lone_bird je napisao/la:
navigator je napisao/la:
Onaj ko je u stanju da namerava sa Zemljom, ne moze da se "zajebava" sa tim, vec moze da radi samo ono sto treba.
Kad je neko u stanju da kontrolisano pomera svoju ili skupnu tacku nekog drugog, tu ne moze da bude greske.
Što treba? Koji je cilj, svrha postupka?
Koja je metoda? Pretpostavljam da udarci rukom ne dolaze u obzir. Operacije takvog kalibra traže vrhunke mastore
viđenja i namjere. Ne bi htio ispast bezobrazan no jeste li sigurni da ste dorasli zadatku? Ako ćemo gledat na postavkama ratničke filozofije, onda je želja za pomoć ma kojem biću suvišna. Mi možemo pomoć jedino sami sebi. Sjetite se priče o pužu. Želja za pomaganjem drugom biću je izraz naše slabosti i samovažnosti, ništa drugo. Ako joj zbilja želite pomoć, promijenite svijest i javno mijenje svoje braće ljudi. Oni su vam bliži i dostupniji. Gaiji pomoć takve vrste sumnjam da je potrebna, dovoljno smo njoj mi ljudi "pomagali". Osim toga, nemam nikakve iluzije da će nas Gaia i nas i cijelu našu civilizaciju i cijelu našu vrstu nadživjet za 5-6 milijardi godina. Mi ako doguramo i do nekoliko tisuća možemo bit sretni. Ljudska vrsta do nekoliko milijuna. Ne treba njoj pomoć. Treba nama.
tolteq je napisao/la:
Taj zadatak je povjeren nama, i nesto mi je danas uletilo u glavu, bio sam ko u nekom transu, poceo sam pisat ko lud tu poruku po svim forumima.
Povjeren od koga? Ja sam vrlo oprezan prema mislima koje mi tek tako ulijeću u glavu. Ne moram valjda objašnjavat zašto.
Zadatak naguala
“Možeš li mi reći kakav zadatak ti je dao nagual Huan Matus?” Pogledao me je sa iznenađenim izrazom lica.
Običnoje Karlos skrivao odgovore između redova svojih reči, ili ih je otkrivao malo po malo kroz razgovore.
Ali, ovog puta je promenio taktiku. Rekao mi je da je moje pitanje toliko neobično,
da je jedina stvar koju može da učini, da ga shvati kao omen.
Ali, odgovor je tako lične prirode da mi ga može reći samo na prikladnom mestu. Radi toga je predložio
da se idućeg dana sastanemo u Takuba kafeu, jednom od don Huanovih omiljenih restorana. Za vreme doručka,
rekao mi je svečanim tonom da bi trebalo da utišam svoj unutrašnji dijalog zato što ćemo ići da posetimo sveto mesto
na kome je sahranjen slavni ratnik iz drevnih vremena. Rekao je da je dan savršen za to, zato što je
neprozirna magla još od svitanja prekrila grad. “Pošto je sve postalo mračno, naša znamenja će danas
pristići sa leve strane.” Isprva, njegovi nagoveštaji su učinili da se osećam privilegovanim. Ali, kako smo se
približavali glavnom trgu, postajao sam sve više uplašen. Ušli smo kroz mala vrata postavljena sa prelepe ulazne strane Meksičke Katedrale, i došli do džinovskog glavnog dela crkve. Karlos je smesta odšetao do posude sa svetom
vodom, nakvasio prste i prekrstio se.
Bio sam dirnut spontanošću njegovih pokreta, izgledalo je kao da često odlazi u crkvu. Primetivši moju
radoznalost, rekao je da ratnik treba da poštuje sve običaje a naročito one koji pripadaju instituciji kao što je
Katolička crkva koja je vekovima čarobnjacima služila kao utočište.
Seli smo na klupe centralne crkvene lađe i ćutali neko vreme. Tamo je bilo samo nekoliko ljudi i atmosfera je
bila veoma umirujuća. Primetio sam da sedi uspravljeno a njegove poluotvorene oči zure u gomilu ukrasa na
glavnom oltaru. Blagi miris sveća spuštao se do naših klupa isto kao i mrmoljenje dečijih glasova koja su imala
probu hora; ili, možda je to bila snimljena traka. Malo po malo, utonuo sam u svoje vlastite misli, sve dok
nisam izgubio osećaj gde se nalazim. Prenuo me je njegov glas: “Zadatak koji mi je moj učitelj dao, i moja
misija kao naguala ere koja nastupa, je da se pomeri skupna tačka (planete) Zemlje.”
Očekivao sam sve osim toga. Nekoliko sekundi, moj um nije reagovao;
jednostavno nisam mogao da povežem šta to Karlos govori. Ali iznenada, čudovišnost njegovog zadatka me
je pogodila u centar razuma, našao sam se kako razmišljam o tome da je Karlos sigurno poludeo ili priča o
nečemu o čemu ja nisam imao ni bledu predstavu. Zbunjujući me još više, izgleda da je pročitao moje misli
zato što je ovlaš klimnuo glavom u znak slaganja i promrmljao:
“To je to. Moraš biti lud da dopustiš sebi mogućnost nečeg takvog i još luđi da bi poverovao kako je
tako nešto moguće učiniti.”
Upitao sam ga kako je moguće da čovek uopšte i pomisli o takvom podvigu.
Odgovorio je: “Kao što drugi svet ima svoje pokretne jedinice neorganska bića Zemlja ih takođe ima, a to smo mi.
Mi smo deca zemlje. Pokretanje skupne tačke dovoljnog broja ratnika može da promeni modalitet vremena, i to je ono
na čemu ja radim.” Objasnio je da se skupna tačka Zemlje pomerila mnogo puta u prošlosti, i tako će biti i u budućnosti. U skorašnjim vremenima, ona se postojano kretala prema oblasti razuma.
“To je veličanstveno, jer kada se tu jedanput učvrsti, čovečanstvo će imati priliku da se premesti na drugu stranu i mnogi
muškarci i žene će postati svesni. Izazov za vidovnjake budućnosti, biće da sačuvaju taj fokus dovoljno dugo vremena sve dok on ne postane tu učvršćen, postajući stalni položaj za planetu, novi centar,
koji će nam biti u svako doba dostupan na savršeno prirodan način.”
“Preusmeravanje Zemljine pažnje je posledica zajedničke akcije mnogih generacija naguala.
Novi vidovnjaci su razmišljali o tome kao o mogućnosti i otkrili su da je to deo Pravila. Oni su to uzgajali svojom name
om i utvrdili da je sada vreme da se s time započne. “ “Koji je efekat tog pomeranja?”
“Pomeranje fiksacije planete jedini način da se izađe iz dramatičnog stanja ropstva u kojem smo okovani. Pravac
naše civilizacije je bezizlazan zato što smo izolovani na udaljenom mestu kosmosa. Ako ne naučimo kako da putujemo duž avenije svesnosti, doći ćemo do takvog stanja nezadovoljstva i očajanja da će čovečanstvo završiti tako što će uništiti samo sebe.
Naše mogućnosti su put ratnika ili izumiranje.”
“Međutim, ne mogu znati kakve će biti krajnje posledice mog zadatka. Skupna tačka Zemlje je veoma velika; ona
ima ogromnu inerciju. Moja misija je da potpalim vatru, ali trebaće vremena da se plamen proširi. U stvari, taj zadatak nije samo moj, već pripada i svim vidovnjacima koji će se obavezno pojaviti.” “Znanje o skupnoj tački je besprimeran poklon duha savremenom čoveku, i ono je katalizator za promenu modaliteta ove ere. To nije utopija već stvarna mogućnost koja nas čeka tu, odmah iza ugla.”
“Ne želim da nagađam o mojim šanasama da budem uspešan u uvom zadatku;
ja samo istrajavam zato što je to sve što mi je ostalo da učinim. Lično, nemam sumnji. Po mom gledištu, budućnost je svetlosna, zato što ona pripada svesnosti, što za čarobnjake znači da ona pripada nagualizmu.”
Prijava
FAQ
Pretraživač
![Tema je zaključana [ne možeš postati/uređivati postove/odgovarati].](./styles/solaris3/imageset/bs/button_topic_locked.gif "Tema je zaključana [ne možeš postati/uređivati postove/odgovarati].")
, samo možda bi pomoglo kad bi precizirao točno na što misliš pod 'kucanjem duha'. Koliko je meni poznato ispoljenja duha vezana su uz omen, znamenje uz konkretnu situaciju, ukaz na osobu ili na pravilo koje je u slučaju unutarnjeg razvoja bitno. Imao sam čast osjetiti entitet o kojem pričaš, u nekim posebnim stanjima, kao nagovještaj u mojem tonalu, kao direktan uvid u 'osobnost' bića bez naoko ikakvih parametara po kojima bi se ravnao, slično kao i u slučaju anorganskih bića. Ja ih ćesto uopće ne vidim, a opet prilično dobro znam kakvi su, kao osobe. Ono što kod čovjeka uspiješ izdvojit tek nakon dugog poznanstva ili kad zajednički prođete neke posebne situacije. Skup svih onih sitnica koje opisuju nekoga kao osobnost. Onaj posebni osjećaj koji imaš negdje u prsima kad pomisliš na nekoga kojeg dobro znaš. E to - u slučaju duha bila je apsolutna blagost, nevinost. Najbolje bi ga opisao kao dijete. U djeci najčešće nekako mogu uočit njegove tragove. Inače i nemam baš pretjerano iskustva u tom području. Bilo je nekoliko ispoljenja duha koja se uvijek događaju van svih mogućih vjerojatnosti, no takve stvari se događaju svima, samo ljudi ne obraćaju pažnju. Bilo je nekih ukaza na određene ljude kojih nikad nisam uspio shvatit što znače. Ima i još par zanimljivih priča no ajde prvo ti malo preciziraj a možeš i ponudit neko svoje iskusto za trampu 
..ko da smo na tržnici priča i iskustava 
