ne znam, mozda poludim kao poludeli sokrat ili pak pocnem svemu da se smejem od~do besvesti ma, kako ja tebe bre da da bi ti spoznao ljubav uh, nesto pomislih, ali odlozih

Kaže mi strana energija jasno čujnog kvaliteta: 'Super' 4 puta. Znači li ti to nešto?

Verovatno da ce da ti se posreci cetiri puta...

Kome nije ludost da proba a hteo bi ući u levu stranu bez hemijskih supstanci može to učiniti olovkom i papirom. Nije ništa ritualno već sled postupaka vezanih za komande. Primer koji nudim štima a sastoji se u sledećem:
Morate biti sami u tišini svoje sobe. Spokojno na radnom stolu pripremite papir bele boje. Hemijskom olovkom povučite liniju za crtanje pentagrama koji se preseca. Linija se u normalnoj svesti crta sa donje leve nožice kraka do gornjeg šiljka pa samn do prvog ukrštanja sa desnim krakom. Zaustavlja se položaj ruke i upušta se u kreativnost da se ne završi namera iscrtavanja. Nastavlja se potom iscrtavanje ali oprezno do donje leve noge pentagrama. Već nam levo oko namerava komandu, nastavljamo do levog kraka sa konturom i zaustavljamo ruku. Nepuštamo koncentraciju time što ćemo jako prefinjeno podebljati samo konture normalnog stanja svesti.

,,,->Uskogrudost je druga reč za sebičnost. Ovo se negleda racionalnim očima.
Kaže jedan ratnik, meni je dosta da živim u 2 kvadrata prostora,,,taj ratnik znači računa da će živeti prosečan ljudski vek i može značiti da mu mišljenje o smrti nije svakodnevica. Uskogrudost u ratnika je upravo što ne preispituje svoje stavove i nastavlja da živi po priči po kojoj se ponaša onako kako je prihvatio. Da bi ratnik bio širokogrud, nesebičan on to stanje mora da osvesti.
Ako ništa ne pričamo znači da smo zatucani.
Svaki ratnik može da primeti da se svakodnevica ponavlja ma šta da mi činili. Rekapitulacija više upoređenih svakodnevica govori koliko smo slobodni jer nam nesvesno o nama izmiče. Nesvesno je uskogrudost. Ratnik netreba da postavi racionalno sebi pitanje 'dali sam uskogrud', već gleda i gleda da bi došao do zaključka da treba da priča o stvarima koje nije dotako. Procesi u životu su idealni za pisanje jer pisac nailazi na problematiku svog neznanja. Nije ratnik isključen iz života,,,vraćamu se.

Predviđam, s obzirom na FORUM ŠUTNJU , desiće se nešto značajno.

Ne nužno, ovdje to ide u ciklusima koliko kužim.

Juce sam citao o istoriji sungazinga i naisao sam na nesto veoma zanimljivo!
Pisalo je kako su Katari,Eseni,Gnostici,Templari,Paulicijanci,Bogumili radili i sirili sungazing i to je bio glavni razlog zasto su sistematski unistavani od strane Rimokatolicke crkve!
Sta vi mislite o ovome?

mi mislimo da trebaš početi koristiti optički miš, jer ti je ovaj jako prljav i onda klikneš na krivi topic, podforum, a možda čak i više od toga.

Dragi prijatelju. Na generalnoj diskusiji vezanoj za Karlosa Kastanedu ako smatraš da možeš naći znalca o svom problemu onda ćeš ga i naći. Sobzirom da nisi prvi put među nama, molim te u ime svih da objasniš, šta te je navelo na pomisao da je generalna diskusija vezana za literaturu koju ti čitaš.
Očekujemo objašnjenje.

Sungazing je spomenut i kod Don Juana, kad je Karlos morao sjediti u dvoristu, naslonjen na stub i gledao je sunce duze vrjeme. Sungazing je veoma dobar i prirodan nacin da se prosvjetli i procisti covjekovo stanje.

Nemoguće, jer da je moguće bilo bi zavaravanje.
Kad se pusti sunce u oko ne dobije se energija. Tako da to otpada. Ali je vredno naučiti spavati u svakom položaju na javi. Pročišćenja se vrše fizičkim vežbama.
Avaj, jel baš taj termin piše u knjizi?
Drugo, a kolko sekundi neko može izdržati , nek nam ispriča.

Citati:

Drugi Krug Moći:
»Možete li vi sve da se otisnete u sanjanje kad god
zaželite?« upitah.
»Ne«, odgovori la Gorda. »Sanjanje zahteva suviše
moći. Niko od nas nema toliko moći. Sestrice su mora­
le toliko mnogo puta da se valjaju po podu zato što
ih zemlja snabdeva energijom dok se valjaju. Možda
bi mogao da se setiš i toga da si ih video kao svetleća
bića koja dobijaju energiju iz svetlosti zemlje. Nagual
je kazao da je najbolji način da se dođe do energije,
naravno, taj da pustiš sunce u oči, naročito u levo
oko.«
Rekao sam joj da ne znam ništa o tome, i ona mi
je onda ispričala kako se to radi, prema don Huano-
vim uputstvima. Dok je to pričala, setio sam se da je
don Huan i mene učio tome. To se sastojalo u laga­
nom okretanju glave s jedne strane na drugu kad
uh­vatim sunce poluzatvorenim levim okom. Kazao je da
se za to može koristiti ne samo sunce nego i svaka
druga svetlost koja nam sija u oči.

...

Nagual je tebi ostavio naročitu moć,
neku ravnotežu koju nema nijedno od nas.«
»Zar one ne bi mogle da nauče da imaju tu ravno­težu?«
»Mogle bi, sigurno. Ali to nije ni u kakvoj vezi sa
onim što je trebalo da obave sestrice. Njihov zadatak
je bio da ukradu tvoju moć. One su se vežbale tako da
bi te mogle posrkati kao čašu sode. Nagual ih je naučio
da izvanredno vešto obmanjuju ljude, a posebno je is­
trenirao Hosefinu. Ona je u tome bez premca. U pore-
đenju s tom njihovom veštinom, Soledadin pokušaj je
bio puka šala. Ona je sirova žena. Sestrice su prave
veštice. Dve među njima zadobile su tvoje poverenje,
a treća te porazila i načinila bespomoćnim. Odigrale su
savršeno svoju ulogu. Ti si na sve to naseo i malo je
trebalo da platiš glavom. Greška je samo u tome što
si ti prethodne noći povredio, a zatim i zalečio Rosinu
svetlost pa je ona zato bila nervozna. Da nije bilo te
njene nervoze i da nije tako jako grickala tvoju slabi­nu,
tebe po svoj prilici ne bi sad ovde bilo. Ja sam sve
to videla s vrata. Ušla sam upravo u času kad si hteo
da ih uništiš.«
»Ali šta sam ja mogao učiniti da bih ih uništio?«
»Otkud ja to znam? Ja nisam ti.«
»Hoću da kažem, šta si ti videla da ja radim?«
»Videla sam tvog dvojnika kako izlazi iz tebe.«
»Kako je izgledao?«
»Kao ti, a kako bi drukčije? Ali bio je veoma veliki
i opasan. Tvoj dvojnik bi ih ubio. Zato sam ja došla i
omela ga. Bila mi je potrebna gotovo sva moja moć da
te umirim. Sestre mi ništa nisu pomogle. Bile su izgu­bljene.
A ti si bio besan i siledžija. Pred našim očima
si dvaput menjao boje. Jedna od tih boja bila je tako
žestoka da sam se uplašila da ćeš i mene ubiti.«
»Kakve sam boje bio, Gorda?«
»Beo, kakav bi drukčiji i bio? Dvojnik je beo, žuć-
kastobeo, kao sunce.«
Zurio sam u nju. Njen osmeh je bio nešto sasvim
novo za mene.
»Da«, produži ona, »mi smo delići sunca. Zato smo
svetleća bića. Ali tvoje oči ne mogu da vide tu svetlost
zato što je ona veoma slaba. Mogu je videti samo oči
čarobnjaka, a to biva tek pošto se ceo život provede u
borbi.«
To otkriće me veoma iznenadilo. Pokušao sam da
sredim misli kako bih joj mogao postaviti najprikla-
d­nije pitanje.
»Da li ti je Nagual ikada išta govorio o suncu?« upi­tah.
»Jeste. Svi mi ličimo na sunce, samo smo veoma,
veoma bledi. Naša svetlost je veoma slaba, ali to je ipak
svetlost.«
»Ali da li ti je rekao da je sunce, možda, nagual?«
očajnički sam navaljivao.
La Gorda mi ne odgovori.

Malo gledanja u sunce u sanjanju:

Orlov Dar:
Bili smo vani,
stojeći usred blistava kruga. Tlo je djelovalo
tvrdo, tamno, stjenovito, pa ipak je odražavalo
mnogo onog zasljepljujućeg bijelog svjetla koje
je dopiralo odozgo. Iako sam znao da je to
svjetlo prejako za moje oči, čudno je bilo da
me ništa nije smetalo kada sam pogledao prema
gore i zagledao se u njegov izvor. Bilo je to
sunce. Zurio sam direktno u sunce, koje je,
možda zahvaljujući činjenici da sam sanjao, bilo
intenzivno bijele boje.
La Gorda i Josefina su također buljile u
sunce, očito bez ikakvih poteškoća. Odjednom
sam osjetio strah. To svjetlo mi je bilo strano.
Bilo je nemilosrdno; činilo se kao da nas
napada, stvarajući vjetar, koji sam mogao
osjetiti. Međutim, nisam ćutio nikakvu vrućinu.
Povjerovao sam da je sve to zloćudno. Istovre-
meno smo se la Gorda, Josefina i ja zbili oko
Zuleice, poput uplašene djece. Prihvatila nas je
i tada je bijelo, užareno svjetlo postepeno
počelo jenjavati, sve dok nije potpuno iščezlo.
Na njegovu mjestu ostalo je blago, vrlo smiru-
juće, žućkasto svjetlo.
Tada sam postao svjestan da se ne nalazim
u ovome svijetu. Tlo je bilo boje vlažn
terakote. Nije bilo planina, ali mi nismo stajali
ni u nekoj ravnici. Zemlja je bila ispucala
spržena. Djelovala je poput grubog, suho
mora terakote. Mogao sam to vidjeti svuda oko
sebe, baš kao da sam usred oceana. Pogleda
sam gore; nego je izgubilo luđački žar. Bilo
tamno, ali ne i plavo. Svijetla, užarena zvijezda
bila je blizu obzora. Tog trenutka mi je sinu
da smo u svijetu s dva sunca, dvije zvijezde.
Jedno je bilo ogromno i nestalo je iza obzora,
drugo je bilo manje ili, možda, udaljenije.

Ma to važi za učmale ljude. Nagual ih je lagao, jer bi svetlosni fleš izazvao adrenalin, i svakako da bi svaki osetljivko pomislio da energija mu poraste. Energija je maksimalna u čoveka ne može da se uveća samo može da se probudi.

Stvar nije jednostavna i podložna razumnom tumačenju, nego više miriše na mistiku, sjaj se takođe koristi kao katalizator za podršku zemlje, vidiš sunčev sjaj da bi vidio zemljin sjaj da bi vidio svoj sjaj i svoju pravu prirodu.
I onda tek ništa ne znaš...

Nemojte misliti da smo stvarno delovi sunca. To je samo ilustracija da se učenicima približi tumačenje da je Orao približno sličan suncu, i sa druge strane približe mogućnosti svesti (to da svetlimo)

»Baš zbog toga ćeš svoju poslednju igru odigrati
ovde, na vrhu ovog brda, u sam smiraj dana. U toj po-
slednjoj igri ispričaćeš sve o svojoj borbi, o bitkama
koje si izvojevao i o bitkama koje si izgubio, ispričaćeš
sve o svojim radostima i čuđenjima kada si bio u pri­
lici da spoznaješ unutrašnju moć. Ta tvoja poslednja
igra će ti reći sve o tajnama i čudima koja si sakupljao
tokom celog svog života. Za to vreme smrt će sedeti
ovde i posmatraće te.
»Umiruće sunce će te žariti, ali neće te izgoreti,
biće isto kao i danas. Vetar će biti tih i blag, a tvoje
izabrano mesto će blago podrhtavati. Kada napraviš
poslednji pokret u svojoj igri, pogledaćeš prema suncu,
jer ga više nikada nećeš videti, bilo da bdiješ, bilo
da si u stanju sna, a onda će te tvoja vlastita smrt
usmeriti prema jugu, prema predelima nepreglednosti.«

I zašto Umiruće sunce ako umireš ti?

Hteo bih nešto da nadovežem reči vezane za ispitivanje tela. Malo grubo će da zvuči - trebamo prebiti telo - zato što je energija koja nam stvarno treba na svim zglobovima. Sećate se da su neki mogli zglobove da vade i nameštaju.

Ako bi masirali telo bilo bi telu bolje. Postepeno prevazilaženje masiranja u žešćije nasrtaje na telo dovešće do oslobađanja još veće energije.
Moram da priznam da sam se i po glavu udarao da bih preispitao stav samorefleksije a ujedno sam i video energiju kako svetli.

Tek sam mali deo uradio,,,ko zna dal ću da uspem doći do vađenja zglobova,,,ali sanjanjem mogu butnu kost da si isčupam - sa tom energijom hoće da isplovi nagual, ali nemože se tražiti ništa jer je to trik provere

da aco, dobro je povremeno dobiti batine u granicama normale, tj preživljive batine.
također si u pravu i oko ovoga sa zglobovima, ali tu je potrebno znanje koje nam je, rekao bih, nedostupno.
tijelo je zanimljiv aparat, i nije baš sve tako kako su nas učili u školi.

ako te baš zanima energija oko femura i zdjelice, probaj s onom vježbom magičnih pokreta u kojoj podižeš energiju stopalom uz list druge noge.
za početak

ovo što ti je svijetlilo dok si se udarao u glavu je ok, to svi vide kad dobiju u glavu