Kak da ti reknem…ako neki prije 250 godina vidjel nekog iz naseg 21 vijeka kako divani u tanku opeku i kak svasta izlazi i cuje se iz te tanjusne opeke, mislil bi da je ovaj neki vanzemaljac Posijednut s djavlom e sad isto tako i Aboridjini kada su vidjeli tehnologij koji upravlja svim ovim…nisu sebi mogli objasnit kaj je to pa su rekli mi smo neciji san ta scena je u posljednjoj sezoni serijal Westworld opisana kada indijanac otkrije Istinsku stvarnost koja upravlja njegovom.
Isto su radil i taoisti, pa cime i kak oni da objasne tehnologij koji dolazi poslje kvantnih racunala. Nego divani neki ce i povjerovat

Lao Ceu svaka čast, ali verujem da ima i dalje.

Da se vidi, otkrije...

Napisao sam već, evo i ovde:

Ne zanimaju me mnogo više priče ni Bude, ni Ošoa, ni Ken Keyes jr.a...

Ne gledam više svet anesteziran, staklenih očiju, alles gut (to mi je pre bio nick), sve je dobro, lik ubija baku, hajde da ga volim, da mu kažem lepu reč, ako ne stane, nema veze, opet je dobro...

Ali kad takvim 'učiteljima' neko kaže nešto što im nije po volji, deluje mi da neka sujetica izbije iz njih...

Čuvajte se, i neka vas Bog čuva.

Onda čitaj Nisargadattu, ”Ja sam to”. Kad ti svaka njegova rečenica bude potpuno jasna kao osobno iskustvo, možda ćeš razumjeti Lao Cea.
Lao Ce je neopisivo dubok.
Kad tako bagateliziraš Lao Cea to je kao da za Pogorelića kažeš, svaka čast ali... Jedina kritika koja točno opisuje Pogorelića je ”onda su on i bog malo razgovarali”.
Jedamput sam u šali, kad su mi rekli da budem kraći u izlaganju, rekao, ”đumbir nije đumbir”. Onaj tko zna, može iz te rečenice izvući cjelokupnu stvarnost sa svim njenim zakonima i detaljima. A onaj drugi, koji ne zna, čuo je samo glupi paradoks.
Lao Ce je, za razliku od mene, vrlo opširan.