Da vas cujem. Koje su vam fobije i s kojima ste se uspjeli suociti?
Sta ste najhrabrije napravili u zivotu?

Da pocnem prvi. Imam fobiju od pasa i imao sam vec par okrsaja. Ali sam nabavio psa i setam ga stalno prilazeci stalno drugima kako bih ga socijalizirao. Ne bude mi svejedno pogotovo ako je veliki pas ali eto. Nedam se

Dobre su ti teme.

Za razmišljanje.

Šta znam, možda to što sam se nekoliko puta suprotstavio nekim siledžijama.

Ali tu je već radilo neko ludilo, adrenalin, možda i bes, afekt...

Zajebano što može čovek i sam da se pretvori u siledžiju tako.

Kaže, hrabrost nije odsustvo straha, hrabrost je delanje uprkos strahu.

Zanimljivo je zapravo kakve si napravimo blokade i strahove. Oko beznacajnih stvari. Mogu krenuti od sebe. Pokusao sam ici duboko u prirodu svog ponasanja i razmisljanja. Krenuvsi od nulte tocke, roditelja, okruzenja, skolovanja pa nadalje. Volim misliti da sam uspio dokuciti neke stvari. Ali se svejedno nadem u toj beznacajnoj stvari od koje mi se skamene noge. Nisam napravio ni jedan korak dalje sve do trenutka kada sam shvatio da je to dio moga bica. Ne mogu se izboriti da strah nestane koliko god on bio neopravdan ali ga mogu nadici.

Inace jako volim visinu. Stalno sam se penjao i vozio se zmajem. Odem prije par dana sa zenom do jedne utvrde. Popnem se na zid i dodem do ruba. Nisam osjecao strah ali su mi se noge oduzele. Tako da ocito tijelo samo stvara nekakvu obranu iako je strah odsutan. Probat cu opet.