sta mogu takva su pravila!

Za mene ce uvijek biti misterij moje postojanje a ne moja definicija mog postojanja.

...stari,dobri STALKER....bolji od Armanda





...vjerujem/osjecam...da je sve vise ljudi u zadnje vrijeme svijesno ovog obrasca, mada nije nepoznat ali dobro je da si to ovako izlozio, 'stavio pod nos'. 1+1=3

Ja samo pišem o onome čega sam svestan a ne o onome što smatram da je ispravno.

Dve sile čiji dodir izaziva iskru svesnosti stvaraju treću silu zahvaljujući kojoj možemo da komuniciramo. To je suština Duha. Duh je ogledalo, energija je svesna same sebe i to je njen vrhunski i glavni kvalitet. Samosvest. Jačanje te snage je put ratnika.

Ali šta vidimo u ogledalu?

Pravi odraz, koji je neopisiv, neograničen i slobodan i običnim ljudima deluje kao praznina ili ništavilo jer su slepi da primete Duh, ili idiotski film koji nam neko pušta?

Taj neko nas je "ljubazno"ubedio pomoću prijateljske pretnje smrću dok smo bili slaba i bespomoćna deca da smo mi ta projekcija.
______________________________________________________

Ovo bi me zanimalo jer sam kao mali bio pretpostavljam bespomocan ali kad sam malo porastao ne vjerujem da je to ostavilo traga jer sam imao djetinjstvo kao rajski vrt.Beskrajna sloboda i okrutnost koju sada ne mogu smisliti.
Ali ja jos uvijek mogu naci potencijalne krivce ako dokazes da sam zrtva obmane i prevare taman da ih iskopam iz groba. To je visestruko testirano tako da ovo tesko moze proci kao nesto nametnuto i ja ne sumljam u moje opazanje.

Ja sam imao vremena da mudrujem o mudrovanju i nisam nasao rijesenja u sumlji nego u namjeri.Namjera je cisto namjeravanje,cisto ostvarenje,barem za one koji imaju cistu vijeru u tu mogucnost.
Oni koji imaju dodir sa Prazninom mogu ciniti sto ih je volja,jer imaju dodir sa Sustinom iz koje se sve ispoljava i u koju se sve vraca.
Ako neko sumlja u to neka provjeri,ali ja kazem da je Vjera prethodnica svega sto mi jesmo i sto mozemo biti.
Bez vijere nema nicega,to je uvjerenje koje nema ni jedan suprotni interes-don Huan!

Svaki covek ima veoma cest problem da kada treba da se pokrene u neku akciju koja je vazna,kada treba nesto uraditi, nesto ga tera na spavanje,preumoran je,odlaze za sutra i uvek ima opravdanje za odlaganje ali samo da to ne uradi...
Toliko je jaka sila otpora da stvari postaju beznadezne...
Onda se krene na brigu o nepostignutom cilju,akciji ili bilo kakvom radu.Haos...Letaci nas bacaju na kolena.udaljavaju od zivota,od svega.
Tu je potreban jak duh ratnika da kada ti se najvise spava,kada ne mozes da se pokrenes, tada ustanes i odradis svom zestinom i nemilosrdnoscu zadatu ti akciju.To je sila koja rusi sve prepreke i zackoljice letaca.Raditi ono sto ti je vazno znaci raditi ono sto letacima najvise smeta,jer te inace ne bi svim silama u tome ometali.
Kada se celokupnim bicem prozmemo zestokom vibracijom,zestokim usredjenjem ka cilju a sa totalnom ravnodusnoscu uma, dolazimo do nepokolebive namere!
Milarepa,ovo je najblizi opis nepokolebive namere jer nemoguce je opisati neopisivo,nesto sto je moguce samo znati i osetiti.Sanjaj o tome,mastaj o tome celim bicem,ali ne dozvoli prljavom umu da ti kvari uspeh.Treba ga utisati,onom resenoscu sa kojom recimo ubijas dosadnu musicu koja ti ne da mira zujeci ti nad glavom.

Jebiga! lako je reci treba ovako,to i to,ali mene su ipak dotukle godine teske borbe mogao bih reci za goli zivot.Ostao sam bez tla pod nogama,citav svijet se je srusio,prijetilo mi je totalno rastrojstvo pa i smrt.Izgubio sam volju za zivotom jer vidio sam nesto toliko porazavajuce da je totalno izvan zdrave pameti.Zivjeti sa jednom takvom spoznajom je gotovo nemoguce.To je kao da zajases divljeg konja i onda spadnes na domacu kozu.
Opteretio sam se teskim fizickim poslovima i stalnim kretanjem samo da pariram ovome,to je bila neka vrsta balasta inace bi me ovo rasturilo.Oko godinu i pol nisam bio siguran kad legnem dali cu se ujutro probuditi jer desavale su mi se neke stvari u predjelu zadnjeg djela glave i vrata,grcevi po tijelu koje sam cak mogao usmjeravati ako sam bio smiren.Bilo je i bolno a ponekad sam se i plasio da cu odapeti.

Neovisno o tome sto Kastaneda govori ja mogu reci da ono sto sam vidio ne moze biti obmana uma jer um tu ne igra nikakvu ulogu.
Iako je bio dan svijet je bio mracan kao u sumrak,jasno sam znao da je zivot kratkotrajan i prolazan,znao sam da se mi vrtimo u krug kao idioti i u pozadini svega postoji Praznina,sustina koja sve povezuje,izjednacuje i sve postaje nevazno.
Dali je Praznina Duh,Namjera,Orao ili nistavilo ja nikako ne mogu dokuciti sta je to.To je jednostavno Prisutnost koja postoji u pozadini svega,kako zivog bica tako najobicnijeg kamencica.
To naprosto jeste i nista vise.

Na tome se ja baziram kad nesto lupam tu na forumu inace sta bih ja mogao reci nego citao sam ,cuo sam,pa mozda je to moguce,mozda nije.
Kad sve ovo posmatram sa pozicije zdravog razuma to izgleda kao totalna neistina,nesto nemoguce jer je cista suprotnost.
Kome bi moglo pasti na pamet da se citav nas zivot odvija u jednom krugu,da je nas svijet zacarani krug iza kojeg se krije hladni uzas,jedna ogromnost i nesigurnost.Pa cak ni mi nismo to sto mislimo da jesmo.

Ovo su krajnje opasne stvari i upustiti se u ovakve experimente tek tako nebih preporucio.Trebali bi se dobro preispitati zasto se u ovo zelimo upustiti jer kad udjemo moze biti kasno za uzmak,ovo nas jednostavno zgrabi i borba pocinje htijeli mi to ili ne.

Sve u svemu ja sam jos uvjek ziv a dali bih ponovo pokusao nesto slicno neznam,cak i uz sva Kastanedina uputstva plasi me: rekapitulacija,sanjanje mozda nesto manje,rastanak od ljudi koji su mi bliski,gubitak sigurnosti a mozda najvise ta strasna samoca na putu u nepoznato.
______________________________

Postavlja se pitanje ako sam obmanut od strane uma zasto bi se taj um razotkrio kao nesto inferiorno a ne kao autoritet.
Mislim da mi on nikad nebi dozvolio tako nesto,jer ono sto se tu javlja je bas njegovo odbacivanje.
Um je kovitlac popisa i kontrole a ja sam ga prepoznao kao neizmjernu ljudsku bijedu,jad i glupost.To sto on cini citav nas svijet nije misterij vec je misterij ono sto moze osporiti njegovu dominaciju.
Klin se klinom izbija, ali zasto bismo trazili klin ako cak i ne znamo da klin postoji?Sta bismo to trebali izbiti kad nema sto da se izbije?
Hocu reci da koliko god situacija zahtijeva da se mijenja svijetonazor to jos ne znaci da su nam sredstva za to tako lako dostupna i bezopasna.

Kakve experimente ? Reci nam da to nebismo mi uradili.



Koja je alternativa borbi?



Šta si to konkretno pokušao? Tensegritet? Stalking? Rekapitulirao?



Kastaneda nije davao "uputstva i rešenja kako treba da se živi" - on nije guru. Moraš sam da otkrivaš u sebi. Njegovih 12 knjiga - po njegovim vlastitim rečima - nisu nikakva uputstva za rad/kopiranje, nego samo opis procesa kako je on to učio kod don Huana. Tek sa otvaranjem prema javnosti, počele su da se otkrivaju moćne alatke: tensegriti i posebno razni metodi stalkinga. Na bazi knjiga, većini nije bilo moguće daleko dospeti...
Bez dubokog poznavanja sebe, nalaženja korena naših strahova i briga, nema prestanka rasipanja energije - a treba da si prepun energije (morbidnost, depresija, opsesija, negativnost, pesimizam, ironija, skepsa, sumnjičavost raduju ... znaš već koga).

Ratnički put nije moguće staviti na hartiju u formi nekakvih gotovih dogmi. Zato je Kastaneda preneo procese kao tensegritet, stalking i vežbe sanjanja preko žive interakcije - manjoj grupi ljudi - instruktora. A oni istu stvar prenose posvuda po svetu, na isti način kako je on to preneo njima.



Zašto pobogu? Mene je strah da NE uradim rekapitulaciju kako treba.



Ne moraš da se rastaješ od nikoga. Ali to nas sve čeka, pre ili posle...



Gde je ta tvoja sigurnost koju poseduješ i bojiš se da je izgubiš? Daj otkri nam da i mi budemo sigurni.



Ma nije uopšte sve tako mračno i depresivno kako si opisao. Užasno je ostati čovek bez znanja, i ne uraditi ništa sa sobom. Ako si našao svoj Put srca, srećno se krećeš stazom... ako ne... nadji neki drugi Put.

A za probleme usamljenosti, vidi rubriku: Lični kontakti.

Zafir! sve sto si ovdje rekao je na mjestu. Ali ja bih te rado,kad bih imao moc,suocio sa necim cisto da vidim od cega si sazdan.
Znam da sam upao negdije gdje mi nije mjesto i sve sto bi mene moglo zadovoljiti je da neko od moderatora izbrise moje postove pa cak i moju registraciju na ovom forumu.Nije to nikakav kapric vec naprosto najbolje rijesenje ove konfuzije,koja je vjerovatno samo moja!
Iza mene postoji malo tragova tako da ovih 70 postova nikako nebi trebali biti izuzetak.Meni je to nocna mora da neko moze dugorocno fiksirati svoju paznju na moje trenutacne opservacije.Nisam opsjednut egom kao sto vjerovatno mnogi misle,ali ga se isto tako ne odricem u ime bilo cega,pa taman bio to i Kastaneda.

Experimenti? pa valjda se ovdje igra sa zivotom a ne sa predstavom o zivotu.Ne saljes sondu na Mars vec si ti sonda pa ako postoji krivi proracun ode i onaj ko je vrsio proracune!
Alternativa borbi? je spoznaja da je i sama borba samo jedna strana medalje.Ako ne postoji Ja protiv koga bis se to mogao boriti?Borba je samo pojam koji naglasava ego.Freud nije bio sasvim lud kad je rekao da je ego pravo boraviste strepnje!

Recimo da se Kastaneda nije pojavio sada nego za sto godina dali bi to ista mijenjalo na razini nase izvorne prirode,pa covjek postoji odavno samo razlicito interpretira svoju prirodu i svoje postojanje.
To sto ce neko slijediti Kastanedu ne znaci da je odmah na konju vec je to krajnji izazov da se suoci sa mogucnoscu opazanja a da opet zadrzi nekakav smisleni integritet.

O rastanku! kad vidis svijet onakav kakav on doista jeste nikad vise ne mozes gledati ni na sta kao prije.Mozes imati neznam koje spone ali one pucaju pred spoznajom da je to samo iluzija.Covijek,pojedinac, nositelj je svega,on je taj koji opaza a ono sto opaza je njegova kreacija stvarnosti.

Sigurnost? je kakva takva mogucnost da se svijet moze definirati po obrascu razuma i da ne odskace previse od opce prihvatljivih definicija.
Znaci da pripadas stadu,pa ako si malo excentrican to je cak i u redu,ti si umjetnik ili filozof.

O mracnoj strani ili pesimizmu mogu reci da ima temelj u mom vidjenju nase situacije koja je gotovo bezizlazna.Masinerija koja nas drzi pod kontrolom je toliko zajebana da je gotovo keprokuziva,mogao bih se kladiti da vecina vas ni ne sluti,iako ste vjerujem obrazovani i inteligentni, u cemu je kvaka.Sto se tice uma nije vazno dali on razmatra posto je krumpir na trznici ili duboke filozofske istine jer u oba slucaja se koristi isti mehanizam.Kao da jednom vozimo bicikl a drugi put motocikl,ali po istoj cesti.
No po meni tu je jos jedan igrac koji drzi sve konce u rukama i njemu ce malo ko pobjeci.Od ovoga se ja bojim jer on sve izjednacuje.
Odatle sav moj pesimizam,moja sucut i sapatnistvo prema svemu sto je zivo.

Ipak,zivot je suvise kratak da bi ga tracili na strah.Cinjenica je da strah postoji,ali nije cinjenica da mu se moramo prepustati.
I vise sale na svoj racun.Posto sam se prepoznao u prethodnom Milarepinom
postu,tacnije posto sam u njemu prepoznao ono sto nas sve spopada,pronasla me je jedna sala:

Oglas : KUKAM PO FORUMIMA.

Sifra:NEDOTUPAVNI RATNIK.

ili

USAMLJENI NAGUAL TRAZI DRUZINU RATNIKA.

Sifra:VOLITE ME MOLIM VAS,ZBOG MENE !

Strah je realni cimbenik samoodrzanja i samosvijesti pa ma kako god na to gledali.Sestra bi je pricala da postoje ljudi koji si bez problema mogu iskopati oko i igrati se njime kao sa klikerom,oni nemaju osjecaj boli ni bilo kakve osobnosti.To je haos bez ikakve kontrole.
Pitanje je kako uci u taj haos i zadrzati kontrolu jer po meni nema bitnih preokreta ako ne udjemo u te dubine psiholoskih stanja.Zato ja kazem da opasnosti postoje jer treba uci u nepoznato i vratiti se nazad makar sa malim ulovom ali da je nas.To je spoznaja,znanje koje se postepeno akumulira ali sa ciljem da se u konacnici ne pridaje vaznost pojedinom iskustvu vec zbiru iskustava.
Za mene je zbir toga bio da nista nije vazno jer je sve isto,a dali postoji alternativa jednom takvom pesimizmu neznam,ali zelja je postojala da to razrijesim no snaga je izostala i ja sam ulozio sve svoje snage da se vratim istim putem ili bolje reci namjeravanjem pojavnosti, u ovu stvarnost.
Moje postignuce je da sam gotovo uspio dokuciti mehanizam namjeravanja.
Znaci nije vazno to da sam bio negdje i vratio se nego bi bilo vazno znanje o tome kako otici i vratiti se.

Milarepa je napisao:


Ja verujem da su moje sumnje izvan verovanja u koje verujem. Kada don Huan kaže da se mora verovati, on u stvari misli na jedno strastveno iščekivanje “spuštanja duha” koji silazi na ratnika i donosi mu svrhu, volju i optimizam, tj. moć i slobodu. To “spuštanje” je izvesno ako se ratnik dovoljno dugo vremena besprekorno ponaša, tj. ako zaustavi ego i posmatra svet iz dvojnika, ako je SADA I OVDE. Dakle, tu se uopšte ne radi o verovanju na onaj način na koji se to obično podrazumeva. Tu se radi o realnom iščekivanju.

S duge strane, kada prosečna osoba veruje, ona to čini jer se u stvari plaši suprotne mogućnosti. Nju sumnje pokreću na verovanje. Zato veruje kako bi ublažila svoj strah. Vera je trik pomoću kojega predatori amortizuju naš opravdani strah kako ne bi postali svesni onoga što se zaista s nama dešava. (Uspenski taj fenomen naziva “bufer“.) Nasuprot tome, ratnik ne veruje da bi ublažio strah, već kako bi precizno utvrdio cilj ka kome stremi njegova svesnost. Taj cilj je spajanje sa Duhom, i on ga “vidi“ kako iz daljine dolazi da bi se sreo s njim.



Rastanak od ljudi koji su nam “bliski“ i koji nam stvaraju lažni osećaj sigurnosti je u stvari rastanak od lanaca iluzije koji nas i dalje drže u strahu od slobode. Za ratnika to nije trajno napuštanje bližnijih već je to samo raskid emotivnih vezanosti sa njima. Cilj tog manevra je da izađemo iz jezera samosažaljenja i uzajamnog jadanja koje nam u stvari daje osećaj bliskosti i jedinstva sa drugima. Ta osećanja su maskirana uvek u nešto drugo. To jezero nazivaju “ljubav” iako je to u stvari vrhunska egomanija. Grabljivci su sve preokrenuli naopačke. Mi imamo zajedništvo sa drugima i nihovu podršku kroz osećaje slabosti i povređenog ponosa i to je sve. To je zajednica slabića. Kada pomoću jednog perioda samoće i fizičkog odvajanja od njih uspemo da se otarasimo te vezanosti, onda možemo, ako smo dovoljno jaki, i dalje da se družimo sa njima ili sa bilo kim drugim. Ali ako smo slabi, ako je naš energetski centar volje slab, oni će nas ponovo povući u to smrdljivo ali toplo emocionalno jezero. Jebi ga, kokoški je teško da shvati da je ona u stvari orao i da joj ne treba “podrška” bližnjih da bi letela. Ta njihova “podrška” ti kaže : ti si samo jadna, slaba kokoška, šmrc. Ti ne možeš da letiš. Ipak, na podsvesnom nivou svi oni čeznu za time da polete.

Svaki čovek je u suštini sam. Don Huan kaže da smo svi mi sami i stojimo pred Duhom. Mi sami imamo da razrešimo naš odnos sa njim ili da propadnemo. Gde su svi ti prijatelji i rođaci kada na gradskim oglasnim tablama primetimo da su se pojavile nove plakate (smrtovnice) i na njima vidimo neke od tih bliskih likova?

Ali ratnikova usamljenost je značajno ublažena jer on ima svoju družinu vidovnjaka koja mu pruža takvu utehu koju običan čovek ne može ni da zamisli. A tek neizmerna ljubav koju mu pruža naša planeta...

Naši bližnji su nas od malena ubeđivali u lažnu sigurnost. Međutim, njih nigde nema kada nastupi neizbežni i “ničim zasluženi“i “nepravedni” trenutak smrti. Oni su prisutni “post mortem“ da bi na smešnom činu sahrane ispili svoje čašice poricanja smrti.

“Jesi li čuo da je umro komšija Marko?”

“Svašta. Jadan on, šta mu bi?”

Ovo je civilizacija zasnovana na negiranju i potiskivanju važne činjenice smrti. Civilizacija besmrtnih grčkih bogova, ćudljivih, egoističnih, dekadentnih…Upravo zbog toga će propasti, ako se ljudska bića uskoro ne probude.

Evo jedne lagane i poučne naučno – fantastične priče za pred spavanje koju je napisao Mr. Rodger Di pre više godina.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima je slučajna.

Ili nije.

PRIJATNO ČITANJE !


NEPOŽELJNI STANAR


Desilo se to neposredno pre nego što je dostigao nultu tačku, tu ničiju zemlju u svemiru gde su se oslabljena gravitaciona polja dveju planeta susretala i potirala.

Mejnard je svoju pažnju podjednako posvećivao prozirnom mehuru u kome je bilo smešteno Majncovo klatno, i prednjem i zadnjem otvoru ugradenim u čeličnu oplatu kontrolne kabine. Osluškivao je kritički ravnomerno kuckanje gajgerovih brojača i tiho zujanje prečišćivača vazduha; uprkos svom bestežinskom stanju i totalnom odsustvu ravnoteže bio je potpuno miran.

Ali duboko u sebi, ispod svoje istrenirane mirnoće, Mejnard je osećao sve veći trijumf, jedno slavodobitno likovanje, potpuno nezavisno od naučnog ponosa. Osećanje da je pionir, avangarda jednog osvajačkog naroda, ushićavalo ga je i potenciralo oduševljenje u njemu kada je okrenuo oči prema prednjem otvoru gde je visio Mars, okrugao i crvenkast - pegavi, enegmaticni disk pun obećanja.

Zemlja je visila u stražnjem otvoru iza i ispod njega, jedan nežan smaragdni polumesec u svojoj prvoj tankoj četvrti. Jedan topao zeleni srp koji je bio dom, žuraiv nedozreo mlad svet, nestrpljiv da se probije kroz crni prazni prostor i zadovolji svoju silnu radoznalost u pogledu svojih kosmičkih suseda.

Bio je pri kraju drugog dana putovanja i savladao je otprilike polovinu razdaljine koju je trebalo da prevali. Atomske mlaznice odavno su prestale da rade, u trenutku kad je postignuta brzina neophodna da se izbegne dejstvo gravitacije, i ponovo ce proraditi tek kad budu potrebne da uspore njegovo približavanje. Središna tačka se nalazila neposredno pred njim; kroz svega nekoliko trenutaka on će napustiti polje Zemljine privlačnosti i otpočeti slobodan pad u zonu crvene planete.

Posmatrao je kobaltnu kuglu Majncovog klatna kako podrhtava na svom tankom kvarcnom končiću sa prvim daškom oslobađanja od Zemljine gravitacije, kad je strah naišao.

Užas ga je pogodio odjednom, galvanski, ispraznivši iz njega sav razum i sva osećanja. Kontrolna kabina okretala se vrtoglavo pred njegovim očima, a bezdana panika koja je pograbila njegov um bila je neka monstruozna stvar što je pokuljala iz nepojamnih dubina podsvesti. Sav se sledio, gotovo ne dišući, kao čovek paralizovan moćnim električnim šokom.

Nije to bio strah od smrti. Nije to bio čak ni njegov sopstveni strah.

Bila je to slepa panika Nečega u njemu o čijem postojanju nikada nije ni slutio, Nečega što je vrištalo bezglasno u besmislenoj manijačkoj stravi i borilo se da oslobodi Sebe od njega.

Bio je razdiran tom borbom za jedan beskrajni trenutak, a onda se sve završilo. Osetio je kako se Ono iskobeljalo iz spona njegovog duha, kao ludak koji se grčevitim uvijanjem izvukao iz ludačke košulje, a zatim počelo da pada natrag prema Zemji, sve dalje od njega. Mogao je da oseti sasvim jasno kad se Ono jednom našlo van njega - neka zlobna, neshvatljiva Stvar koja je brzo tonula natrag ka smaragdnom srpu ZemIje.

Za trenutak je sedeo ošamućen, dok mu se dah ponovo vraćao u pluća a čelikom obložena kabina postajala stabilna pred njegovim ukočenim pogledom. A kad je Ono nestalo u daljini i kad nije više osećao mahnitanje Njegovog terora, preplavilo ga je osećanje brze, neograničene slobode, kakvu doživljava neki vatreni ždrebac kad se, neočekivano, oslobodi svog jahača.

On je još uvek bio Robert Mejnard, ali s jednom razlikom.

Bio je slobodan.

Osećanje apsolutne slobode zgranulo ga je. Prvi put u svome životu posedovao je potpuno sebe samoga, bez sumnje ili bez rezerve, bio kompletno, ničim pomućeno biće. Mogao je da oseti kako mu se svest i dalje širi, dosežući u svaki skroviti kutak njegovog uma i preuzimajući kontrolu nad funkcijama o čijem postojanju riikada ranije nije ni sanjao.

Nametala mu se jedna analogija u savršenoj egzaktnosti detalja: on je bio sličan nekom čoveku koji se budi iz maglovitog sveta sna i odjednom ustanovljuje da je ono što mu se pre činilo kao jedna mala soba u stvari golema, prostrana kuća. Bilo je i drugih prostorija sem one skučene odaje u kojoj je on obitavao čitavog svog života - prostorija u kojima je sve do maločas stanovalo Nesto drugo, ali koje su ležale otvorene i spremne za njegovu sopstvenu upotrebu sada kada je njihov Stanar otišao. Do maločas, njegov ego je zauzimao samo jednu bednu desetinu njegovog mozga; sa odiaskom Onog, on je postao sopstvenik čitavog svog uma.

A isto tako iznenada kao i spoznaja šta se dešavalo s njim i zašto, njegova neverovatno povećana inteligencija sredila je sve detalje tih zbivanja u jasnu i preglednu sliku.

On je služio kao domaćin jednoj parazitskoj inteligenciji čitavog svog života, a da ni sam toga nije bio svestan. Kretao se po Njenim diktatima, sprovodio svoju sopstvenu volju samo kad je Ono spavalo ill bilo umorno ili rasejano, nikad ne uspevajući potpuno u nekom svom nastojanju zato što je Ono imalo kontrolu i moralo da bude slušano. I dok je sada istraživao ispražnjene prostorije svog upravo oslobođenog uma, njemu postade jasno da je Ono bilo samo jedno od mnogih, da su svi Zemljani imali Stanare kao sto je Ono - nedokučiva parazitska bića koja su kontrolisala ljudsku životnu snagu i održavala se zahvaljujući njoj.

Mislio je: Nije ni čudo što na Zemlji imamo ratove! Nismo uspeli da stvorimo zajednički temelj za sporazum zato što se nalazimo pod Njihovom prinudom. Oni znaju kakve su naše inherentne sposobnosti i huškaju nas jedne na druge, da ne bismo upoznali i uništili Njih. Sve što je Čovek ostvario, uspeo je da ostvari uprkos Njima.

Pogledao je novim očima instrumentsku tablu ispod prednjeg otvora i začudio se jednostavnosti mašina koje je kontrolisala. On je, prvenstveno, bio astrofizičar i posedovao je veoma skromno znanje o atomskoj propulziji; sada mu je svaka njena funkcija bila jasna već na prvi pogled. Eksperimenta radi, nacrtao je grafikon putanje koju je napravio kroz svemir i u minut tačno izračunao koliko će još vremena proći pre no što kočeće mlaznice počnu usporavati njegovu brzinu radi pristajanja.

Digao je pogled prema prednjem prozoru gde je visio crvenkasti disk Marsa, ocrtan prema crnoj, somotnoj pozadini svemira, kao neki crveni dragulj koji je mutno blistao medu nasumce rasutim manjim dijamantima, prizivajući ga u neograničena obećanja budućnosti.

Neko vreme sedeo je sasvim mirno na tapaciranom komandnom kauču, misleći napregnuto, okušavajući novu moć svog uma, kao da proverava savitljivost jednog novog uda čijeg je postojanja upravo postao svestan.

Njegov prvi zaključak bio je neizbežan. Stanar ga je napustio zato što nije mogao da egzistira van Zemljine gravitacije. Bio je prinuđen da izađe iz njega ili da ugine, i sa Njegovim odlaskom on je postao prvi stvarno slobodan čovek.

Oni nisu bill nepobedivi. Nisu bili čak ni naročito inteligentni, uprkos svom daru parazitske kontrole, inače bi njegov sopstveni Stanar shvatio u kakvoj se opasnosti nalazi. Činjenica da su oni bili bića zavisna od gravitacije otkrila mu je prvu ranjivu pukotinu u Njihovom oklopu, Ahilovu petu koja je obećavala konačno spasenje za ljude. A sigurno postoje i drugi načini za oslobođenje od Njih, i na njemu je sada, kao na prvom slobodnom čoveku, ležala odgovornost da se pobrine da i drugi pripadnici njegove vrste postanu slobodni kao što je on bio.

Zamišljao je harmoničnu integraciju jedne Zemlje naseljene slobodnim ljudima i jasno video visine do kojih bi se ljudi mogli vinuti, neometani od strane svojih Stanara. Njegove sopstvene mogućnosti, sada dok ih je sumirao, zaprepašćivale su ga svojim obimom. Nije bilo nikakvih limita onome šta je mogao da učini, nikakvih granica znanju koje je mogao da akumulira i upotrebi.

Eto šta stvarno znači biti čovek. Mogu da oslobodilm svet. Kao Mojsije, mogu da izvedem svoj narod iz ropstva.

Misao mu je ozarila lice, ispunila ga žarom anticipiranog trijumfa. Sve je bilo tako jednostavno, sada kada je postao slobodan ...

Kroz nekoliko časova on će se spustiti na Mars i tamo za svega nekoliko minuta instalirati svetlosni odašiljač da se javi naučnoj fondaciji koja ga je i poslala u svemir. Neće moći da kaže istinu svojoj sabraći, zato što su ona još uvek bila u ropstvu, a njihovi Stanari ne smeju da budu upozoreni; ali moći će da izmisli neku prihvatljivu priču o silnim bogatstvima na Marsu, priču koja će dati povoda drugim i većim trgovačkim ekspedicijama da krenu za njim. Uz pomoć ostalih slobodnih ljudi moći će da osnuje jednu novu civilizaciju na Crvenoj planeti, da pronađe načine kojima će preneti bitku natrag na Zemlju i potpuno iskoreniti Stanare. Biće potrebno dosta vremena za to, ali na kraju će ljudi biti slobodni.

Majncova centrifuga polako se zaklatila, i sa pomeranjem njene kobaltne kugle Mejnard je osetio da prelazi iz Zemljinog u Marsovo polje gravitacije. Osetio je prvi majušni trzaj težine i postepeno vraćanje ravnoteže dok mu se telo prilagođavalo sve većoj sili nove gravitacije.

Sa povratkom ravnoteže odjednom mu postade jasno da leži naglavce i zato se okrenuo prema kontrolnoj tabli da izvrši potrebnu korekciju. Kabina se ispravila, rotirajući polako sve dok crvenkasti, sve krupniji disk Marsa nije došao u položaj ispred i ispod prednjeg otvora. Majncovo klatno prestalo je da oscilira, mala kobaltna kugla visila je kruto na kraju zategnutog kvarcnog vlakna.

Sada se već uveliko nalazio unutar Marsovog gravitacionog polja. Napravio je brz proračun (za koji bi mu ranije bili potrebni časovi mučnog naprezanja) i ustanovio da će tačno kroz deset časova prvi put aktivirati prednje mlaznice radi kočenja. Njegov mali brod lagano će produžiti u blago zakrivljenoj spirali, izbegavajući čudno raspoređene orbite dva majušna meseca, a onda će, kad za svega nekoliko minuta odredi pravi kurs, biti spreman za spuštanje.

Sa uzbuđenjem je posmatrao kako crveni disk Marsa sve brže izrasta u pegavi globus, pomalo već zamućen na svojim ivicama zbog refrakcije atmosfere. Tamo dole, na mrtvom tlu tog drevnog sveta, on će instalirati opremu i poslati svoju trijumfalnu poruku Zemlji, tu fabuloznu likujuću laž koja će navesti ostale ljude da masovno krenu ka Crvenoj planeti.

Slobodni ljudi! Supermeni, bolje rečeno, u jednom novom, slobodnom svetu. A tada ništa neće biti nemoguće!

Kasnije, dezaktivirao je prednje mlaznice za kočenje i osetio kako se meki sunđerasti madrac sedišta pod njim polako odiže usled sve veće brzine broda. Sada je već uveliko bio u silaznoj spirali, gutajući nekoliko tričavih hiljada milja koje su ležale izmedu njega i blistave budućnosti.

Legao je natrag na kauč, osmehujući se, dok mu je mozak bio zauzet porukom koju će odaslati na Zemlju, i planiranjem kampanje koju će organizovati. Godine će proći pre nego što ljudi uspeju da se potpuno oslobode svojih Stanara, možda i više decenija, ali vreme nije važno.

Bio je to u suštini jednostavan zadatak, zato što će on i oni koji dođu posle njega biti slobodni od Njihove prinude - ničim pomućeni, nesputani supermeni, za koje vreme ne znači nista.

Krajnji ishod može da bude samo pobeda ...

Nešto je oštro udarilo o njegovu novu svest, nekakav jezivi pipak inteligencije koja oprezno opipava svoj put. Osmeh se sledi na njegovom licu i on se kruto uspravi na sedištu, sav ošamućen neočekivanom stravom od onoga šta mu se sada dešavalo. Onda opipavanje prestade, a hladna Inteligencija izvan njega pokulja u njegov mozak kao dim u praznu prostoriju, neodoljivo gušeći njegov slabašan pokušaj da pruži otpor.

Ustao je i prišao prednjem otvoru, zureći tupo u sve bližu peščanu pustoš dole ispod njega i pokušavajući da se priseti kakva li je ono veličanstvena stvar bila o kojoj je do maločas razmišljao. Ili je to, možda, bio samo san? Negde u najudaljenijim uglovima njegove otupele svesti oformila se jedna misao i isplovila kao mehurić do površine njegove svesti; a onda je baš kao mehurić prsnula, i njeno značenje bilo je izgubIjeno za njega.

Stanari su postojali na Zemiji, govorila je ona. Zašto ne bi postojali i na Marsu?

Kada posmatrate svoj radni dan unazad, jedan od pokazatelja gde ste izgubili svoju snagu je mesto gde ste počeli da se osećate iscrpljeno i snagom ne baš sasvim svoji. Na takvim mestima naći ćete vaše odgovore i odatle ćete moći da razvijete neki pogled,mogucnost – bićete u mogućnosti da vratite svoju energiju iz tih događaja i da počnete da preispitujete šablone koji su vas držali zaglibljenima u igri ega zvanoj "heroj i žrtva".
Šta god nam se to dogodilo - a nešto nam se dogodilo - mi se nadamo da možemo da prenesemo mlađim ljudima činjenicu da postoji mogućnost promene. Ali mora da postoji neka vrsta kritične mase koja bi učinila tu promenu mogućom.
Mi neprestano slušamo kako ljudi govore - kada bih samo mogao da budem član vaše grupe, onda bih mogao da uradim ovo ili ono. Ali ono što oni ne razumeju jeste da je baš to mesto, ma gde se nalazili, mesto na kome počinjete.
Procedura je jednostavna - podelimo list papira na pola i prvo na desnoj strani napišemo šta nas je tog dana najviše zaokupljalo (ili u poslednje vreme), događaji, brige, aktivnosti, interesi, odnosno sve ono što nas najviše apsorbuje.
Zatim na levoj strani nastojimo da izvučemo apstraktne biti, zaključke iz tog "haosa" desne strane. Znači destilujemo desnu stranu u precizne, koncizne i specifične tačke. Na levoj strani takođe možemo napisati ideje kako nešto da učinimo drugačije nego do sada (npr. kada se stalno u nečemu ponavljamo). Dakle, desna strana je više konkretna, a leva više apstraktna; dovoljno je 10 minuta.
Uklonite mozak zvijeri. Mi smo skloni ponavljanju. Gdje se nalazi naš osjećaj za ponos? Moramo sve da preispitamo, ograničimo svoje rutine i ubacimo u njih saznajne nesaglasnosti da bismo postali čarobnjaci. Mi možemo da vidimo energiju kako protiče, zašto da dozvolimo da nas mozak zvijeri zaustavi?

Naše prirodno nasledstvo je da živimo i umremo kao budale. Ovo je vrijeme za revoluciju.

KAKO ostvariti ZA JEDNISTVO? STA JE TO JEDNO ZA KOJE VREDI UMRETI I ZIVETI?
STA , KOLIKO I KAKO MI OVIM PUTEM MOZEMO DA DOPRINESEMO TOM USTANKU SVESTI?

DOGOVOR ZAR NE?!......