Zato predlazim da se radi samo 2x nedeljno (subotom i nedjeljom), a da se ostalim danima odmaramo, pa cemo vjerovatno imati i mnogo vise vremena za razmisljanje

Dobro, a šta mislite dali je sova manje važnija od orla?
...ono da se aktiviramo malo..

Bok koleži...ako ćemo o ovima sa krilima...zmaj je itekako iznad svake tice...nego nešto se don žuan nije njime bavil...

Koristim ovu priliku da čestitam sebi novu godinu i poželim sebi sve najbolje: platu dve hiljade ajvara, nov sportski auto i kuću na moru. Za ostalo ću se snaći sam. Naravno, puno pozdravljam i mog ličnog Deda mraza, bez kojeg ništa od ovoga neće biti moguće.

A sto trolujes temu?

Lično mi drago što to kaže
msm treba tako, pa sebi ako ne želiš dug život u izobilju kome ćeš
ok, idemo dalje..
Ma mnogo su nas uskratili...sa svim...
Evo danas razmišljam kako bih voleo da otkrijem kome se je Don Huan predstaavljao onim trećim imenom...izgleda, nagađam, postojala još neka učenica da je nazovem tako, konkretno za Kastanedu ali koja nije pisala knjigu
,,,sećam se da sam ranije imao više vremena za surfovanje u okvirima ove oblasti i da sam bio u čudu u vezi toga..nemam vreme sad tražim ime ali pored Aurelija bio je još jedan čovek, ali kome? zar vas to ne kopka bre?


a zmaj, hmmm pa to bog će ga znati šta je, ..

Identitet se otkriva, ali se i stvara.

hmmm, mislim da ispuštaš mnoge mađije namenjene budućnosti
recimo ovo

Kao što reče DH, odricanje je najgori vid ugađanja sebi. Nisam siguran koliko se u ovo možemo pouzdati, ali da među onima koji se odriču(sveta) ima i tih niskih, nepristojnih motiva, ima. Nisam samotnjak, ali nisam ni deo društva, pre će biti da sam u istom strano telo, neko ko se bori svim silama da bude deo istog, istovremeno ne prihvatajući ga. Ta ambivalencija i hod po žici me dovodi do ludila, razvio sam neurozu, neurozu koja sa protokom vremena povećava ulog i srazmerno smanjuje šansu za potencijalni dobitak, koji vremenom takođe raste. Nepristajanje na kompromise izoštrava čula i um, od svakodnevne trivije pravi borbu na život i smrt. Zajednica ne prašta, silovatelj ili ubica imaju šansu za pokajanje i oprost, onaj što društvu gura prst u oko trpi mnogo veću kaznu od zatvorske ili smrtne. Ona se ne može imenovati, ali se može opisati: tiha jeza, sveprisutna neodlučnost koja žudi za svim i sa gnušanjem odbija sve, koja sve moguće opcije drži na stolu, uvek otvorenim i jednako verovatnim. Pukovnik ili pokojnik, veličanstvena pobeda ili totalna propast svejedno, smeju mi se u lice i garantuju ispunjenje svojih obećanja, svake milisekunde, svakog sata, dana meseca godine. Moja žeđ je neutoljiva, popio sam nekoliko okeana, ali hoću još. U toj beskonačnoj trci, na stazi koja nema ni početka ni kraja još jedino kalendar pokazuje protok vremena.

Zašto je igrati na sve ili ništa tako zahebato?

“Covek od znanja je svaki onaj covek koji je istinski isao kroz teskoce sto su iskrsavale pred njim na putevima ovladavanja znanjem”, rekao je. “ To je, pre svega, covek koji je, bez ikakvog posrtanja ili zurbe , dosegao toliko koliko je god mogao u otkrivanju tajni svoje unutrasnje moci.”

“ Put u Istlan “, Karlos Kastaneda

Odvojena stvarnost

»Tragač za postizanjem moći je hvata u klopku,
da bi je odmah zatim sklonio u skladište kao sopstveni
plen. Tako se povećava unutrašnja moć, pa zbog toga
i postoje slučajevi da ratnik koji poseduje toliko mnogo
unutrašnje moći postaje mudrac.«

"Moć počiva na vrsti znanja koje čovek poseduje."

»Unutrašnja moć je jedna vrsta osećanja«, rekao je. »Nešto nalik poletnosti i lepom raspoloženju. Neko to može nazvati posebnim vidom duhovnog stanja. Unutrašnja moć je nešto što čovek prihvata ne osvrćući se na sopstveno poreklo. Već sam ti rekao da je svaki ratnik lovac u potrazi za postizanjem moći i da te ja sada učim kako da dosegneš moć i počneš da je prikupljaš. Tvoj problem koji je ujedno i problem svih nas, jeste u tome što je potrebno dosta truda ubediti te. Potrebno je pre svega da poveruješ da se unutrašnja moć može iskoristiti i da je sasvim moguće sakupljati je, ali sve do sada ništa nije uspelo da te ubedi.«

...

Prenerazio sam se i počeo da negodujem, ali on
mi je svojom rukom začepio usta. Pokazao mi je u
pravcu jednog povećeg žbuna i rekao da pažnju ne
usredsređujem na lišće već na senke koje to lišće
baca po zemlji. Rekao mi je da probijanje kroz tamu
ne mora biti podstaknuto strahom, već bi, suprotno
tome, moglo biti veoma prirodna reakcija živahnog
tela koje dobro zna kako »ne delati«. Bez prestanka
mi je šaputao na desno uho da je »ne raditi nešto
na već dobro poznat način« pravi ključ za postizanje
moći.

Put u Ihtlan

jedno moje razmišljanje, ne mora da znači da je tačno, ako neko zna bolje nek me slobodno ispravi:
taoistički wu wei je chill, nerasipanje energije, raditi ono što voliš, "put srca",
a toltečko "nedelanje" je način sakupljanja moći - »ne raditi nešto na već dobro poznat način«.

što valjda reče gurđijevljeva baba, u životu ne čini ništa poput drugih, valjda tako nešto, e mislim da je to i toltečko "nedelanje".

“Uopšteno, ljudi imaju svoje molitve, svoje amajlije ili razrađene rituale, privatne ili grupne. Drevni čarobnjaci su bili skloni misticizmu; koristili su astrologiju, predskazanja i vračanje, čarobne palice i sve ostalo što bi moglo prevariti kontrolu razuma.”
“Ali, prema novim vidovnjacima, takvi postupci su promašaj i u njima se krije opasnost: oni mogu da iskrive pažnju osobe tako da ona postane zavisna od simbola."

Tores, Susreti sa Nagualom

...

"Ali ti ne smatraš da si vrač, don Huane, zar ne?" upitao sam.
"Ne, ne smatram", rekao je. "Ja sam ratnik koji vidi. Zapravo, svi smo mi los nuevos vidantes - novi vidovnjaci. Stari vidovnjaci su bili vračevi."

Kastaneda, Unutrašnji oganj

Bio sam danas na groblju. Vrućina, upeklo. Groblje je na brdu, lepo uređeno, popločan plato, uredno ošišana trava, tuje i još neka stabla u drvoredu su pravili lepu hladovinu, pogled puca na ravnicu, predivno. Mir i tišinu je jedino remetio neki motokultivator u obližnjoj njivi. Mislim da bih mogao da živim na groblju, prelepo je. Ko zna, možda sam već umro, pa mi se toliko dopalo. Hm, ako sam na groblju, da li živim ili mrtvujem? Nisam osetio ništa, to me pomalo brine, nikakva metafizika, život posle smrti, tuga, svetski bol, ništa, prazno, nula. Samo još jedan trenutak u vremenu, jedna karika u lancu sećanja koja će polako da bledi. Jesam li već rekao da mi se dopalo?

Mislim da DH nije hteo da se bavi zmajem jer je Letač neprikosnoven
Drugo, moguće da tradicijski zahtevi odbacuju tuđe opise kao neodržive
Treće, ...neznam šta mož biti treće

Zar nije Plavog Skauta Kastaneda nasao u anorganskom svijetu, pa ga izvukao u nas i tad skoro zaglavio (jedva ga ostali iz druzine spasili) , ali on nije pripadao ni jednom ni drugom, ali posto ga je izvukao u nas svijet, Kastaneda je bio odgovoran za njega i zato je ostao uz grupu?

P. S. koliko vas je savladalo vidjenje?